Borba, 24. 01. 1975., str. 2
а ај рр р ц “
у
3. СТРАНА — БОРБА — 24. ЈАНУАР 1975.
РАБИН одбацио ПРЕДЛОГ САЛАТА
Изравлски премијер одба“ цио могућност повлачења с три фронта у року од три месеца (Јерусалим, 23. јануара) Израелски, премијер Јицак Рабин одбацио је вечерас предлог председника Садата 0 повлачењу Израела с три фронта (Синај, Голан, западна 063ла Јордана) у року од три месеца. „Нећемо прихватити дик тат рокова“ — рекао је Рабин. Како јавља Ројтер, он је товорио на скупу 20 представника познате јеврејске. агенци је „Јунајтед Џиуш епилс“ из 18 западних земаља. Ова аген ција бави се;углавном прику-
" пљањем новчане помоћи Изра
елу и једно је од израелских највећих јавних упоришта на
Западу. У поменутом говору. Јицак Рабин је слбацид и женевску конференџију према „концепцијама Ирака. Сири-
је и Совјетског Савеза“.
Хусак завршно посету Бугарској
~ (Софија, 23. јануара, Танјуг) — Партијско-владина делегација Чехословачке, са генерал ним секретаром ЦК КП Чехословачке Густавом Хусаком, за вршила је четвородневну зва ничну пријатељску посету Бу гарској и данас отпутовала за Праг.
На митингу у Софији Густав Жусак и први секретар ЦК
"КП Бугарске Тодор Живков
су позитивно оценили чехосло вачко-бугарске разговоре, који ће, како су истакли, допринети даљем развоју билатерал не сарадње и економске интеграције две земље у оквиру СЕВ.
ЗЕЈЕРФФЕ КЕ КЋ 25.
ПРЕДСЕДНИК привредне коморе Југославије Илија Вакић разговарао је синоћ са замеником председник“ Планске комисије Немачке Демократске Републике проф. др Карлом Гринхајдом о проширењу и продубљивању узајамне економске сарадње наших двеју земаља. Највише речи било је о тој сарадњи у магиноградњи. прехрембеној индустрији. хемији и грађевинарству нарочито за период ол 1976. до 1980 голила, ,
. « :
ПРИВРЕДНА делегација КосоПривредне ва. с председником коморе Покрајине Авдијем Бакалијем на челу; завјишила је
јуче четвородневну посету 3ападнонемачкој покрајини Шлезвиг-Холштајн. на северу СР Немачке. током које је била гост председника земаљског парламента у Килу пр Хелмута Лемкеа. Током боравка у СР Немачкој председник Привредне коморе Косова Авди Бакали и чланови делегације водили су пословне разговоре и у земаљској влади — сенату у Хамбургу.
· „ •
ПРЕДСЕДНИК Председништва Социјалистичке Републике Србије Драгослав Марковић примио је јуче новонаименованот амбасадора Народне 'Републике Мађарске у Југославији Јожефа Халаша у протоколарну посету.
"
Социјални немири у Италији
· Генерални_
Одлучни захтеви да решавање проблема инфлације и економске кризе не погоди једино сљојеве стамновништва са најнижим пригодима,
(Рим, 23. јануара, Танјуг) Јутрос је у целој Италији за почео генерални штрајк којим се захтева да решавање проблема инфлације и економске кризе не падне у потпуности на леђа радника, сит них службеника, пензионера и уопште оних слојева станов нуштва који имају најниже приходе. Ра
Штрајк је захватио све сек торе националног живота од игдустрије, трговине. и саобраћаја' до школа. државних и других установа. Рачуна се ла у штрајку учествује огром на већина од 18 милиона запослених. Штрајк је тако масован јер су га заказале све три велике синдикалне централе комунистичко - социјалистичка: Генерална конфедерација. демохришћанска: Конфедерација и социјал-демократУнија. ско - републиканска: Бећ неколико година ове син дикалне централе успешно
заједнички предволе цео синдикални покрет у борби не са мо за веће наднице и боље
услове живота већ и за соци јалне и економске . реформе, инсистирајући посебно на раз вијању заостале пољопривре де и југа, изградњи станова, болница и школа, градова ' и уопште, како се овде каже, „усмеравање националне потрошње од потреба појединих слојева ка“ потребама друштва у целини“.
