Borba, 04. 05. 1968., str. 6

ИНИЦИЈАТИВЕ

ДОМАЋИНИ ЦЕЛОМ СВЕТУ

6. СТРАНА — БОРБА 4. МАЈ 1968.

Ошкако је и шелеђизор ушао у домође омладина сђе мање наџушиа Миклошебце — У чему је „шајна“ ођог надредног села код Вукођара

(Миклошевци, маја) — Неко је од гостију приметио да Миклотцевчани имају мало подмлатка; богато село, а породице као у великим градовима — једно, највише двоје деце.

— Баш смо ових дана замолили другове из Кладња писмом да нам пошаљу што више „мушке воде“ — шали се председник месне заједнице. Можда ће нам породице бити бројније.

Шала је засмејала, а касније смо се уверили да сељани Миклошеваца, села шест километара удаљеног од Вуковара, много знају о, како то научници кажу, „планирању породице“. И да знају кажо се из богате земље праве динари кукурузом. шшеницом, свињама или говедима.

Ослобођени вековног заточеништва

На путу првог реда од Београда према Шиду наш аутобус поскакивао је као парип, а од Шида до Вуковара умало што није потубио точкове и још неке најнеопходније делове.

Путеви кроз Миклошевце четвртог су реда по административној класификацији. То су, међутим, најбољи асфалтни друмови прве класе, чисти и прави. На њима се огледају живе фасаде широких кућа и чисте шарене завесице са миклошевачких прозора.

— Знате, прича Јанко Вереш,, један од најпознатијих домаћина — асфалт кроз село и добри путеви до Вуковара и Чаковаца није неки наш бес, нити истеривање моде. Морали смо да се избавимо

вековнот заточеништва блата. Људи из земље истерују богатство. До пруте или доброг друма много нам је пропадало. Произведемо прву, а на пијаци добијемо цену тек за трећу класу...

— Није само то — каже Ђуро Љикар, партијски секретар. За Ми клошевце до недавно нико није знао. Сада смо домаћини целом свету, Сваки дан нам доведу понеку инострану делегацију, а наша деца иду у школу асфалтом до Чаковаца. 'Тамо нам је и здравствена станица, а стручњаци, културне екипе и остали сваки час

наврате.у село.

в и Т: АВАЛСКИ ТВПА о ЈЕДНО ДЕЛО цРНОТРАВСКИХ ГРАДИТЕЉА

Асфалтни путеви — опсесија и снови — створили су од села једно домаћинство. Године 1965, дотоворили су се: свака кућа даће 9 одсто од катастарског прихода. Са нескривеним поносом тврде да ниједна породица није изостала. Дуг је измирен до краја, а 1966, охрабрени успехом, утврде да за две године дају још по 6 одсто.

У сали тек завршеног друштвеног дома председник месне заједнице, у свечаној атмосфери, чита радозналим гостима „реферат о успесима села Миклошевци".

За три године... „сакупљено је преко тридесет два милиона У старим динарима и дато преко 15 милиона у раду... Изграђено 9 километара бетонских пешачких ста за, дограђен дом културе, отворена самоуслута...“

Земља — златни мајдан

Спектакл ретко виђен: шетају тости широким асфалтним путем узудж и попреко Миклошеваца. И-

спред сваке куће читава мала башта. Јеле и борови, под конац по-

сађени. Нигде корова ни прашине. Све се цакли од чистоће.

У великом економском дворишту познатог домаћина — најбољег произвођача кукуруза и пшенице — паркирани трактор и аутомобил (караван). Док гости знатижељно обилазе дневну и гостинску собу, кухињу и нузпросторије, домаћин прича о земљи.

Неко га пита колико има коопераната у селу.

— Како то мислите — колико Па, сви смо кооперанти...

Прошле године ово село је потрошило по 800 килограма вештачког ђубрива за сваки хектар земље. Пшеница и кукуруз све су то десетоструко вратили: 42,6 метричке центе тшенице и 70 метричких центи сувог зрна кукуруза. То је просек села, а село има и рекордере. По 60 метричких центи шшенице и 100 „метара“ кукуруза у зрну. :

Јанко Вереш је прошле године, товећи свиње, зарадио чистих 6 милиона старих динара. Он је саградио две нове куће, има савре-

ТРАДИЦИЈА

мено товилиште, а гаји само беле свиње најпознатије сорте.

У селу — кажу — мема сиромаха. Нема неписмених. Знају ћуди земље, дубоко копају златни мајдан. Само — уз смешак причају Миклошевчани — и земља зна да истерује из нас све више, _ То узајамно истеривање трајно је присутан тренутак Миклошеваца. Казне за гуске

Шетамо селом, чистим асфалтним друмом као што су понеке улице у великом граду.

