Borba, 05. 04. 1964., str. 16
Прогноза времена за Југославију за 5, зприл променљиво облачно са кишом местимично, углавном
ВРЕМЕ ДАНАС; Оолачно
У поподневним часовима.
Прогноза времена за Београд и околину; променљиво облачно а у поподневним часовима могућа је
киша.
Темтературе јуче џ 13 часова
ИЗГЛЕДИ ВРЕМЕНА ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ, ЗА ПЕРИОД ОД 5. ДО 9. АПРИЛА:
ИП даље облачно
Јуче је у целој земљи било облачно и кишовито. Изгледи времена, од 5. до 9. априла; још један до два дана задржаће се претежно облачно време источним крајевима и киша повремено, затим се
чуна на умерено облачно време у целој земљи.
Сарајево, 1945:' Оперативни штаб формиран по наређењу Генералштаба ЈА издао је наређење за напад на Сарајево. Снажним ударом јединица ослободилачке војске уз помоћ илегалних лруша Сарајево је следећег дана ослобођено.
Београд, 1903: У Београду су почеле крваве демонстрације народа против омрзнутогт режима краља Александра Обреновића. У демонстрацијама је учествовало више од 6.000 радника, студената и грађана. У сукобу са полицијом четири демонстранта су убијена. 7 их теже рањено а преко 100 похатипено. Нешто касније Орпска сопијал-демократска партија издала је лекларацију о овим догађајима у којој је речено да је „социјалистички покрет почео оно птто су сви осећали и желели“.
Подравска Слатина, 1944: Јединице 6. славомског корпуса напале су јаку непријатељску тосаду У добро утврђеном граду. После оторчете борбе за сваки бункер и сваку зграду, Подравска Слатина јаз ослобођена.
Београд, 1895: У првостепеном суду за град Београд почело је суђење истакнутом социјалистичком борцу Васе Пелагићу због чланака објављених у листу „Занатски савез“. Суд је Пелагића осуди» ва две године робије које је одле-
5"
5 5 = Е 5 Е | 5 = 5 5 5 Е “ 5 5 5 | : 5 а 5 : 5 Б 5 ;
Недеља, 5.
5.00 до 8.00 Јутарњи програм 8.00 ВЕСТИ
8.02 Недељни програм за децу
300 ВЕСТИ
9.02 Емисија за село
10.00 Недељни _ симфониј-
: ски концерт —
11.00 Ликови у сенци Малиша Глићи наш сликар импресиониста Џ,10 Изабрани
програм
Седам дана
Наш данашњи про-
грам
1210 Извешттај о водоста-
забавни
11.55 12.08
њу 12.30 Музмжа наштих ауто-
ра
13.00 ВЕСТИ
13.02 Програм за младе
13.30 С песмом од Дрине до Тимока
14.00 Недеља у свету
1412 Музички мозаик
15.006 ВЕСТИ
15.052 Време спорта и разоноде 18.00 ВЕСТИ
18.022 Чувени симфонијски оркестри
18.30 Мала радио-комедија — Слободан Турлажов: „Поноћни ју“ нак“
Вечерња ревија жеља — Забавна музика ДНЕВНИК
Спортски журнал
15 минута са Алек» сандром Суботом Весело вече
Песме и игре наших народа
22.00-Вести и метеоролош“ ки извештај
Музика за игру и! разоноду
ВЕСТИ
Тренутак лирике Априлске кише 23.12 Забавни Ноктурно 24.00 ВЕСТИ
00.052 Поноћни програм Ра дио-телевизије Београд п ПРОГРАМ
800 ВЕСТИ 8.02 Песма за ову недељу 8.05 Данас смо припремили 8.10 За добро расположење 8.40 Балетска музика 9.00 Репортажа 9.10 Шлагери 9.385 Познајете ли... 9.45 Музичке теме 10.00 ВЕСТИ 10.02 Жеља за жељом 10.55 Писмо Рубенса научнику Де Перенсу 11.00 шта пева Хелен Шапиро 11.15 Један ведри так . 11.25 Џодневни концерт
19.00
19.30 20.00 20.15
20.30 21.10
22.15
23,00 23.02
трену-
жао у Пожаревцу. где је и умро.