Најхитнији проблеми о којима се већ воде преговори са владом и националном федерацијом индустријалаца су: мале пензије, незапосленост, усклађивање зарада са порастом трошкова живота.
Са федерацијом: индустрија лаца је такође постигнут спо разум о извесном материјалном обезбеђењу радника који остану без после. Они ће пре ма овом споразуму имати 94 одсто надница за прва три месеца после отпуштања са могућношћу да се помоћ про дужи за још шест месеци. Није међутим, постигнут ни+какав споразум о усклађивању зарада и трошкова живота. ИЗЈАВА РУМОРА У ПАРЛАМЕНТУ Пријатељско обсетрано _ уважавање интереса двеју земаља
(Рим, 23. јануара, Танјуг). Италијански министар спољних послова Мариано Румор оценио је данас да совјетско отказивање трговинског угово ра са Америком не може изменити перспективу развоја добрих поноса између две ве лике силе. Овај догађај сматра он — само потврђује да У односима између САД и СССР постоје пактори прибли жавања и фактори трвења ко ји су за жаљење, али које не треба драматизовати.
Румор је, у спољно-политичкој комисији Парламента, од говграо на интерпелације по"сланика о најновијим догађа јима.
Румор се посебно оасврнуо на суседне земље Швајцарску Аустрију и Југославију. Што се тиче Аустрије, рекао је, управо решавамо преостале про блеме у духу пријатељства и обостраних ичтереса.
Влада потврђује прецизан интерес Италије за независност. интегритет и развој Со цијалистичке Федеративне Ре публике Југославије, рекао је Румор. У духу пријатељског обостраног уважавања и у по штовању захтева и интереса обеју страна. управо радимо на једном новом подстицају У односима између две земље. с чврстом намером да дођемо до конкретних реализација би
ло на економском, било на по литичком пољу. При томе се инспиришемо дугорочном визијом будућности Италије и Југославије у једној Европи и потпуно ангажованој напорима за кооперацију и мир закључио је италијански министар. говорећи о Југославији.
Комненја (обрања Македоније о односима еа Ђугарском
(Скопље, 23. јануара, Танјуг). — Комисија Собрања СР Македоније за питања односа са иностранством на данашњој седници разматрала је положај југословенско-бугарских односа.
Седници је присуствовао и
амбасадор СФРЈ у НР Бугар-
ској Анте Дрндић, који је упознао чланове Комисије са актуелним питањима у односима између наше земље и НР Бугарске.
Комисија је размотрила и учешће СР Македоније у развоју билатералних односа између Југославије и Бугарске У оквиру утврђене политика СФРЈ, а посебно учешће СР Македоније у развоју економ-
их односа и сарадњи са при- '
вредом Бугарске.
БУЏЕТ ПЕНТАТОНА 95
_.- | МИАНЈАРДН _ штрајк
Е~ |
(Вашингтон, 23. јануара, Тан југ) — У Стејт департменту је данас потврђено да се у Белој кући „разматра“ могућвост слања додатне војне помоћи режиму Лон Нола у Кам боџи, која би — према |писању штампе — могла износити око 220 милиона долара. Пред седник САД Форд лично је саопштио да ће затражити од Конгреса додатну помоћ режиму у Сајгону од 30 милиона "долара; Најновија вест је и да Пентагон намерава да прода Турској насружање за око 230 милиона долара, због чега се већ обратио Конгресу. .
