Borba, 15. 12. 1976., str. 6
~
6. СТРАНА — БОРБА — 15. ДЕЦЕМБАР 1976.
СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРИЈ
" Најшира друштвено-политичка_
активност у спровођењу Закона о удруженом раду _
Усвојени Закључци о друштвено-политичкој акти вности у спровођењу Закона о удруженом раду Акциони програм остваривања политике друштве но-економског развоја у 1977. — Усвојени Закључци о НИГП „Борба“ ч листу „Борба“ |
Председништво Савезне конференције ССРНЈ усвојилб је јуче Закључке о друштвењо-политичкој активкости у спровођењу Зекона о удруженом реду. УБодно излагање поднео је Марјан Рожич, секретар Савезне конференције. |.
На јучерацињој седници усвојен је, такође, Акциони програм остваривања политике друштвено-економског развоја у 1977. години, о чему је уводну реч дао др Душан Бјелогрлић, члан Председништва. Чланови Председништва размотрили су Предлог друштвеног дотоворг о новинској ггенџији Танјуг и усвојили закључке о НИГП „Борба“ и листу „Борба“. ,
На седници је предложено да Скупштина СФРЈ донесе одлуку о проглашењу 1977. годином заштите човекове животне и радне средине. Размотрена су и нека текућа питања.
— Спровођење Закона о уд руженом раду треба да тече У знаку најшире политичке мо билизације свих сопијалистич ких снага, на основу јасно ут врђених праваца акције у сва кој средини. Прави резултати ће бити постигнути само ако се стварно мења друштвеноекономски положај радног чо века. Целокупна активност тре ба да буде свестрана, широка координирана и програмирана са прецизно утврђеним задаци ма, носиоцима акције и роковима извршења — истиче се У Закључцима 9 друштвенополитичкој активности У спровођењу Закона 9' удруженом раду.
У уводном излагању, Марјан Рожич је истакао да је неопходно у сваком радном колек тиву, У свим срединама где се улружују рад, средства м заје днички интереси, развијати ор ганизовану, политички јасно опредељену и добро припремљену активност свих радних људи и грађана. Нема никаквих оправдања — истакао је он — да се ова активност одлаже уз изговор да зеконски рок од две године оставља до вољно времена за примену Закона.
У дискусији је истакнуто да све друштвено-политичка организације, уједињене у Соци јалистичком савезу као фронту организованих снага, треба
" да сачине програме конкретне активности у складу са својим деловањем, а у Закључцима је наглашено да свој садржај и
метод рада треба да прилаго-_
Ђавају новим условима и потребама и да сву пуној мери окрену свакодневним проблемима радних људи. оБрећи се
против формализма у примени Закона, с друштвено-политичке заједнице треба да развијају пуну одговорност радних људи за развој нашег друштва и за остваривање њихових класних интереса. |
— Предложени закључци о друштвено-политичкој активности им спровођење Закона о удруженом раду обухватају све оне правце акције за које је, на темељу анализе расправа о Нацрту закона, и у Хрват ској утврђено да су у садашњој фази приоритетни — иста кае је Младен Шкиљан, По-
ред борбе против формализма, неопходна је, по његовим речима, и борба против технократизма и практицизма у при мени Закона. , Јан Ширка је говорио о међусобној повезаности и услов љености остваривања Закона о удруженом раду и напора за постизање што бољих резулта та у економском и материјал-
ном развоју. Он се, такође, за '
ложио за благовремено доношење системских закона и друштвених договора у којима ће доћи до изражаја суштина. Закона о удруженом раду. ДУ хлан Богданов је напоменуо до Савез синдиката на свим ниво има разрађује програм сопстве не активности у примени Закона. Заложио се да одговарајуће програме сачине и друге ортанизације и удружења. По мишљењу Миодрага Зечевића,
«
неопходно је'у предстојећој активности премспитати и поједина решења у сфери политичког система, да се види колико су та решења у складу са-потребама удруженог рада и'суштином Закона о удруженом раду. Богдан Цревар је ис такао потребу јасније форму-
лације у програму активности:
која се односи на удружива-
" ње индивидуалних пољопри-
вредних произвођача.“ Постоји схватање да прелаз ни период од две године у извесном смислу значи одлагање примене Закона. То није тачно — истакао је др Александар Фира. Закон је донет и ступио је на снагу. Обавеза је свих самоуправних организација и органа, свих државних ортана да се залажу за примену Закона. Рок од две го дине је рок. за остваривање свих претпоставки за потпуно деловање · Закона. Међутим, сам Закон већ делује. Богдан Осолник је говорио о предстојећој законодавној активности у Скупштини СФРЈ и на тласио да ће се елементи Зако на о удруженом раду уградити у законе који ће се донети. Предлоге и сугестије из дис кусије, како је јуче истакну-