— Знали сте да вам долазе гости, па сте опрали пут — шали се неко од дошљака.

Домаћини су тада испричали при чу о месној заједници.

Пре неког времена била је свадба. Весеље велико, богато. У сватовском жару девојка је разбила три пивске флаше заредом. Сутрадан је дошла у канцеларију месне заједнице и платила казну.

принос, градитељ, законодавац, етзекутор, бољи живот. Није се до сада десило да неко не поштује оно о чему су се сви договорили у месној заједници. То је самоуправљање у пуном смислу, самоодлучивање. Зато су путеви направљени до рока, негде под крај прошле године. Зато на асфалтираним улицама села нема гусака, ни пилића, ни говеда. Чија се живина на улицама нађе без чувара биће, како су се сељани

логоворили, кажњен.

— Па ви имате све — спонтано се отело једном другу рођеном у сиромашнијим крајевима.

— Сада спремамо новац да бисмо отворили установу за дневни боравак деце. Имамо, истина, 14 трактора, десеторо кола, свака кућа радио-апарат и око 36 телевизора. Али је то још мало.

Али, откако је телвизор ушао у. село, коментарише млађи човек — како смо све богатији, омладина остаје на земљи. А то је за нас.најважније.

Живорад Живковић

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА НАЈВИШУ КАТЕГОРИЈУ: БУДВА СА НОВИМ ХОТЕЛИМА

ТУРИЗАМ

д Месна заједница је овде највиша и најпоштованија власт, Она: 53 је самодоговор мештана, самодо- 8

Изградњом хошела „Адриафик“ забршађа се нођо будђанско ФурисШичко насеље — једно од најмодернијих на Јадрану. — Уз објекше Бисоке каше!орије само Шакђе и услуге

„Приликом рађања ове — наше планете, један од најлепших сусрета између копна и мора остварен је на црногорској сунчаној ривијери Будве. Када су свијетом сијани бисери природе овдје као да је захваћено пуном шаком“,

Овим 'цитатом непознатог глутника Туристички савез | општине Будва уводи туристе У будванску ривијеру — ново име са старимиу свету познатим летовалиштима: Будвом, Бечићима, Милочером, Светим Стефаном и Петровцем. на Мору. А пре неки дан, на прилодној свечаности поводом објављива ња резултата конкурсних радова за нови хотел „А“ категорије „Ад“ ригтик“ директор | утоститељскот

Колевка

славних неимара

Црна Трађа не зна за незаџосленосш — напрошићђ, изгледа као да је исубише мало њених искусних Трађебинара

(Црна Трава, маја) — Име сиромашзне,. печалбарске Црне Траве, притиснуте Чемерником, Планом и Тумбом, прочуло се у свецу по чувеним грађевинарима. Сваког про“ лећа, мада се отопи сНер и у низи нама замирише млада врбова кора, црнотравски грађевинари силазе са планине. Овог пролећа, рецимо, на прађевинама Београда, Марибо ра, Сплита, Скопља, Сарајева, Ниша и других градова ради преко 5.000 Црнотраваца. У селима под Чемерником, расејаним на око 330 квадратних километара, остала су деца. жене и изнемогли родитељи Очеви, мужеви и синови вратиће се у позну јесен, када снегови заве

ју градилишта. Искорењена неписменост

Међу Црнотравцима и Црнотрав кама нема неписмених, док међу грађевинарима нема неквалификованих или приучених. Сви су ква лификовани и висококвалификова ни грађевински радници или техни чари. Близу. 2.000 малишана и девојчица редовно похађа основну школу у Броду, Рупљу, Саставу Ре ка, Градској, Кални, Џреслапу, Добром Пољу, Црној Трави, Млачиш ту, Дарковцу и другим црнотравским селима и махалама. Близу по ловина осмоваца свакодневно пеша чи планинским беспућем по 15 или 20 километара од куће.до школе и матраг Али нико не напушта школу.

У Црној Трави, центру ове. па сивне планинске комуне, грађевин ска школа отворена је још 1921. го дине, Ту се школују зидари, тера“ цери, бетонирци, фасадери, паркетари и други мајстори. Исто тако, овле постоје и средња грађевинска техничка школа и школа за грађе

винске пословође. Укратко: Црно травци одлазе на грађевине са дипломом. Репутацију добрих мајстора стек ну за релативно кратко време и веома су тражени готово у свим грађевинским предузећима у зем“ љи. Основни технички кадар у ре етомтравтим грађевинским предузећима („Рад“ и „Хидротехника“ Београд, „Грађевинар“ — Ниш итд.) представљају стручњаци из Црне Траве. Многи од њих су и инжењери. За добре црнотравске мајсто ре пролетос су аутомобилима дола зили и отимали се представници грађевинских предузећа из Зајечара, Ниша, Београда, Скопља и дру тих градова, гарантујући им личне дохотке од преко 2:000 нових дина ра!