11.50 Песме и игре мнарода Југославије
12,20 Занимљиви свет
12.455 Ведро и популарно (Рекламе)
13.00 Мелодије и ритам
13.30 Лица и наличја
13.380 Још мало мелодија и ритмова
1400 ВЕСТИ
14.02 Ово још нисте чули
14:25 За љубитеље народне музике
15.00 Одломци из опере Ђелинија' и Доницетија 15.320 Поподне у Вуковару
15.45 Забавни интермецо
15.00 Мало места за Симфонијски оркестар Радио-телевизије Бе оград
16.20 Моја слика, песма, музика — „Једна Метерлинкова песма“
15.490 Још мало народне музике
17.200 Молимо за итру
Понедељак, 6. ТУ 1964. год.
4.00 до 8.00 Јутарњи протрам 8.00 Вести
8.02 Човек у нашем вре-
мену — Слободно вре
ме савременог чове-
ка товори др Вељко
Кораћ
Инспирисано фолкло
ром —
9.00 Фељтон
9,10 Преподневни забавни
концерт
ВЕСТИ
Матија Бравничар:
Симфонијска антите-
за. Изводи Словенач
ка филхармонија, ди
ритент Саво Хубад
8.15
10.00 10.05
10.350 Радио-пошта
Тв ПРОГРАМ ЗА НЕДЕЉУ, 5. ТУ 1964. год.
10.00 Рукомет: „прослава 15-ктодишњице загребачке, Локомотиве,
11.00 Емисија за пољопривреднике '
16,00 Спортско поподне —
18.05 „87. полицијска ста-
ница“: епизода „тежак
дан“, Режија Ален Крослендл “
19.00 „Омладински тв Клуб“
20.00 Недељно издање ТВ дневника
20.45 Ларс Хелгесон;: „Оне и он“
око 21.45 Снимак једног
спортског догађаја студио Љубљана
око 22.830 Филмска репорта жа једног спортског
догађаја — студио. Београд
око 23.580 Вести _— студио Београд г
МЕД
НИЈЕ ДОБРО КАД СЕ КАНТА · __МА СМЕЋЕ ЗОВЕ »РУБИ«
Стокхолљиски индустријалац Руме Риландер са жаљошћу у срцу посматра. једну од својих 32.000 канти, за смеће намењених извозу у САД: Риландер је, нашме, сам дошао на мдеју (која га је скупо ко-
штала) да канте назове „Руби“.
Кратко време после птошиљте ових канти дошељо- је до атентата "а председника. Кенедија; сад Американаи одбтјају да купе канте. са жменољ које је исто као м име Џека Рубија, убице Лија Освалда,
атентатора.
Тр АНТУНА
агом
У Шведском павиљону на Њујоршкој светској изложби која се отвара 22. овог месеца, моћи ће да се види најстарији у свету робни документ. То је и најстарији документ комтаније која ч данас ради.
Натисан на латинском језику, овај документ датира од 16. јуна, 1288. године ч представља једну деоницу (акту) Сторе Котаберг из Шалуна. То је најпре била индустрија рудника. бакра, а данас један од највећих шведских троизвођача чељика, дрвене тулте ц жемијскихс производа.
