Borba, 22. 11. 1969., str. 6
6. СТРАНА — БОРБА-—_-22. НОВЕМБАР 1969,
ЈУ
СРЕДЊОРОЧНИ ПЛАН ПОЛИТИЧКА И ИДЕЈНА АКЦИЈА
Деђеша седница Градске конференције СК Беотрада размашрала задашке
Девету седницу одржану јуче, Градска конференција СК Београда посветила је задацима комуниста у припремама за доношење средњорочног плана друштвеноекономског развоја Београда. Циљ ове седнице је био
— како је речено и у рефе рату — да се укаже на нека питања идејно-политичког деловања комуниста У припреми и реализацији ове значајне друштвене акције. Пред организацијама СК Бе ограда је задатак да створе такву друштвену атмосферу У граду која ће подстицати стваралачку активност радних људи и оних снага које ће се са највише аргумената залагати за решења који ма се развој радних организација и града.
Молазна основа за актив ност СК речено је на састан ку, је да планирање развоја радне организације и града није само стручно, теоријско или практично привред
но, већ истовремено полити |
чко и идејно питање. Према томе, основни акценти идеј
обезбеђују најбржи |
и мужу „ли
но-политичке акције кому-
ниста су у томе да у среди нама у којима делују створе такву друштвену атмосферу која ће читав колектив довести у позицију да на основу оцене досадашњег развитка дефинише дру штвено-економске циљеве развоја и одлучи о основним правцима и путевима за њихову реализацију. То другим речима значи да кри терији идејно-политичке ак ције комуниста треба да по лазе од друштвене суштине реформе. од плана колектива а не плана без колектива. У реферату је изнето и неколико констатација које, мзгледа, у предстојећој акцији треба посебно имати у виду. Ту спада пре свега она да се привреда града ре лативно споро прилагођава реформским условима. Затим, податак да је у година ма реформе у граду инвести рано укупно око 9 милијарли динара, али због истовре меногт брзог пораста становништва и потреба за проширењем градских фондова и друштвених служби, непривреда је апсорбовала 0ко половину тих средстава И поред тога, стандард у друштвеним и комуналним службама није битно побољ шан. Радикални захвати У реконструкцији, модернизацији ипреструктуирању при вреде отежани су уситњено штћу. неразвијеном техничко-технолошком базом и не достатком дугорочних проје кција развоја. Најразвијени ја групација у граду — ме тална индустрија — на пример, заостаје према европским нормативима за оптималне серије 4—5 пута. Осмовна карактеристика базе на којој треба засновати средњорочни план развоја је, дакле, наглашена диспро порција између недовољно развијене и неефикасне при вреде града на јелној и вео ма великих потреба за развојем комуналних и друштвених служби на другој страни.
Зато се само у брзом развоју и високој акумулативности привреде види основа за развој друштвених делат ности и градских фондова какав одговара потребама и условима модерног милионског града.
Родољуб Станић је у увод ном излагању рекао да се. прихватајући као нужност одустајање од производње која је нерентабилна. па према томе и ликвидације неких радних организација. мора рачунати и са свим со цијалним и политичким им пликацијама које она носи. Доследност у таквој оријен тацији претпоставља траже ње најразличитијих решења за те колективе ол прео ријентације и оспособљавања за егзистенцију на тржи шту, до припајања снажни јим организацијама чија је структура. техничко-техно-
х
(Кладово, 21. новембра) — Ноћас је ниво Дунава у сектору Ђердапа нагло по растао тако да је пловидба кроз клисуру нормализована. Бродови су почели да напуштају пристаништа на улазу и излазу из Ђердапа где су били принудно укотвљени готово месец и по дана.
