Borba, 19. 06. 1956., str. 5

уторак, 19 јун 1956

вуам

БОРБА

Р Н

„_ФРИГЛФУ аФ СКА ЛИТЈЕЈРА ТУЛА

њига о грчкој филозофији

(БРАНКО БОШЊАК: „ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА“, ЗАГРЕБ, МАТИЦА ХРВАТСКА, 1956)

Матица хрватска постепено остварује своју замисао да у десет свезака посебне едиције под нази

| вом „Филозофска _ хрестоматија“ објави „избор кла сичних филозофских текстова ИЗ свих филозофских раздобља од првих почетака повијести филозофије до данас“ и да свака од тих свезака садржи и „опширнији преглед повијести филозофије одређеног раздобља из пера домаћег стручњака“.

После књиге Енглеска елтиристичка _ филозофија која је објављена крајем прошле године, сада је изашла из штампе и књига Грчка филозофија (од првих почетака до Аристотела). Али ова друга књига, исто као и она прва, показује да ова едиција од самог свог почетка нема карактер хрестоматије, иако је тако названа. И у првој и у друтој књизи управо 'онај део садржаја који је изишао

„из пера домаћег стручњака“ несразмерно је обимнији него онај други део који садржи „избор класичних филозофских текстова“. Дакле, обрнуто

од онога што би се могло очекивати у било каквој „хрестоматији“. Књига о снглеској емпиристичкој

| филозофији уствари је сажостални рад Гаје Петро-

| вића, као што је књига о трчкој филозофији самостални рад Бранка Бошња ка, И добро је што је тако. Самостална дела наших филозофских стручњака су нам далеко потребнија него „хрестоматије“ са истргнутим текстовима из великих филозоф: ских дела који више служе за мршаву илустрацију : филозофских дела, него за изучавање филозофије. Јер шта се може постићи ако неко прочита десетак одабраних страница из једног филозофског дела од неколико стотина странаг Шта се може сазнати, например, о Хјумовој филозофији из неколико стражица | истргнутог текста умовог дела Истражиме о људском разуму или о Аристотеловој филозофији из неколико страница текста које су и-: стртнуте из Аристотелових делаг Несумњиво мало, или чак нимало. Зар не би онда било целисходније да се више ради на превођењу филозофских дела у целини, уместо што се издају „хрестоматије“ и да се у исти мах од филозоф ских стручњака тражи да објављују што је могуће“

Жан Резерзи;

„Повратак“

уОотокар кершовани", Ријека, 1956)

Можда би се, с разумљивом оправданошћу, _ поводом _ ове књиге могле изрећи ове речи позајмљене из Дантеа, само ма ло измењене; „“л који ћепг је читати, остави сваку наду“. Само можда, јер ипак, мако је чи тавих две стотине страница реч о тешком безнађу. поомашености, преостале две странине похушавају да укажу на нов ток који би био у стању да оправда живот и постојање једног човека.

Ова књита прича о смрти о труљењу: она је испуњина ти“ ме; латано умирање и ништавило, оснозне су нити између Којих је разапет њен туробан почетак и скоро нимало свет“ лији крај. Не. она неће да о де филозофија смрти. баш ка ни психологија живота; сви до мени на којима она Је црпљује своју суштину крелу се око портрета људске ИЕ бине и постојања, при чему 7 узалудан посао био тражити одговарајућу важност времен ске димензије.

Аутор испреда једну нимало посебну причу о свом пријатељу, болеснику. који се вратио. са Тахитија да би умро у Фран цуској. Он говори о његовом животу; уствари он прича о његовој смрти, која је насту“ пила давно пре. но што му је срце заиста престало да куца, и плућа да дишу...

Рећерзи је био лекар; то се примећује, иако он покушава да расуђује не само као писац, већ и као филозоф. Он не суди о животу или смрти патетично; сувитпе је практичан за то; али он их мистифицира, јер Конструише свој филозофски однос према њима. Он прави литературу: измишља опсесију свога јунака: неуморно море, не Као нешто опипљиво. већ са мо мисао о њему. чиста и атсолутна, која протони; најзад, можла је у томе оваплоћена по истичка жудња за живо-

ом.

