Borba, 04. 06. 1966., str. 3

ЧЛАНЦИ # КОМЕНТАРИ ИНФОРМА

2227

) ДР, И ПИ ТТ ЛИНЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ _ БЕЛЕШКЕ

КОРИСНИ РАЗГОВО ; Р СУСЕДА "

Ништа није нормалније него када се састају х ~аз мењују мишљења _ највиши“ државници двеју суседних земаља које су при том социјалистичке. Ништа није ни корисније, истовремено, за унапређење односа између две зем ље, ма колико ти односи већ били лобри.

Југославија и Мођ-лска с“ више него добри. суседи захваљујући између осталог посебној околности што су другови Тито и Ка дар успоставили односг пу ног међусобног разумевања и искрености а што им омогућује веома корисне разговоре било да се ради о билатералним односима, било. о међународној ситу-

ацији.

На то указује и троднев на незванична посета дру га Јаноша Кадра заједно са другом Шандором Гаш паром нагтој земљи где су били гости председника Тита. Претресан је велики број питања која интересу ју две земље. Нећемо чишта ново рећи ако укажемо да је и овом приликом највише пажње посве ћено билатералним односима. Али, не У уском сми слу тог термина, јер две земље немају међусобних проблема чијем решавању би требало посветити посебну пажњу. Југославија и Мађарска су између сталог нашле реално и срећно решење за малогранични промет. Од прак тично замрзнуте границе до пре две-три године, учинило се већ веома много на успостављању – сло-

бодног промета. Сличпо је | са робном разменом го: : ЈЕ достигла, зредност од пре ни долара у оба > па — што није мак-

мум али што је реално У датим околностима. Сли чне успехе постигли смо и У области надградње —

и се међусобно посеујемо, боље се познајемо, више

се раз уопште смо бин а " У таквој ситуацији, дру гови Тито и Кадар имали су Овог пута задовољство га констатују“ велики напредак који је учињен од њиховог проштлог састанка. То им је омогућило, „3 међу осталог, да се више посвете размени мишљења о веким специфичним питањима социјалистичке изградње две земље као што је привредна реформа и брже и пуније укључивање у међународну поделу рада. Две земље ће у томе свакако наћи нове додирне тачке за проширење билатералне сарадње. Разматрајући ме Ђународну ситуацију, дру гови Тито и Кадар су, из међу осталог, са задовољством могли констатовати

· блискост гледишта о јача-

њу ствари социјализма као и велики значај и корисну улогу политике не сврставања за ствар свет» ског мира.

Све ово указује на изградњу новог квалитета -у односима између две зем ље, што објашњава право временост и корисност ове посете друга Кадара и свих других које очекујемо. В. ТЕСЛИЋ

ПЛАНОВИ ЗА КИПАР

Као гост кипарске владе, Никозију је посетио британ ски министар за Комонвелт Артур Ботомли. Разлог и сврху ове посете није тешко погодити, када се има у виду дДа За неки лан треба да почне нов грчко-турски дијалог. Шаиме, после бриселског заседања Савета ми нистара НАТО пакта — ол 6. до 8. овог месеца — мини стри Грчке и Турске продужиће свој боравак у белгиј ској престоници, да би пове ли опсежније разговоре за сређивање међусобних од-

сноса својих земаља, на че-

му, у последње време, поно во нарочито _ инсистирају САД, а такође и Велика Бри танија.

Наравно, у први план 0ових разговора долази кипар ско питање, чије решавање главне чланице НАТО настоје да по сваку цену задрже у компетенцији атлант ског савезништва. Наговештен је и најновији план „дефинитивног решења“ ко ји, што се Кипра тиче, треба да послужи као база гр чко-турског дијалога.

Тај план није у потпуности доспео у јавност, али његове основне поставке мо гу се довољно јасно наслутити већ из онога што је, у вези с њим, ту и тамо речено, а поготово из одређе них формулација у последњим изјавама, кипарског председника Макариоса и његовог министра Кипријануа. »

— СВЕТ У БРОЈНАМА —

х од ДЕСЕТ афричких дечака и девојчица три до пет умире у првој г0дини живота, а половина оних који преживе прву годину умиру ло треће.

