Borba, 30. 07. 1965., str. 13

;

- СОВЈЕТСКИ

Век радија

Међу _ најнесхватљивија чуда, која су у прошлости уде дивљење и узбуђе| ре код људи спадају маг| јети комадић · ћилибара. протрљан сувом крпом. Тр ви привлачи опиљке метада а други комадиће харти

је Прошли су многи векови нето што је човек схва тио постојање везе између || јектричног и магнетског поља. Било је потребно да || се роди један Фарадеј, па | да после њега Херц упозна са електромагнетским

; осцилацијама. Наука једва тек пола ве|| ва проучава и користи тако ћи 'неограничене могући електромагнетских ос ја. Зар није вредно ења када два човека разговарају међусобно са ' два различита континента, || ва одстојању од“десетак хи | рада километара7 Ко се не || диви електричном осветље|| њу које разбија мрак и пре твара га у дан2 Зар није ча робњачки када човек транс митује слику на велике даљину и то — у природним

|| бојама2

Дугачка је листа капитал них користи које је свет до || био открићем електромагне

технологију покушали да нам представе ову науку

шу новинари Гушев и Васи љев. — Изнећемо овде само неколико детаља.

Ултракратки таласи

Кабинет Владимира Алек сандровича КОТЕЛНИКОВА је у старој згради московскот. универзитета. Ту, где су некада радили Пуш-

кин, Љермонтов, Лебедев и

Јуковски, "'Тимирјашев и

Столетов, најпознатији со-

вјетски експерти за радио су

у блиској будућности:

„Радио је још у свом повоју али није лако предвидети како ће он изгледа-

ти кроз педесет година. Го-

ворити о томе, исто је као

када би проналазачи ради-

Ја у оно време причали о ра-

дару или телевизији. За та

ко нештто треба бити прави

визионар. Ипак, уверен сам да ће другу половину овог века карактерисати велики проналасци у области радија, — нагласио је професор Котелников.

— Хоћете ли рећи нешто

детаљније о њима2

== До сада радио-техноло гија поклањала је највећу

пажњу кратким таласима. У будућности њихову улогу

преузеће ултракратки та-

ласи. Већ данас радимо са таласима које меримо сантиметрима. До недавно они

Ко ИО АДИ А ДР2ј

ранио АЗЕРИ

притискам једно дутме. Ако се на екрану појаве кратки, зелени сигнали, значи да је позивни пријемник: заузет. Али, мој пријатељ је сло- | бодан и узвраћа ми потврдним сигналима. Од њега за виси треба ли да сачекам док не завршти разговор са неким трећим или ће ме од мах укључити. | На екрану видим њетово лице. Мада је слика мала, захваљујући електронским уређајима лепо видим сваку црту на његовом лицу, сваку влас косе. Истовремено одјекује и његов глае. Било би несхватљиво да љу

ди у првој половини 21. ве- ·

ка разговарају телефоном или радијом, а да не вид свот сатоворника. у

~ Договарамо се о маршру-

ти. Показујем му на кар-“

ти куда ћемо колима. Пројекција мапе на његовом. џепном екрану прилично 5 је ситна и он укључује кућ ни телевизор — чији је екран читав, један зид собе. Договор. је брзо успео ма-. да нико од нас двојице ни- | је мрднуо из свог стана. Путовање је било пријатно али нисмо обраћали па жњу на околину поред које смо пролазили. На „Лењиновом стадиону“ играла се утакмица за првенство

Један од планова за освајање Месеца. На горњој слици лево: два астронаута У горњем делу „бубе“ бивају избачени, а на десној слици се састају са командним и сервисним модулом. Доња слика лево приказује како тројица астронаута У-

| тчеких осцилација. Њих су|| срећемо на сваком кораку,

ту будућности биће их још више. Ако мало боље про-

|, Учимо кратку историју е-

меетромагнетских осцилаци одмах ћемо приметити да што време брже одмиче || Повласци постају све чеш и монументалнији. У по | чеку на свако откриће че-

%о се у просеку по десет

_ Тодина, онда свега годину " дана, а данас ни један пун месец,

Изненађења нарочито моЖемо очекивати на пољу Високе фреквенције.

Наредних деценија биће Троизведене машине „које ће се лагано кретати преко

'| Веобрађене земље, подизаТи иза себе густе облаке дима и остављати „аутостра Ау најбољег квалитета, глат Ху и равну. као огледало.

