Borba, 26. 09. 1954., str. 3
шедеља,,26 септембар 1954
_ Највећи домаћи прекоокеански_ "брод поринут
у море. Ријека, 25 септембра Бродоградилиште „Трећи мај“
у Ријеци прославило је данас
на свечан начин своју највећу
радну победу: поринут је у мо-
ре наш домаћи прекоокеански брод „Јадран“, први из серије од
12 досад највећих бродова који“
се изграђују у нашим „дилиштима.
Свечаности су, поред око 3.000 бродоградилишвих _ радника и грађана Ријеке, присуствовали претседник Извршног већа Хрватске Јаков Блажевић, савезни државни потсекретар за п вреду Љубо Мијатовић, пе _рални секретар Савезне 'индустриске коморе Звонко Морић, и претставници бродоградилишних и поморских предузећа,
Нови брод је дуг 145 метара, широк 18, висок 11, а носивост му је 10.270 тона. Погонску снату даваће му парна турбина од 4.200 коњских снага, изграђема У творници „Југотурбина" у Карловцу, а моћи ће да развије брзину од 13,5 миља на сат.
Бродоградилиште „Трећи мај" склопило је у последње време уговоре за испоруку 22 брода трговинске морнарице са укупно 136.400 тона. носивости, који ће до краја 1958 години бити предати на употребу.
Отворен међународни сајам у Новом Саду ] Нови Сад, 25 септембра. | У присуству члана Савезног извршног већа Франца Лескошека, Стевана Дороњског, прет-
седника · Народне АП Војводине,
бродогра-
матских претставништава у нашој земљи данас је свечано отворен Међународни новосадски сајам.
На сајму излазу своје производе 640 домаћих и иностраних предузећа. Индустрија која ради за потребе пољопривреде и прерађује пољопривредне производе заступљена је са 82 предузећа, а простор на коме излажу ова предузећа повећан је за 1.300 квадратних "метара. На сајму учествује 428 пољопривредних излагача, међу њима 28 задруга, 17 државних пољопривредних добара и неколико стотина приватних произвођача. ~ НА ТЕМУ О СТРУКТУРИ ИСХРАНЕ
БОРБА
Зашто само хлеб2
ОД СВИХ НАМИРНИЦА У НАШИМ ДОМАЋИНСТВИМА НАЈВИШЕ СЕ | ТРОШЕ (ПРОИЗВОДИ ЖИТАРИЦА
ад се наши људи задесе у некој другој земљи, скоро не могу да поверују како се тамо мало једе хлеб. Недавно су неки другови причали да су се за време свог боравка у Данској врло нелагодно осећали при ручку, се су морали више пута да се Ер келнеру. То су били Ј ни од стотину гостиј = јима к Ае цива није била довољна. Овакви детаљи. као и подаци о великој потрошњи пшшенице, ако се осврнемо чак и неколико десетина година уназад, потврђују да наши људи стварно узимају хлеб за своју исхрану у много већим количинама од осталих, да ли је година родна или сушна, да ли смо код куће или на путу, увек се „ваља прихлебити“. А то „прихлебити“ значи 200 килограма пшенице годишње по становнику, насупрот Француској. у којој та норма износи просечно 126 килограма, Немачкој 124, Белги-
датакг
право на тај додатак. »
два брата,
стичке земље није дозвоље
примене7
ОДГОВОР: носно има пољопривредно лонистичког поседа. случајева у којима с чком поседу утиче н није дозвољена деоб стичког поседа, а то.
који оду У службу пр јеви остају усамљени, станције соци
ж .
Ја у свом домаћинству посебног имања наслеђено
поступак правилан
сопственика _ земље живе
онда се Ј порезом на ства. Под 3 номска заједница, чки обрађују и приход доказати да са с "ници, онда посту вилан. ;
Меавааљаљалаљалаалл ла Пао Една ње поћи
пе лтаненсвовововеввавооаоаве ог ве ава оваа озона ере вао виа азиово ово а пе пиЕ тако воза бе певао в ава пов ава па попео авва пввпнонИКЕ звано па пп папа пе па пп ава ава ан вал авва зен ве ава а аа а виа вена па в оваа ван па повв нов веннвевиљент
!