•то, _сумираће' Секретаријат Председништва Савезне конференције, Пуна полршка политици развоја јер је реална и у материјалном и у друштвеном емислу
Разматрајући Акциони програм остваривања политике друштвено-економског развоја
У 1977, години и задатке Соци- :
јалистичког савеза у вези с тим, члан Председништва Савезне конференције ССРНЈ Ду шан Бјелогрлић, нагласио је У уводној речи да У идућој го дини пред нама стоје веома сложени. задаци чије решавање има одлучујући значај за
остваривање петогодишњег пла '
на. Очигледно је, рекао је Бје логрлић, да у наредној години морамо уложити велике напоре на бржем самоуправном преображају привреде и друштвених делатности. Узимајући реч у дискусији о овој теми Драгомир Војнић нагласио је да пред Социјалистичким савезом стоји низ веома важних и сложених задатака, Додао је потом, да ће развој плана, зависити умногоме и од тога какве ћемо резултате постићи у овој години. Указао је, такође. на неке околности као на опадање стопе раста производње, на потребу бољег коришћења расположивих капацитета, затим, на повећање Радне дисциплине, на раст мизостанака са посла
=
у на нерационално коришће.. ње радног времена.
— Улазимо у 1977. годину са неким новим чиниоцима: — ре као је Милорад Станојевић. По његовим речима губици ће у идућој години вероватно би ти три пута већи, а са губицима ће пословати око 4.000 организација удруженог рада.
Члан Савезног одбора СРВС Југославије Нико Марковић го ворио је о запошљавању младих стручних кадрова, а посеб но оних који су из састава Ре зервних војних старешина. По даци говоре, према речима Марковића, да се ради о веома осетљивом проблему са становишта општенародне одбране
„будући да се тренутно на при
временом раду у иностранству налази око седам одсто резервних војних старешина. Председништво је усвојило Акциони програм у коме се, из међу осталог, каже да ће првенствени политички задатак свих организованих социјалистичких снага бити одлучније деловање на остваривању економских и друштвених циљева стабилизације, политике економског и социјалног развоја у идућој години, на подсти
цању позитивних и отклањању негативних тенденција у развоју доследнијег остварива ња Устава, одлука Десетог кон
" треса СКЈ и Закона о удруже
ном раду.
Председништво је прихвати ло. предлог да се 1977. година прогласи годином заштите и унапређења човекове животне и радне средине. Уводне напомене на ову тему дао је Салих Нуши члан Секретаријата Председништва Савезне кон ференције ССРНЈ.
Председништво Савезне конференције ССРНЈ разматрало
КОНКРЕТНИ ПРОГРАМИ АКТИВНОСТИ: Са јучерашње седнице Председништва СК ССРН
је на јучерашњој седници и Предлог друштвеног договора 0 новинској агенцији Танјуг, Одлучено је да се настави са
разговорима о овом докумен-
ту у Савету Савезне конферен ције ССРНЈ за информисање, као и међу самим потписницима, Председништво је усвојило
закључке о НИГП „Борба“ и листу „Борба“. Уводне напоме
не дао је Иштван Рајчан, пред седник Савета Савезне конфе ренције ССРНЈ за информисање, Чланови Председништва саслушали су потом извештаје о посетама наших делегација Пољској, Грчкој, Турској, Анголи и Шпанији. Извештаје су поднели Душан Петровић Шане, Марин Цетинић, Ристо Џу нов и Михаило Звицер.
"Реч Душана Петровића Шанета
Рекао бих и ја неколико речи. Разматрали смо друштвено економски развој за идућу го дину и сасвим је разумљиво
· да се ово питање не може од-
војити ад питања која смо ра-
· справљули у првој тачци днев
ног реда. Јер, Закон о удруженом раду, као што је већ ре чено и у дискусији, и као што је већ познато, отвара широке могућности за развијање друш твено-економских и самоуправ них односа код нас. С друге стране, целокупна активност на спровођењу Закона о удру женом раду, мора се заснива ти на економском и друштвеном развоју наше земље. Тако је једно са другим тесно по везано и међусобно условљено. Политика друштвеног и еко номског развоја за 1977. годи ну полази од постигнутих резултата. Као што видимо ова
година, нарозито: у области.