И тако Реверзи, на крају сво је расправе о агонији људског и тела и духа. кличе сили живота, или тачније, макар и сну о њему: јер човек је, ипак: живи фермент живота:

+О Палабоу нећу знати ништа више до ли то, ла је волио Море. Да можла. осим његове смрти и те љубави, која га је водила читавим његовим четрдесеттодишњим животом ништа

друго нема што би требало запамтити, Али, сретни ли су 9-

ви, који су волели море!“ ж. Б.

више самосталних зофеских делаг

| Књига Бранка Бошњака је први озбиљнији покушај код нас да се с мате ријалистичког историског гледишта прикаже развитак старе грчке филоз»фије као једна јединствена целина. Бошњак се то треба одмах признати поштено трудио да о грчкој филозофији пише садржајно и да се не ослања у свему на цитирање већ дооро познатих мишљења Маркса, Енгелса и Лењина. То нарочито илу“тру

ју његова излагања о Со-

фило-

крату и Платону која су заснована, што се одмах види, на солидном позна-

вању Платонових дела У излагању о Аристотелу њему је то мање пошло за руком јер је Аристотел много комплекснији филозофски проблем него Платон. а излагања о Милећанима, елејцима и атомистима остала су мање више у стереотипним школским оквирима, иако Бошњак солидно познаје грађу.

Праве Узроке није тешко уочити. Бежећи од Сциле, он често постаје жртва Харибде, у настојању да избегне метод и стил Александрова, он гази превише утрвеним стазама старих немачких историчара филозофије који заслужују поштовање док износе чињенице, али не уливају скоро никакво поверење кад настоје да протумаче сложени процес историског развитка филозофије. И тако, мада се Боштак изјаснио за историско посматрање које пре

„Подизање и васпитање оу ОДИ ОРИ КИ деце“

(„рад“, Београд 1956

„Умети васпитати децу је ве лики државни посао, Он захте ва таленат и широко познавање живота“ — рекао је Мак сим Горки. С том истином се срећемо сваког дана У породици, школи, друштву и Ви" димо колико је важно правилно васпитати децу, уствари правилно упутити У живот млада, неразвијена и неформирана људска бића, нашу

Љубица Сокић: „Задар“

оессснвсвноввоосооовевовеваоововоововневевооововововввововововевввоовавоввоен о»

свега обавезују да се протумачи „зашто нека епоха мисли тако и тако а не другојачије“, није дао одговоре ни на то, ни на многа друга питања која се постављају у вези са старом грчком филозофијом, чак и — кад се она објашњава без нарочитих научних обавеза. Например, зашто су стари Грци тако високо развили способност дијалектичког _ мишљења, зашто су и како су они били „рођени дијалектичари“2 Стоји ли баш тврдња коју износи Бошњек кад објашњава филозофију Милећана да они (Милећани) „још не схваћају да је кретање вјечно самој материји и њој иманентло“, или је можда ипак тачније да је за старе Милећансе, као и за већину грчких филозофа, кретање било нешто што се само по себи разуме" Зашто се у разноврсним облицима грчке фи лозофије могу наћи у заметку. у настанку,. скоро сви каснији облици гледања на свет Шта је са такозваном „самониклошћу“ грчке филозофије7 Познато је да су се око тога много ломила копља,аи данас се још ломе, нарочито у вези са питањем доприноса старих културе Истока европској култури, и марксистички историчар филозофије који пише о старој грчкој филозофи;и не сме да заобиђе то питање. Зашто су баш стари Грци били највећи филозофи старог света, а народи од којих су они учили астрономију, "аритметику, геометрију, разне техничке

савио

У КЊИЖАРСКИМ ИЗАОЗИМА

наду и нашу будућност, у чему основну улогу игра разумевање дечје психе и избор начина на који се васпитава.

