Borba, 18. 08. 1974., str. 1

А 301" ВЕОСВАР + БАН 349

ТОДИНА 11.

мале Веуојисјје 71

Њуз 3

Ио тв

ву" тотЕ'

лента

БРОЈ 226 |

ДИНА ОР води У у

Недеља, 18. август 1974.

Директор Светозар Тадић

Главни и одговорни уредник Никола Бурзан

Уређује редакцијски колегијум

ЦЕНА 1,50 ЛИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

МИЛОШ МИНИЋ У ГРЧКОЈ

тито упутио. ЛИЧНЕ ПОРУКЕ Турске енаге заузеле

„ПРОЛЕТЕРИ

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ,

Џ 5 | у

ВИХ ЗЕМА БА

ТИЗИКИСУ И КАРАМАНАНСУ |

у вези са развојем кипарске кризе _

Грчки председник и премијер примили пошпредседника, СИВ. — Минић пи Маћрог“ Бодилп разтођоре. — Изражена обострана, жеља. за јачање У еен РНА односа

= (Атина, 17. августа. Танјуг — ју грчком Министарству ино раних послова вођени су данас разговори између потпредседДика и и савезног секретара за иностране послове Милоша

Линића и потпредседника грчке владе и министра иностраних

послова Георгиоса Мавроса.

После преподневних разгово ра у Министарству иностраних послова, Милоша Минића је примио премијер Караманлис а затим председник Гизикис. Минић је грчком премије ру и председнику предао Титове поруке.

Запажен публицитет у штампи и на радију

На атинском аеродрому —

тде је допутовао специјалним.

авионом — Минића је дочекао и поздравио потпредседник

. владе и министар иностраних

послова Маврос, са високим трчким функционерима. На до чеку је био и југословенски амбасадор Милован Марковић

. са члановима амбасаде СФЕЈ

У Грчкој.

Дочекујући свог југословенс ког колегу им госта, министар Маврос је изразио наду да ће посета савезног секретара за иностране послове бити корис на. Грчки министар је такође изјавио да су односи између две суседне земље добри и пријатељски, изражавајући на ду да ће они бити још бољи. СУ овом кратком разговору на аеродрому, Милош Минић је изјавио да дели мишљење свога грчког колеге и да је до путовао у Атину са надом и намером ла допринесе јачању пријатељских односа између две земље

Маврос је затим Минића от пратио својим колима до. Тугос ловенске амбасаде.

Овдашња штампа, радио и телевизија дали су запажени публицитет посеи савезног се

кретара за иностране послове_

Минића и југословенско-трчким разговорима.

Пре почетка југословенско - грчких разговора, министар Маврос замолио је Минића да упути неколико речи предста

вницима грчке штампе, радија

и телевизије, који су се окупили у великом броју у Министарству иностраних послова. Била је присутна и већа трупа југословенских новинара. „Нисам имао намеру — рекао је Минић — да дајем изјаву, али желим да кажем да ми је драго што се налазим У пријатељској Грчкој и желим да посета прође у духу тра· диционалних пријатељских од носа Републике јалистичке Федеративне Репу блике Југославије. Ја сам по тлао на овај пут изненада, као специјални изасланик председ ника Тита, и носим његове по руке председнику владе Кара

Грчке и Социј.

манлису и председнику “Репуб ·

"дике Гизикису. Поруке се од носе на, садашњу кризу која је настала због познатих одно са око Кипра.

Надам се и желим да са гтрчким премијером ником Републике, а посебно са потпредседником и министром иностраних послова Ма вросом, разменим мишљења о

ситуацији. Надам се, наставио

је Минић, да ће та размена бити од отште користи, јер се та ситуација тиче односа свих

и председ“

"Милош Минић је допутовао данас у' 07,30 часова у Атину, као специјални изасланик председника Тита. Он је предбеднику. Републичке Грчке Федону Гизикису и премијеру Константину Караманлису донео личне поруке председника Тита у вези са

развојем кипарске кризе.

СА ПРИЈЕМА код ПРЕМИЈЕРА: Георгиос Магерос Константин Караманлис Милош Минић

земаља овог региона и изванредно је значајна за мири безбедност на Медитерану, У Европи, и у свету“. ,

Тито ужива ауторитет у целом свету

Потпредседник грчке владе и министар иностраних посло ва Маврос је изразио захвалност потпредседнику Минићу на његовим речима и доласку.