стабилизације цена и спољно-.
трговинске размене, цела је. окренута даљем јачању и изграђивању онога што је већ постигнуто. Истовремено то је и део политике зацртано на-
шим средњорочним планом, а,
оно што је најважније — она одржава даље, стимулише и развија дубоке промене у дру штвеним односима, које Зако ном о удруженом раду добија ју свој пуни замах.
Из свих тих разлога ми так вој политици дајемо пуну по дршку јер је реална и у мате ријалном и у друштвеном сми слу. Сматрам да је посебно зна чајна борба за квалитетне фак торе у привређивању у идућој и у наредним годинама нашег средњорочног плана, што је истакнуто у Акционом програ му и сада овде у дискусији. Кад то кажем, мислим у првом реду на продуктивност, на пословну ефикасност, на боље коришћење расположивих по тенцијала, на рационално инвестирање итд.
За наш даљи развитак нема друге алтернативе са станови шта захтева домаћег и иностраног тржишта. Или ћемо се изборити за један квалитет нији развој у продукционим од носима и у производњи или ће мо заостати у томе.
Мислим да Закон о удруже ном раду отвара и у томе по "гледу широке перспективе. Ми слим да _ цеолокупна наша активност 'на спровођењу закона 0 удруженом раду, може се водити управо на овим пи тањима. Увек морамо полази ти од тога да се, пре свега, на питањима продуктивности и целокупној економији рада проверава вредност самоуправ љања и наша самоуправна акта. |
Од конкретних резултата ко је постижемо друштвеним, са моуправним односима, у прои зводним односима, у односима привређивања, у ствари, за виси борба за самоуправљање и развитак нашег жсамоуправног система у целини. Свим ра сположивим снагама морамо се борити да субјективни фактор — радник, човек, његов лич ни и друштвени интерес дођу до пуног изражаја. Зато сви наши напори морају бити усмерени на то да се, на основа ма Закона о удруженом раду, што доследније, што консеквентније изграђује самоуправ на организација привреде и друштва. Нарочито пажња тре ба да се посвети развоју 0сновне организације удруженог рада, учвршћивању система самоуправног удруживања У све ширим размерама иу свим облицима и то не само у прив реди него у свим делатности ма привређивања.
Важно је да што већи број радних људи буде ангажован на тим задацима. Мислим да је нарочито потребно да обезбедимо пуни несметани даљи развој делегатског система у области удруженог рада искуп' штинском систему.
Када погледамо какво је код нас стање, сада су факти чки милиони људи већ ангажо вани у делегатском систему. Сада је сигурно потребно обез бедити да делегатски систем стварном садржином, револуционарном садржином, повеза ношћу, сарадњом делегација, делегата са друштвеном базом, покрене и решава права суш тинска питања, да постављају та питања, да их људи решава ју, да постоји узајамна веза, узајамни контакти итд.
Сви знамо да је у великој мери запостављена расподела према резултатима рада. Код нас је завладала, да кажем мало прејако, стихија уравни ловке. Синдикат на то већ одавно указује. Борба за стиму лирање рада у свакој средини, сигурно сада представља прво разредни задатак.
У области друштвених делат ности: мислим да бисмо морали интензивније деловати у прав цу самоуправног организовања, јер у многим случајевима практично још није почело да живи. Важно је да се са само управних позиција води стална борба да се сви видови потрошње задржавају у границама оствареног друштвеног производа, уз сталну тежњу ка рационализовању и модер низацији друштвених делатно сти, како би се размена рада све више вршила кроз самоу правне интересне азједнице, и друге облике самоуправљања, путем договарања и споразуме вања. Ту нас очекују велики друштвени напор који у овој години сигурно мора бити мно го интензивнији и знатно, штирих размера. '
Закон о удруженом раду са
да отвара широке могућности ·
за развијање самоуправних друштвених односа на селу, и . уопште, за још успешнији ра . у • |
звитак пољопривреде, Укохи. кор будемо имали више
ла и пољопривредне производ ња према раду индивид пољопривредних произ
и отворили могућности а ре облике удруживања њиуџ вис средстава и рада, утолико ћемо имати и веће економске, политичке резултате У цело купној политици развитка ње.