Румунска преводница, која је у понедељак затво-
Са јучералиње седнице Градске конференлмије
лошка и кадровека, гаранци ја за успешан развој. Али, она истовремено захтева и спремност и организованост У мерама за преквалифико вање радника и запослење у другим делатностима. ако то преостане Као једина солуција. Тома Јовановић је говорио о негативном аспекту једне, иначе, позитивне политике изградње других ин дустријских центара у Срби ји. Наиме стварани су центри развоја оних "рана индустрије које су декларати вно требале да буду окосми ца развоја Београда, као што су електронска, аутомо билска и хемијска индустрија. Чак се ствара психоза да Београд, у ствари, ту не ма шта да тражи јер је испустио своју шансу. По мишљењу Јовановића ово је сасвим погрешна теза. јер развој технике је такав да уз услов постојања кадровске базе, а то Београд има. и касније укључени партнер може да буде и те како успешан партнер и конкурент. Учествујући у дискусији, Симеон Затезало, секретар Градског комитета СК Бео-
града је подвукао настојање Савеза комуниста да у следећој години, у широкој и јавној дискусији, покрене све снаге у друштву да би се трасирала сутрашњица. Могуће неком изгледа да је та визија сутрашњице пренапрегнута, рекао је Затеза ло и додао да Београд има снага да је оствари. Сваки четврти запослени у Београ ду је члан СК, у граду је концентрисано 26 одсто нау чних радника земље, односно 60 одсто научних радни ка Србије. Без те основе не би се могло прићи пројекци ји развоја. Он је нагласио да пројекцију треба градити на оном што је позитивно, што треба и даље разви јати, а не на негативном. Перспективу треба градити на оном што представља зна ње, на оном што је квалификовано у граду јер се про јекција не може базирати на неписменима. Конференција, по његовом мишљењу треба да упути захтев да се
у овај подухват укључи све оно што је способно, научни институти, универзитет, слу жбе развоја — све што је стручно, политички и друш
комуниста у предстојећој акцији израде плана разђишка
СК Београда
твено ангажовано у Београду. По мишљењу Шетра Зечевића императивни закључак Конференције требало би да буде обавеза комуниста да у целој индустрији неопозиво поставе питање поделе рада. Мени се чини, рекао је Зечевић, да преду то траје дискусија око тога да ли у Београду треба да постоје две фабрике тракто ра као два предузећа и да овако раде како сада раде. Сматра ненормалним да удружење у привреди, као и комора, не осећају уопште никакве потресе, кад преду зећа која су њихови члано ви доживљавају катастрофалне потресе.
У дискусији су још учествовали Вељко Брајовић, Станко Миливојевић, Милан Стокић, Воја Миличевић, Слободан Димитријевић, Реља Џопић, Брана Не
дељковић. Јо:
Проблем железнице: како задржаши пушнике
МЕСЕЧНО МИлНОН ПУТНИЋА МАЊЕ
Железница ће ове године имати око 14 милиона тутника мање. Изгубљене девизе због закашњења возова. — Да ли ће стране раднике превозити ваздухопловне компаније
Велика закашњења и најважнијих скспресних возова. неиспуњена обећања путницима да ће композиције бити чистије и топлије и последње поску пљење од 12 одсто, почетком ове године, осветило се самој — железници!
Године 1969. како проце њују стручњаци Заједнице југословенских железница, возовима ће путовати 169 милиона путника. Само го дину дана раније, железница је превезла 183 милиона путника. За 12 месе ци „изгубљено“ је 14 мили она путника или више од милион — месечно!
Да железничким преду“ зећима није свеједно што је тако казује и податак да су одмах после поскупљења у унутрашњем (на краћим релацијама осетно, на дужим мање) и међуна родном саобраћају (за 38 одсто) увели нове комерци јалне повластице. То. ме-
Отворена преводница на Ђердапу
рена, данас је поново от-' ворена за пролаз бродова. Румунски градитељи искористили су обуставу пловидбе да на преводници отклоне неке ситније техничке недостатке који су се појавили од августа. ка да је завршена и свечано пушена у саобраћај. Очекује се да ће за наредна 2—8 дана водостај
реке у сектору Ђердапа«не.
ђутим, није било довољно да се путници задрже. Али, нису изгубљени са мо „домаћи“ путници. Само за два месеца, у новем бру и децембру, возовима треба да се превезе око 235.000 радника из СР Не мачке до Југославије, Грч ке и Турске. Бољи посао од овог железница није могла да пожели, јер СУ трошкови веома мали (на граници · се само поставе наше локомотиве). док при ходи износе и до 12,5 ло лара по путнику. У сваком возу има најмање 700 —800. путника што доноси приход југословенским же лезницама од најмање 8.000 долара. Таквих возова има бађ четири недељно. Сазнајемо да су југосло венске железнице уговори ле, 272. специјална воза, од тога 185 композиција из СР Немачке за Југославију, и 87 за Турску и Грч ку. Транзитних возова би
знатно порасти, што ће омогућити пловидбу бродова и до два и по метра газа. Међутим, после овог ро ка велики талас који је наишао из горњег тока Ду нава знатно ће се смањити тако да постоји могућност да пловидба (буде понозо обустављена или да се обавља са ограничењем У погледу дубине газа бродова. Б.В,
ло би више да се од недавно део грчких радника не превози заобилазним и нешто скупљим путем — бродом до Барија, а затим возовима до градова СР Немачке. Има више 06 јашњења _ због чега су и ови путници „изгубљени“.