"новника.

Кипријану је, на пример, после недавне посете Атини, изјавио па његова влада У начелу нема ништа против грчко-турских непосред них разговора, али да, када је реч о Кипру, не може прихватити никакво решавање у којем пна не учеству је и које не би било у сагла сности са резолуцијом Уједињених надија.

А председник Макариос је, у здравици на ручку У част "британског министра Ботомлија. изразио наду у скоро, мирољубиво решење кипарског проблема, истичу ћи ла ће посао око тога би ти утолико лакши ако се бу де заснивао На демократским принципима и без упо требе силе. Кипарски прелседник је сматрао за потреб но да том приликом спомене и питање британских ба за на острву, као и неке комбинације ла би једна од њих две могла бити уступљена Турској — као накна да Анкари за уједињење Ки пра са Грчком. И поновио је одлучно противљење так вим и сличним идејама, 0стајући при одлуци своје владе да свако подручје на острву које би Британија напустила мора бити припо јено Кипарској Републици, као иптегрални део њене те риторије. 7

Нимало, пак, није случајно што је Ботомлијева посе та Кипру била пропраћена експлозијом четири пластич не мине. Љулских жртава није било. јер то им. по свој прилици, није пи била намена, — већ, можда, само да послуже као „локаз како кипарска влада није У стању да осигура безбелност на немирном острву. Ако је тако. а не изгледа ла би могло бити лрукчије. онла је лако наслутити и ви

А. ПАРТОНИЋ

4 #

ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ

СИНГОВА МИСИЈА

У Београду је два дана боравио и са највишим ју гословенским руководиоци ма водио разговоре индијски државни министар за спољне послове. Од је такође председнику Титу пре дао специјалну поруку индијског премијера Индире Ганди.

Посета високог — индијоног. функционера пружила је још једну прилику да се размотри плодан ток билатералних односа изме Ђу Југославије и Индије а такође и ситуација на међународном хоризонту где, као што је познато, две земље приближава већ традиционалпа сличност гледа ња на низ најважнијих питања и проблема.

Једно од најглавнијих места у разговорима заузеле су наравно _ консултације око предстојећег тројног састанка на врху између председника Тита и Насера и премијера Ип лире Ганди. Утврђивање модалитета и детаља · тог састанка — посебно места, ми времена његовог одржавања — био је један од главних циљева Синговог путовања У Београд и Каиро, куда је индијски министар јуче отишао после посете југословенском глав ном граду.

Логично је да се, у најмању руку док министар Синг не обави и другу етапу свог садашњег путовања, ништа дефинитивно не може рећи о тим дета-. љима предстојећег тројног састанка.

У погледу времена одржавања састанка с обзиром на његову важност и корисност — што је поново подвучено и током садашњих разговора — сваки термин који би одговарао свој тројици шефо ва и Који би омогућавао да се обаве солидне припреме за сусрет и разгово ре је за југословенску стра ну добролошао.

Исти је југословенски став и У погледу места, одр жавања састанка, где се за сада помињу Њу Делхи, Бри | они и Каиро. Што се Југо славије тиче њој одговара било које од тих места које се са остала два учесни ка усагласи као најповољније и најпогодније.

Ради се значи о практич ним питањима чије је усклађивање у току и чему је мисија индијског др жавног министра била великим делом „посвећена. Али и ван оквира припре ма за тројни састанак, 6 обзиром на Ранг индијског емисара, његова _ посета пружила је двема земљама прилику да размотре и размене мишљења о најважнијим светским проб-

лемима. Та размена МИШљења и размена посета ви соких функционера прера сла је већ у редовну прак су У односима између две земље а — како је мини-

договор да се високи пред ставници индијског и југословенског _ министарства, спољних послова редовно састају два пута годишње, једанпут у Београду и дру ги пут у Њу Делхију. Дд. СИМИЋ

| виа _ (АЕ УМРЛЕ а памоним _______-_____-

5 најјскиг љовам Шест фра и патаји. Ов

Сва шесторица палота тоттијно унм

"код Сат Пабла. У базу у Сат Паблљу.