Најбоља радионица у Србији

Црнотравци у шали кажу да су њихове грађевинске школе које свесрдно издржавају и помажу, по пуларни заводи за запошљавање: грађевинска предузећа се прво школама обраћају колико ће ђака завршити и на колико младих стручњака могу рачунати ! Ниједан дипломирани ученик није остао без посла.

У току школовања, осим теорет ског, они стекну и врло драгоцена практична знања. Преко лета, за време ферија, обавезно одлазе на грађевине, и у току школске године часове практичне наставе не проводе у кабинетима и учионица ма. Обуку су спојили са корисним: подижу нове објекте у Црној Тра ви.

До сада су изградили две стам бене зграде. Исто тако, подигли су школску радионицу за коју Кажу да је најлепша у Србији: Када су ударили темеље, имали су само

100.000 старих динара на рачуну. По могла их је Скупштина општине, Помоћ је стигла и од грађевинских предузећа и бивших ђака црнотрав ских грађевинских школа и Црнотраваца. Ученици су још изгради ли здравствену станицу у Црној Трави, доградили неколико школа, подигли два бетонска моста, неко лико пропуста за воду на путевима итд: Циглу, преп, цемент и дру ги грађевински материјал обезбеди ла је Скупштина општине. Остало је поверено ђацима и они су попосни на објекте које су изгради ли, док су им Црнотравци неизмер но захвални.

Пут у свет

Црна Трава, која са селима и махалама на Чемернику, Тумби и Плани има око 13.000 становника, деценијама је колевка вештих гра ђевинара. Грађевинска вештина по стала је традиција и преноси се са оца на сина: Нема куће у црнотрав ском крају без зидара, тесара или армирача. Оти су исто тако вешти градитељи фабричких димњака и, сматра се. у земљи готово нема димњака У који рука црнотравских неимара није узидала џиглу.

Мајстори из Црше Траве не гра де мале грађевине. Амтажовани су «ба монументалним објектима, вишеспратним стамбеним и другим зградама. Телевизијски торањ а Авали, рецимо, дело је трнотравских грађевинара: Две зграде фи лијале Народне банке у Београду такође. затим објекти у Скопљу, Нешу и другим градовима штиром земље. У најновије време неимари са Чемерника постали су тражени и вап земље, Обрели су се заједно са нашим грађевинским предузећима, ма великим градилиштима у Тунису, Алжиру. Италији, Уједињеној Арапској Републици и дру

им земљама. В. Вељковић

предузећа „Авала“ Симо Куљача је рекао:

— Будва је прави индустријски туристички град: Прошле године она је имала 29.000 _ гостију — са 214,000 ноћења. Ове године нудимо 2.160 лежаја у хотелима високе „Б“ категорије. Велики олимпијски басен биће готов крајем маја. Довршењем хотела „Адриатик“, ко ји ће бити модернији од свих, Бу два и њена околина биће туристички. потпуно изграђене.

На терену који су некада прекривали зелени маслињаци И жбу ње, под самим обронцима Ловћена и Паштровске горе, између старих зидина Будве и Бечића сада се беласају хотели „Славија“, „Адриатик“, „Интернациокал“. Крајем априла и почетком маја, када сеу севернијим деловима Јадрана тек притремају да приме прве госте, овде су многи већ препланули од сунца. А на дужини од 22 километра, колико се простире цела будванска ривијера. могу се бирати плаже: од малих, увучених између ртова и истурених гребена, па до великих и дугих по 2—3 хиљаде метара, или скривених у шумаршима и иза стена.

Будва и цело Црногорско приморје обухваћени су пројектом УН „јужни Јадран“. Али генерални директор недавно интеприсаних хо тела, Симо Куљача, као да је хтео

да предухитри међународне екс-

перте (а можда је то и борба за локацију). па је уз стезање каиша целог колектива за кратко подигао неколико нових објеката, а За непуних шест месеци спустио још један хотел на само море. То

је „Плажа“ који ће бити готову“.

сред сезоне, збор чега није ни ушао у евиденцију страних путничких агенција

=— Грве госте добили смо 24. ап“ рила каже Куљача. То су Швеђани. Програме повољно реализујемо. Енглези су досад били најбројмији гости у Петровцу на Мору, али су за сада испунили само 45 од сто аранжмана. Међутим, не стрепимо због тога: У већем броју нам долазе Немци и Скандинавци, Разуме се, доћи ће нам и домаћи гости. За њих је, рецимо, у новом хотеду „Плажа“ пансион у току ју на и септембра 45, а јула и августа 60 нових дитара дневно“.