Возићемо се. аутомобила-

и другим превозним средствима код којих више

Веће бити резервоара за го

| Риво и гломазних покретач

мотора. Ма

Ваздухом ће летети ави-

којима за растојање од

Неколико хиљада киломеТара неће бити потребно ни

бензина. Човечанство

| ће једног дана, добити веш тачко сунце које ће светлети дању и ноћу изнад прес Тоница читавог света.

— Разговарали.смо са ве Ликим бројем научника о могућностима и будућности

| | |

"лектромагнетеких таласа и

Зисоких фреквенција, — пи

ЦРТА: МИЛОРАЛ ПОБРИЋ

од око 400.000 км. на сат

су рачунати само у метрима. Једног дана то ће сигур но бити милиметри. Те кван титативне промене условиће и велики преокрет у ква литету. Сигурно сте читали у научно-фантастичним ро манима о минијатурним при јемно-отпремним _ станицама којима је снабдевен сва ки човек и уз чију се помоћ може разговарати на отромним даљинама. Милиони радио стани градиће симултано, во И њих 0обезбедити „таласна подруч ја, у којима се већ сада осе худевај Ио бин

Помоћи ће · ултракратки, милиметарски таласи — не само за радио и телефон

већ и за'телевизију. >

Видео — радио |

телефон

Док је објашњавао, Котелников је отворио један

научно-фантастични роман. |

Пружио нам је књигу. да прочитамо одломак који кроз неколико деџенија неће бити смела фикција:

„Раћо јутро, на летовању. Синоћ сам заборавио да се са пријатељима договоримо за излет у природу. Узимам са ноћног сточића мали апарат у облику табакере за цигарете. је телевизијски пријемник-отпремник за, приватну употребу“ ко јим је снабдевен сваки, ста новник. .Окрећем позивни сигнал мог "пријатеља и

прављају свој брод према Земљи, а затим улазе у Земљину атмосферу брзином

СССР-а. На екрану у аутомобилу пратили смо цео ток фудбалске игре...“

Радио и хемија

— Да — рекао је професор. — У идућем веку си-. гурно ћемо располагати та-

ко танким телевизијским

пријемницима да ће се моавити у џеп, као и огромним штир екрани- | ма'промера неколико метара. Телевизија ће бити што: је Мјецол данас. Један зид. УУ становима наших наслед- . ника 'користиће ФА: као к

кран, За остварење тих фан _

тастичних снова науци стоводници (транзистори),.

„— Жоће ли и се нешто. добити развојем

адијаћ ЈЕО .“—- Да поменем употребу

Ултракратких таласа у хе-

мији. Радијацијом кратким таласима различите не у материји је могуће у-

виштити делове молекула,

изменити њихову структу-

Ру, другим речима проме-

нити њихов хемијски сас-

тав. Наравно, то су засад

само пројекти. Биће потре-' бно много година напорног

Рада да идеја прерасте у

стварност али сигуран сам

у рађање нове науке: радио

хемије, која ће. одиграти

је на располагању полупро- |

значајну улогу у. стварању нових материја и елемена- |

та. ла =

Ка а

иу (наставиће ве)

'зитор (Црни Доми

друђе нау-

|| слао вата АЛТ 67 трења • Олграњра

! тодтенветет 8 дсрагти 74 #7180 о7СиТН. #73 гторња У Бо МОГ ОСМОСОУ #тираит си УГТОСУТО ВИНУ О др ~з СВОМ

САО 17ОСАЉЕ ЗА | СЛАМЕ ПОДЕТМА 752:2-1289) упао свег

ж%

РТС ТУДА 7 РОУВЈљЉАНЕЋ га СтРЕЈЊ а а опроу кута У УГОСТИО ЗЕМЉАМА осљусравиа а сте У УСКО РТОЈТОШВИТРТЕЋ 1. СТОЈТЕЊЋА У уто 4 ЕТ, кота

БРОЈ 4009

Водоравно: ранцуски компо-

но" — познато де-, ло Жан Жак РУсоа пара, новчић; 2. Обесне и не покорне старешине јаничара у Србији — исправа којом се њен издавалац обавезује да о року плати У њој 0оз начену суму; 3. Те лефонски позив планина У Шумади ји — делић течности; 4. Предлог — на права у купатилу — наше женско име из миља — лич на заменица; 5. Предлог — острво у групи Великих Антила = врста рибе — јединица електричне отпорности; 6. Нашљла река — врста морске рибе = где (лат.); 7. Планина у Грч Кој, садашњи назив Лиакура — место на острву Крку; 8. Краћи напис о неком научном, книжевном или уметничком питању, оглед — губитак робе на тежини — наше женско име.

