Borba, 24. 04. 1976., str. 1
| | ·
„носити наптој
Е Владимир Бакарић,
' Контоанске партије рада
| НО
| ж
ГОДИНА ФУ _
БЕОГР;
Субота, 24. апри:
'
ВВОВЕ и
таР Пеуо
З
АаТТЕТЗК ОМАН МА"
Директор Свефозвр Главни и олтоворни урелник
Никола Бурзан Уређује релакцијски колегијум
ЦЕНА 2 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
Честитка. председника Тита Исн Јовановићу
Председник Блак Јосип Броз Тито упутио је друту Иси Јовановићу, "телеграм следеће садржине:
„Ддрати друже Исо,
поводом твог 70. рођендана, Јованка и' ја упућујемо ' ти срдачне честитке и најбоље жеље,
Ти си од раних младалач ких дана увијек био у: првим редовима борбе радничке класе Југославије. а њена авангарда ти је повјеравала одго ворне тешке задатке. које си извршавао са комунистичком дослиједношћу. самопријегорно и одано, у интересу наше револуције и наших народа и народности.
То исто и дана чиниш и |
ја сам увјерен да ћеш.и даље свим својим снагама допри 4 - заједничкој бор би за слободан, самоуправни социјалистички развој с Југославије и њену ·несврстану спољну политику.
Желимо ти много здравља, личне ереће и нових успјеха у револуционарном раду“.
УЛ Јосип Броз Тито
уаби упутио поруку пред_седнику Титу
трижио · лимног – изасланика председника НР Конља " Јакоба Оканзу
(Загреб, 23. априла, Танјуг). — Потпредседник Председнии ' тва ОФРЈ др Владимир Бакарић примио је ланас у Загре бу шефа кабилета Председпи Ка републике и члана ЦК Јакоба Окачзу који му. је као лични изасланик Председника НР Конга Моријена Нгуабија предао поруку за председника Тита,
Пријему су присуствовали
„амбасадор НР Конга у СФЕЈ
Жозеф Нгампоуо и помоћник савезног секретара за иностране послове Мирко "Остојић.
Џемал Биједић посетиће Гану
а На позив шефа државе и председника Вишег војног са15 Републике Гане генерала Ачемпонга, председник Савезног извршног већа Џемал Биједић учиниће, у првој половини маја ове године. званвичау и пријатељску посету Републици Гани;
СКУПШТИНА ПРИВРЕДНЕ
КОМ ОРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Нозитивно |:
, ,
пословање | привреде
До краја првог тромесечја закључени извозни пословц, зе за 44 одсто него прошле године
Скупштина Привредне коморе Југославије. оценила је јуче да су на почетку ове. године, и поред извесних тешкоћа у вашој привреди постигтнути позитивни резултати. |
У прва три месеца остзарез је релативно повољан платни биланс. чему је допри нело. поред осталог, оживља вање и“воза (за осам одсто) и смањивање увоза (за девет од
СК СРБИЈЕ
сто). Треба, нагласити да према најновијим подацима "Народне банке Југославије, закључени извозни послови натце привреде до краја „пр вот тромесечја ове године ве ћи за 44 одсто, нето у истом "периоду прошле, Овај податак натовештава да ће се раст из „воза наставити у наредном пе · риоду.
су,
"(Извештај на 5. страни)
ОРГАН | СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ
СКУПШТИНА СФРЈ,
/
НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ПОСЕТА ПОТПРЕДСЕДНИКА СИВ ИРАКУ
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. |
13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор и робију. У народноослободилачком рату излази итоу Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. до 2, фебруара 1943. : Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду. а од 22. марта 1948. и у Загребу.
Од 9. јуна 1954, „Борба“ је орган Сети ђилиниинии. ' савеза радног народа) Југославије.
„Борба“ поново
Уваглашава- Блискост гледишта
азвој развоја
У Скушштине СФРЈ јуче је углавном завршена дебата о делу друштвеног плана разво „ја Југославије
Одбор Веба република и покрајина за друштвени план и развој усагласио је део плана који третира питања запошља вања,
На седници Одбора за развој привредно недовољно раз вијених република и покраји ме усаглашени су само начелни ставови о подстицајним ме рама! за њихов бржи развој.