„Радосно Вас примамо — ре као је Маврос. Желим „да истакнем срдачне односе са Југославијом. Нарочито смо задовољни што председник Тито жели да у служби мира уложжи свој велики ауторитет који ужива не само међу. несврстанима, него у целом свету“.

Затим су у Министарству иностраних послова почели разговори. -

У, разговорима, са југословенске стране, учествовао је и амбасадор у Атини Милован Марковић, а са грчке функционери Министарства иностраних послова.

У хотелу „Гран Бретања“ Маврос је приредио ручак у част Милоша Минића.

На ручку су били и функционери грчког Министарства иностраних послова, а са југословенске стране присуствовао је југословенски амбасадор у Атини Милован Марковић и чланови пратње потпредседника Минића.

Вечерас ће, како се претпо-

ставља, Милош Минић наста-'

_вити разговоре, после чета ће приредити интимну вечеру у част Мавроса у ] ословенској амбасади.

и“ разговору са а ерл јуто- ,

словенских: новивара "Минић.

је дао следећу изјаву: „Дошао сам као специјални изасланик председника Републике Тита и предао сам поруку председнику Републике Грчке Гизикису и премијеру КЖараманлису. Истовремено предао сам поздраве председника Тита грчким државницима, који су тој поруци по-

светили пуну пажњу. Разговори које сам имао са двојицом државника и са министром иностраних послова Мавросом вођени су у пријатељском духу, били су отворени и садржајни. Они су се У целости односили на садашњу ситуацију око Кипра. Пренели смо наше мишљење о тој ситуацији и имао сам прилике да се ближе упознам

· са мишљењем грчке владе, а

такође и да грчким државни цима пру: потребна објашњења која се тичу става Ју= гославије о кипарској кризи,“

Милош Минић. одлази сутра у Анкару

Потпредседник СИВ и савезни послове Милош Минић посетиће Анкару 19. овог месеца, где ће, као специјални изасла ник, предати личну поруку председника СФРЈ Јосипа Бро

[

"секретар за иностране

за Тита турском председнику.

Републике Фагрију Корутурку и председнику владе Биленту Еџевиту, у вези са развојем кипарске кризе.

__ ИЗБОР НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА ИНДИЈЕ |

АЛИ АХМЕД ПРЕД НОБЕДОМ _

(Њу Делхи, 17. августа. та Ју) == Индија данас бира петог председника Републике.

Иако немају дар неизвеснос ти, данашњи избори представ љају ванредно значајан догаЂај. Џосланици савезног пар-

· ламента и локалних скушшти

на. 21 индијске државе = који по уставу сачињавају, изборно тело — одлучиће ко ће 24. ав густа ући У Председничку. па „дату да смени Гирија коме ис

тиче мандат и постане номинални шеф једне од највећих земаља, света. у

Не само У политичким круговима, већ и међу „обичним грађанима“ нико не сумња ла

· ће убедљиву победу однети ка

ндидат владајућег Свевиндијскор националног конгреса. дос

корашњи министар _ пољопривреде и исхране 69. ГОДИШЊИ срахрудин. ~ Али ' Ахмед, Његов једини про-

"мента Тридиб Чаудури, Ле „избацила“ уједињена опозиција — нема реалних изгле

тивкандидат, Посакни парлакога да да добије већину. Ово уверење произлази из једноставне рачунице да Конг

рес! има апсолутну већину у

представничким телима. која се процењују на више од 60 одсто,

које притичу са севера остр-

УЈЕДИНИТЕ СЕ

САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

СИТУАЦИЈА НА КИПРУ

Први број „Борбе“

Југославије изашао је У

13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени па з

ЈУ. народноослободилачком рату

излази и то у. Ужицу од а у Лринићу од 1. октобра 1942. до 27.

фебруара 1943.

Од 15. повембра 1984. „Бор "ње у ослобођеном Београду а од

брљ 1941.

органа Пон котичке партије фебруара 1922. ·

Загребу 19.

атвор и робију.