Усправно: 1. Веран, привржен — одељак у железничком вагону; 2. Дењак — ситан новац у Индији; 3. Одјек — ини цијали италијанског државни ка, заслужан за уједињење Италије врста _ папагаја 4. Ознака на аутомобилима из Ријеке страшило —'синицијали нашег новинара и дипломате („Правда на сре ДУ:)) 5. УзвиК — Удружење "државне безбедности (скр. —

И. Дружијанић

_Алај-ча-

веда:| „Нека тре.

А затим, алкари'

бешену четири метра, на врпци изнад циља стазе, ав-

“ „... Гледајући у жару коловшког сунца поворку алкара на чилим коњима, не видиш друго до прелијевања баршуна и свиле, пак блијесак злата и сребра. ! Ју .1

А какви су све то момци: неки високи и широки као планине, да се земља под

њима тресе, а други витки | и окретни, да би и три кб- по

ња уједнапута прескочили.

сата СУТУТСК у РУЗАРТОСЈТЕГ БИ У ОГАЊ ОРЈУГ МОШЕ УТЕСКОМЊЕЊАА тета #2002 7763— || УСТА КРДА

РУЧНО РЕЗУГ РБ 27 СС ТУ СМЕ соко темт СТОТИНЕ

50.М! (2294)

сито 77 ДУ 7 72,2

7 28 ТОГ те рта С

врста першуна; 6. Мамац — и талијанска новинска агенција; 7. Отпоран према болести — коралско острво; 8. Иницијали вође низоземског устанка против Шпанаца — срамота — јединица електричне про водљивости; 9. Лична заменица — општинско подручје Француско мушко име; 10. Мужјак једне домаће животи ње иницијали вође сеобе Србаља — органи чула слуха; џм. Сирће — врста инсекта: 12. становници Лапоније — страна мера за дужини. (М. О)

РЕШЕЊЕ БРОЈА 4008 Водоравно: 1. Сто — галеб;

2. Стипса — Герас; 3. ТАМ —

бена — Дали; 4. О. Л. (Лорене

Оливије) — Аида — сатир; 5.

Атли — Тирос; 6. Игла — Рама

— итд; 7. Сме — биро — Ирин;

А Тител — антика; 9. Талас а о

Алкари |уришају

"више од 130 година, све је до најмањих „појединости

везана међ о са три крака, који од већег обруча иду према мањем. 06. ручи су дебели четвртину

· Погодак У средњи | доноси три бода, погодан у "торњи отвор два бода, а потодак у један од два доња отвора доноси по један бод. Ако пак алкар потоди „алку“ копљем, па је пре баци, а затим је поновно у трку и лету ухвати копљем, добија двоструки број бодова. То је највише што јунак може

Алка је постављена ис-

Но, сви мишићави, ватрена Под разапетог конопца на

ока и јуначка држања. да би с њима- ударио и на читаву војску. . Који момак није таки, не може ни да трче „Алку. ::

Ко може бити алкар;

| још 1883. године Сињани су израдили"Статут „Алке

висини од најмање 10,5 сто па...“ Статут је предвиђао да

не У ТРци могу да учествују |

мушкарци од 18 до 60 година (само из Сиња и Цетинске Крајине), као)! и да су „искључени Цигани, месари и крчмари, те сва; лида која су побната ради

који је до сада често до- рђавог владања“. Месари и . :

РТА АНИ НЕ НАГИЊИ СЕ КРОЗ ПРОЗОР

Ме

ту: предлог 1 мио је војводу сматран за пар алк > Ави ш: ај риливи не може поступити као ратник већ као представник земље која тражи своја права, па је на указано поштовање узвратио поштовањем, али стављајући јасно до знања да између Црне Горе и Турске не може бити „трајан и чврст мир све док Турска жели да користи туђу суверену територију као своју. Слушајући излагање човјека, чије је прогонство посебном клаузулом мировног уговора захтијевала турска влада, амбасадор Ка лимаки изразио је жаљење што се Црна Гора није непосредно обратила Порти са својим захтјевима и што је црногорски народ поднио велике жртве у рату који се, по његовом мишљењу, могао избјећи да је Омер-паша показао одлике државника, у оној мјери колико је имао дара као добар војсковођа. Амбасадор Калимаки, послије двочасовног отвореног разговора, обећао је да ће подржати предлог о слању званичне црногорске делегације у Цариград ради ревизије уговора.