Одлуком Конгреса САД сва ка војна помоћ или продаја оружја Турској забрањена, је до 5. фебруара ове године; због ситуације око Кипра. Пре дставник Стејт департмента је потврдио да ће се влада прилржавати одлуке Конгреса. Али у сва три наведена случаја у питању су, како се истиче, настојања владе да задржи слободнију иницијативу, нарочито у војним испорукама, и порасло расположење у Конгресу да је у томе што ви ше спута. |
. Тако је у центру пажње до спео и буџет Пентагона за на ступајућу фискалну годину од око 95 милијарди долара, односно десет милијарди долара вепше него прошле године. Са уобичајеним буџетским ауторизацијама требало би да износи чак и нешто преко сто милијарди 'долара. То је први пут у историји САД да буџетски захтеви Пентагона иду преко сто милијарди долара, и то је већ предмет критичких расправа.
Што се тиче захтева за до-
датним стотинама милиона до-
лађа војне помоћи режимима у Пном Пену и Сајгону, крити чки погледи на то такође се појављују. Бивши шеф америчке мисје у УН Чарлс Јост на пример, пише у најновијем коментару да је „крајње време да се Инлокина помери ка дну листе америчких националних приоритета“.
Британци ће штелети "нетролеј снетемом двотарифних цена
оз
(Лондон, .23. јануара Танјуг) — Велика Британија ће вероватно ускоро усвојити нови систем штедње петролеја од којег се очекују значајни резултати у садашњем периоду инфлације и економске, а посебно енергетске кризе.
Како се сазнаје, британска влада разматра систем чију основу представља идеја да сви власници приватних возила добију бонове за десет галона бензина или нафте ме сечно по рационираној цени од педесет пенија, што практично значи 45 литара по цени од 20 динара по литри. Веће количине горива моћи ће да се набаве по цени од 48 динара по' литру. '
ЗВАНИЧНО ЈУГОСЛОВЕНСКО - ИНДИЈСКО САОПШТЕН “7
Нови подсти тај пријатељекој сарадњи
Констшашођано да је несбрстаносш сада јача него ипшо је икада била и да је стекла опшше признање п. углед
Поводом боравка индијског министра иностраних послова ЈЈБ. Чавана у Београду. јуче је објављено следеће званично индијско-
-југословенско саопштење:
На позив потпредседника СИВ и савезног секретара за иностра не послове Милоша Минића. ми нистар иностраних послова Ивдије Ј. Б. Чаван учинио је зва ничну посету Социјалистичкој средеративној Републици Југославији од 19. до 23. јануара 1975
Председник СФРЈ Јосип Броз Тито примио је министра иносл раних послова Чавана и том приликом водио је срдачан разтовор са њим.
За време,свог боравка у Београду министар иностраних посло ва Индије учинио је посету Кири Глигорову. председнику Скуп
"штине СФРЈ. Станету Доланцу.
секретару Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ и Душа ну Петровићу. председнику Савезне конференције ССРИЈ Министар иностраних послова Индије био је дубоко импресио ниран топлим пријемом на који је наишао. што одражава блис ке везе пријатељства између две
земље.
Широка. размена
+ мишљења -
Два министра су извршила ши року размену мишљења о била+
"тералним односима и чајважни.
