Borba, 05. 03. 1969., str. 8

-АиПО хичАаенолуо Аслотпоноџ игониаиоџ онџодоопон вмипоАпод вшен и ЗнНишпнАмМО вшен ид одић 'еношод И енонело хинџовен и(ипееилодинол вн ива иљинело сВн ошхег иљид о олипозк 'Руо ооданом илоноц БЕ ин сечтледациди Ао ијгол АчечтавапАоиво и вииоонуо михо слононо-ононшпАдаџ 0 виига(идољеи А иинежауво ви тинонввло во вновитео Аз монавиле виилокоодџ миннви А игичтм [02 А вножогподи Ао ч[ом вошод виичтежец све милони виодајј 'илоонав( и виипинвгооп мино очтел =веигопова вн Аз иначтавло изномк«лоџ ино 'видлоид лон подвиди емимокооди мингоХаме пинипа(оп о ваночтим енвиш внохич« овм ваолав хинипао(оц инопгва иноч'п а [90 'обизимом внонељо подоп 'Ао (о[ом А „вимољоио лонуза -ниди вгонева злечтеџ имогооду“ — еб(ипвмикоАкц и ову '„еиолоио зонџодвиди «(очева лочтеџ веављиц випоХдр му“ — ојисином впе4 сномкмоџ иншанве и ос е(вшпонеи то ооп иненлово 'о(иодо до знистшАано Анљтинџго -педи Гемпонви еџонџоц и вгимодциди омог о и вгооџ одр не(евене вибон и имиџон Ргинздо 2[ висином

тиништиАно (опен ологтеди очАгеавнолто ооонтоц еененењлоди хиг Аноноо вн пи идлоио лонузаниди е(онева лечтеџ иловгдо ви зиопгооди онгокљив огиниХан -(ен ивлодпи вп позмљетее во 'е-пиа Знонвић и вуинегз -оп 'вминџодниаи 'еминџеа виљАвн 22 по Аночгтављово АС -игипом Анптед едиидоф 'енипол '8961 егидие 'т по мом -Аипо ио[ово оГиодо 49 знимпшАамо општину доџодтт ву уоноџ о огид влокоодџ и ватвљип хино онодависв

. "ецон лоншачеи зонеонеод и зништ "ПАО онеонво зиитномиХноџ А ољови о[јонр игшен мон -ЕВИЛА Ко ви И ингвед игид ивоктоди и ивонело 'онопо опен Ар ВИ 90 огвевмоџ Ачен ионтшанви ионгонвр и ин ишпшАмо (онеонво А вчвљип хино Атеавивеа и4у

у "ецен хихоништцАмо хичА(на сенолпо и вцон аоншанеи аомвикоХАпод вииночело А ва -980 одп 'илоонни( илвнеоп Ао виичелљиц ми; о ипонајо ишен 'визгдоди хиз очтенешед ве ологлоди ољивигера зидон и омипоо онвививап огв(идог Хо орооћ "огипеа зеџоф Хонин ви и ипипгоХпод (ошен А и 'виичелин миг о оведиова "ши иподниди А втаеденолог лоннедисомео и сонаниплау 'виосоио зомобемнво 'емегоио лонеиноу "аилохоџ омкепопова виољоио "ени(вамоп и вмигоХпод хинојиневдан [оне94 инведох ичгтер ве елољфио 'инаог -24 хинџодчичи 'енлоџодо внноноо вн ољеиви “актељиц сем лончежаџ 'асл водлвло Аченвшоад о 'ојипвдоџоф во негио внотаави ивигвне о "о(инзиоолАр в[онева енвип чонкодонтодор и(ивинод и вчошанеи ивигене о 'оџода -ид4н изоонаодопо оннизх А одиод Аатева( о вив(иокиоит 80 Онесаноц “виздоио лонџодаиди гиииогооди иинкола сие игинед ониж елооџ до Хо оцон оншавви омвиколџ зед И РнишпшАно емвикоХпед иниџол (огмоходи к гомикгоХпод ошен е(вАаџоп хиногичевдон и хино(инева и хеџодпцен ичгау ваАлизо зо ву 8 "изоончАл том хингвод вивпинеал А игвтоди иносхве и аилочгон зопшевон и ечожопоцова и оз ид омех и "абипеАлио хиг Анлелее и хинодипове Ор огиевгоџ ид он омем веошод хи(инџохоикопгвн | Аожвегвнеи А онимшппАмо оно о теножвлнеа и ихзондонолио онин мозин ожемоп взодолни итоонтодиАо хилаџ вченидчетнох и вазенетод внићен и внољАп Аножваљ А оз ет А(еногхве и А(Амоћо мовваи з имАче инат 'воадељни изоонходиХо оненомиџпиом ољид 7020 олони 8484 ипигоХпад (ошен А остело овмено

