Zvezda

ЕТНОГРАФИЈА У СРБИ.ТИ

345

први и квантитативно и квалитативно измакли другима. Већим делом с-у те науке сретне биле, те су још у почетку имале сиремне и вредне представнике, који су знали не само популарисати их него још и створити себи марљиве заступнике. За ЕтнограФију то се не може никако рећи. Н>ени први представници Вук и г. Милићевић и ако су за њу врло много урадили, ипак мало су на научној ЕтнограФији, или како Немци кажу Етнологији, урадили. Прикупљајући народне умотворине и обичаје они су и један и други спасавали етнограФСку грађу од заборава и пропасти и тиме без сумње стекли нашу велику захвалност. Али научна обрада прикупљеног материјала очекује још непрестано раднике, који ће је анализовати, њен постанак и везу са осталим сродним народима утврдити, њен развитак и промене у истом као и узроке свему том проучити и на. тај начин обући је у етнографско-научну одећу. Колико ће се у том смислу у будуће урадити, зависиће у првом реду од лица, која се са тим послом буду бавила. Судећи пак према резултатима на пољу Етнографије за последњих неколико година, можемо и ако не са свим задовољни бити, ипак донекле у нади живети да ће се како онај први посао (прикупљање етнографске грађе у народу) тако и овај други (научна обрада исте) вртпити приљежније, смотреније и научније. Нади нашој има места тим више, што је и Академија Наука у последње време обратила своју пажњу на ову ствар и узела, може се рећи, донекле инцијативу по истој. Напредак, који горе споменух, огледа се како у броју радника тако исто и у броју радова. Огрешили би смо се о савест и дужност своју, кад би оно, што је погрешно у тим радовима оставили да остане неисправљено, што је безпредметно и заЕтнографију без важности допустили да игра улогу етнограФског и карактеристичног. Моје је мишлење да у почетку треба очи отварати. Исправљајући погрешке и правећи примедбе на