су авиони, наравно, дно

: е овог чу · Прво објашњене су автонљ, због непредвиђено дужег Ае били. оријентацију 7 се показала као тачна, алм фратцу

горива. Ова трет Пејн. које је спровело еица до пилота, ' проблеме лета У "радио- системом. На слишт: Е

— снимљене 28. маја.

оставх БОР рзу истрагу,

а првенства формамији

Олутине

ШЕСТ. НАСТРАДАЛИХ »МИСТЕРА«

52:52

штенм.

ено командира ескадриле,

једног од шест ср

киж авиона тита „мистера ловачка ескадрила била устела су да се с

2 и необичног удеса било је да

над страном земљом, а ње

уиени о; „мистера“ на шта

„4“ срушило се 27. маја је пошла из

Бордоа у пасу падобрамима, док

пилоти и32)СИ без министарство у, да је кри-

ења, остали

Пе и одаје зош, у свом саотлите уда веуе бре који је, наводпо, потценио довољто утозн

·_| стар Синг истакао јуче при поласку са _ београдског аеродрома — сала је даље прецизирана _ кроз

ат са њеним

ском тлу ,

ИЈЕ БЕ 5 БЕЛЕШКЕ ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ Инфогмацу |: УЈОРК ТАЈМС" о но-

ВОЈ ИНИЦИЈАТИВИ ВАШИНГТОНА ПРЕМА ПЕКИНГУ и ХАНОЈУ

САД вољне до склопе _ нуклепрни проннмон са Нином :

Вашингтон, 3. јуна (Танјуг)

Позивајући се на изјаву америчког сенатора Гора У Женеви почетком недеље и на разговоре између кинеског и америчког амбасадора у Варшави, „Њујорк тајмс“ јавља о комбинованој „новој“ америчкој иницијативи према Пекингу и Ханоју. САД су наводно вољне, истиче лист, да склопе „нукле арни _ споразум“ са Кином према коме ни једна ни дру га земља неће прва употребити нуклеарно оружје под условом да Кина одустане од даљих нуклеарних експери-

мената. Лист додаје да је ово питање покренуто и за време последњег _ састанка

између кинеског и америчког амбасадора у Варшави. Истовремено „преко Пекинга и других дипломатских ка нала“ Џонсонова администра_ ција је — пише „Њујорк тајмс“ сигнализирала Ханоју да би била спремна да обустави бомбардовање Северног Вијетнама уколико Ханој престане са „инфилтрацијом трупа у Јужни Вијетнам“. Д Њујоршки лист додаје да је понуда Кини за нуклеар-

(Од дописника Танјуга)

Пекинг, јуна

Главна личност у досад третираној аферџ са Ву Хавом више ни формално ни суштински није историчер и академик Ву Хан, већ, У ово; фази, његов „командујући генерал“ Тенг То, бивити директор листа „Жен-

ни споразум свакако важнија | мин жибао“ и у време када и да сенатор Гор председник |је овај велики процес по-

сенатског пододбора за на-

кренут један од секретара

оружање, свакако није изнео | ртрадског комитета КП Кине свој предлог без знања адми |за Пекинг. До сада су да-

нистрације. Амерички корак, додаје лист, изазван је изјавом Чу Ен Лаја поводом трећег кинеског експеримента да су- САД раније одбациле сличан кинески предлог.

Информација

кле, у једној од најжучнитих јавних расправа и обра

нукеларног | чуна У Кини, поименилно и

73 најцрње атрибуте спуменуте четири личности из форума градског комитета

„Њујорк | » градског чародног одбора

тајмса“ изазвала је у Вашинг | Пекинга.

