Borba, 22. 11. 1969., str. 23

„ ИЕ ЕЗ ЕТ > _

| ПЕРИСКА је:

3. Просторија без крова

1. Оптички инстру-

2. М пре екушам,

ИНВОКАЦИЈА је:

1. Заплет, замршеност ИНДРА је:

стоке мо 5: ИЕ: 1. Река у Франљцуској ОДГОВОРИ

ПЕРИСКА. Тачан је одговор под бројем 2. шкољки, дугачак до 80 см. Има тамно обојену и као клин зашиљену љуштуру са неревном (наровашеном) површином. Својим шиљастим крајем се забоде у песак или муљ, и тако причврсти о подводне предмете помоћу чуперка од нити које излучују жљезде у стопалу, Живи у обалним и Јадранског мора.

чврстих рожнатих

зонама Атлантског океана. увек живи као паразит краткорепи рачић. — МШерископ (1) је оптички инструУпотребљава се на подморницама и омогућава да се може посматрати 8 — 10 метара, да притом подморница перископ који се употребљава на бојишту за посматрање непријатељског положаја из заклона у рову или из оклопљене Перистил (3) је, у античким зградама, просторија без крова, окружена То је, у ствари; унутрашње

мент за посматрање околине. На подморницама време вожње на дубини од рововски

(у рову). примећена. Постоји и

куполе.

тремом са стубовима и често украшена статуама. двориште отмене грчке и римске куће или храма, _

" ИНВОКАЦИЈА. Тачан је одговор под бројем 2. Инвокација је позивање 60жанства или неког другог вишег бића уочи неког чина: ритуална формула на почетку молитве. У класу

део у којем песник тражи инспирацију муза или

т) је, супротно од еволуције заплет замршеност,

ји и медицини инволуцијом се назива

неког органа или организма услед болести или станетрпељивост према туђем

се назива уводни

неког божанства. — Инволуција ( слабљење. У биологи

увијање, опадање, назадовање, пропадање рости. . мишљењу Интолеранција (3) је или гледишту.

2. Позивање неког ви шег бића у помоћ

2. Староиндијско божамство Средоземног

несношљивост,

У медицини се интолеранцијом

организма према неком леку. пићу, храни итд.

ИНДРА. Тачан је одговор по, ријих богова старих Индз. зијом аријских племена код | стваљали су га у људском облику. | тачке руке, у златној кочији и копље. По веровању Инда. даје кишу, пуни реку Ин Инд и добила своје' име. 282 км. Извире на северним огранцима Среди Лоару утиче низводно од Тура.

Сличан је лемурима.

за скокове. Глава му је слична лисич црно-бело у различитим варијацијама.

са много. коња. Индра је бог неба,

д водом и даје земљи плодност. Индре (1) је река у западној Француској, дугачка шњет масива. Није пловна а у Индри (3) је полимајмун из породице јпаладае, Предње ноге су му кратке а задње дугачке и удешене јој. Има кратак реп. Тело му је обојено Дугачак је до 90 см. Храни се плодо-

вима. Живи у шумама Мадагаскара.

Ја Брак

БРОЈ 5480

Водоравно: 1. Један од најмодернијих проналазака _ квантне физике, уређај за усмерено зрачење; 2. Столица без наслона; 3. Слово латинице — узвик — божанство старих Египћана; 4. По легенди један од 0снивача Рима — хемијски знак за кисеоник 5. Самртна

наша река;

борба, ропац; 6. Биљка миришљавог лишћа; УјА Страно мушко име предлог — плаћање, измирење дуговања (стр); 8. Заменица — узвик ко-

јим публика бодри тореадора— врста першуна; 9, Друго име за Албанца; 10, Један занатлија.

Усправно: !. Предмет од неглеђосане тлине црвенкасте или жућкасте боје (стр.; 2. Једна но та солмизације — прво“ битно утакмица тондолама на каналима Млета ка, сада свако веслачко такмичење — иницијали пашег познатог вајара; 4: Грубо вунено сукно насип, камена брана наулазу у пристаниште — и један и други; 4. Један

спорт — страна кратица за број — део запрежног прибора; 5. Дуг временски период — врста дро вета, _ од њеног ивета справља се миришљави чај — област на Сицилији; 6, Једна нота солмизације — наш велики

лучки град на Јадрану иницијали вође сеобе Ср-

|: 3 4 5 6 7 8 9

баља; 7. Врста зимзеленог дрвета, његов пепео употребљава се за штављење, (М. О.)