Одбор за фулансије истог Већа јуче је ' усагласио део плана развоја који се односи на јачање одбрамбене способ ности земље и друштвене са мозаштите.
договоР 0 идЕЈНО- ПОЛИТИЧКОЈ Аицији У УДРУЖЕНОМ РАДУ
Саветовање у Извршном комитету о задацима током јавне дискусије о На"црту закона о удруженом раду
— Када говоримо о успостављању и даљем развијању социјалистичких самоуправних односа, увек се морамо враћати ка основној организацији удруженог рада и од те основне ћелије друштва, тог из вора и места стварања дохотка. полазитииљњему севраћати —
· СК Србије Иван
истакао је секретар Извршног комитета Председништва ЦЕ Стамболић у уводном „излагању на саве товању о непосредним идејво-политичким акцијама Саве за. комуниста Србије током
јавне дискусије о Нацрту за кона о удруженом раду,
ВРАЋАЊЕ основној ОРГАНИЗАЦИЈИ: еснлеци јучералињег саветовања у Изврштом комитети Председништва ЦЕ ск . Србије
ВИЈЕТНАМЦИ. СУТРА ИЗЛАЗЕ НА БИРАЛИШТА
Избори за уједињење
(Сајгон, 28. априла, Танјуг) — Град Хо Ши Мин, који са
чињавају градови Шолон, За-,
дин и Сајгон, доживео је ве лике промене за непуну годи
ну, откако је ослобођен прош
да вас полсетимо:
БОРБА
у
~у ПОСЕБНОМ ДОДАТКУ == НА 14 СТРАНА ЛИСТА —
лог 30. анрила. Такав утисак повећава се и посебном атмос
фером пред изборе, 25. априла, |
који ће обележити нову етапу у историји вијетнамског народа, |
у |
УСКОРО |
ОБЈАВЉУЈЕ:
о АДРЕСА: „Борба“ са 17.
Ф ТЕЛЕФОНИ: за вирилитаа издање (о). 3385-376, 335-468, 336-381, 386-085, и за латинично издање (041) Ма >
ф тЕЛЕКСИ; 11 108, 11 4ови 11 410.
Тада ће и формално преста ти да постоје „две земље, а је дан народ“, а на светској по зорници појавиће се јединстве на, социјалистичка и несврста на вијетнамска држава са око
50 милиона становника.
Саветовању су присуствовали секретари свих општинских комитета, чланови Секретаријата међуопштинских комитета и мзертиних комитета ЦК СК Србије и покрајинских комитета Косова и Војводине.
(Извештај на 5. страни)
(Танјуг), |
|
Централна тема разговора била је по питика несврставања '' активности, пред Конференцију 9. полдна. — Милош Минић, разгледао НИЦА
'
(Од специјално Про „Барбе“) (Багдад, 28. априла) — Основна тема југословенско-ирач-
ких разговора, који су јуче поподне почели у Министарству ино страних послова у Багдаду била је несврстана политика, односно предстојећи скуп шефова држава или влада несврстаних зе маља у Коломбу. Поред тога, посебна лажња била је посвећена билатералним односима, који у добили обострано _ позитивне
оцене.
4 . Заједничка акција
У разговорима _ делегација, које су предводили шефови ди пломатија две пријатељске зем ље Милап Минић и Садун Ха мади, заједнички је. констато вано да су Југославија и Ирах спремни да активно и констру ктивно допринесу што већем успеху Пете конференције на врху у Коломбу. која треба да
пружи пуну подошку ставовима и документима усвојеним на састанцима у Алжи-
ру, Лими и специјалним засе дањима Генералне скупштине ОУН.
Потпредседник СИВ Милош Минић изнео је прво гледишта југословенске владе на актуелна збивања у свету. Из лагање Милоша: Минића, како се сазнаје у круговима југосло венске делетације, добило је веома позитивне оцене домаћина. Министар Хамади се, гово рећи о предстојећем састанку у Коломбу. заложио да несврс тана заједница избегне настоја ња појединих својих чланица да се пред скуп, изнесу неки парцијални проблеми, који би скренули пажњу са суштинских питања дамнашњет света, га самим тим и несврстаних земаља и умањили њихову те жину.