јим међународним проблемима Разговори су вођени у атмосфе ри традиционалног пријатељст-
ва. међусобног поверења и потпуног разумевања. У разговори Ма су учествовали: са индијске стране: Г. Ј Б Чавав министар иностраних послова. тоев Триведи. секретар Министарства иностраних послова. Г. П. н Менон амбасадор Републике Из дије у СФРЈ. Г. Н. П. Ђаин, на челник политичке управе у Ми
пистарству иностраних послова, Г. П.-А. Назарет, начелник управе за економске послове у Ми нистарству иностраних. послова, Г. О. Н. Шеопури. саветник амбасаде Републике Индије у Бе ограду. Г. А. Н. Абјанкар, први секретар амбасаде Републике Ин дије у Београду. Г. С. Н. Донгре. лични секретар · министра иностраних-~ послова, са југословенске стране: Милош Минић потпредседник СИВ и савезни се кретар за иностране послове, Ми љав Коматина. помоћник савез ног секретара за иностране послове. Берислав Бадурина. помо ћник савезног секретара за инос тране послове, Илија Топалоски. амбасадор СФР Југославије у Републици Индији. Владимир Миловановић специјални са ветник. за послове савезног се кретара. Џевал Мујезиновић, на челник управе за Јужну и Југо источну Азију у ССИП. Гавро Џеровић, начелник управе за при вредне односе у ССИП. Љиљана Тамбара. саветник за специјалне послове у“ 'ССИП. Владислав Јовановић, в. д. начелника групе за анализу и планирање у сСИП. Душан Литвиновић. "шеф групе за Јужну Азију У управи за Јужну и Југоисточну Азију у Савезном секретаријату за иностране послове.
Односи две земље
Разматрајући стање билатерал аих однос, пва министра су коР статовалз са задовољством ла је пошло до проширења сарадње У разним областима и решила да 10] пају нов подстицај што је “ складу са обостраним потреба ма и могућностима. Они су изразили наду и уверење да ће
4
предстојеће девето заседање ме шовитог индијско-југословенског комитета, које треба да се одржи у Њу Делхију у фебруару ове године, отворити нове могућности за појачану привред ну, научну и техничку сарадњу.
Они су се сложили да све ви ши ниво развијености и диверзификација привреда двеју земаља има за резултат њихову све већу комплементарност, што отвара нове могућности за даљу индустријску коопррацију и за проширење робне размене нетра диционалних добара. У том сми слу, потребно је такође улагати посебне напоре у правцу производне сарадње у испоруци опре ме, роба и услуга, као и зајед ничког иступања на трећим зем љама, а нарочито у оквиру сара дње између несврстаних земаља и земаља у развоју. у складу са Декларацијом усвојеном у Ал жиру.
За време разговора два минис тра су подробно размотрила ак туелна међународна питања и посветила посебну пажњу текућим активностима – несврстаних
· земаља. као и љиховим будућим
задацима у светлу све сложени је међународне ситуације.
Оцењујући улогу политике не сврстаности у савременој ситу ацији у свету. која се брзо мења, две стране су се сложиле да је несврстаност. сада јача не го што је икада била и да је. сте кла опште признање и _ углед. Две стране су подвукле неопхол ност јачања јединства и солида оности несврстаних земаља има јући У виду и појачане притиске којима су оне изложене. С обзи оом на погоршану међународну ситуацију и на актуелност проб лема који ће бити на дневном реду, два министра су се сложи ла да састанак Координационог бироа несврстаних земаља на'ни
воу министара иностраних послова у Хавани треба да буде ис коришћен за сагледавање напре тка који је до сада постигнут и за утврђивање конкретних мера "на спровођењу одлука Конферен ције шефова држава или влада несврстаних земаља у Алжиру. У том погледу они су посебно указали на значај који придају конференцији министара иностраних послова несврстаних зема ља у Лими (Перу) у августу или септембру ове године, а која ће имати посебно место и у конте «ету припрема за Џету конферен цију шефова држава или влада
несврстаних земаља 1976. године
у Коломбу. Сри Ланка. у За нови економски | · поредак
Два министра су поново потвр дила своје уверење да је. У ниљу трајног решења савремених међународних проблема. потреб но да се успостави нови економ ски поредак, у складу са Декларацијом и Програмом акпије. усвојених на специјалном засе лању Генералне скупштине УН одржаном ~ пролеће 1974. Нови међународни поредак треба ла "се заснива на једнакости и међузависности, при чему треба да се путем равномеонијег економског развоја прерасподеле светског дохотка и преструктуи оања светске привреде У потпу пости обезбеде витални интере'си свих земаља. а нарочито земаља м оазвоју,
Разматрајући тешку _економску ситуапију у свету два мини стра су изразила уверење да не сврстане земље и земље у оазво ју треба да успоставе тешњу и међусобно корисну сарадњу. ла међусобно разумеју своје проб
ИЗЈАВА ТУНИСКОГ ПРЕДСЕДНИКА „ПУДУ“«
НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА Несвретани допринели афирмацији Палестинаца
Хабиб Бургиба убраја ангажовање и акције у У. једињеним нацијама жао најзначајнији успех у протеклој 200 ини
'%
Туниски председник Буртиба, одазивајући се молби но-
винске агенције Танјуг одговорио је на питање
упућено ше-
"фовима држава или влада несврстатих земаља поводом поче. тка размене вести и информација новинских агенција ових
земаља.