Цео комплекс питања друш твеног и животног стандарда треба да буде стално и у це тру наше пажње и активности као неодвојиви део борбе за реализацију политике друштвеног и економског развоја и спровођења Закона о Удруженом раду. Добро је, ми, се што је то добило оволи ко места у нашем Акционом програму. Свесни смо да нема стабилног стандарда без бор бе за стабилизацију, без ефикасне борбе против инфлације, раста цена и трошкова живо та који треба да се крећу у оквиру договора. Решења за поменуте проблеме видимо у првом реду у већој продукти ности, рационалнијем послова њу и развијању самоуправних односа у удруженом раду. На ша пажња и активност треба да буду усредсређени на пи тања која су номосредно веза на за живот радног човека, за његове радне, самоуправне и животне услове. Чини ми се да бисмо се морали окренути тим конкретним питањима ко ја су истакнута у Акционом програму: друштвеној исхрани, запошљавању, _стамбеној политици, снабдевању, ортани зовању и утицају потрошнача, проблемима запослене жене, заштити деце итд. Разуме «се, ово је значјно пато што су ови проблеми важни за живот им рад човека. ;
У Социјалистичком савезу тим конкретним питањима по чели смо да се бавимо у ме ној и основној организацију, где се ССРН стварно и афир мише као масован политички и акциони покрет, као фронт организованих снага и стварна акција радних људи.
Имајући у виду овај првора зредни задатак и покрећемо ова питања која су од интере са за човека, а што ће најбо-
-ље афирмисати и организаци
је ССРН. 5. ПАПИЋ С. КРСМАНОВИЋ
(Изводи из уводних ИзлФ гања Марјана Рожича к Душана Бјелогрлића на" страни)
У циљу
што успешнијет развоја,
свих издавачких савета и обезбеђива
ње пуне са
радње р х и пок-
о актуелним | друштвено-политичкуу
ЗАКЉУЧЦИ
· Председништва Савезне конференције ССРНЈ о НИГП „Борба“ и листу „Борба“
Председништво Савезне конференције СРНЈ разматрало је 1. октобра
1976
нигп
године извештаје о оствареивањуконцепције листа „Борба“ и издања „Борба“, о материјалном положају и пограму развоја ове новин-
ске куће. Посебна пажња посвећена је“ листу „Борба“ као органу ССРИЈ, полазећи од чињенице да је то лист свих републичких и покрајинских
ација ССРН и оргава и организација федерације. Председништво СК ССРНЈ расправљало је о „Борби“ и у току 1975. године када су доне-
ти м одговарајући закључци, засновани на одлукама СФРЈ, заједничком документу Извршног комитета ПредседСКЈ и Председништва СК ССРНЈ о идејно-политичким ас-
СКЈ, Уста ништва .
Десетог конгреса
пектима изградње система информисања на принципима социјалистичког самоуправљања и места листа „Борба“ у том систему. Оцењујући рад и резултате НИГП „Борба“, листа „Борба“, „Вечер-
њих новости“ и „Економске политике“, и утврђујући наредне
задатке
свих издања НИГП „Борба“ у потпунијем, објективнијем и ангажованијем
ЗАКЉУЧКЕ
1. Подржавајући основне ставове са држане у извештајима о раду и остваривању концепције листа „Борба“ и других издања НИГП „Борба“, Председништво оцењује да је НИГП „Бор-
ба“, чији је оснивач Савезна конфе-_
ренција ССРНЈ, дало значајан допринос укупној информативно-политичкој и пропагандној делатности самоуправног социјалистичког друштва и Социјалистичког савеза као; јединоственог фронта организованих социјалистичких снага са СКЈ на челу, борећи се за афирмацију удруженог рада, за братство и јединство, социјалистичко самоуправљање, равноправност репуб-
лика им покрајина, народа и народнос
ти, м независну и несврстану спољну наше земље. Председништво оцењује да су учињени значајни напори да се изврши је уставно конституисање
потпуни. НИГП „Борба“. Ангажовано се делова
ло на реализацији концепције даљег
_информисању радних људи и грађана, Председништво СК ССРНЈ доноси · следеће: « . '
укупног развоја НИГП „Борба“ утврђене у СК ССРНЈ, у чему су постигнути одређени резултати. То обавезује НИГП „Борбу“ и све друштвено-по-
литичке и самоуправне снаге у њој да.