"еГонева тонпџодчиди чемпцо ипиљиџоп [очтер КА и ољоом онжен игобаве 24 том мехдодн [е80 ЕлОр лодЕ и '„хине[инчеваон“ и „Хино тиневд“ очтедиџ овим Апод иондпи А оф и онедитоду окид ЏЧвооџ ен пом ог омп ојом з[иножоко И ожол онсене е[онева лонгвноилод логиндолоннеа очтељиц оре о вн АГАЕВМА иштоџ омо хијом оџ еаенево 'игинивноип -е4 ошт ононштпАаи и и(ингемилпо омп АтКо змиликоп оноГгодод ихмлофе еп ечтаГоловн и ечтож БУ4БИ 08л ир силенхо едоду одиввноди остегелоове о2 ЕП внивен и ву -олои ваодви виизељип А АГгечттеГ 20 огом елипошоц А омипева 'еГ[онее4 ломпшо и киолоио ломолономо-ононшп -дат лошен ооп иннејово Ао игврооџ илооно[гичева Хон зин А елипса хиннилвиоа очожегигвноди и ногеди хинебинева ончтовопџон и[онееа лонеедох елиљикотј

'ижед; евотедл опипинаонехо опгвлоо и вовим вивинте4 ЕГиненогедоо ено внон одшт 'оченвн енотвас Говева недзџом ошп Елено "Или внонелод хинигв(ипоо и хигивеџ "енонвлох хина Атал "влакно в(овева 'оштеаа -ЕИ зикенАкиом и гонадивло итоонодшпове омикаа оп иу "овоп "внинвонвло ноигимш омоди хинолосн вз 'еувалоод ондооод Е "внопвал ровдоџ иџден онедбло олади 2

области и они су дали знатне резултате: смањена је општа смртност а посебно одојчади и деце, смањен је број оболелих од заразних болести, број повреда на раду а у вези са тим и број дана радне неспособности, итд. Наставља се процес обједињавања и функционалног повезивања здравствених установа и врши се већа оријентација ка превентивном раду. Потрошња у здравству се рационалније користи,

У области инвалидско-пензијског осигурања. сталним праћењем кретања потрошње фондова, својим актима и договорима са Скупштином Републичке заједнице социјалног осигурања радника, Скупштина је допринела да се реше неки најакутнији проблеми у остваривању права осигураника као што су најнеопходније усклађивање пензија стечених у различитим временским периодима и померање граничног износа најнижих пензијских примања. Регулисана су права на изузетно стицање пензије радника запослених У рудницима угља, установљена су права на пензијско и инвалидско осигурање самосталних занатлија и угоститеља и започет је рад на доношењу закона о увођењу добровољног пензијског осигурања земљорадника. Приликом разматрања материјала о запошљавању, Скупштина, односно два већа и РИВ, подржали су ставове Синдиката да треба, у краћем прелазном периоду омогућити повољније услове тј. краћи стаж за стицање пензија оних радника који су преживели ратна времена, пуних 25 година улатали максималне радне напоре у изградњи земље радећи под знатно тежим условима него што су данашњи услови рада. Тиме ће се решити ови озбиљни социјални и политички проблеми, а то ће свакако имати и одређене позитивне економске ефекте,