Додатан на новорођенче за усвојено дете МАРГИТА Г. МИЛАНОВА, ТУЗЛА
Усвојила сам ванбрачно дете из дечјег дома 8 марта ове године, а детету је сада годину дана. Његова мајка нплје примала једнократни додатак за опрему новорођеног детета. Да ли ја пцмам право да за дете примим тај до-
ОДГОВОР: Једнократни додатак за опрему новорођеног детета од 8.000 динара исплаћује се и за усвојено новорођенче до 6 месеци живота. Шрема томе, ако је дете имало више од 6 месеци када сте га Ви усвојили, немате
Колонистични посед и дечји додатан МИЛЕ ЛОВРИЋ, ЦЕРВЕЉЕ ОБ КРКИ
Мој оталм, је добио као учесник у НОБ земљу у Војводина. на 11 чланова породице, у које смо спадали мо нас такође учесници НОБ, а сада официри ЈНА: Док налим друговти официри, чији очеви нису колонисти, добијају пун дечји додатак, седа њихова оца, ја ш мој брат као но ци колонистимчког поседа немамо то право. повољнијем положају % од оних ти постали наследтлици, јер они отуђењем својих наследних делова,
но. Је ли
тиса о дечјем додатку или после
Уредба о додацима на
умањује дечји додатак, имаље. То вреди Међутим, изгледа да у пракси има е није узимало да удео у колонистиа дечји додатак, пошто за 20 година , а, продаја и изнајмљивање колонипретпоставља властиту обраду од породице, страно Ри на за учествовати. Али ти случаако ту праксу не усвоје више ин-
јалног осигурања и
Оно пореза у зајепничним домаћинствима
БОШКО ПЕРИЋ, ТРСТЕНИК | пмам снажу, која је готственил г од њеног оца. То имање она.
атомију % триходе са | с 4 у моје ооматинстао од тога нилшта не уноси Међу
с брала, тим, катастарска упрва саот МА та саж ја задужен торезом 38 оба имања, Је ли ова
порезу на доходак, ако више у заједничком домаћинству, равилу старешина, задужује
ОДГОВОР: По. Уредби о
едан од њих, поп
атастарски при 1 . аједничким домаћинством разумева, се еко-
када сопстве е заједнички користе, Ако можете
нахом нисте у пак катастарске
пенеенлила. плаљаваљаввчалнанаљика
#
без обзира на величилиј томиналнти сувласни“ Ми смо у некоји су након очеве смрмогу стећи дечји додатак док отуђење колониово недостатак тродица њихове неправилне
децу искључује одако односни службеник и за сувласнике ко-
у чему они њени чланови
управно правосуђе.
ж %
мстог сама убире џ“ кори“
је њењ приход са мојим,
ход свих чланова домаћинници земље исту заједни-
таквој економској заједуправе не би био пра-
еееинвеннвевенивевнвнннннонноннннненневнононњоннвнннвовавонивонннанининввивеваненивевнонввеннвевевоноввоннвнвоневавенивенввваневнвнвтавнавнвннвививанананноновавеввнавоннвовнвнавовевевовонововановвнвнввноввевевнвнвневовнованавевчавнанњен
оннечаненннивененнвиненнннннннннвиненвннненввнвввнннне»
сервирана количина пе-'
Свеједно |
ји 109, а Холандији 99 килотрама. Без поврба и воћа
Према једној анкети Савезног завода за статистику и евиденцију о потрошњи хране на седу види се да је у 1952/53 години месечни просек потрошње свих врста, брашна на једно лице износио 16.970. грама, кромпира 3.811, пасуља 432, купуса и кеља 678, лука 485, свежег воћа 687, свежег грожђа 323 грама итд. Од истих количина с" намирница износ калорија за једно лице изгледао је овако (од 3:547 калорија просечно месечно): од брашна 1.962, кромпира 89, пасуља 50, разног поврћа 19, воћа и грожђа 21, меса 106, риба 2, масти 206, уља 307, млека и млечних производа 157, од јаја 9, шећера 50 итд.
