Zvezda

57

за углед. Свој однос ка осталим народностииа у Угарској Мађари регулисавају путем добрих закона, које оног часа газе, чим се доброћудне народности спријатеље с љима. То исто чине и Хрвати. Измире се са Србима, признају им слободу вероисповести и употребу ћприлице, поставе за доглавника бану Мажуранику Србина барона Живковића, али све то раде без најмање искрености према Србима. После кратког миловања почињу поступати с њима онако, као што Мађари поступају са Словенцима, Румунима и Србима у ЈВојводини. Све што су недавно признали, одузимају им и постепено прелазе према њима у тако страсну борбу, да им прете истреблењем. Резултат је, да су Мађари с хрватским поравнањем више добили но Хрвати. Признањем хисторијских права Хрватима, Мађари су отклонили од себе једну оилу и упутили је против оних. који су Хрватима требали бити саветници и вође. Борба с народностима је у програму Мађара. Они су поравнањем постигли да су се Хрвати разбратимили са Србима, и бездушним ударцима, које су им наносили, сами су себе сатирали. Свикп хрватски ударац, погађао је обоје: и Србе и Хрвате. Хрвати су се тако понели том небратском борбом, да не виде, како сами себе чупају душу из груди, ударајући у прса Срба. Страсност, коју су распалили противници, тако је овладала Хрватима, да заборављају е са Србима чине једно народно биће и да сами себи сатиру сатирући Србе — да са осудом Срба сами себе на смрт осуђују. Срби виде у Хрватима онасније противнике но што су их имали у Турцима, или што су им данас Мађари и Немци. Извесно не без узрока. Хрвати би требали о том да размисле и да дају себи одговора на питање, зашто непријатељи Словена виде у Србима, овако политички разједињеним и до малаксалости ослабелим, као што су данас, већу сметњу за себе него ли у Хрватима, који мисле да врше неки вишн хисторијскп позив, кад с пуно напетости и несавладљиве снаге, употребљавају према Србима право јачега. То значи, при свој народној истоветности Хрвата и Срба, Хрвати предузимају према Србима не само борбу нечасну, узалудну, безцељну и безуспешну, него у исто време, и поред данашњег положаја српског народа, борбу неравну, при свој својој лукавости. Ако за тренутак пређемо преко тога, да су Хрвати створени за заједницз г са Србима, па посматрамо Хрвате и Србе као два хрвача у каквој арени, пре ћемо се кладити да ће Србин надјачати него ли Хрват, јер је Србин сачувао више првобитних особина од Хрвата, И баш то, што је битност српског елемента до данас врло