У непосредној дечјој заштити формулисана је законом дугорочнија политика развоја и утврђен механизам 3за обезбеђивање сталнијих и сигурнијих извора средстава. У области социјалне заштите програмом су одређени најважнији задаци до 1970. године, а досад постигнути резултати огледају се у повећању броја заштићених лица, развијању облика и метода пружања заштите, побољшању квалитета заштите и сл. |

Посебна пажња посвећена је решавању друштвених и материјалних проблема учесника НОП-а, ратних војних инвалида и породица палих бораца. Настојало се да се прошире њихова права у оквиру овлашћења Републике и њених могућности, а на задовољавајући начин регулисано је питање обезбеђЂивања средстава за борачке станове што ће допринети да се овај проблем коначно реши до 1971. го-

дине. .

И поред наведених резултата који су значајни, напори Скупштине и осталих друштвених чинилаца објективно нису били у стању да реше све проблеме и питања нагомилана у друштвеним делатностима, који зато остају и даље отворени и изискују потребу да се реше у наредном периоду. Међу отвореним питањима и проблемима нарочито се истичу;

__УУ области образовања и васпитања даља доградња система финансирања, решавање питања инвестиција и пуне амортизације, настављање развоја друштвено-економских односа, рационализације мреже школских установа, подизање стандарда школовања и васпитања, прилагођавање структуре образовања друштвеним потребама, побољшавање ђачког и студентског стандарда и стварање услова за адекватније учешће студената у самоуправљању, настављање реформе високог школства,

__Будући да у области науке ствари нису знатније померене напред и сада се врши прелаз из једног система у други, али релативно спор, и појављују се ја проблеми који карактеришу неку врсту кризе у овој области, као што су: нестабилна материјална база, уситњеност научних установа, Мт ција у броју и структури научног кадра, итд. потребно је енергичније и ефикасније дејство не само друштвене заједнице него и научноистраживачких и привредних организација, тим пре што ДА љајеајј закон о организацији научног рада сам по себи све про блеме не може да реши. . А рада ено Ба културе још није доведен у. Вере Пра ПА Продирање друштвено-економских односа у овој области-је успорено, а поје-

теминчонело Вноигим 2 омо ичиж о[иод5 ожА внишпшо и еноилод хивејин-вдон АвАапоц ен 'ви свнишпио миво А очтвало одедић и енизпш«Амо химонишш -по Амиљипоп вн меоиљиди ишаа хиногоопевон [ода нељеве вивнишпио мино(иневдон миво А влоно хавоц јеминнонељо 000'6 омедц игвиоџ вавмог лонџој ен онишш -по 85 А 'вмооодп ломвикоХпод по опохиди ололонла оцен А(Ааенлоо внишпшо 92 омео 'внишпио енонаонипцог енпој овм 1924 џвалоза ог Хмов идп 'огиодо АгвАаџоџ пиожА ви Зништпо с01 по 'вништпо 8 вии вминаонело 00: 2н хинокоопве 8 оп б по 8 де вии вминнонвло (01 ен хинопооцее 6 оџ 'вилохоџ лонџодвн од оГеџ впода -идпочтоп инишпио | # 'модин о[ емозн о(иодб АгвАди -оџ иожА имоноГгивеваон ен внишппо пи инпџоднидпоче -од 'зиогдоди хиножоџо и хиненомикпиом ошан и ез ичега аонаолионавадон опсда Алипго ежАан "вии(вА4тоц мимоово мимсдиш и емивопеат иикелоо 'мопва лоза 22 'инишоп А о[иодо вгвАдтоп ломек (онева инподниду