Не говоре ли ове бројке о веома оскудном избору намирница које употребљавају сеоска домаћинства: Нема сумње „да овде једну од значајних улога игра економски моменат — да се што више изнесе на тржиште, Али, чини се, овог пута много убедљивије звучи она реч коју за село често употребљавамо — традиција Брашно. бело и црно, пасуљ постан и са сланином, бели смок, нешто мало јаја и живине, па опет пасуљ, смок, јаја то је избор сеоског јеловника. А тде је толико поврће и воће које је нужна допуна човечјој исхрани:
Очигледно је да структура исхране, нарочито на селу, не задовољава ни у здравственом ни у економском погледу. Њу би требало мењати. Преоријентисати се тако да употреба разних хранљивих састојака знатно елиминише хлеб. То, међутим, није тако лако.
Сада увозимо један део пшенице услед суше, а због претеране потрошње хлеба и све већег пораста становништва увозићемо је још за неколико година. Шшеница је стварно јефтинија у поређењу с другим артиклима. Али, чињеница да је увозимо упозорава нас да озбиљније размислимо куда иду толике количине,
|
•
Примитивни обичаји
'Можда ће са изменом структуре исхране ићи спорије, иако то више није проблем за све крајеве наше земље (например, за Словенију). Али, ево јаш једног фактора који „заузима важно место у нашој економици и који се појављује мање више свуда. То је расипање. Далеко од тога да предлажемо стезање кајиша. Међутим, из више разлога, а првенствено опет из навике и лежерног односа према храни,
бацају се и нерационално тро- о
ше огромне количине намирница. У једној нашој установи, ко- |!
ја се бави проучавањем навика и обичаја при исхрани, добили смо податке о томе шта је за свадбу свога сина припремио један средње имућан сељак у Источној Србији. Позвао је 150 гостију из 70 кућа и за њих припремио ни мање ни више него 120 кила прасећег печења, две свиње и две овце, 60 кила купуса, 20 кила «сира, 12 кила кајмака, сувог меса од пет оваца, 130 кила брашна, 200 литара вруће и 100 литара хладне ракије и 40 кила шећера.
Сутрадан, сваки од 150 гостију донео је младенцима да-
ове — прасе, јагње, пите, ги-
анице, ракије — и то се јело и пило без обзира што је домаћин исто толико спремио.
А трећег дана све ово поновило се у кући младе...
Једна је свадба у кући јед" ног сеоског домаћинства. А колико их има у целој земљи сваке јесени и зиме, колико има таквих који добар део своје летине потроше за ову приликуг Није ли редак сељак који због славе остане го и бос.
Због обичаја да се о слави,
свадби, даћи или било каквом празнику тако истроше, ' домаћинства на селу морају преко Године да „штеде“, оријентишући своју исхрану на пшеницу и кукуруз. И онда, делом због преоптерећености органа за варење (колико је распрострањен чир у желуцу!), а делом због предрасуда, уводе се
„посни“ дани којих, заједно са средом и петком, има око 257 у години. За нормалну
исхрану остало је свега 108 дана. Ако се узме у обзир да је тада избор јела оскудан, онда није тешко пронаћи узроке слабе физичке кондиције људи и жена, нарочито деце.
Резултати научних
анкета
Институт за изучавање исхране народа, При Српској академији наука, има задатак да установи садашње стање исхране, утврди неке недостатке као и њихове последице на развитак и здравље становника. Упоредо са овим Институт проуча-
"ва које су све корисне и рђаве
навике у исхрани, како би утврђене чињенице могле да послуже као основа за предузимање потребних мера при решегвању проблема исхране,
Шта се може закључити на основу анализе вишегодишњих анкета које су водили и још увек воде проф. др Борић, др А. Ђаја, др Штамбук и другиг Засад још нису сређени сви подаци. и праву слику о структури исхране становника у Србији имаћемо кроз две-три године кад буде израђена карта потрошње хлеба. Засад се зна, а то је довело, да многе сеоске породице у анкетираним срезовима (Жички, Златарски, Сјенички, Моравски, Рачански, Студенички) имају такву исхрану чију основу сачињавају брашно и хлеб. Једнолика пољопривредна производња јасно је одражена и у једноличној исхрани. У селу Рајковић, например, од укуп не количине свих утрошених намирница (1.664 гр.) хлеб и брашно заузимају више од половине (55,5 отсто). Затим долази поврће са 14,8 отсто, млеко и млечни производи са 11,8, пасуљ 6,1, кромпир 4,9, месо 2,2, воће 2,2, маст 1,5, јаја 0,9 и шећер са 0,2 отсто, Учешће појединих намирница у исхрани код становништва овог села различито је према годишњем добу. Преко лета је максимална потрошња поврћа, почетком јесени максимална потрошња хлеба,
а
' ХРАНЉИВОСТ МЛЕКА
пасуља млека и млечних прзизвода, а зими претежно масти и сланине.