тону различите коментаре,

али досада није наишла на

потврду званичних кругова. Стејт департмент не

демантује

То је Тенг То, један од секретара комитета и главни уредник теоретског часописа „Форефронт“ за кога је У последњим квалификацијама речено да је имао монополистички поло-

Вашингтон, 3. јуна| жај и контролу над чита-

Представник за штампу

вим идеолошким и културним животом главног града

Стејт департмента Роберт Ма Кине. То је затим Ву Хан,

клоски одбио је данас ла ди-

један од потпредседника

ректно одговори на питање у | градског одбора и водећа вези с извештајем да су САД |личност у историчарским и

покренуле нову директну ини цијативу према Кини у недавним разговорима _ између

интелектуалним круговима. Као трећи по значају долазу Лизо Мо Ша, бивши начелник одељења за Уједи-

кинеског и америчког амбаса | њени фронт (везе са тако-

дора у Варттави- Међутим; ка | званим демократским пар-.

ко јавља АП Маклоски није | тијама) при градском комини лемантовао ове извештаје. ! тету и руководилац одеље-

града

Пекинг — центар ња за ниже и средње школство у градском одбору. И као четврти по времену „от кривања“, али не и по функ цији коју је држао — Ли Чи, шеф одељења за про-

| градског комитета.

Ли Чиу приписују највећу |(2) држао један од најви-

одговорност за политичку линију листа „Пекинг жибао“ главног партијског органа градског комитета који је био под његовим директним руководством.

| Бомба „Црвене заставе“

У таквом саставу личности и њихових функција јасно је да Ву Хан више и не може да буде главна мета напада и обрачуна и да се логички У први план истура Тенг То. У последњих недељу-две паљба је до те мере концентрисана на Тенг Тоа, али преко њега и на сва три гласила пекиншког градског комитета па тако имплицитно и на читав комитет, да је тек сад тешко одредити где су границе започетог обрачуна и ко би још могао да буде увучен у ланац одговорности.

Најдаље од свих критичара засад је отишла „Црвена застава“, теоретски часопис ЦК КП Кине. Овај највишти орган ЦК јавно је окарактерисао Тенг Тоа као непријатеља“ који се: „уву-

| | |

| |

положаја „Женмин жибао“ због наводне блискости са буржоаским десничарима тог вре-

са директора

мена, поново „увукао“ у градски комитет КПК за Пекинг и тамо све до данас

ших руководећих положаја. Но што је још далеко зна чајније од те личне дисквалификације, врховни теоретски орган ЦК КП Кине упутио је један претећи позив Тенг Тоу, осталим поменутим личностима у редакцијама сва три гласила градског комитета, позив у смислу захтева да „открију“ ко је још значајнији и, утицајнији стајао иза њих. Та, могло би се рећи најно- | вија бомба „Црвене заставе“, имала је великог одјека и изазвала ланчану реакцију код низа других редакција, институција и личности. Сада се свакодневно и све више публикују захтеви да сами градски форуми и органи „открију истину до краја“.

Карактеристично је да поред „Црвене заставе“, која је у неколико директних питања градским органима и форумима наговестила одговорност још неке или неких значајнијих и

утицајнијих личности за оно што се чинило под-о-

антијапанског рата, 'а"затим/ криљем градског комитета,

као“ у партију јопру па

се 1957. кад је био смењен

провинцијска штампа и гла

Страна 3:

сила провинцијских комитета нарочито инсистирају на томе да се до краја открије ко је стајао иза Тенг Тод и осталих, ко их је под стицао, подржавао и покуштавао да заштити кад је процес разоткривања њихове наводне антипартијске делатности већ увелико био отворен.

Партијски орган провинције Шенси, на пример, јавно упућује питање пекин- | шким гласилима: „Ко вас је подстицао "да одапињете тако огромне стреле“ И затим их опомиње: „Крајње је време да све отворено“ признате и да разоткријете који су то шефови стајали иза вас“. Сличну мисао изражава и партијски орган провинције Лиаонинт позивајући пекиншке органе да јавно „признају кривицу и открију шефове иза сцене“. Један лист поставља питање — зар је могућно да би Тенг То и „његова банда“ могли све то да чине да неко још није стајао иза њих, и затим енергично закључује: „На ово озбиљно питање мора се дати одговор“.