"ами(вАаоп иизаау А отон онипон(об пуод Чгонева зонџодниди ољвасАеод онпдм -А ви окисваџо оо Ао ожол 'вионвиоди хинподвидцоче =оп Авовеи и ХАеонА 4 'и(идлокини (онодива ходи 'иптоа -нидпочтоп А гчонтољ и имегдоди игвровн впонвиодц хинподнидпочгоц изоонтшижал внополо Јечон 1092 'иниџ 701 'Д06Т А олон орре ве ижин зоне шо[ о( изооногооцве онин 8 'ониџој '/961 БИ онин зилигооџ ониџог "8961 мој -24х 90 мод инипошод пуд А заОнЕИОдЦ емогидо ли сни 'ененидодниди знопоХ опгељовнонон А А(епеимхА га ожешвн и опгшоди ожољен оимдофед Апоидец погног год А Ао о[онм онвал онвацА Хо од 8 "вгидродини внгијд “леги внивљои 'в(и4лоХини енодиваходи '2уоанидиочгоп онив одАрнАао онџонвиодп ено ооп ичев (ен 'онипон -[04 пуО [онева инџодниди ен огепизА о[гинчтонопон -[вн Аз онвиљегод енеџп зонводоч зао и олаофод ечх -ениденлоо ХАуоидец А очомтшол онуодниди опвловн

'иникзп А о[јичипоолАр и о[гио4о вивГипввин -в1до иинџва 82 еаениж/анА и евоидлољни Јонве4ао4 иаљАм вчтип 1од Аоденлоо ичожољ и '»зидофода з(иниг онљмидло “мол иа4џ '92 ичожан 'ачтенвачпоне се(иннив "нољни ошмп исво вн 'онигвамојт олено онпџодаиди влова топ ложао ошп иолАш [овева иљидоиох и опиночшињ о по иљиевгопџ вдом Авозом вн вавно хинџонеиоди “(ове -84 зочтеп емиликој "мокгдоди имвизикоп и инга(ипод 'имоиономо ижоми ини(вамојј [ово А изооногоопнеон иогдодц о[ ви игиженА оо адом "влоно 94 'изноизка инљид ичон иљена Апдо 2џ иљедом водом а(онева чонџодвиди Амиљикоц А 994 61 онџослињо 9! виво чец јенором 8ГонЕва лонџодниди омиљиџоц очгеп оедавие -24 омвинџојее иподпиац 22 ви икидонолоџ цев г2 Аз зни(вамој оцен оншанеу и оцен оншанеи охвикдлц тед '"енецшидомои ошин омп АиКо 8 вдод виолини вноволо '2#нозом е[0оНЕВа4 лочтеџ ои 22 от 'илоонниг сив онподниди онпанд моченечнижо онешхеио илид атинидвнлоо 24 ојив 'мељеџве несвар оГгељоо Аџоидоц монџеден А и зногом пуо в[онева лонуодниди очне -894 о.д 10 совдоп ножоџодве онипој '1961 поидоц изои вн Азонџо А ог чџвм 'онипој '8061 Агвдавнм Ат А одиводви 'ооногоомве и ог вџоваој 'внеоџ хиномот "Ни 9'6% зе о(инвиоолАр меооди вн Аоонџо А ве '2у ве ошин мозоди ихмвигоХпод вн Аоонџо А о( ољш %/,6'58 ве Ааооом пуд А Ао внвценоц 'Аниџол ',061 ВН Асонџо А синиџол '8961 А еавлвих вноипилоонни 'емеооди аомонономгоолА( Џо ошин внаоп р) и лохвигокпод по ошин внооп 2'2 ве ог олп '/,8'9 По товаоп ог ерижогод 782 инипол '8961 А 8 Мура ПО иполо оп о[ вговад ечх "понвиоди емогиЧодуни Апоидон иолои А 'ипипоХпод А еноденсоо ополо о ошин внооп вномоџни ен ве ог оштра '0/9 МО иполо оп овљова ог онгеод Анозом пуо 4 џонгиодц иноншпхаџ онипол :1961 И '9961 Атоидоп ~