Будва, Милочеђ и Свети Стефан су у знаку високе категорије хотела. Овде и нема локације за објекте „1“ категорије, каже Куљача, и то што се оријентишу на екеклузивност "“ треба никога да чуди. Светџ Стефам, град — хотел је несумњиво изузетна туристичка атракција. Милочер, смештеџц из међу два рта, са две песковите пла же и парком медитеранског растиња, заузима површину од 18 хек тара, представља „драги камен југословенског приморја“. Бивши краљев летњиковац одевно је хотел, а градиће се још један „А“ ка тегорије. Да не помињемо Бечиће, Петровац на Мору, бројме плаже.

У чеким нама суседним и европеким земљама. кажу наши турис“ тички експерти, хотелијери се сада све више оријентишу на изградњу објеката „Ц“ категорије, У Италији, на пример, на подручју чувених морских купалишта Ри“ мини. Католика, Ричоне од – 3.695 хотела, мотела и пансиона 67 одсто су треће, а само 17 „А“ категорије Таква је оријентација кажу, јер је таква потражња,

Код нас, на целој јадренској обали, израчумато је да 80 одстоту ристичких објеката припада високој „Њ“ категорији. Зато смо, опет по речима стручњака у поређењу са другим земљама СКУПИ. Наши инвеститори као да не прате тури-

време _

стичке токове и с кретања. Због тога је луксузни „Ексцелзиор“ у Дубровнику пао на то да пансион продаје и за 5 долара, а нови „Домусов“ хотел у Животошћу за 7,85 долара!

— Нека свако прави рачуницу за себе, наставља упорно Куљача, али сматрам да се мора водити рачуна о локацији. Ми овде у хотелијерству идемо на висок ниво“,

Пројекат хотела „Адриатик“ ко ји треба тек да се гради, а првего. сте да прими 1971. године, дело је групе словеначких архитеката на челу са Едвардом Равникаром. Сматра се да је ово најуспешније решење које је тражено конкур“ сом. Примљено је око 40 радова из целе земље. Изградња је базирана не само на тросторним могућности. ма већ и ша економским показатељима и реалним изгледима за попуну капацитета.

Ево како ће изгледати тај супер

луксузни хотел, један од послед“

њих погона будванске „индустрије без димњака“; споља, он делује као огромна степенаста _ громада уклопљена У камени | планински масив: Унутра — то је читаво мало стамбено насеље у коме ће — гост наћи све што му треба: продавци“ цу новина и цвећа, накита И козметике, фризерски салон, топле са уне за масажу, билијар — салу, салон За читање или гледање телеви зије, такозване „мирне — салоне“ конгресну дворану. На трвом спра ту је летња тераса, затим национални ресторан, сала за банкете.

· Басен за купање је подељен на

два дела — спољни за оне који "желе да се сунчају и покривеџи, загрејан топлим ваздухом.

Тиме би, у ствари, Будва звани чело могла да прима госте и усред зиме и да им пружа пун комфор: Са постојећим хотеима, цело ово уже подручје Црногорског примор ја. сада у саставу угоститељског предузећа „Авала“ подићи ће свој смештајни капацитет на 4.770 лежа ја: У девизну касу, ако све – буде како се планира, годишње би се уносило око 5 милиона долара.

То гарантују објекти. Њихови мермерни подови, видиковци и терасе, олимпијски басен, игралиш“ те за тенис и мини — голф, екс“ прес—ресторати, уређене — плаже, чоћни барови. То гарантује, кажу, и чувени Свети Стефан са Милочером којима не треба никаква реклама, а затим ферибот Бар — Бари, мајближа веза са Италијом.

Симо Куљача нам није говорио о људима Који ће радити у овим хо телима и који ће све госте, кад д0 ђу, да услуже. Сада, у тек отворе“ ном хотелу „Интернационал“, доду ше у предсезони, видели смо да их нема довољно, Већином су 70 млади, неискусни људи. Кад наста ну „шпицеви“, а тако се ради већ годулзама, као на неку радну акци ЈУ долазе сезонски радници, приу“ чени или квалификовани угостите љи из Суботице. Обреновца или Бе ограда. Долазе и одлазе и никоме не могу да кажу, још: мање да га“ рантују, да ће у објекту високе кате торије пружити висок ниво услуге,

Друг Симо Куљгча, надајмо се и то пе обезбедити паралелно са из градњом последњег у низу хотела на ривијери. Јер, ако кажу да МУ због изузетне храбрости што ипве стира у овако тешким условима фи намсирања и беспарице, треба при знати херојство. онда му треба по моћи да се за то призмање избори до краја: У противном, узалуд 70" ЛИКИ нови и луксузни хотели, уза ЛУД м „један од најлепших сусрета између копна и мора“. како је Ре“ као им записао непознати путник,

Наташа Ђурић