Том особито важном питању посвећено је сапа изашло ново коло библиотеке „Народни унивеозитет“ издавачког предузећа „Рад“ у Београду Подизање и васпитање деце. Више наших познатих педатога обрадило је разне теме из области подизања и васпитања детета од _ рођења до пубертетског доба. Едиција претставља _ корисно градиво за рад родитеља и васпитача на извођењу деце на животни пут. (А. ЛО

Гостовање београдских уметника у Паризу и Бечу

Примабалерина Београдског балета Рут Парнел и педагог и солиста балета Сима Лакетић, отпутовали су синоћ у Париз. за време тронедељног боравка у главном граду Француске они ће посетити балетске школе и позоришта и посматрати претставе париских ансамбла као и претставе совјетског балета који тих дана гостује У паризу.

Рут Парне

враћају се У ком јула, да

л и Сима Лакетић Југославију почет би са београдским балетом учествовали на фестивалу у Љубљани у Барановићевом комаду „Кинеска прича Е .

Солисти београдског балета вера Костић и градимир ХаџиСлавковић од почетка јуна гостују у Рајмундстеатру у Бечу. Они наступају у оперети „Поноћни рандеву“ аустриског композитора Рудолфа Катнига. У овој оперети пева и познати тенор Хелте Розвенте који је недавно са успехом гостовао У

еограду. ' ВЕР ајстОр бечке Фолкс опере Диа Лукас која је поставила балет у овој оперети ангажовала је Веру Костић и Хаџи-Славковића. Бечка штампа забележила је гостовање на ших уметника оцењујући их кад „играчки пар са великим

знањем“.

Гостовање

Београдског драмског позоришта _

у Босни и Херцеговини

Сарајево, 18 јуна

Београдско драмско позориште, које већ други пут гостује у Босни и Херцеговини, дапо је у току ове турнеје већи број претстава.

После гостовања у Мостару, где је ансамбл дао четири претставе, чланови Београдског драмског позоришта дали су у Сарајеву пет пурртстава. за раднике и службфнике творнице „Фрамос“ у Храсници крај Сарајева приказан је „поп Ћира и поп Спира“ од С. Сремца, а

Народном позоришту у Сарајеву дати су „Злочин и казва“ од Достојевског. „Добри човек из Сечуана од Б. Брехта, „Наследник“ драматизација романа „Корени“ од Добрице Тћосића и „Мачка на лименом крову“ од Тенеси Вилијамса.

Сарајевска позоришна публи ка топло је поздравила извођење свих претстава које су приказане пред пуном салом.

из Сарајева ансамбл је отпутовао данас на гостовање У Зе-

ницу и ТУЗЛУ;

претставе У сали позоришта да и једна приредба за раднике дбелезаре у хали Железаре. У тузли ће се приказивати исти

| репертоар као и у Сарајевском

народном позоришту. (Љ. РЈ

У Зеници јеј; предвиђено да се поред четири|

вештине и многе друге ствари, пре свега Егилбани, Фенићани, Вавилонци и Персијанци, нису оставили иза себе такорећи никаквог трага у историји филозофије

Бошњак је потпуно изоставио везе старе Грчке са Истоком, а те везе се никако не могу занемарити, ако ни због чега другог, онда због чињенице што су многи грчки филозофи, да поменемо само Талеса, Питагору, Платона и Демокрита, путовали у Египат, Феникију, Вавилон и Персију да тамо стекну нова знања. А још је већи недостатак што се настанак и развитак грчке филозофије приказује као да нема викакве везе са развитком књижевности и уметности То је стара мана професора филозофије. Колико би вернија била слика настанка и развитка грчке филозофије да је приказана и величина хеленске књижевности и уметности и уопште да је са нешто више маште дочаран хеленски дух пре Александрових освајања, кад је у његовом темељу стајао полис, и после Александрових 0свајања, кад га је почео прожимати козмополис7 Акб је циљ ове књиге да птирем кругу људи, а нарочито ђацима, објасни величину грчке филозофије, онда је свакако требало о свему томе водити више рачуна.