Једна претпоставка Тај одговор представља

|уствари и главни предмет

интересовања не само људи који ова збивања прате директно из Пекинга него и многих посматрача и комен

| татора у свету. У посматра-

чким круговима ван Кине већ је у више наврата и сада све учестаније спомену- | та могућност да би та врхунска личност могао да буде први секретар пекиншког градског комитета, гра доначелник Пекинга, први потпредседник Сталног комитета Свекинеског конгреса и члан Политбироа ЦК КП Кине Пенг Чен. Претпо ставке се углавном заснива ју на чињеницама да је одго ворност читавог пекиншког градског комитета, па према томе и његовог првог секретара, имплицитна у ономе за шта се данас оптужују Тенг То и „његова банда“, а затим на факту да се Пенг Чен у својој градоначелничкој и високој партиј ској функцији већ одавно није појављивао на манифестацијама на којима би обавезно морао да буде.

Али, та претпоставка има сувише замршених елемената да би се могла одмах прихватити.

Бранко БОГУНОВИЋ

ТРИ МЕСЕЦА ПОСЛЕ ПРЕВРАТА У ГАНИ ·

ПРВЕ ТЕ ОГ РЕЖИМА

(Од дописника Танјуга) Акра, јуна

У круговима оних западних дипломата у Акри, који с највећим симпатијама прате развој унутрашње и спољне политике новог вој ног режима, запажају се у последње време нестрпљивост и нервоза због „неефи касног“ спровођења у живот програма који је влада генерала Анкраха објавила при преузимању власти. та нестрпљивост нарочито се видно манифестује међу за падним привредницима, ко зи би желели да, још пре објављивања новог буџета, почетком јула, са гојном владом закључе разне инвестиционе и друте аранжмане. „Трн у оку“ им је нарочито још увек. „нејасна ситуација“ У државном сек тору привреде, односно, не одлучност војне владе да ово питање одмах радикал но реши. Међу представ“ ницима странот индустријског и трговачког капитала у Гани влада, у ствари, вепико интересовање за от“ куп и преузимање већег броја ганских "државних предузећа.

Међу западним дипломатима влада уверење да у протекла три месеца, ко“ – ко се војна влада налази на власти, у Гани нису извршене радикалније проме не на унутрашњем плану, нити је извршено „сондирање терена“ за интензив нији политички живот У. земљи. Основни разлог за оу је; пре "свега, у. немо“ стојању „пуне хармоније“ између војне владе и др“ жавне администрације ко“ ја, како се истиче, губи и сувише времена у разматрању планова будућег развоја земље, а при томе запоставља остварење већ донешених смерница и од лука. Сматра се, "такође, да је војна влада исуви-

ше окупирана · ислеђива-

њем прошлости и „греша ка“ ранијег режима. Планови и жеље владе ге нерала Анкраха и западних земаља тренутно се, изгледа, временски не подудара-

' ју. Војни режим је у проте-

кла три месеца своје владавине био окупиран првен ствено сређивањем унутрашњих прилика, кадровским променама и јом државног апарата, преговорима за добијање кредита и финансијске помоћи

из иностранства и стварањем нових омладинских, женских и других органи-

зација чија активност треба да се усклади са циљевима и потребама „нове ере“ и пе риода брже „обнове земље“. За све ово, како се у круговима блиским војној влади подвлачи, треба знатно више времена. Осим тога, све не иде тако глатко како се у прво време замишљало.