ОПАСНОСТ Од - ПАСУЉА
Вероватно најнеобичнија опасност вреба на малог римског дечака Алесандра Амороза: дечак болује од акутне алергије на пасуљ. Чак и најмања, порција, овог поврћа могла би га коштати живота. Довољно је да се дечак само приближи суседовом врту са пасуљем па да код њега, наступи крајње опасно крварење. Професор Отавијани са римског универзитета је Алесандровим родитељима, издас документ којим тврди да његова болест (лекари је зеву „фавизмо“) изазива разарање првених крвних '3р-'
Мотоцинли без сопственика
У градском бироу за нађене ствари у Риму лежи на; стотине мотоцикла, за које се нико не интересује. Понекад се, после неколико дана, утврди да је неки од њих био украђен и сопственик дође по њега. Али /за. већину се нико не брине, јер се не исплати поправљејти их, па их је сопственик једноставно оставио негдељфна улици. |
'СИТУРНА ОД АТОМСНЕ БОМБЕ
Ту Њујорку је недавно довршен 35-спратни обла пкодер, у коме је смештен центар за телефонске ' везе на дуге линије. Зграда је без прозора у уз. трађена као склониште у коме би се рад Мотар "одвијати без икакве помоћи споља. Њени дебели ! зидови су од специјалног армираног бетона, спр. ' ља прекривени белим плочама међу којима су гранитне пантљике. Лажни прозори упуту, осветљени су вештачки да би се код службеник избегла клаустофобија — страх од затворено
простора. Зграда може да издржи експлозију атомске бомбе на земљи на даљину од 15 миља,
72 те ги <> |
[ МАТОША
16.
Отићм из Загреба у Биоград — то је отићи из отаџбине у отаџбиљиј. Ми: ч. Срби смо као онм јагањиц који могу да сисају двије мајке. Остављам м другу мајку. Чудновато ма је, премда бали нијесам „умиаљато јагње“. Сјећајући се међу чнијем џ, школе, лун МА се код сваког пљуска дунавскијех валова, „да је домовинска. љубав у квадрат-
ном размјеру с удаљеношћу од отаџбине“.
Збогом да си, зелену, Топчидеру п ти тотла фуруно код Дарданела, која си толико тијт огријала 'као јарко сунце леђа толикмјег српству непознатит величина!“
И побегао је, улетео, расплакан и ојађен, у утробу лађе к своме виолончелу и своме ковчегу. А уз пут се тешио да ће нови путови „дати новога човека“.
5. Долазак у Беч
"Матош је већ сутрадан, 15. јануара, допутовао у Беч. Овде је могао, за прво време, лакше да се снађе, мада није намеравао да се ту дуже задржи, јер је његов главни правац био. најпре Женева па Џариз, Но, ипак је навратио у Беч из више разлога: јер је ту својевремено учио наметнуту му ветеринарску школу, јер му се ту налазила сестра на конзерваторијским студијама, јер су се ту баш 1897. године настанили Ткалчићи и јер се ту, у близини Беча, налазио љетниковац његовог ујака др Фердинанда Штамеа. Посетио их је све и са свима провео једно време. Били су то најлешши сусрети. Опсео је код Ткалчића, причајући им
ПОВОДОМ ПЕДЕСЕТОГОДИШЊВИЦЕ СМРТИ.
своје трновито и ломно лутање по београдској калдрми, са чим су они били већ помало упознати и из шкртих Матошевих писама што су понекад стизала у Загреб, Наравно, и музицирали .су, састављајући Матош, Јурица и Ивица Ткалчић — некадашњи трио и обнављајући тако за тих неколико дана своје младалачке успомене, и, на крају, договоре се, с обзиром да и Матошев пут води у Париз, да се тамо ускоро нађу.
А од 19. до 21. јануара Матош се нала-
зио код свога ујака Шамса, с којим се тек,
сада први пут сусрео. Ту, у Бечу и у Краумберту, Матош је провео своје можда најбезбрижније дане, и као да га је све то, сви ови драги сусрети, освежило након неизвесности пред којом се нашао у Београду. Али, уза све удобности које су му пружене, напушта Беч м стиже у Минхен 22. јануара. Боравак у Минхену
Син србијанског конзервативног мини- :; стра председника, Божа: Николајевић, Ма- ;
тошев београдски пријатељ и побратим, сачекао га је и са њим. провео месец дана. А овде се у Минхену налазио и млади сликар. Леон Којен с којим се такође упознао у Београду. Матош је о њему написао малу студију, дајући у њој преглед његова живота и оцењујући његову, уметност.