јомлаџопџ онаоноо омон Ачшенвн иџва ггип "валокиу 'о(Аавнлоо ионавџлА виз(ипдаоподи ииназљиј сизам и виизонџо минесоиси А го Апоидоц иомомдоф седокоош А иГгиоду до А зГочеза лонгвноилод логин "Чамонвава емиљипоп "енаљоди хинподниди хиштио ви "ечомпте иинодинџедцен иигвљовн вночеди озву

'ништиАмо внвљоно 10но вавџнви егвам оџ недгелева оџдо ви вдода и(ол 'иниг "едхоц [очо А Ачлало о [ешпонки о љенд 'онипон[од онијеаноц ионимпшамо #0 Адонозоџ А 'оништшАно ува Амвсоди А 'твеген и 'еГиодо АгвАдџоц межА ви внејеам хијино(ичевдон омепооди ићлви ви А[изим

дине културне делатности су у финансирању директно везане за буџет. Осим тога потребно је донети пратеће законске документе у вези са Законом о финансирању културе и регулисати положај и друштвено-економске односе у области радиодифузне слу жбе у Републици и кинематографије у целини.

У области здравства треба наставити рад на даљем изграђивању система здравственог осигурања на самоуправним основама у циљу обезбеђења ефикасније здравствене заштите, а такође обезбедити услове да се настави процес обједињавања и функционалног повезивања здравствених установа. Динамика развоја здравствене заштите на недовољно развијеним подручјима је спора и везана за многе проблеме, што смањује обим и квалитет здравствене заштите, Присутне су тенденције затварања установа у уске комуналне оквире и споро функционално повезивање здравствене службе на ширим подручјима. Још увек је отворен и проблем метода и критеријума за формирање цена здравствених установа и неизграђен систем финансирања инвестиција у здравству.

У области непосредне дечје заштите и социјалне заштите још увек се недовољно афирмише политика мобилисања средстава друштвено-политичких за једница, радних и других организација, а посебно и родитеља у односу на дечју заштиту,

Питања и проблеми бораца нису докраја решени што изискује нове напоре и ангажовања друштвене заједнице.

У области инвалидско-пензијског осигурања предстоје обимни и сложени задаци у отклањању тешкоћа које се огледају у сталном порасту расхода фонда и опадања резерве, а посебно у припреми системских промена у којима ће задаци Скупштине бити значајнији и одговорнији пошто ће савезни прописи утврдили само основне елементе система.

Развој привреде и нека актуелна питања и проблеми економске политике и привредног система

Задаци што доследнијег остваривања реформе и Средњорочног плана имали су приоритет у програмима рада наше Скупштине, Захвљајући томе тешко је наћи и једно значајније питање из области економске политике, привредног система и актуелних текућих привредних проблема, које на одговарајући начин није разматрано на седницама надлежних скупштинских већа и њихових тела, а посебно на седницама Републичког извршног већа.

У току 1968, године Републичка скупштина и Републичко извршно веће организовали су и спровели широку дискусију о анализи резултата извршења Средњорочног плана и на бази тога Скупштина је донела Резолуцију о економској политици и мерама 18 даљу реализацију Друштвеног плана развоја С рбије од 1966, до 1970, године, Осврнућу се само на најважније резултате и проблеме наше економске политике у току протекле две године, који су били у средишту пажње скупштинских Веза и одбора, а наро ч Републичког извршног већа.