Важније је, међутим, то да су на недавном скупу представника железница из овог дела Европе и Ми нистарства рада СР Немачке, које руководи превозом страних радника, ре чено да уколико југословепске, грчке и турске же лезнице не поведу с више рачуна 0 основним елемен тима путовања (да возови саобраћају по утврђеном реду вожње, да су чисти ти загрејани) да ће убуду ће ангажовати ваздухоплов не компаније. Оне, иначе. преко зиме имају најмање путника.
Железнице су, изгледа, спремне да овај „златни рудник“ препусте — ваз-
духопловним компанијама. На овај закључак нас наво ди м податак да возови са радницима из Истамбула за Минхен касне најмање 5 до 7 часова. Још драстич нија закашњења, и до 24 часа, бележе се код компа зиција без путника, када се враћају из Минхена за Истамбул, што доводи до ланчаног закашњења.
ДЦ. ДРАЖИЋ
|
"више
Босанска крајина. после катастрофалног земљотреса
У ПРИКОЛИЦАМА _
ГРЕЈАЊЕ НА СТРУЈУ
У, Елекшробањалуци “ обећађају добољно елекшричне енергије
(Бањалука, 21. новембра) — У „Електробањалуци“ обећавају да ће сва насеља за привремени смештај ста новништва бити осветљена. и не само то: у приколицама, аутобусима и вагонима биће обезбеђено грејање на струју, с тим што ће станари плаћати 50 одсто нижу тарифу.
— Ко год је тражио при кључак за струју после земљотреса, удовољили смо његовом захтеву, каже Славко Ројц, директор „Електробањалуке“. Стручњаци су ишли на крајње импровизована решења: трафо-станице су на отвореном простору (ограЂене бодљикавом жицом), а електрични водови неће моћи да преносе струју ако падне киша. Сада сеу припремама за зиму замењују сви несигурни водови и праве надстрешнице за трафо-станице. Дистрибутери, ипак, обећавају да ће на пострадалом подручју бити довољно електричне енергије, уколико то' буде зависило само од њих.
Стручњаци – „Електробањалуке“ су, према општој оцени, после – земљотреса положили велики испит ефикасности и свести. После другог удара, 27. октобра, већ увече је функци-
онисала улична расвета та мо где водови нису били оштећени. То је имало веома позитиван психолошки ефекат, јер Бањалучани, кад је било најкритичније, нису били у тоталном мраку.
— У земљотресу нам је оштећена главна трафоста ница, 43 трафостанице су уништене, а на 84 су неопходне велике оправке. Настрадало је 80 одсто ва здушних и 20 одсто каблов ских водова, али смо одмах после налета стихије радио-везом окупили стру-
· Обнађљање бањалучке приђреде
чне екипе и:почели са оправкама, — наглашава ди ректор Ројц. у ;
— Још нисмо решили проблеме финансирања, али смо подручје снабдели најнеопходнијом _ опремом. Упоредо с привременим ре шењима радили смо и на разради дугорочнијих пла нова, како бисмо пролеће дочекали спремни, односно почетак радова на обнови Бањалуке, када ће бити го требне огромне количине електричне енергије.
Х. ХУСЕЏИНОВИЋ
Куповина _
1000 прик.
лица у инок. " транетву
(Бањалука, 21. новеџф | — Дирекција за обнову 5). њалуке одлучила је дазу да набави из иностранста. око хиљаду приколица > смештај _ незбринутих 34 родица. У ту сврху она“ из Фонда за помоћ Бањи луци издвојила суму
преко две милијарде с рих динара и већ изврцу,
=
"ла хитну уплату.
Бањалука је принуђец; и на овај корак Због тог што приколице не стр у довољном броју, а зу се приближава, па постоју
„бојазан да би многе од још
1700 везбринутих породу ца могле и даље остати пу шаторима. 3 |
1 ВП |
УМЕСТО САНИРАЊА – ПРОГРАМИ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ
(Бањалука, 21 новембра) — Начелник за привреду Општинске скупштине у Ба њалуци Драган Јовановић није био у стању да преци зира када ће привредне ор танизације Бањалуке моћи да се опораве од последица земљотреса и достигну ниво привређивања и дохотка који су имале пре ка тастрофалног потреса.
Ових дана, рекао је Јовановић, почеће да се одо-
бравају први кредити за обнављање и санирање ин дустријских и других привредних објеката. Првенство у додељивању кредита имаће она предузећа ко ја имају дугорочне концеп ције развоја и које ће у промизволним процесима примењивати најсавреме нија технолошка и технич ка решења.