Као највеће достиглуће несврстаних земаља у 1974. годи 'ни председник Бургиба истакао је њихово ангажовање и акције „на признавању посто јања Палестинаца од стране УН“. Председсик Бургиба је опширно говорио о историјату. разним аспектима и перспективама за.решавање праве лне ствари Палестине. ·
Председник Бургиба је под вукао; „Треба рећи да су несврстане земље имале великог утицаја на признавање посто јања _ Палестинаца од стране УН. Захваљујући њиховом је динству, у више наврата, пре вагнуло је мишљење у УН да из ње треба искључити Јужну · Африку. Захваљујући Унеколико им јединству земаља у развоју са несврстаним зем љама пошло се у правцу мифра. равноправности и независ ности неразвијених земаља, То је врло добро. Сада је за нас битно да несврставање и даље 'остане основни фактор за избегавање нуклеарног ра та, за избегавање сукоба између две велике силе.
Тои јесте порекло несврста вања, окупити. снаге које су у стању да спрече великее силе да се ухвате у коштац. Зна
|, чај ове улоге је У многоме 0-
пао од како је дошло до попуштања затегнутости, од када се Руси и Сједињене Државе споразумевају и сусре ћу. Али нам и даље остаје дужност да помажемо сирома шним и неразвијеним земљама, и то пре свега да постану независне јеђ их има још ко је то нису постигле као што „је случај са Јужном Африком као што је Родезија као и да им помогнемо на економ ском плану како би дошле у категорију развијених земаља, ето у чему ја видим улогу несврстаних земаља како их зову или земаља трећег света како бих их ја назвао“;
"Вуртиба "је затим _ додабу „Присуствовао сам 'Конферен цији несврстаних 'земаља У Апжиру мо изненадило ме је када сам констатовао да концепт несврстаних земаља чије поштовао. Уствари, ми смо констатовали да међу несврстаним земљама има неких које на својој територији имају америчке базе, британске базе или НАТО, или које имају врло блиске везе на во јном плану са Совјетским Са везом, Америком или Великом Бриташијом, а што је зна чило да појам „несврстани“ није одговарао правом стању ствари у овим земљама при-
сутним на Конференцији У Алжиру“. | Осврђући се на значај са-
радње у области информисања председник Бургиба је рекао:
„леме и тешкоће и да хитне мере за њихово решавање путем узајамног на сопствене снаге. С тим у вези, они су истакли да је залатак обезбеђења константног привредног раста земаља У раз воју ствар целе међународне за једнице и ла светска заједница треба да предузме хитне и кон кретне мере како би се омогућило најтеже погођеним земља ма у развоју ла преброде сала шње огромне тешкоће и да даље наставе. процес свога разво ја. Обе стране су „такође, нагла силе неопходност предузимање конкретних мера и доношења сатлашене стратегије акције У том погледу на прелстојећим сас танцима несврстаних земаља, нарочито на конференцији несврстаних и земаља У развоју 0 сировинама у Дакару која се одржава на иницијативу несвостаних земаља и на састанку Координационог биоса несврстаних земаља у Хавани. |
Два министра су пружила пу ну подршку напорима земаља Азије. Африке и Латинске Аме рике у“ циљу стицања и очувања пуног суверенитета над њиховим природним богатствима и
се":
предузму .
