Zvezda

ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАЗВИТАК ХРВАТА 53

тив Беча. Протестански иокрет, који је у Угарској био веома велики, није захватио Хрватску. Само су га поједини Хрвати подржали, али њихово протестанство није значило заједница с Мађарима већ. са Словенцима. Персонална унија чувала се пажљиво до XVI. века. До тог времена Хрватска је била самоуправна држава у оквиру Угарске, али није с Угарском имала заједнички сабор (скупштину). У XVI. веку заведен је најпре заједнички саоор за Хрватску и Угарску, али је Хрватска у њему била заступљена само с два преставника (говорника, огаЈогеб), који су као гости (ћоарКез) седели у сабору на узвишеном месту поред председништва. „Оратори" или „нунције" износили су представке хрватских сталежа, а кад се већало о краљевским предлозима, који су се тицали засебно "Ј гарске а засебно Хрватске, ре®ерирао је о њима најпре угарски а за тим хрватски пронотар. Хрватска је самостално упућивала своје предлоге краљу. Заједнички сабори ретко су се састајали. А земаљски хрватски сабори били су обично неспособни за донашање одлука, јер сталешки чланови, који су те саборе састављали „тоге воШи" нису на њих одилазили, јавно презирући право своје отаџбине. Последица тога била је осетна. Достојанство бана изгубило је од свог значаја. Бан, који је првобитно имао бити прва личност после у^гарског краља, постао је тек треће лице иза краљевског намесника. Најпре је бан имао право врховног заповедника — војводе над хрватском војском, доцније није о томе ни питан, већ је хрватска снага потчињена генералству карловачком. А кад су банови покушали да притом укажу на своје право, ни одговора нису добијали. То исто било је и с њиховим правом дозвољавања пореза или уппсивања регрута, постављања подбанова п жупана. Првобитно се по себи разумевало, да хрватски бан може бити кандидован и изабран само из редова хрватских племића. Доцније се није ни о томе водио рачун, кад је хрватско племство од чести изумрло, од чести кад је после погубљења два моћна племића, Кнеза Франа Франкопана и Петра Зрињског, скрхано, те се почело крвно мешатн са угарским племством, и кад су се у земљу доселиле неколико туђинске племићске породице. Државно правно поравнање Угарско-Хрватске, закључене пре трпдесет и две године, само је законско констатовање, признато од обадве стране, колико је много хрватских права нестало. Од тог