Улагањда из свих извора која су досад ангажована
ПРЕДСЕДНИЦИ ОПШТИНА ИЗ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ О ОТКЛАЊАЊУ ПОСЛЕДИЦА ЗЕМЉОТРЕСА
ВЕЛИКА РАЗАРАЊА У СЕЛИМА
(Бањалука 21. новембра) — Земљотрес је, према 0оцени представника општи на Босанске крајине најоштетио стамбене зграде и школске објекте на сеоском подручју. У отклањању последица сти хије, досад је највише па жње посвећено збрињавању угрожених породица и стварању услова за наста ву. Ситуација је много те жа него што се у почетку мислило, јер је привреда највећим делом паралисана. То су данас саопштили председници општина у разговору са новинарима.
У општини Лакташи још увек је 2.500 људи без кро ва а исто толико ученика не похађа наставу. Нај тежа ситуација је у Слати ни, где се изливају подзе мне воде и плаве.
— Чинимо све што је мо туће да до зиме угрожене сместимо под сигурне кро вове и оспособимо школс ке зграде за извођење на ставе. Много су помогле акције солидарности- али најављена помоћ требало би брже да пристиже, рекао је Мишо Кантар, председник општине Лакташи. На подручју босанскогра дишке општине највише су страдала села Поткозар ја. Без крова је још увек 620 породица, а 800 учени ка не похађа наставу. Тра же се импровизована решења, праве се куће за привремени смештај и ада птирају просторије за изво ђење наставе.
— Поткозарје је сада настрадало више него у рату. У почетку смо у све же малтерисане куће смештали децу и инвалиде, али сада због влаге не кори стимо малтер него суви изолациони материјал. До-
били смо аванс од 200 милиона старих динара, али то је мало да бисмо збрину ли све породице, — тврди Миле Струнић, председник општине Босанска Градиш ка. У Прњавору је 1.600 лица без крова над главом, а 300, ученика не похађа наставу. Да би 250 најугро женијих ученика могли да похађају наставу у Кљу чу су одлучили да граде монтажне бараке, а око 250 породица сместили су код суседа или у импрови зоване станове. Слична је ситуација у Санском Мос ту, где 500 ученика још не иде у школу, јер — многе школске зграде захтевају озбиљне оправке.
У Мркоњић-Граду је уг рожено 140 породица, а 820 ученика је у помоћним про сторијама у којима не може да дочека зему. Општи на из средстава прве помо ћи гради монтажне објекте, али то је недовољно.
У Скендер-Вакуфу земљотрес је оштетио две тре ћине школа, али се убрза но. ради на оправци зграда како би хиљаду најугроженијих ученика ускоро село у школске клупе.
Приједор и Босанска Дубица су, према изјавама тамошњих председника општина, такође претрпели велике штете. Ученици из најоштећенијих школа смештени су у импровизо ване објекте, јер је потреб на дугорочнија акција на санацији последица земљо треса.
Поред школских објеката, у Јајцу је озбиљно ош тећена и зграда Музеја дру гог заседања Авноја. Према првим проценама, штета износи око 150 милиона старих динара. Потпредсед ник општине Ћазим Хаџио меровић сматра да би тре
„ДИВЉИе ИНСПЕ
(Бањалука, 21. новембра). — Представници републичке и општинске тржишне инспекције упозорили су данас грађане Бањалуке и читаве Босанске крајине да се чувају такозваних дивљих инспектора који, користећи се несређеним стањем које је оставио земљотрес, настоје да туђу невољу и несрећу претворе
__ сопствени ћар.
Примећено је, на пример, да су нека лица без икаквог овлашћења контролисала поједине радне организације и наплаћивала
тне казне за тобожње пусте из области законских прописа којим је регулисано пословање тртовинских и угоститељских организација. Такође је било више „случајева да су,
самозвани инспектори 3заплењивали „покварену“ ро бу, или узимали веће Количине драгоцених артикала као „узорке-за контролу“. иако за то немају никаква овлашћења нити оправдања. Разуме се, у позадини тога крију се жеље неких несавесних појединаца да дођу до неоправданих зарада, па је грађанима Бањалуке и околних места 0вог настрадалог подручја упућено упозорење да У сваком случају контроле траже писмено овлашћење лица ако се представи као инспектор. .