Писцу књиге Бошњаку посебно _ треба замерити што се није потрудио да

буде једноставнији и јгснији у свом уводу где је изложио правила свог ме-

тода истраживања. Нека места не само што нису довољно јасна већ су и

директно неразумљива. Али упркос свим тим и другим недостацима ова књига ће свакако знатно допринети да се и наша шира јавност боље упозна са старом грчком филозофијом а то је и био циљ за којим је њен писац, Б. Бошњак, највише ишао. Др Вељко КОРАЋ

Висока француска

награда додељена

професору Острогорском Управник Византолошког института Српске академије наука истакнути југословенски византолог професор др Георгије Острогорски добио је ових дана „Шламбержеову награду“ Француске академије као високо признање за радове са подручја византиске политичке, привредне и културне историје.

Награда коју је добио професор Острогорски носи име чувеног француског византолога Гистава Шламбержеа (18441929), и претставља највише научно признање за заслуге у византологији, а досад је додељивана искључиво француским научницима. Француска академија је сада први пут учинила изузетак, и додељивањем споменуте награде једном Југословену дала Шламбержеовој задужбини међународни карактер.

И У Букурешту

почео Први конгрес румунских књижевника

(Специјално за „Борбу“)

Букурешт, 18 јуна

Овде је данас почео рад Први конгрес румунских књижевника. На конгресу учествују само они књижев нипи који су као делегати изабрани на састанцима сво јих професионалних оргавизација. Присутан је већи број писаца из страних земаља. Ту су претставници књижевника Југославије, СССР-а, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Бугарске, Источне Немачке, Сгверне Кореје, Индије, Француске, Италије, Шведске, Холанди је Финске и Данске. Очекује се долазак киниске и још неких делегација.

Конгрес је у присуству највиших државних и партиских руководилаца са Георгиу Дежом и Киву Стојком на челу отворио претседник Савеза румунских књижевника Михајло Садо веану. Пре преласка на дневни ред члан Политбироа ЦК Румунске радничке партије и први потпретседник владе Мирон Констатинеску прочитао је посебну поруку Централног комитета упућену Конгресу. Порука је директивног карактера м садржи политику партије у области књижевности. Уводни реферат о румунској књижевности и њеним перспективама одржао је први секретар Савеза Михај Бењук

С обзиром да је ово први послератни конгрес румунских књижевника, овде му се поклања изузетна пажња и његови се закључци очекују са видним интересовањем. Григор ВИТЕЗ

У Љубљани почела конференција грађевинских факултета

Југославије

Љубљана. 18 јуна У Љубљани је данас почела рад интерфакултетска конференција грађевинских факултета Југославије. На конференцији ће се расправљати о наставним програмима, пријемним испитима и о организацији постдипломских студија. Сем тога. конференција ће расправљати какву улогу грађевинска предузећа треба да одиграју У организаџији постдипломских студија. (Г. Г.

К

И В

Добар биланс и добр

О Т

ћ ,

в

: М АЛА

перспективе Унеска.

УИМЕ ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА ЛУТЕРА ЕВАНСА КОНФЕРЕНЦИЈУ НАЦИО•

НАЛНЕ КОМИСИЈЕ ПОЗДР АВИО ЈЕ Г. ЖАН ШЕВАЛЈЕ '

Са заседања Националне комисије

Конференција Националне комисије за Унеско данас је у Београду почела своје дводневно заседање. Њено заседање поклапа <е са десетогодишњицом постојања Унеска и петогодишњи цом од оснивања Националне комисије за Унеско у нашој земљи.