ослањања |
постизања потпуне политичке и:
економске независности и 6безбедности, Они су истакли потре бу да се несврстане земље и земље ~ развоју “једине и да координирају своју политику и акпије како би се обезбелило ла сне ефикасно и у потпуности учествују у проџесу одлучивања о проблемима ол животног значаја за њих ма бази пуне оа вноправности са оазвијеним зем “ љама. како на политичком тако и ма тоивоетном плану,
Два министра су констатовала да. и поред извесних позитив них достигнућа у области попу
Х
ВЕЋЕ АНГАЖОВАЊЕ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Председник Хабиб Бургиба
„Сматрам ла ћемо, захваљујући средствима информисања, упознати свет са ставовима. захтевима, неправдама које да нас постоје. а посебно са вели
ком неправдом чија је жртва.
био палестински народ који је био потпуно лишен своје о-
реп „Ка дина“
(Мексико, 23. јануара, Ин терпрес сервис) — Утицајни мексички дневник „Ел диа“ обајвио је на насловној страни на преко шест стубаца вест о почетку раз мене вести и информација међу новинским агенцијама несврстаних земаља. Овај мексички дневник преноси, према Танјугу, изјаве
шефова држа
Му
с или. влада, дате за „Џул
"Објављене
су изјаве премијера Сри Ланке Сиримаво Бандарана иже, председника Југослави је Тита и председника Мек
сика Ечеверије. „Ел диа“ истиче да се до
годило нешто ново у сфе-. ри међународног јавног ин формисања: стварање сервиса вести о несврстаним земљама у који се укључио већи број новинских агенција из ових земаља и земаља у развоју. У мексичким новинарским круговима сматра се изузетно позитивним стварање ове заЈеднице — за размену вести, са циљем узајамног ин формисања међу земљама | „трећег света“.
, штања затегнутости до БОјих је дошло као резултат напора и инцијатива несврстаних. соција листичких и других мирољубивих земаља и прогресивних сна га. још увек постоје нерешене кризне ситуације У разним дело вима света које представљају претњу миру. Стога је потребна „да се стабилизују тенденције У правцу попуштања затегнутости с тим да се оне прошире на све регионе и земље света.
Обе стране су поздравиле раз вој у правцу мира. сарадње и нормализације односа У Европи и изразиле наду да ће се овај зити на кретања и у осталим ле значајал развој позитивно олра ловима света. Индијска страна је изразила уважавање сталним напорима које чини Југославија као несврстана земља У циљу што скоријег успешног завр шетка конференције о безбеднос ти и сарадњи у Европи.
Побољшана атмосфера на индијском потконтиненту Два министра иностраних по слова сматрају да споразум пос тигнут у“ Симли 2. јула 1972, го дине. представља чврсту основу за стварање атмосфере измире ња и за изградњу. структуог трајног мира на Индијском пот континенту. Они су изразили на ду да ће се процес побољшања опште атмосфере на потконтиненту. који је већ донео извес Не позитивне оезултате. настави ти и убрзати. Југословенска страна је изразила пуну подрш ку и уважавање, опазличитих пе зитивних и конструктивних ин
. цијатива које је предузела Ин-
дија У том поглелу
"Обе стране су изразиле озбиљ ну забринутост због | изградње страних војних база и повећаног присуства страних поморских снага У Индијском океану. Такав развој по мишљењу два министра озбиљно “гоожа. ва напоре обалних и тоиморских земаља и мећунаролне 38 једнице уопште. о~смерене — на стварање зоне мира У ·Инли1ском океану.
Две стране су нагласиле зна чај доследног поштовања и при
-' Е
таџбине од Које му није остао ни један педаљ.