РЕШЕЊЕ БРОЈА 5479

Водоравно: 1. Свир оток; 2. Тим — пк (Џетар Кочић) — УАР; 8. Ал — Кора — за; + Реализам: 5. Т — оно — ТБЦ — пуб. У — сто — лед = С; 7. Статисти; 8. Ли

3. Нетрпељивост, несношљивост ЗА олумајнун

Периска,

ачном песништву

д бројем 2. Индра је један од највећих и најстаЊегово поштовање је почело у Индији с инвакојих је он био национално божанство. Преду црвеној или златној боји са четири дуОружје му је муња, стрелице господар муње и грома, Он

је мекушац из реда

У љуштури јој на копну

околина за не буде

| вода

као напр. устаљена инвокацијом помоћ

назива одбојност

По њему је река

о о ч ~ мл љое ~

(Тригве) — раст — _РЛ (Руђеро Леонкавало); 9. Ост — НТ (Никола Теслај — куб; 10. Вага коса. '

Усправно: 1. Старт услов; 2. Виле — Ос Тиса; 3. ИМ (Иван Ме-

·"штровић) — кантар 4. Р — поло — отан

Тр; — а;5.0 — Крит — лист — к; 6. Ту — азбест ко; 7. Оаза — Цд — трус; 8. Крамп — Силба,

922. нођембар 1555. тодине

На тргу пред градском већницом водила се тога дана жестока јавна дискусија којој је присустовао велики број становника Жемница, старог немачког града. .

Свађали су се један протестантски свештеник и један католички научник, У ствари, они су тог 99. новембра 1555. године. дискутовали о верским догмама. о „неприкосновеним“ божанским стварима У једном тренутку, кад је препирка достигла врхунац, и почела да се претвара у жестоку расправу. кад је научник бујицом речи засуо свог противника. попа, срушио се на земљу и после неколико минута умро од излива крви у мозак. Тај научник је био Георг Бауер. отац минералогије, називан популарно Атрикола.

Протестанти су толико мрзели овог католичког научника да чак нису дозволили да буде сахрањен у Хемницу.

Бауер се родио у месту Глаухац у Саксонији 1490. године, Дуга је листа научних грана којима се бавио. Бавио се филозофијом, филологијом, историјом, физиком, хемијом. медицином и теологилом. Ова последња му је, посредно, проузроковала и смрт.

Пн

Бауер је у 20. тодини живота постао ванредни наставник грчког језика на Великој школи у Цвикау. Од 1528. године почео је да се интересује за минерале и да ствара систем њихове класификапостао је пионир научне мине Он је такође ударио темеље модерној

ције. Овим радом ралогије.

22. НОВЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 19.

_ ПИОНИР МИНЕРАЛОГИЈЕ — „АГРИКОЛА“

Георг Бауер ларан под

веома надимком

топи“ = грикола“, што је, у ствар“,

латински тревод његовог имена (Баџер на немачком значи земљорадник), _ био је један од најкултуртијнх људи. свога времена. Бавио се философијом, _ исторнјом, физиком, теммјом, ме дилином м теологијом која му је, посредно, дошла ч главе.

Дело Георга Бауера „О стварима металским“ објављено 1556, године (годину дана после његове смрти) представља систематски рад 0 рударству и металургији и сматра се једним од камена темељаца ових научних грана. у

НЕУМОРНИ ПИСАЦ И КАЛУЂЕР НИЋИФОР ДУЧИЋ

У херцеговачком селу Лугу родио се 22, новембра 1832. године, Нићифор Дучић, неуморни писац и редак свештеник који је толико утицао на национална осећања свог народа.