На дневном реду конференције су дискусија о петогодишњем раду Националне комисије и Пројект програма и буџета за 19571958, који ће ове године бити разматран на генералној конференцији Унеска новембра месеца у Њу Делхију. Конференцији присуствују и Родољуб Чолаковић, потпретседник Савезног извршног већа, претставник генералног директора Унеска г. Жан Шевалје. Поздрављајући конферен цију г. Жан Шевалје је испоручио поздраве генералног директора Лутера Еван са. Он је посебно изразио задовољство због активне сарадње Југославије са Унеском, високо оцењујући рад Националне комисије. Говорећи о делатности Унеска у непосредној будућности, Шевалје се задржао на трима, по његовим речима основним, проблемима: помоћи неразвијеним земљама, мирнодопској примени атомске енергије и раду на културном зближавању Истока и Запада.

Два концерта Бугарског државног ансамбла народних песама и игара

На стадиону Ташмајдан појавио се, 165 и 17 овог месеца, први пут у Београду Бугарски државни ансамбл народних песама и игара.

Богатство и разноврсност бугарског фолклора, како У области вокалне и инструменталне музике, тако и у области игре, пружило је уметничком руководиоцу ансамбла Филипу Кутеву велике могућ-

ности за састав концертног програма који би приказао карактеристике _ бугарске на-

родне уметности, Постављајући на сцену народне игре Дикова и Џенев тежили су да их прикажу У изворном облику. да би ово остварио он _ узима мотиве из народног жимљота, као што су „Ррнчари“ или „Сеоски празник у Тракији“, и у оквиру импровизоване радње развија на сцени игру у примарном облику. Поред лирске женске игре „Буенек“ која је једноставна у покретима, нарочито сукар актеристичне и интересантне мушке игре међу ко-

јима шопска игра „Капаница“ са врло занимљивим ритмом а

Шопска мушка игра

такође и „Добруџански раченик“, Женски хор ансамбла, који је бројан и изванредно звуч-

но уједначен, музикално је от певао низ бугарских народних песама. а такође и две наше. Ритмички интересантну народну песму „Заспала је Фида“ извео је вокални трио ансамбла. Оркестар народних инструмената, који је свирао музику за игру. врло је добро састављен. Он је наступао и са својим самосталним тачкама. Народне мелодије обрађене од Живке Клинкове извела су два свирача на кавали.

Бројна публика топло је по-

здравила извођаче. Поједине тачке биле су поновљене. Д. ЧОЛИЋ

„Пер Гинт“ балетске секције „Абрашевић“

Ђалетска секција Културноуметничког друштва „Абрашевић“ под руководством Смиље Мандукић умела је да одабере дело које одговара извођачким способностима не са мо балетске аматерске групе, већ и оркестра овога културно-уметничког друштва, ставив ши на репертоар „пер Тинта"“ од Едуарда Грига. Ова дивна лирска свита генијалног норвешког мајстора, која је извођачки приступачна и скром ном аматерском оркестру, са свим је погодна за креацију изражајним средствима пластичног балета. Разуме се, ба летска група „Абрашевић“ није се још технички довољно развила, тако да су поједине тачке биле без довољно изражћјности, па чак понекад личиле и на гимнастичке вежжбе. Целина је, међутим, имала пристојну физиономију, а ансамбл у току даљег рада свакако ће се развити и играчки још више оспособити.

Солистичке партије биле су далеко изразитије. Лора Ланде (Солвејга), Јелица Голубовић (Оза), па и Јован Деспотовић (Пер Гинт) сасвим су озбиљно и солидно савладали своје улоге. Камерни оркестар културноуметничког друштва „Абрашевић“, проширен са извесним бројем чланова оркестра Дома Народне милиције, солидно је музицирао _ под палицом Хуберта Ситера.

Смиља Мандукић, уметнички руководилац балетске секције и кореограф, постигла је несумњиво значајне резултате у раду са овим младим аматерским ансамблом. Њено остваре ње „Пер Гинта“ претставља леп и значајан резултат рада на пољу аматерске уметничке игре која се код нас засада. врло мало негује.