После војног удара, у Гани је натло опала привредна активност. Одлуком војвог' режима, „привремено“ је обустављена изградња 0ко 80 одсто објеката које гради домаћа државна грађевинска компанија. Рачуна се да је у овој највећој при вредној организацији у зем љи, која запошљава преко 30 хиљада радника, тренутно обезбеђен посао за око половину капацитета. Радови су обустављени и на низу привредних објеката које овде граде стране фирме и компаније, а пред скорим затварањем је и највећи број државних предузећа. Од укупно 55, колико их сада има у земљи, економски саветници препоручили су да се, због „претеране «ерентабилности“ затвори преко половина. Због сређивања финансијске ситуације, радници у неким „државним предузећима при мају плате са великим закашњењима. Последица ове „финансијске незажурности“ су све чешћи отворени протести и одсуствовања радника с посла.

255: „Непожељне“ радне бригаде Посебан проблем за нови режим представљају радне бригаде, које на разним по

реорганизаци- |

словима у пољопривреди т грађевинарству _ запошљавају 26 хиљада радника. Како се оцењује, ово је и политички и економски гледа но најделикатнији проблем с којим је суочена влада ге черала Анкраха. У круговима блиским војној влади преовлађује мишљење дасу | радне бригаде, онакве какве | су створене у време бившег

Према информацији „Ганајен тајмса“, у седишту радних бригада за област Бронг — Ахафо бригадири су недавно напали и претукли команданта — официра ганске армије — јер нису примили плате за март и ап рил. До масовног. одсуствовања с посла дошло је кра јем маја и у логору радних бригада у Тафоу. Недавно ваименовано ново руководство радних бригада сада је готово даноноћно ангажовано. на сређивању персоналне евиденције и испитивању прошлости сваког припадника ове једине „преживеле“ институције Нкрумаховог режима.

Превирања у синди- | катима

Откако је дошла на власт, влада генерала Анкраха иМа озбиљне проблеме И око избора новог синдикалног руководства и „сређивања ситуације“ у ганским синдикатима. Синдикати су сада најортанизованија снага која енергично захтева обе ћану пуну тезависност, сло боду активности и равноправно учешће у решавању свих питања која се тичу будућности земље и ганских радника. Ванредна изборна конференција синдиката од лагана је већ два пута. међувремену, војна влада је на основу специјалног декрета, без образложења, при творила шеснаест синдикал них функционера и наимено вала истражну комисију са задатком да „у интересу на рода и радника“, испита фи нансијско пословање бившег синдикалног _Рруковод-

Застој у привредној активности: берач какаоа у Гани

ства и утврди његову ко-

румпираност. Ванредна конференција синдиката, на којој треба

да се изабере ство и усвоји одржаће се у првој полови ни јуна. У том, на брзину припремљеном статуту, пот пуно је изостала политичка платформа. и он се вишемање састоји само из поглавља 0 правима и дужно стима чланова синдиката, изборном механизму и организационој структури организације. Ниједном речју, међутим, у нацрту није изнесен став синдиката у погледу планова будућег развоја земље — основама ње ног политичког и привредног система и пута који ће у „новој ери“ следити ганско друштво и држава.

ново руковод нови статут,

Сведоци и сведочење

У Акри већ данима заседају многе истражне комисије са задатком да докажу „преступе“ бивше

владе и Партије народне конвенције. Сведоци су бивши министри и партијски функционери, чланови парламента и директори _ привредних ганизација. У првим даима после удара са све-

доцима је ишло глатко, али се у последње време ситуација неочекивано променила. Сведочења се одржавају у веома наелек трисаној атмосфери, а све доци се упуштају » расправе са истражним судијама. Многи од њих де мантују своја ранија торђења. Нарочито велике бриге судијама задају такозвани „социјалистички дечаци“, како сада овде називају с" бивше млађе функционере. Странке на родне конвенције. Они се држе гордо и равном мером узвраћају на све изазове. У једном званичном коментару, који је недавно објавила скоро целокупна овдашња штампа. ова про мена држања сведока повезује се са активношћу некадашњег парламентарног комитета, сада познатог под именом „Поинт

“

21“ и стварањем „Соција-

листичког олбрамбенот ко митета“ у Лондону који во-

ор-

| ДИ интензивну пропага нд_НУ кампању против Анкрахове владе.

' Слободан ЛУКИЋ