„Борба“ поново 19. октобра до 27. новем-

ба“ наставља излаже- | 22. марта 195

п у Загребу

Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког Ј савеза радног народа Југославије

|више од трећине сетрва

Прва, мирна ноћ. — Повреде прекида ника УН. — Број избеглица, који

пове Јн

(Никозија, 17. августа). — Ноћас је Кипар преспавао своју прву мирну ноћ, откако је пре више од месец дана уз помоћ атинске војне хунте на Кипру извршен државни удар. Прекид ватре, прихваћен јуче у 17 часова по средњоевропском вре-

мену, кршен је затим још сам престала свака пуцњава на острву.

Турски војни подухват завршен је комплетним успехом и сада, како се рачуна, турска војска контролише и више

од трећине укупне површине |

острва. Наиме, успостављањем такозване „Атилине линије“ турска армија одсекла је северни део Кипра површине 3.072 квадратна километра, и ставила га под своју контролу. Како је површина Кипра укупно 9.143 квадратна километра, испада да су Турци заузели и више него што је планирано. Јутрос је кипарска влада демантовала вести да је привремени председник Глафкос Клеридис преселио, из Никозије, свој каминет у јужну луку Лимасол,. Стигло је објашњење да је Клеридис отпутовао у Лимасол у „краћу инспекцију“ да би видео како стоји ствар са избеглицама

ва, из дела који су окупирали Турци.

Нове жртве

Међутим, и поред демантија, очигледно је да је у току сеоба и из Никозије према, југу.

Подељени град постао, је су“

више опасан за живот и сви. који имају за то могућности, одлазе ка југу. Многа државна надлештва су затворена, а такође банке, трговачке фир- ' ме и остале институције.

так ће бити.да

о; око сат и по, да би Б: сумрак

Команда снага: Уједињених нација потврдила је да су два данска војника из састава одреда УН погинула синоћ, сат пошто је на снагу ступила одлука о прекиду ватре. Они су возилом налетели на минско поље. Тако св број мртвих из састава одреда УН на Кипру' попео на шест, док су за последња три дана рањена чак 32 војника из састава снага Уједињених нација.

Турске снаге повредиле су јутрос рано споразум киду ватре, засипајући тешком артиљеријском и 'минобацачком ватром главни пут који води од Никозије до аеродрома. Пуцњава је избила и на линији која раздваја кипарске Грке и Турке:

Представник Уједињених на. ција је рекао да су артиљеријска ватра и пуцњава у западном сектору Никозије трајали два и по часа, и да су окончани око 6 часова по средњоевропском времену.

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста у Женеви, на Кипру тренутно има преко 100.000 избеглица, и њихов број се стално повећа-

ва. Зато је Женевски штаб ове

ортанизације одлучио да на Кипар. упути 20 нових представника светске хуманитарне организације. Њихов задазаштите ки'парске Грке у „Турској окупа

о пре-

ватре. — Погинула још двојица војдостиже преко 100.000, стално | се

ционој зони“, турску мањину у енклавама 'окруженим грчком већином, као и цивилне и војне затворенике на обе стране. Ново дсобље. Црвеног крста на Кипру такође ће имати деликатан задатак да споји чланове. раздвојених породица ус лед ратног метежа, каоми да утврди тачан број погинулих и несталих у нередима за по- ' следњих месец дана.

Денкташове претње

Радио-Анкара јавља да је

лидер кипарских Турака Рауф Денкташ изјавио да ће Турци успоставити своју управу У зони коју контролишу на Кипру ако грчка влада и кипарско-трчко руководство буду од бијали да учествују у женевским разговорима о Кипру. У Анкари је званично саоп штено да су укинуте – скоро све забране и ограничења на саобраћај, донесена прошле среде уочи новог напада тур-. ских снага на Кипру.

Тако је саопштено да више није опасна пловидба дуж тур ске обале Црног мора, медитерана и Егејског. мора, каоми

око острва Кипар.

Истовремено, дозвољено је слетање цивилних авиона на, турске еародроме, изузев аеро дрома у Адани, Анталији, Ба ликесиру, Ерзеруму. Измиру и Кајсерију.

Ово је саопштено у коминикеу којим се укида ратно ста-

ШЕСТА РЕЗОЛУЦИЈА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ О КИПРУ |

„ата УТ

је „једностране војне операције“, загтева ситно повлачење страних војда, одмах почнај трего вори. — СССР, Белор усија “' Урах се уздржали а Кина није гласала

Француска резолуција осуђуј „них трупа са. острва, и тражи.