Д. ЧОЛИЋ

Професор Синиша Станковић, претседник Националне комисије за Унеско дао је увод у дискусију о досадашњој активности Унеска и посебно о активности Националне комисије. Он се задржао на основном циљу и главним активности ма ове међународне органи зације, а посебно на перспективама за њен даљи рад које су створене престајањем _ хладног _ рата. Професор Синиша Станковић изразио је наду да ће Унеско у скорој будућности постати универзална организација и да ће Народна Република Кина у њему добити коначно свог претставника.

Многи од учесника У дискусији пледирали су за универзалност Унеска. Освр ћући се на протекли период дискутанти су позитивно оценили рад Националне комисије.

Било је више предлога за неке нове подухвате. Тако је Живан Милисавац предложио да ова међународна организација издаје часопис За књижевност са информацијама из књижевности свих народа са радовима писаца из целога света. Професор Лучић из Сарајева предложио је оснивање посебних тела по републикама која би помагала рад Националне комисије, док је Александар Ма гарашевић предложио да уместо тога Национална ко мисија формира повремене или сталне комисије, односно групе по проблемима и подручјима делатности уме сто по републикама. Профе сор Ђура Рачић са Загреачког универзитета крити ковао је недовољну информативност у раду Националне комисије и предложио да Национална комисија издаје билтец у коме би се заинтересовани упо-

ме

Унеска

требало постепено да се мења, јер није по својој оријентацији · најсрећнији. Исто тако он мисли да је незтодна досадашња пракса Унеска којом се помоћ неразвијеним земљама ука-

зује скоро искључиво преко људи из великих земаља, док свакако има не мање погодних личности и у другим земљама.

Од осталих дискутаната интересантне предлоге су дали Ратко Плејић и Милош Жанко. Први је говорио о потреби каналисања што већих средстава за помоћ неразвијеним земљама кроз ову и друге специјализоване организације ОУН уместо кроз билатералне уговоре. Милош Жанко је на основу досадашњет искуства из учешћа Јутославије у акцијама Унеска инсистирао да се боље користе материјали које он издаје, да се наши делегати боље припремају за међународне скупове и контакте, као и то да боље пласирамо наше искуство кроз. активности и публикације Унеска.

Дискусија је – поподне настављена по радним групама и комисијама.

Драматизација хронике Ивана Потрча „Злочин“ биће изведена у Цељском позоришту

"Злочин", недавно изашла хроника словеначког писца Ивана Потрча, о последњим да-

зоравали на публикације и|нима и смрти нашег истакну“ активности Унеска. . тог револуционара Ђуре ЂакоПрофесор Бора Благоје- |вића, биће изведена 23 јуна, У

вић осврнуо се на неке, по његовом мишљењу крупније недостатке у раду ове међународне ортанизације. Он сматра да би персонални састав апарата Унеска

код НАС И У СВЕТУ

драматизацији Херберта Грина,

на сцени Цељског позоришта. Дело ће на сцену поставити Славко Јовановић, док ће У главној улози наступити Ал бин пПенко.

ДВЕ ВЕЛИЧИНЕ _

Хх Пре свога последњег филма „Тетовирана ружа", који јој је донео светску славу, позната италијанска глумица Ана Мањани снимила је један филм, којег је овај доцнији бацио у засенак: била је то „љубав“, Филм је режирао чувени Роберто Роселини, а био је састављен

из две епизоде: аутор прве, под насловом „Људски глас“, био је Жан Кокто, а друге, под насловом „чудо“, Федерико Фелини, сценариста и редитељ, зутор једног од најзначајнијих италијанских филмова снимљених у последње две године — „Улице“. Париз је читавих годину дана чекао да види и овај филм Ане Мањани, нарочито после тријумфа „тетовиране руже“. Критика је већ истакла крилатицу према којој ни једгл филм Ане Мањани не може доживети неуспех. Била је то, сигурно, добра _ припрема пред премијеру „љубави“, на слици у разговору два велика имена савременог талијанског филма: Ана Мањани и Чедерико Фелини, |