одлучније делују на даљу _ уставну трансформацију и уређивање односа на основу Закона о удруженом раду, да обезбеде 'даље развијање заједниш тва појединих ООУР-а и издања, како би се што успешније и доследније реализовали задаци НИГП „Борба“ и свих њених издања.
У НИГП „Борба“ неопходно је дос ледније развијати такве друштвеноекономске и самоуправне односе да се превазиђу појаве и тенденције затва рања и групно својинских односа. На рочито је значајна обавеза колектива да рационалније користи расположиве производне потенцијале, унутрашње резерве, унапређује продуктивност и квалитет рада, превазилази разне сла бости и тешкоће и обезбеђује рационалнијим привређивањем већи · дохедак. у
· черњих новости“
НИГП „Борба“ треба да јача сарадњу са новинским кућама чији су оснивачи органи и организације федерације, како би се рационалније и боље иско ристили заједнички кадровски и материјални потенцијали и обезбеђивао бо љи квалитет рада. На истој основи ну жна је још тешња сарадња са новин ским кућама чији су оснивачи републике и покрајине. Досадашњи резулта ти показују да у томе постоје значај"не могућности. Р
Разматрајући материјалну ситуацију НИГП „Борба“ и листа „Борба“, с гледишта остваривања њене улоге и уређивачке концепције, Председништво је закључило да одговорни органи федерације треба да предузму одгова рајуће мере да се системски, трајно и на стабилним основама обезбеде материјални услови за пословање НИГП „Борба“, и посебно листа „Борб“а при чему је. неопходно, да се заједничке економске мере за побољшање положа ја средстава информисања, које ће до говором усвојити републике, покрајине и федерација. примене на „Борбу“ и на друга издања нигп „Борбе“.
2. Прихватајући концепцију Сред' њерочног плана развоја НИТП. „Борба“ као основу за јавну дискусију, Председништво је закључило да се, после разматрања овог програма у републичким и покрајинским конференцијама ССРН, органима и организацијама федерације, утврде конкретне мере економске политике и решења о материјалним обавезама за реализовање овог програма. При томе треба имати у виду да је то значајан предуслов за доследно остваривање концепције и за-
| датака листа „Борба“ и НИГП „Борба“
и за повезивање средстава информиса "ња чији су оснивачи органи и органи зације у федерацији.
3. Председништво прихвата извештаје и позитивно оцењује рад издава чких савета НИГП — „Борба“, листа „Борба“, „Екондмске политике“ и „Ве-
и закључује да је потребно свестраније и најнепосредније. самоуправним деловањем у савети ма, остваривати друштвени утицај на издавачку политику НИТП „Борба“ 'и уређивачку политику свих издања. У томе посебно место и улогу има оснивач. Неопходно је унапређивати рад
Х
~
ти доследну примену делегатског прин ципа у њиховом. функционисању и ост варивању интереса федерације, репуб лика и покрајина. Свако издање НИГП '„Борба“ мора имати издавачки савет, како би се обезбедио друштвени утицај и брже разрешавали отворени
проблеми.
4. Достигнути резултати обавезују НИГП „Борба“ и сва њена издања да улажу још веће напоре за побољшање квалитета и садржаја свих издања. Из давачки савети треба редовно да оцењују спровођење концепције и квалитет садржаја издања. Посебна пажња мора се посветити ангажованом и критичком · писању, смелом и одговорном указивању на слабости, као и креатив ном доприносу превазилажењу пропу ста и афирмацији достигнућа наше са моуправне праксе. Као орган Социјалистичког савеза, лист „Борба“ има посебну улогу у остваривању ових за. датака.
Б. Лист „Борба“ све~-више – делује као израз заједничких интереса и по
_ треба република и покрајина. органа
и организација федерације и као орган свих организованих социјалистичких снага у ССРН. '
,„ У циљу даљег доследног остварива ња друштвено договорене концепције листа „Борба“, неопходно је убрзати
кадровско, материјално и просторно ја
чање републичких и покрајинских, ре дакција листа, при чему треба дати приоритет уједначавању услова њиховог деловања. У томе треба да се заједнички ангажују оснивач, редакција листа „Борба“, друштвени и самоуп равни органи листа и НИГП „Борба“, републичке и покрајинске конференције ОбРН.