Ма Бој месту то је успорени раст производње и све тешкоће и проблеми скопчани са њим. Последње две године, у ствари, биле су најтежи период

реформе. Ми

За протекле три године у СР Србији је остварена просечна стопа раста индустријске ПРИЧАО а од 2,5'/0, пољопривредне производње од 4,5/, друштвеног производа (по ценама плана) од 3,8/, продуктивности рада у друштвеној привреди од 4, док је запосле-_ ност у друштвеном сектору стагнирала. Производња је нарочито стагнирала у 1967. години иу првој половини 1968. године. Разлози за ово су многобројни: од разних тешкоћа, слабости, неусклађености и заосталости, пренетих из периода пре реформе, па до објективних унутрашњих прилика и односа у светској привреди и политици, који су имали утицаја и на наша привредна кретања и укупну економску поли тику. Сем тога, реформом изазвани процеси и успостављени односи развоја често су били, или постали, сложенији него што су на почетку била наша сазна-

ња и претпоставке, погоџову рбог тога што су се >

Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, свих народа и народности Југославије,

Наша Скупштина стога даје пуну подршку ноти коју је наша Влада уложила код Владе НР Бугарске упозоравајући на велику одговорност руководећих фактора у Бугарској и с правом очекује да бутарска Влада предузме мере да се што пре прекине антијугословенска кампања у интересу даљег развоја добрих односа између наше две земље, На то нас упуЛуј и тешка и трагична прошлост из доба монархија и буржоаских влада које су владале нашим земљама и садашњи животни интерес бугарског народа и народа Југославије и свих балканских народа, којима је потребан мир и добросуседска сарадња, на свим пољима, у чему је битан фактор сарадња и пријатељски односи две социјалистичке земље Бугарске и Југославије.

Пажњу Комисије и Скупштине сада привлачи и врло јака кампања коју албански руководећи фактори воде против свега у Југославији, упркос нашем настојању да се развију добросуседски односи и сарадња и са НР Албанијом и њиховим формалним изјавама да су и они начелно за такве односе. Иако оваква кампања траје са мањом или већом јачином већ двадесет година, ипак последњих дана та кампања достиже велику жестину и стога је нужно да се у нашој Скупштини размотре и оцене циљеви, методи и последице и ове антијугословенске кампање у садашњем тренутку. Ово утолико пре што је она срачуната да охрабри. иредентистичке и шовинистичке елементе у редовима албанске народности који су недавно били главни организатори и носиоци непријатељских акција у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косову и Социјалистичкој Републици Македонији, и крајњој линији да подрије интегритет и независност наше социјалистичке државне заједнице равноправних народа и народности.

Изузев ове две суседне земље са којима се наша Република граничи, и са којима, без наше кривице, доживљујемо озбиљне тешкоће због антијугословенске кампање коју воде њихови одговорни фактори, са осталим суседним земљама Румунијом и Мађарском, развија се плодна пријатељска сарадња и наша Република има сталан интерес да се још више проширује сарадња на свим пољима — економском, културном, научно-техничком, „спортском, пограничним питањима итд. Томе и рад наше Скупштине може и треба да допринесе у границама могућности, Нарочито успешна сарадња развија се са Румунијом у изградњи Хидроенергетског система Ђердап, у чему је сасвим природно СР Србија нарочито заинтересована, што може бити пример колико широка и успешна серадња може бити између суседних држава, поготово између две социјалистичке земље,

Наша Скупштина је одмах на почетку прошлог двогодишњег мандатног периода организовала темељито испитивање стања републичког и у вези с тим и савезног законодавства и законодавне политике Републичке скупштине ес тачке гледишта даљег развоја самоуправљања, даље демократизације и остваривања привредне и друштвене реформе.

Још: пре усвајања уставних амандмана Скупштина је донела, после детаљно и широко извршене анализе о законодавној пракси у Републици, уз свестрану консултацију, један изванредно важан акт; Резолуцију о основама законодавне политике Републике. Овом Резолуцијом је утврђена политика и дата основна оријентација активности на ревизији и кодификацији законодавства у смислу што доследније деетатизације и демократизације законодавне, односно нормативне функције Скупштине, проширивања услова за самоуправљање, пре свега, у радним организацијама и њиховим удружењима и заједницама, и брже уклањање бирократско-централистичких остатака у законодавству Републике, у смислу проширивања утицаја и улоге непосредних произвођача и грађана, радних и других самоуправних организација и скупштина других друштвено-политичких заједница. На овај начин су постављени основи за рад на овом веома обимном, сложеном и политички и лоуштвено веома важном послу, који је.већ у току. 4