„Чудно је то да на нашем селу добро јести значи гостити се — рекао нам је недавно у једном разговору др Александар Ђаја. Зато имате прилике да на разноврснију храну на селу наиђете само при слави или гозби, По мом мишљењу, рекао је даље др Ђаја, да бисмо искоренили досадашње навике у исхрани сеоског становништва потребно је да прође дужи период, али да притом не губимо из вида основне елементе од
резевветевве
Скупштини,
ВИШЕ БОЋА А пресуднот значаја. Прво, морамо повећати приносе у пољопривреди и производњу разних : животних намирница да бисмо: обезбедили _ довољне количине ; разноврсне хране. Друго, да се: ради на оспособљавању, нарочито сеоских домаћица, да рационално искоришћавају животне намирнице, тојест, да У-: меју да справљају различита и: укусна јела како би обезбедиле : правилну исхрану у току целе: године, И треће, да се сеоске:
Због _ неповољних
бало да буде.
родна,
ни следећи моменти,
иРИВРИАНИ от
УЗРОЦИ ПОРАСТА ЦЕНА И ДАЉИ а ИЗГЛЕИ
Општи ниво пена пољопривред“ дин се по томе што многе ново“ них пронзвода у августу ове го- формиране трговинске радње у: дине био је за 8,39 већи него градовима купују на пијаци робу: у исто време прошле године, Од сељака н после је у истом ме- : „Шта је проузроковало поскуп= сту продају потрошачима, разу“ > љење пољопривредних пронзво- ме се, по вишим ценама, | дар" — то је питање које се те= сто чује и из уста потрошача, н које ће платити више н набијају;: у привредним круговима нп у
Ипак, не може се само сушом радн о прописима, него о њихо“ н малим приносима објасннти 0- вом погрешном тумачењу. волико повећање цена — тим пре што је протла година била привредних пронзвода техничким >
На пораст цена утиџали су још чување н хлађење робе, тран-:
породице упознају са основним: знањем о хигијени исхране, то-: јест, о значају правилне исхране, како ситост не би била једи но мерило.“ жж«
Код нас се много троши хлеб; и томе треба наћи лека. Али: како 3
Многе друштвене организа- : ције, нарочито женске, често; траже садржај рада. Неке од: њих усредсредиле су своју де-: латност на мање важна пита- ; ња, а не сагледавају ово које: је ту. свакодшевно, пред њихо- : вим очима.
Ту и тамо отварају се дома-: ћичке школе. Међутим, то иде: лоста споро, углавном због: препрека материјалне приро-: де, кахо је интересовање мла- : дих женл и девојака огромно. : А те школе по срезовима и: селима биле би главни центар: из којих ће излазити добре до- : маћице, носиоци нове структу- : ре исхране на селу.