Разговори двеју делстација, предвођени Милошем _ Минићем и Садуном Хамадијем са држали су У том контексту
и размену мишљења о економ
"ским пролемима данашњег све
та и потребама и могућности ма да се они промене у позити вном и за све земље праведни
„ јем смеру. Сви напори у том
правцу, закључиле су оба стра ме у разговорима, морају би ти засновани / на постојећим већ поменутим ставозима и ре золупијама несврстаних земаља и тела светске организа-
ције.
Неискоришћене могућности
' Посебан део јучерашњих раз говора, који су протекли У изузетно срдачној и пријатељ ској атмосфери био је посвећен успешним односима _ Југославије и Ира ка. Уз наглашено задовољст о у десадашњим _ ековомским односима две земље, примећено је да научно - технички и културни односи, као и сарадња друштвених организација јопт нису развијени према 0објективним могућностима.
Ирак је један од најважнијих билатералних партнера Ју гтославије на економском пољу. Илустрације ради, ваља рећи, да вредност послова које су наше радне организације до сада склопиле у матпој зем љи изкосе око 1,5 милијарди долара. Ирак је главни снабде вач Југославије нафтом — из
САВЕЗНИ САВЕТ ЗА ПИТАЊА ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА
ПРИПРЕМА. ЗАКОНА 0 ДРЖАВНОЈ УПРАВИ
Савезни-савет за питања друштвеног уређења, под пред седништвом др Антона Вратуше, завршио је јуче расправу о тезама о колегијалним извршним органима друштвено-политичких заједница и органима управе. Савет је дао задатак Комисији за питања управе, којом руководи Драгољуб Ставрев, да припреми концепт закона о државној управи. Са вет је разматрао и нацрт теза о Оавезном извршном већу и савезним органима управе.
Веома исцрпна дискусија је вођена о функцији извршних органа и органа управе и том приликом истакнута њихова одговорност за стање у друштвено-политичкој заједници, Према предложеним тезама, они су између осталог, дужни "да указују ОУР и другим самоуправним ортанизацијама, и заједницама и друштвено-поли тичким организацијама на појаве и кретања значајна за реализовање њиховог Уставом утврђеног положаја и улоге у друштву.
С друге стране извршни ортан, односно орган управе је дужан да реагује и предузима потребне мере ако неко од ових не спроводи утврђену политику и недоследно изврша"ва планове, законе и друге трописе. Кад је већ реч о одговорности извршних органа и
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАЦРТА ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ
и ИЗЛАГАЊЕ ЕДВАРДА КАРДЕЉА О ЗНАЧАЈУ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ
(на. Трећој седници цк скј)
К
Комисија Скупштине СФРЈ за припрему закона из области удруже-
нот рада завршила је редакцију ОБРАЗЛОЖЕЊА НАЦРТА ЗАКО-
НА О УДРУЖЕНОМ РАДУ. Овзј обиман текст на 160 куцаних стра-
ница и излагање Едварда Кардеља биће објављени у листу у цели- |
ни У посебном додатку. формата брошуре.
ф „БОРБА“ са овим сепаратом — по непромењеној цени од два дивара — може се наручити писмом. телефоном и телексом.
продаја, 11000 пора Трт Маркса. и Ентел-
органа управе треба подвући да је дискусија показала да је ту одговорност, не само могуће. нето и потребно још конкретније регулисати, што ће сигурно бити и урађено у новом концепту закона. Слична мишљења су истакнута и кад је у питању одговорност функ ционера.
У расправи је речено да би се - системски законом (или са вене закона) требало обухва-
| тити не само државна управа,
нето м Служба друштвеног књиговодства, Тужилаштво, За вод за статистику, друштвени савети који су састављени од најодћоворнијих представника „друштвених органа и други.
Тезе 'регулишу и међусобне односе колегијалних извршних органа и органа управе, као 'и њихове односе према скупштинама, самоуправним
|тана управе заузет је став
организацијама и заједница-
тона ирачке нафте – Југосла-. вији. ; =“ По завршетку јучерашњег
билатералним '.
ма, друштвено-политичким ор ·
ганизацијама, друштвеним ор ганизацијама, удружењима грађана и грађанима, С тим-у вези занимљива расправа во ђена је око могућности · покре тања поверења извршним ве ћима; па је заузет став да пи тање поверења комплетном већу може поставити само це ла скупштина.