Млади људи, готово сва тројица обезбе». ђени, водили су Матоша Минхеном, упозна вали га са свим његовим највећим и нај-
трајнијим вредностима и старинама; И Меј |
тота је овај град фасцинирао својом лепотом, својом питомином, тако да је у једугом моменту, када је морао да га напусти,; уз-
викнуо: „Није'само љепшши, него је и јефтинији од Загреба и Београда“.
После Беча, 1 Матошу је тд био први интимнији сусрер са Европом и њеним духом, са њеним лепотама, па је веровао да је таква сва Европа, да га и у следећим местима чека истогшто у Бечу и у Минхену. Заборавио је да је у том тренутку и сам био материјално нешто обезбеђен, да није кубурио, да се 'гусретао' са својима и пријатељима и да се уз њих налазио само по неколико дана. 6
Женева, у којој се обрео 24. фебруара, и поред свих својих питомих лепота, цивилизацијје и културе, литературе и уопште уметности, показала му је и своје друто лице. "Међутим, у прво време у њој Матош неће доживљавати тешке дане, неће пасти у разочарење, у безизлазну ситуацију. Успео је овде — али само у почетку —
[ %
Фотографија А: Г. Матоша (1900)
Издаје п штампа Новинско-издавачко предузеће „Борба“ уредништво администрација п штампарија „Борба“. Београд, Трг Маркса м Енгелса 7, телефон 34-531 п Загреб, Прерадовићев Претплата за нашу, земљу износи 550, за стране земље 1,100 динара, Жиро рачун: за претплату 191-112-1-1151, (за ревизоре 101-112-1-1752 и централни 101-112-1
Трогодишњу Монику Пајоли из Киође, Италијљ " јео је велики пас откинувтши јој део носа. Лека месне болнице су одмах интервенисали и захваљу јући Моникиној старијој сестри која је парче ноб нашла на земљи и донела, успели да га ушију | старо место. Интервенција је успела, од необич“ авантуре девојчици ће остати само једва ВИДЉУ ожиљак ми — ружна успомена!
ут
да се добро снађе, да нађе добро друште,
друштво елегантно, козмополитско,
богат
и зато на једном месту узвикује: „послиј
“
Биограда Женева — који скок! У то и такво друштво Матоша
нама вепознати, Драгутин Владисављеву
код кога је становао.
је узе“
ћ
Матошу је и у Женеви његово виолонуло добро дошло, јер са њим свакоднећ“
може да зарађује. Крећући
се, са | другом, у том елегантном друштву, Кој понајвиилг било састављено од жена, >
ОВИМ
о у
се десило да се заљубио у извесну жане“ Рицон. „Ја сам — пише он Херману сјај пола заручен са једном врло лијепом и,
вршено образованом госпођицом, кој тра (23. путује у Мљетке. Зове се
Рицон. Помислите на том „поквареном
паду има још несебичне и идеалне Љ Опет вјерујем у срећу, у доброту, Занет свим тим, пишући за „наду
ште, намерева да пише драму „Бура шини“, што он наравно није реали као што није успео да уради много га што је намеравао. У Женеви он и понеку причу, неку импресију У писма и шаље их нашим часбписима стовима кој га прихватају.
· (Наставиће се)
МУШНА ФУЗБЕТ САНДАЛА
СА ОРТОПЕДСКИМ УЛОШКОМ
уљ
писујући се с Херманом, који му шаљ нераре и предујмове, Матош, разигран
жав “ км убов!. уде и д“
е е
у
а ОУ
е18
х“ у“
3084" од 08
на пише
Ливу
ново · ново - ново -· мово - ново- (и
ен
не рави
а 21—23, телефони; 37-501, 23:18 "
-116. Поштански фах 529,
|