Изговарајући се да се ради о властитој безбедности, Израел је освојио читаву Пале стину и читав Синај, док данас Палестинци имају једну бољу, реалнију концепцију џи прихватају, као што је то недавно изјавио Зухеир Мохсен, утицајни члан Џалестин ске ослободилачке организаци је (ПЛО), постојање Израела, али. као што је то дефинисано у резолуцији УН о ства рању Израела, а не у резолу цији 242 која је имала за циљ
окончање рата међу државама и која Палестинце третиђа као избеглице, док је резолуција од новембра 1947, године доделила половину Пале-
стине Јеврејима, а другу Па лестинцима.
Верујем да ће се враћање са међународну законитост омогућити нашим средствима за информисање да утичу на Америку, па и на Израел, јер је неопходно да Израел схвати да не може да задржи и територије суседних земаља и да буде безбедан. |
Захтевамо. од УН да своју одлуку учине часном и при мене је, под тим условом неће више бити рата међу нама, неће више бити потребни „фа нтоми“, тенкови, авијација, Ра кете „САМ“, игд... ·
Уверен сам да је могуће
преко наших средстава за информисање и снагом несврста
них земаља деловати на Американце и на саме Израелце. Израелци морају узети у 06зир да се налазе у једном великом гету, окружени неприја тељским земљама које су им непријатељи зато што су им одузели њихове _ територије. Изговарајући се да себе обезбеђују, они су се докопали читаве _Цалестине, . читавог Синаја, читавог Голана јужног Либана.
То је Колонијализам. Ту се више не ради о питању безбе дности, јер ми пружамо ТУ безбедност тиме што ћемо при знати Израел, што ћемо успо ставити „дипломатске односе са њим, што ћемо сарађивати с њим, тиме што ћемо, ако бу де било потребно. образовати једну Федерацију. како би могли једни другима да помажемо... и То би ствар“ но значио мир. мир о коме су УН донеле одлуку. и
Потребно је ла несврстане земље помажу Палестинцима. да их јачају...
мене париских споразума. о Ви јетнаму. као и успостављања ми ра и учвршћења независности земаља у том лелу света без мешања са стране. а у складу са интересима и легитимним те жњама народа Индокине. ;
Два министра су поново истак ла потребу да се појачају напо ри У правцу осигурања правелног мира на Блиском — ИСТОКУ: Праведан и трајан мир на Блис ком истоку не може се успоста вити без потпуног и неодложног повлачења Израела са арап ских територија окупираних ПУ тем силе.и агресије и без приз навања легитимних _ националних права арапског народа Палестине. МУ
Две (стране су поновиле своју чврсту подршку независности и територијалном интегритету' Кипра. захтевајући последну примену _ одговарају“ ћих резолуција Уједињених на ција. а у. интересу мирољуби• вог решења овог проблема. Оне су са задовољством констатова“ ле активну улогу несврстаних У тражењу праведног решења У недавној кризи на Кипру.
Две стране су поздравиле про цес ослобађања бивших порту“ галских колонија у Африци. ~“ не су нагласиле потребу енерги чнИје и одлучније борбе за 02 страњивање остатака колонијал не владавине у Намибији и ЗиМ бабве и политике апартхејда ко ја се спроводи у Јужној чи,
Обе стране су поново потврди пе своју оешеност да се зала“ жу за јачање улоге Уједиње“ них уација у попуштању међу“ народне затегнутости, учвршће“ њу мира и развијању узајамне корисне међунаролче економске сарадње. Оне су поновиле и ледно полошку коју несвостан земље пружају јачању ефикве. аости Организације уједињени наџија. 6
Министар иностраних пснотА Ј Б Чаван изразио је је а дост за топло гостопримство о је је указано њему и 6 пратњи за време боравка У пот славији. Он је упутио позИР “се поедседнику СИВ и савезно" ове кретару за иностране По и Милошу Минићу да посети, дију. Позив је прихваћен задовољством.“
суверенитету .