У дискусији око појма и ганизације радне заједнице
ор ор да За да
она мора бити јединствена, њу морају — у принципу
"важе сва решења како је то . предвиђено у Нацрту закона
о удруженом раду. Наравно, тај принцип треба разрадити водећи рачуна о неминовним специфичностима.
Раније се доста истицала о-
„ пасност од тога да „мале вла
ове земље долази две трећиме нашег увоза петролеја — а недавно је закључен нови спо разум о испоруци 4,5 милиона
дела званичних разговора У
ирачком Министарству инодст'
раних послова Садун Хама ди приредио је синоћ у част Милоша Минића свечану вечеру, којој су присуствовале мпоте званице и представници дипломатског кора у Багдаду. Данас пре подне Милош Ми. ( нић је'са членовима, југосло- |
венске лелегације посетио ос татке древног Вавилена, једног од најстаријих градова У свету. Удаљеном 90 километара на југ од Багдада. Касно поподне, по повратку из Вавило
на, потпредседник СИВ и саве,
зни секретар за иностране по слове примио је групу привре дника југословенских предузе ћа, која у Ираку учествују У изградњи многих значајних 06 јеката и задржао се са њима у дужем разговору. Политички разговори м сусрети настављају се сутра пре подне када ће делегације ра дити У две групе: једна ће се бавити питањима везаним за Коломбо, друга израдом за једничког саопштења о разто ворима. Поред новог сусрета са својим домаћином Хамадијем, потпредседника СИВ и савезнот секретара за иностра не послове, очекују разговори са потпредседником Савета ре волуционарне команде Садамом Хусеином, а очекује се да ће Милоша Минића прими
ти председник Ирака - Ахмед Хасан ел Бакр. Радомир ЛИЧИНА,
де“ у општинама постану „са мостална снага“. На седници је речено да данас таква опа сност не постоји, али да се јав ља проблем око физиономије извршних органа у скупштина ма општина јер има случајева да се ту имитира сив.
Битна новост код државних органа је однос према дохотку. Очигледан је напор нових решења да се радници у упра ви на овом сектору што више изједначе са радницима који
· непосредно „производе“ дохо-
дак. Што се тиче личних дохо дака у управи они морају бити у сразмери са дохотком друштва у целини. Рашчишће но је и питање минулор рада у управи. Заузет је став да он мора бити додатак на "радни стаж и да не може зависити од висине личнот дохотка.
(Танјут)
ПРО ни ИЗНОВА АНД СВЕТ КУАТУРЕ И УМЕТНОСТИ
Путеви ка бољој кинематографији ПОСТОЈЕ СВЕ ПРЕМИСЕ ЗА КОНСОЛИ-
ДАЦИЈУ (За брзу промену стања потребно је да се вербални напори Замене стварном, осмишљеном и организованом акцијом)
БИТИ _ ЦЕЛОВИТ,
будући условљен
СИТУАЦИЈА ЗРЕЛА ЗА ПРОМЕНУ (Стање какво је данас у кинематографији, производно: уметнички и са друштвеног становинелодстицајно, ваља мењати; те промене су, пре свега. У
шта је неодрживо. интересу филма)
Ликовне паралеле КАО КАД ЗЛАТАР
пртежа и графике
Записи о прошлости
БИТИ ' ОДГОВОРАН (Филм може да егзистира само као целина, да је као цедина и друштвено и да се само кроз ту целину Друштвено испољава и Уз кавај '
ИСКИВА ЗЛАТНУ
ЖИЦУ (Поводом изложбе скулптура. скица,“ Душана београдском Музеју савремене уметности)
па га
Џамоње У
ДУШАН ЏАМОЊА:
г
СУСРЕТ СА ИДЕЈАМА и Љу ДИМА (О че- џ му говори Андре Малро у "својој антимемо- |
арској трилогији)
Књига на штанду
Скулттура _ ДП-У, 1974, дрво
( . РЕ (О Међународном сајму књита за децу и омладину у Болоњи)
|
| СМОТРА 5) СТАРОМ СРЕДИШТУ култу
.
(ДОДАТАК НА, 114, СТРАНИ)
| | |
|