И, пошто је убрзо стигао позитиван одговор из Цариграда, војвода Мирко је сматрао да је његова мисија у Бечу завршена. Он се спремао да тихо и без помпе напусти аустријску престоницу Међутим, руски амба-= садор Балабан на. свечаном опроштајном ручку, у част војводе Мирка, на коме су биле многе званице, саопштио је да је руски цар Александар П одликовао војводу Мирка Орденом светог Станислава 1 степена.

У току боравка у Бечу, војвода Мирко је са одушевљењем поздрављен од својих словен ских и прогресивних кругова. Делегација чеха испоручила му је поздраве у име родољубивог чешког народа, претендент на грчки пријесто — Ипсиланти посјетио га је и поздравио у име грчког народа, а књаз Чарторијски није хтио да пропусти прилику а да му лично, у знак поштовања и признања, не стегне руку. Врло користан сусрет војвода Мирко имао је и са представником српске вла де Лешњанином који је, по налогу књаза Михајла, разговарао с њим о потреби заједничке борбе српског и црногорског народа и њиховог уједињења. Војводин стари познаник, Вук Караџић, који је тада живио у Бечу, у честим и искреним разговорима имао је, можда, највеће право да с војводом, размијењује гтледишта о свим питањима која су их интересовала. За разлику од званичних и службених раз говора, у којима се мјерила свака ријеч и сваки поступак, војвода је са Вуком разговарао отворена срца, као брат са братом и друг са другом. Хрватски омладинци, који су се школовали у Бечу, били су више него одушевљени појавом црногорског војсковође. Посебна делегација хрватске омладине, на челу са Фрањом Јелачићем, дошла је у хотел „Мајзл“ гдје је војвода био одсјео, да му у име хрватског народа изрази „дубока осјећања“. Напуштајући Беч, задовољан резултатима своје мисије и пријемом који му је указан, војвода Мирко је преко Трста кренуо за Црну гору. У Трсту му је, по наредби аустријског цара, стављен на располагање ратни брод за пут до Котора. За све вријеме пловидбе преко Јадранског мора налазила се на катарци брода, поред аустријске и црногорска застава. У Котору су војводу Мирка свечано дочекали сви Которани, представници аустријских власти и један наоружани црноторски одред који је, по наредби књажевој, са Цетиња био дошао. Приликом изласка из брода, Црногорци су у знак поздрава и добродошлице поздравили свог врховног команданта са два пушчана плртуна. На Цетињу му је, такође, приређен свечан дочек. У прису-

и амбасадор у Бечу Жалимаки на аустријског министра Рехберга, при-

противника турског феу-

Бирање пива

Наш следећи фељтон;

Мирка који је, у ово вријеме, Војвода Мирко је знао

кивот И ДЕЛО АЛБЕРА КАМИЈА

добитнина Нобелове награде за нњиневност. 1957. године

Пише Марко Вујачић

ству окупљеног народа, књаза и свих сенатора, пред њим је изнешена црногорска ратна застава, окрвављена и зрнима изрешетана У многим бојевима, као израз највеће почасти и достојанства.

Споразум о ревизији мировног уговора, на основу успјешне мисије војводе Мирка у Бечу, закључила је у име црне Горе званична државна делегација у чијем се саставу налазио војвода Ђуро Матановић и Јован Вацлих, књажев секретар.

РАТНИК И ПЈЕСНИК ·

Књижевна жица куће Петровића нашла је свога одраза и у пјесмама војводе Мирка.

Ом је опјевао један број бојева и сукоба с Турцима из 1852/58. им 1956, до 1862; године, управо догађаје из бурног ратничког периода од десет година. О биткама гдје је сам учесина У и предводио Црногорце, није хтио да пјева.

Архимандрит Дучић оставио је најпотпуније податке о књижевном раду војводе Мирка односно о настанку „Јуначког споменика“. „Ом (војвода Мирко) у тили час може пјесму спјевати за сваки догађај тако лако, да се човјек мора прекомјерно зачудити, Све ове пјесме, које су у овој књизи наштампане („Јуначки споменик“) он их је мени, пушећи синсију, као нехотећи испричао. „О пјесмама војводе Мирка на једном мјесту пише и Вук Поповић Вуку Караџићу.

Године 1864. изашло је на цетињу прво издање „Јуначког споменика“ у хиљаду и петсто примјерака, а претплатника за књигу било је двије хиљаде. Зато је, исте године, штам пано и друго издање, а треће је изашло 1895. године у редакцији професора Филипа Ковачевића који у предговору каже: „Њу (књиту „Јуначки споменик“) је спјевао учитељ јунаштва црногорскога, највећи јунак и војсковођа свога времена, неумрли велики војвода Мирко којем је дјелом оставио себи- дивни споменик и на књижевном пољу као велики народни пјесник“.