(0д специјалног извезштача „Борбе“)

(Њујорк, 17. августа) — Савет безбедности је јуче — касно у ноћ изгласао своју шесту а у последња 24 часа трећу по реду резолуцију о Кипру. Она садржи три основна елеменат: |

Прво, осуду „једностраних војних операција“ које су пре дузете против Републике Кипра после прекида женевских тројних разговора.

Друго, захтев да се без одлагања приступи спровођењу одлуке Савета безбедности, са држане у резолуцији 353, укључујући ту и " повлачење страног војног обобља и трупа са кипарске територије.

Треће, да одмах почну преговори чији се исход не може прејудицирати тројним аквизицијама које су биле резул-, тат војних 'операција. ,

Овај француским предлог ре-

золуције био је током кон-.

султације знатно ревидиран и добио је у Савету 11 гласова, јер су се ЈссСР, Белорусија и' Ирак уздржали због тога што нису добили инструкције својих влада, а Кина није узела учешће у гласању! !

Из првобитног нацрта, који је доцније ревидиран, избаче но је помињање Турске као носиоца „унилатералних опера ција“, па се у коначном тек-' сту турске снате директно не. апострофирају.

Неприхватљива подела Кипра У

Турски делегат Олџај — који је све досадашње резолуције Савета безбедности примао без већих протеста, ову последњу је оценио као пристрасну и за његову владу не

прихватљиву. Он је схватио да је Турска претрпела ноћас до сада најоштрију и најди-

„

· Кипру,

ње у Турској.

ЗАКАСНЕЛИ КОРАК. — Савет безбедности разматра цесту резолуцију о Китру

ректнију осуду у Савету безбедности. · Француски делегат Жак ле,

комб, међутим, није крио да

је француска влада, преко о-., "ве резолуције, желела да по-

стигне баш то — да стави Тур еку на оптуженичку клупу. За њу. је неприхватљива рекао је Жак Лекомб — подела, Кипарске Републике, че му Турска тежи. Грехови Грчке, по оцени француског пре дставника, падају на душу бив ше, грчке војне владе а не на садашњи »рчки режим. Грчки представник Карајанис изразио је мишљење да ће ова последња резолуција можда више помоћи Савету безбедности да очува свој углед и ауторитет, него самом жртви агресије. чији "су се делови нашли под окупацијом турских снага. Кипранин Росидис је такође оценио да је Савет безбедности

- направио један позитивни ко-

рак у изградњи својих обавеза. и изјавио да његова влада 0-'

чекује да, приступи прегово-

· рима чим не буде морала да

У њима учествује под претњом топова и грубе силе.

у Па ипак овде, у седишту Уједињених нација у Њујорку,

. проевладава миштљење да је и

ова резолуција, макако добро

' дошла, ипак дошла касно, на-

кон низа свршених чинова. Осуђено је предузимање једностраних војних акција када су оне практично постигле своје циљеве. Позива се на преговоре када су Караманлис и Клеридис посебно већ. кана ли да у њима учествују, .

кипарска влада не види и“ кву шансу да ти преговори буду ма шта друго сем капиту лација пред турским диктаТОМ. ', |

Турска одбија преговоре _ Томе треба додати и то да је после изгласавања ове шесте по реду кипарске резолу-

· ције турски делегат, реатују-

ћи на њен, како он каже „неизбалансирани“ садржај и вероватно, по овлашћењу своје владе, изјавио да Турска, која је била већ понудила 06нову преговора, сада — после осуде у Савету безбедности по влачи своју реч и неће да у њима учествује.

Треба. истаћи да Атина и Никозија још: увек нису ди„ректно одговориле на позиве Савета безбедности, него само посредно одбиле преговоре, а да се — реагујући на иницијативе америчког државног секретара Кисинџера, који је

понудио своје посредничке у-

слуге, па чак и пристао да от путује на Кипар —»+изјавиле да од преговора нема ништа.

Караманлис је такође одбио.

да дође у Вашингтон и да се овде сретне не само са Кисин'џером, него и са самим председником Фордом, који је био спреман да са њим разговарад, 45

у МЕ · Живко МИЛИЋ