Уставне промене

Наша Скупштина је била развила врло широк“ интензиван рад у припреми уставних промена. У је нуару ове године најпре је Савезна скупштина усеве јила познате Уставне амандмане који су унели одре ђене промене у Устав СФРЈ међу којима је св» како по важности најзначајнија промена у структуру Савезне скупштине. После Савезне скупштине н“ ша Скупштина је недавно усвојила Уставне ама: дмане који су такође унели одређене промене у Устав Републике, међу којима су свакако најзначајније пре“ мене које се тичу уставног положаја аутономних 1 крајина. и

О овим променама је вођена јавна дискусија и де бата у већима и Савезне и републичких скуп па стога нема сврхе овом приликом говорити о с ни и значају ових промена. Али у вези са уставним променама усвојеним у Савезној скупштини и у 88 шој Скупштини сматрам целисходним овом прилико да се укаже на два питања.

Прво, у последње три године у два маха врата смо промене и у савезном и у републичком Уста путем уставних амандмана. Зато што су оба пута ој шене само делимичне промене, због начина на 1 смо вршили уставне промене, јављала су се у ) еним дискусијама извесна двоумљења да можда за дузимамо недовољно проучене промене, да су 1 ла мене можда резултат притиска из република ИЛИ 7 крајина, да се са много импровизације врше тако пне промене, да је настала уставна нестабилност сл, а на то су се надовезивала и појединачна пета на политичка тумачења било противника демократе ли федерализма и самоуправљања, било збуњених љу У“ хоји нису били кадри да разумеју савремени Хр штвени процес.

А у ствари, извршене уставне промене су проте, токоване значајним променама на подручју дрУИ тј но-економских и друштвено-политичких односа ли су започете привредном реформом. Кад смо Ми привредну реформу, нисмо имали изграђену У Ру јену концепцију о друштвеној реформи, Било је мена Јасно да ће привредна реформа, по дубини про ухо“ које уноси у економске односе и самоуправљањо уе рати да стави на дневни ред дубоке промене У пе тичкој структури. Тржиште, робна привреда У Јин вима самоуправљања и друштвене својине среде је производње, расподела према раду, одређена Пуле сподела националног дохотка у'корист радних уму“ низација тако да оне постану главни носиоци 85 ома лације и проширене друштвене репродукције, и ВР е томе курс ка ликвидацији или свођењу на врло аве оквире концентрације акумулације у рукама др а фискалним средствима и улоге државе у 100 ка“ реној репродукцији, ликвидацији тзв. државног питала и метода и извора његовог даљег увећав од прелазак од екстензивне ка интензивној привреди, 1 ниске продуктивности ка високој продуктивности Р уод аутархије ка отвореној и у реалним границама. ив берализованој привреди, од раздробљености ка ер“ теграцији, од затечене умногоме застареле ка а ној технологији, прелазак на нови кредитно монен у ни, банкарски, девизни и спољнотрговински систе но режим, и на друштвено планирање засновано на 99

у“

ВУ свега тога, итд, — све то што чини политику при

вредне реф да реформе такве промене морале су је“

метну дубље мењање односа не само у основни о“ диницама удруженог рада у области материјалне „а у изводње и другим друштвеним делатностима него У“ читавој друштвеној организацији, политичким и даре штвеним институцијама почев од улоге државе, ере“ тије, односно Савеза комуниста, скупштине, ред де ције, република, покрајина, општина, па све 10. носа међу одређеним сферама друштвеног иу Удруженог рада. Без таквих промена у политиз 50 структури, у друштвено-политичк=ам односима У же би постало јасно, да ни привредна реформа не пат много сдмаћи од својих почетних резултата, по них фаза свога остваривања. . Тенденције које су већ постојале у развоју а шег привредног и друштвеног система и пре рефе аспровођењем реформе почеле су стално јамати У