Војвода Мирко није био само ратник, војсковођа и пјесник, он је исто тако знао да са успјехом обави и спроведе низ' политичко-државних акција ми мисија, од којих је, свакако, најуспешнија она коју је обавио У Бечу. Значајан удио дао је и за зближавање Србије и Црне Горе, мода се његова спољно-политичка концепција разликовала од оне која је била прихваћена у облику уговора између Србије и Црне Горе од 23. септембра од 1866. године. Прекаљени ратник није могао да схвати да ове двије братске земље закључују „уговор о одбрани“, а не војни савез о заједничкој борби. И поред тога што је Уговор између Србије и Црне Горе имао значајне посљедице за даљи развој односа меЂу Јужним Словенима, он је њима био незадовољан, па је без књажевог питања написао писмо српској влади.

„ја сам тешко болестан“ — писао је између осталог, „и последња ура мог живота се приближује па ме једино држи вјера да ће У најскорије вријеме сванути зора нашему мученичкоме народу...“

Није добио одговор на ово писмо. Тешка болест колера, која је тада харала Црном Гором, уграбила је и његов живот. Двадесетог јула 1867. године војвода Мирко је умро.

Крај

УчУ

м пуњаван и мењан. У том крчмари дакле, нису у то писаном документу, старом време били баш цењени! !

Али праведност је била „заступљена једном другом одредбом: „Алкари трче један за другим по старости, без обзира да ли су из вароши или са села“. „Сваки витез облачи ста-

Уа

фринско народно одијело у најсјајнијој израдби. На глави му велики калпак. На ногама чизме са мамузама, о бедри. му виси сабља, а у руци му је копље; двије кубуре има у кесама које су причвршћене и висе # првој јабуци на седлу.

Коњушници витезова, штитоноше, буздованџије и таламбасачи изабиру се између младића лепог стаса, обучених у народну ношњу. На глави носе црвену капу урешену везивом и китама, а опасану пешкиром. За припасачом имају дуги хан џар и двије кубуре“.

Шта се од алкара тражи Са савиечм се морају понашати пристојно и „онако

како то доликује једном оружаном с витезу“. Сваки мора пустити коња пуним галопом, а у трку ништа не сме да му падне од опреме. То је оно најважније.

А шта је алкарима забрањеног Алкар се не сме смејати, нити сме чинити друте кретње које се не слажу са озбиљношћу једног витеза.

Копље алкарско мора би ти дуго барем девет стопа, а дебело један палац и четврт. Израђено је од најчвршћет дрвета с твозденим шиљком на врху и с дрвеном кариком — „јабуком“ по средини, која зауставља алку када се набоде на копље. И за коње су постављени одређени услови: „Коњи витешки не сми

ју бити мањи од четири стопе и седам палаца“.

Јунаци на обесним коњима и са оштрим копљима симболизују оно време када се под Сињем мешао звекет мача и ханџара, фијук зрна убојитих џевердана, врисак коња и лелек рањеника. Због тога они приликом сваке алкарске приредбе групно 'посећују стару тврђаву, која стоји као знамење сињске храбрости.

„Дајте ми друго копље“

У аналима „Алке“ златним словима записана су имена стотине победника. Међу њима има и оних који су ово највише призна-

ње успели да освоје по два и више пута. А победа у овој витешкој игри дража је од било чега другог. Тро феј победника алкар не би заменио ни за шта на свету. .

Када је искусни „алкарски вук“ Нико Церинић улазио у трку, гледаоцима би застајао дах. Он и није знао за промашај. Девет пута је побеђивао, три пута за редом гађао је у срце обруча!

— Нико, брате, добар јеси, али да ти каламиту (магнет) у копљу немаш =— питали су алкара помало у шали, помало и у збиљи. — Дајте ми ново копље! — одговарао је момак мрка лица и широких груди.

У Читав Сињ је у прошлом веку излазио на тркалиште

Нико Церинић се прихватио новог копља и туђег коња. Поновни залет и. стреловит галоп и пого-

дак је и овог пута био пун

— тачно у средину оног мањег, "унутарњег обручи-

ћа!

Сви су стајали немо и по стиђено пружали руке нај-

бољем јунаку међу одабранима. Али поносно алкар-

ско срце није подносило неверицу, макар и у шали изражену — Нико Цери-

нић од тада никад више

није хтео да се надмеће!

Ипак, ни једном није пропустио да буде уз алкаре, да их бодри и да с њима дели радост великог вите-

штва. (Наставиће се)