Разговарајући недавно са г-ђицом Естел Л'Блан из Канаде, а која већ шест месеци: борави у нашој земљи као: стручњак за питања домаћин- ; ства (преко организација ФАО), ; чули смо, поред осталог, њену: врло _интересантну примедбу: на наш рачун. У
„Ваше жене на селу знају : шта су витамини. Оне траже у: апотеци таблете витамина Ц и:
дају их деци, а у исто време: ништа не мењају у начину: исхране код својих кућа. То је: велика штета. Оне не треба: да уче вештину кувања, већ: вештину исхране". ;
Н. Ђурић
Повећан је осетно извоз пољо“ привредних пронзвода. Ово је само по себи, врло позитивна појава, јер наша пољопривреда још увек не даје свој удео у извозу н у ретавању тешкоћа у плат“ ном билансу. Ове године се у том погледу ситуација знатно попра“ вила. Наравно, да је ово имало утицаја ни на унутрашње џене, Али, на унутрашње цене нису то“ лико негативно утицале извезене ко. тчине, колико сам режим из“ воза. Нанме, повољни извозни коефицијенти омогућили су извознипима плаћање високих от" купних цена на домаћем тржи“ шту, што је, разуме се, довело до пораста цена оних количина намирница које се троше упутар земље, Ово нарочито важн за це“ не стоке н меса.
Један од фактора којп су угицалн на повећање цена је пораст новчаних прихода становништва. Тако је првих осам месеци ове године платни фонд већи за
13,8%/е него у истом периоду про“ дишње пронзводње.
шле године, Ово повећање не до“ лази толико због пораста плата, које се осетно нпсу измениле, колико због знатно већег броја запослених, То значи, да је ку“ повна снага становништва, која је усмерена на пољопривредне производе, у целини узето већа, што, свакако, утиче на џене, Даље, као фактор који је негативно утиџао на цене пољопри“ вредних производа треба нстаћи врло лошу организаџију шта пољопрпвредних произпода.
| у
|...
Предузећа се такмиче у откупу:
цене, Трговинске коморе не пре“: дузимају ништа да се предузећа:
Основни, али не једини, фак“ међусобно договоре о откуппим: тор који је утицао на пораст це- ценама, што би; свакако, било: на је овогодишња суша, која је позитивно, У коморама и преду“ : осетно погодила пољопривреду. зећима постоји за ово врло ве=: ; временских лико интересовање, јер су свесни: прилика род је знатно нижи не“ да би међусобно договарање ко“ : то прошле године. Цени се да је ристило самим предузећима, али све године пољопривредна про“ се жале да им управни органи на: изводња мања за преко 45 мнли= терену ово јарди него што-би нормално тре- наводно „нашин пропнсн то не:
онемогућавају, јер:
дозвољавају", Изгледа да се не + 5 Опремљеност тржишта пољо=:
средствима (магазини, уређај за:
спортна средства) врло је лоша, због чега зпатан део робе пропада у промету, квари се, што та“: кође утиче на висину цене, 5
Род јесењег поврћа је, углав“ ном, добар, те ће тржиште бити: нормално снабдевано. Тако, џени = се да ће производња кромпира 5 бнти добра (нешто изнад петотодишњег просека) иако поље нижа нето прошле тодине, Овез количине су довољне за нормал-; но снабдевање тржишта, И про“: изводња пасуља је нешто већа: нето прошле године. Купуса ће, 5 такође, бити довољно за подин=-: рење потреба. Стога је свако повећање цена ових производа не“: оправдано н пише је резултат : препродаја, кварења робе н ло- = ше организације тржишта.
Воће је слабије родило, што се и одразило у врло високим пе“ нама, Производња вина из овогодишње бербе биће такође знатно мања, алп, постоје велике залихе и код пронзвођача н код трго“: винских предузећа из прошлото“ :
: : =
Уа
т
пари
"аани
ко...
"ежаниннинилнннннннни
Има извесних проблема код предузећа за промет пољопри= вредних производа у самим инструментима које бп, можда, би“ ло корисно размотрити, Тако, на се још увек жале, на високе : транспортне ставове на желез- 5 ниџама. Даље, висока каматпа: стопа на основпа средства пога- : ђа она предузећа која се бале5 прерадом п обрадом пољопри“ 2 вредних производа нли спремају
ииннинннининнининнинни
тржи“ зимнипу (јер нмају велика основ“ = на
средства). Најзад, плаћање 3
Још увек немамо организована соџпјалног доприноса за повре“:
тржишта пољопривредних пронз“
вода на велико у пронзвођачким вар итд.) такође оптерећује џене рејонима и потрошачким џептри- Неких предузећа.