Дучић се научио писмености у једном манастиру, а у Београду је завршио богословију. Једно време је у Паризу на Сорбони слушао предавања из историје, географије и филозофије. У Паризу је учио и јеврејски језик и проучавао француску књижевнст, По повратку из Француске закалуђерио се али је ипак учествовао У Херцеговачком устанку против Турака. У Београду, где је био позван од владе и кнеза. постао је потпредседник Великог духовног суда и кустос Народног музеја.

У то време је много путовао у иностранство и као члан разних дипломатских мисија.

Дучић је скупљао и народне умотворине, опи-

сивао многе крајеве земље и народне обичаје. Те своје списатељске радове објавио је крајем 19, века у девет књига.

физичкој геологији

ФОТОПЛОВ

Илустрације у даналињем „фототловуј“ нису у нетосредној вези с текстом 0 царинском рату који Је Аустро-Угарска од 1906. до 1910. водила против Србије. Ипак би се могла наћи посредна веза. Тај царински рат обухватио је затварање граница, границе између двеју „за“ раћених“ земаља тилилесу Дрином, Савом п% Дунавом. На Сави ч Дунаву, так, налазило се тада практично целокупно бро дарство малене Србије. На горњој _ слици: _ Тегљач „Стиг“, заробљен, ледом на, Сави. На средњој слици: Путнички брод „Мачва“, снимљећ са тека београд ског пристаништа. На доњој слици: Брод „Србија“ на Дунаву код Текије.

Падом династије Обреновића и престанком аустриског курса српске спољне политике, односи Београда и Беча почели су да се кваре. Не само што се Србија дипломатски и војнички оријентисала на Русију и Француску (касније англо-франко-руску Тројну антанту), него је угрожена и дотадашња доминантна економска позиција аустро-угарског капитала јужно од Саве и Дунава. Пре свега, за српско тржиште заинтересовале су се Француска и друге европске силе — а осим тога, домаћа буржоазија тежила је „економској еманципацији“,

Фактори који су довели доцаринског рата (1906-10) претежно су. дакле, економски — али су и политичке, па и војничке природе. Неколико је непосредних узрока: прво, Србија је приступила реорганизацији и наоружању своје војске уз потпору Француске, што се у сваком погледу косило с интересима Аустро-Угарске; друго. Србија је 1905. године одбила да обнови аустроугарске царинске повластице из ранијих уговора; треће, Србија је исте године закључила царински савез са Бугарком, који је имао за циљ да обе земље заштити

и —_ СВЕТ У

— Имам страшан дан. Могу ли се ослонити на вас7,

СОДИКОБРАЗ“, ПРАЂ

БЕЗ РЕЧИ

(ЕПОКА“, МИЛАНО)

од иностране економске и политичке пенетрације. Тај је савез имао да остане у тајности све док Србија не склопи нов царински уговор с Аустро-Угарском, Бугарска је, међутим, тајну „провалила“ у најделикатнијем тренутку српско-аустријских – преговора, што је Бечу дало повод да преговоре прекине и предузме репресалије.

Оне су се прво састојале у забрани (12, 1 1906) увоза стоке и сточних производа (тј. најважнијих артикала српског извоза преко Саве и Дунава), а затим и у потпуном затварању границе за сваки робни промет. Царински рат, међутим, није причинио Србији онолико тешкоће на колике су рачунали аустроугарски властодршци. Мако у почетку погођени ембаргом, српски извозници убрзо су у друтим земљама нашли пласман за своју робу. Штавише, ослобођена притиска аустријске конкуренције, домаћа индустрија добила је веће могућности за' развој, па је један део српске буржоазије чак био на чистом добитку.

После неуспелих преговора 1906, и 1908, царин ски рат је обустављен тек склапањем трговинског уговора 1910. године, Србија се морала одрећи царинског савеза с Бугарском, али је од Аустро-Угарске добила знатне концесије у међусобној трговини, Нај-

значајнији је морално-психолошки исход царинског рата, у коме је Србија успела да придобије симпатије европске јавности и да учврсти свој ме-

ђународни положај.

КАРИКАТУРИ—— ===

— Какав си штедилца, цималц сигурно грдне резерве нежности!

(иси ПАРИ“, ПАРИЗ)