Представници инспекцијских служби данас су 06јавили да се 25 дана после земљотреса _ ситуација У Бањалуци постепено нор-
бало одмах интервенисати и заштитити потпорнесту бове и кров, како за време зиме не би дошло до руше ња и оштећења драгоцених збирки:
— Земљотрес нас је поу чио да се више не би смело ићи на импровизована решења и штедети на шко леким објектима. Убудуће ћемо школе морати да гра димо по прописима, — зак ључили' су једногласно председници утрожених о" штина на крају разговора са новинарима.
Х. ХУСЕПЦИНОВИЋ.
и која ће тек бити пронађена (укључујући и инстране кредите) засниваће се на чисто економским у тржишним принципима – истакао је Јовановић, је у исти мах прилика а се механизују и савремену опреме и оне радне органу зације које су пре земљ треса радиле са застарелим машинама и на превазије ним технолошким основ: ма. |
Начелник за привреду о штине у Бањалуци смату да досад прикупљена новч на средства за обнову при вреде овог краја могу » послуже и као веома повољ
'на база за ангажовање пар
из разних других извора.
Јовановић је даље река да ће за око 7.000 радник којима је земљотрес сасвих уништио 'или – онеспособи!
прадна места бити обезбејђ;
ни извори егзистенције "| да ће сви они упркос том што практично не привређу ју; већ раде на отклањању последица земљотреса, ре довно добијати личне дохи ке. Расходи који настанј на тај начин биће укључе ни у коначан санациони 0 рачун, јер је засад немог ће утврдити стварне после дице и штете од земљотре са који је крајем октобра
"разорио Бањалуку.
Б. Војводић
помоћ Босанској КРАЈННН
Војводина: Преко 7,5 милиона динара
(Нови Сад, 21. новембра) — У Војводини је до 5. но вембра, како је данас саопштено, прикупљена новчана по
моћ од 7,671.784 динара за земљотреса
пострадало становништво А
До сада је из покрајине упућено на рад У Бањалуку
881 радника разних струка. лекара итд, У исто време: у места пострадала треса отпремљено је 720.000 килограма разних намирница, као и преко пола милиона комада црепа. веће количине цемента, 64 кревета, 618 734 пећи и штедњака. Босанској крајини послато је и 16 половних аутобуса,
душека, 4.875 ћебари,
затим инжењера, техничара од земље ЖИВОТНИХ цигала " мадраца 7
ма 7 Мести 1
аутобуских каросерија и друго.
Загреб: Инвалиди
инвалидима
(Загреб, 21. новембра) — Савез инвалида рада Хрват
ске доделиће 6.000 динара као свој допринос по инвалидима рада у Бањалуци. Ово'је одлучено на Извршног одбора Републичког одбора Савеза рада. Градски и општински одбори за Хрватске упутили су до сада инвалиди
са подручја
пострадалим од потреса у Босанској крајини
страдалих седвиш“ инвалида
8 Савеза инвалида Р5
7.000 динар“
Фабрика дувана Мостар: два трособна
стана
Колектив босанске Фабрике дувана јуче је два трособна стана наставницима из Бањалуке. У њи
уступио х су
се већ уселили наставници са својом децом.
Југословенске железнице: 710 вагона Железничко-транспортна предузећа у саставу нице југословенских железница. железничким управама, досада су ставиле на ра
зајел“ нострави
заједно са И 45н сполатав“
Бањалуци 710 вагона за смештај угрожених породице
мализује, али да и даље постоји опасност од епидемија и, заразних болести, То изискује повећану контролу рада свих оних организација којима је поверено снабдевање грађана. Посебно је. указано да ће инспекцијске службе пажљиво пратити рад 29 ресторана друштвене исхране у којима се храни преко. 13.500 Бањалучана. Ресторани раде у изузетно
тешким условима, па често.
и на око ситни пропусти могу да доведу до тешких последица. Зато ће инспектори бити бескомпромисни и захтеваће да се на лицу места одмах отклоне сви недостаци. Јуче је, на пример, затворен ресторан Железничко-транспортног предузе-
сци Предграђе. Изрече
Стојановић“.
КТОРИ НА СДЕНИ
: : и ћа из Бањалуке на Ра но |)
и, и више мандатних Ба
а поднет је и већи пријава против прекри лаца законских прописе. . о Незаконито су повећа“ и цене лимуна, масти, МЗ гарина и још неких а храмбених артикала, 188, пример инспектори су 6 бележили у самоуслузи с љопривредно - индустр а ског комбината „МлаА
И техничке службе ће Е свим силама супротстави, ти 'и шпекулантима ', стилне и конфекцијске М.
: бе који су се ових 25 појавили на подручју њалуке и Босанске кра
не.
је
х.Х