ма (или су врло слабо организо“
вана), тако да је због тога довоз би се такође пешто
мену радну снагу (истовар, уто“
Ревизијом ових пиструмената
И
5 = з 5 9 ~
,
робе у традове неравномерап 4 погледу стабилизаџије продајних =
пене су нестабилне. Колико органпзаџија тржишта слаба, ви“
је џена.
ПР РРРРРРРРРРАНН
Д. В.
Рожикикини
пиенннини
МИШЉЕЊА О АКТУЕЛНИМ ПРИВРЕДНИМ ТЕМА МА Да ли средства у нацрту плана обез-
беђују предвиђено повећ
Од инж. Павла шуманонца, народног посланика Већа про“
извођача Савезне народне скупштине,
примили смо, поподом
дискусије о Нацрту друштвеног плана, напис у коме се он остпрће на део плана који говори о повећању приноса У пољопривреди У идућој години, По мишљењу друга Шумановца, у Нацрту плана ово питање није решено на задовољавајући начин, јер су — како
он сматра — предвиђена недовољна првенствено за наводњавање житородних подручја,
У развијању пољопривредне производње основно је ићи за тим да се знатније повећају приноси по хектару, како је то уосталом подвукао и друг Светозар Вукмановић, Јер, нема сумње цела производња и народни доходак из пољопривреде непосредно зависе од хектарског приноса биљне производње, На који начин се предвиђа то повећање У Нацрту плана и са каквим средствима7т
У идућој години, према Нацрту плана предвиђа се да ће производња житарица бити повећана за око 60.000 вагона, шећерне репе за 5.000 вагона и сунцокрета за – 1.000 вагона. За то су предвиђена и одређена средства, пре свега, набавка 44.000 вагона вештачких ђубрива (за 30.000 вагона више него ове године), затим 16 милијарди динара у ВИДУ кредита (за две милијарде више од прошле године), регрес од 138 милијарди, оснивање фондова за унапређење пољопривреде (у оријентационом износу од око једну и по
__ Конференција Међународне федерације | за документацију завршила рад
ИЗЈАВА ДРАГА ВУКШЕ, ДИРЕКТОРА ЦЕНТРА ЗА ДОКУМЕНТАЦИЈУ
Јуче је у Београду затворена ХХГ конференција Међународне федерације за документацију која је пет дана заседала у главном граду наше Републике. О овој конференцији која је имала велики значај за даљи · развој документационе службе у свету дао је изјаву сараднику „Борбе" Драго Вукша, директор Југословенског центра за научну и техничку документацију који је, поред осталог, рекао;
— Ова конференција којој су присуствовале многе угледне личности као делегати десетине страних земаља има огромног значаја за нас, јер смо били у реткој могућности да пратимо рад свих комитета и Савета, Каб што је познато, Ме-
ђународна федерација за документацију одржава сваке године конференцију у некој од земаља чланица, да би се на њој санкционисале извесне мере које се предузимају на пољу документационе службе од стране разних комитета ФИД-а као и да би се прихватиле сугестије појединих националних комисија. По мом мишљењу, конференција је сасвим успела како у погледу садржајне стране тако и у погледу интересовања и наших и иностраних стручњака, Југословенску делегацију сачињавали су претставници из свих република који ће стечено искуство са ове конференције пренети на остале,
Што се тиче саме конференције — рекао је даље Драго
а
Вукша — она је била подељена на комитете и Савет. Комитета је било више, например за теорију о децималној класификацији, за информације, за физику, телекомуникације, за обу ку документариста итд. На састанцима комитета делегати су преносили искуства из поједи-
средства за мелиорације,
милијарду) и друге организационе мере _ наведене у документацији плана.
Оволико повећање производње са оваквим средствима могуће је. Али, услов за то је да нас поново не задеси стихија природе — суш», а можда и поплаве, или им једно и друто. Јер, као год што је могуће да се остваре предвиђања — прбизводње у току наредне године при повољним временским _ приликама, исто тако је могуће очекивати И изненађења — подбачаје приноса за стотине хиљада вагона и за више десетипа милијарди динара. На такве закључке наводе и подаци који су изнесени у току дискусије у Олбору за привреду Већа произпођача, према којима је принос у току ове године смањен због пременских непогода за око сто хиљада вагона пшенице или за око 45 милијарди динара — мако је било употребљено знатно више вештачких ђубрипа него ранијих година, Међутим, ако бисмо од тих губитака само 4 ло 5 отсто употребили за сређивање волног __ режима у житородним _ подручјима, могли бисмо да обезбедимо нормално настављање радова, који, када буду завршени, могу радикалније да реше основни проблем — обезбеђење стабилних и високих приноса који ће у много мањој мери зависити ол временских услова. Узгред речено, чини се да је У току дискусије о употреби пештачких ђубрива сувише било говора о високим приносима у северноевропским земљама. а није истакнуто и да су то рејони изразито влажне климе, што је од пресудног значаја за успешну употребу минералних ђубрива.
У Војводини, где је у току прошле године произведено 93.000 атона пшенице са приносом од 19,8 метричких центи по хектару, ове године производња износи око 42.000 вагона због смањеног приноса (света
ање приноса
следица неуређеног водног режима земљишта. Баш због тога што су код нас добре и лоше жетве обичио резултат временских прилика, а иде се на агротехничке мере које непосредно утичу на повећање при-
носа, како је то превиђено п У Нацрту плана, поставља се питање да ли је онда на месту да се за-
постављају мелмнорације, првенствено наподњавања, која апсолутно условљавају успешну примену 0осталих мера, а нарочито примену вештачких ђубрива.
Нацрт плана, по нашем мишљењу, не решава добро то питање. Укупна годишња сума за инвестиције У мелиорацијама износи око 12 милијарди динара, која углавном треба да буУЛУ обезбеђена из општег ин рестиционбгт фонда, тојест, из кредита од 16 милијарди, предвиђених,за пољопривреду у седам на мепских кругова (мелиорације, бака стоке, полизање поћњака винограда, зграде, машине. нова добра и залруте и _ ипдипилуални произвођачи). Може се очекивати да се препиђени износ за МИ пије знатно релуцира у току бравања кредита.
Даље, У Нацрту плача не постоји ниједна ставка за мелиорације У савезном буџету. Док је, например, за мелиорације у Војводини било одобрено 850 милиона, за идућу тодину та је сумл брисана. А, поред велике материјалне штете због ралова ми растурања градилишта, треба рачунати и на то да се ма тај начин запоставља и сама идеја наводњавања житороедних подручја; која углавном обезбеђују тржне вишкове. С обзиром на општи значај мелиорација при подизању основе“ них производних снага у пољопривреди, а у циљу обезбеђења ситурних и стабилних приноса, по нашем мишљењу требало би средства за мелиорације да буду већа, а све то, разуме се, уз већу бриту за одржавање постојећих с уређаја и ситне _ мелиорације из локалних сретстава, које су од нарочитог значаја за постизање брзих успеха
-
них облика документације а не-.8 метричких центи по хектару), при У повећавању приноса,
ки наши стручњаци давали су и корисне сугестије које су прихваћене. ј
На Савету су проучавана нека текућа питања, Између осталог, расправљало се о припремама за конгрес који ће се одржати 1955 године у Брислу — завршио је своје излагање Драго Вукша,
' томе не треба заборавити да су улагања У обраду, пгротехнику, им друге мере били исти као и о-
шле године, док је вештачких ђубрива употребљено и знатно више. Уствари, недостатак од само 70—80 милиметара кише ујесен — прошле године утицао је да се не постигну прошлотодишњи приноси, Вода се У овом случају појављује као од-
| лучујући чинилац.
Несигурност производње у пољопривреди долази скоро искључиво
због честих појава суше или, додушв ређих поплава, в# све је то по-
На крају сматрамо да би мелиорације житородних подручја требало сматрати као објекте опште друштвеног значаја којима се 0безбеђује _ повећање и стабилност
високих приноса. Јер, само на тај начин се могу успешно спровести им остале мере (као што су употреба
вештачких ђубрива-и друге) и. +
шавати кључни проблеми пољопри: вредне производње. Мо ПАВЛЕ ШУМАНОВАЦ ;
ооавевовеввочоевооаовоонвосововооеоооосе
Му
-
ДЕТАЖ ТИ
|| вевочивенту