Савети редакције листа у републикама и покрајинама, у складу са републичким и покрајинским законима о јавном информисању, треба да обав љају своје утврђене друштвене функ ције, како би се у потпуности реализо вао политички договор о подруштвља вању и остваривању концепције лис-
та „Борба“. Исто тако, у самоуправним ·
„органима ООУР листа „Борба“ треба обезбедити одговарајућу заступљеност свих републичких и покрајинских редакција листа,
Од посебног је значаја остварива-
рајинских редакција листа „Борба“, са политичким чиниоцима у републикама и покрајинама, чиме ће се јачати заједничка одговорност за заједничко деловање у листу. На Тим основама из давачки савет и редакција листа „Бор ба“ треба договорно и јасно да определе улогу редакције листа и републичких редакција, међусобна _ права, обавезе одговорности у циљу успеш ног остваривања концепције листа. Неопходно је улагати даље напоре да се у листу обезбеди равномерније пра ћење друштвено-политичких збивања у свим републикама и покрајинама. За остваривање друштвене улоге листа ве ома је значајно да се у већој мери прати самоуправна пракса и живот друштвене базе: основних организаци ја удруженог рада, месних заједница, самоуправних интересних заједница, општина итд.
Текстове и ауторске чланке из република и покрајина, на српскохрват ском и хрватскосрпском језичком под ручју, у ћириличком и латиничком из дању листа „Борба“, треба објављива
«ти на њиховом стандардном језичком
изразу. 3
6. Квалитет садржаја листа'и тираж од одлучујуће су важности за ус (пешно укупно остваривање _ задатака „Борбе“ као органа ССРН. И поред зна
| чајних резултата у досадашњем пове
ћању тиража, па самим тим, и политичког утицаја, одговорност „Борбе“ у томе мора. бити још непосредније појачана. У функцији укупног политич-
"ког деловања Социјалистичког савеза
већа распрострањеност и бољи квали тет листа „Борба“ треба да буду битни задаци Савезне, републичких, пок рајинских и општинских. конференци ја ССРН и целог НИГП „Борба“. Сваком ангажованом активисти у ССРН „Борба“ треба да буде значајно сред ство за успешно политичко деловање. У 7. Председништво указује на _ низ веома корисних акција, а посебно на резултате Омладинске политичке школе „Борбе“, покренуте у заједници са Савезом социјалистичке омладине Југославије, као запаженог _ доприноса
" широком политичком образовању мла
удих. Значајан је допринос' „Борбе“ у "обавештавању 0 општенародној одбра ни и активности ЈНА, у расправљању
питањима, преко запажене трибине У листу, као и путем разноврсних Ј лога, који се објављују поводом 37' чајних историјских, поли' и ду гих догађаја. Оцењено је да ове = Е. ности треба даље развијати, уз о но побољшање квалитета садржеје разноврсности тема у листу. по 8. Председништво указује на су ребу јачег заједничког ангажовање С вођењу кадровске политике како поле обезбеђивао квалификовани руко се ћи и новинарски кадар који је У које њу да још ангажованије, Кривању и креативније доприноси оствар “ политике СКЈ у листу „Борба. одит" ровској политици потребно је оси рачуна о равномерној и народа и народности, република крајина, посебно у републи крајинским редакцијама „Бор руководећим функцијама. :0 ти заједничка брига НИГП „Борба“, републичких, , СС
: ских и Савезне конференциј рајућих
посебно у предлатању одговек кадрова На руководећа места 5 беђењу материјалних услова 3 вођење такве политике.
9. Председништво сматра 8 се у наставити расправу и договаре иди“ републикама и покрајинама о ма на којима треба да излази везвм“ „Борба“, као и правима и оснивача према „Вечерњим и „Економској политици, =: заједнички нашла решења Кој предила садашње стање. У сав бр 38 ове расправе треба да буде пеереншиј“ информисање _ Савезне конФе, ССРИЈ. , ван Фу
С обзиром на усттвна пра а везе информативно-политичкиа ла у републикама, покрајина и рацији у информисању Ра и грађана и политике Саве и та у овој области, Председи ај регио тра да о концепцији и садр 1080 малних издања „Вечерњих пост треба обезбедити пуну сатла АИ ми товор са одговарајућим РВИ ССРН покрајинским конференција
10. НИГП „Борба“ и лист о Ру треба да на основу Закона МЕ ц ном раду и ставова изражени супра“ закључцима ускладе своја С на акта. у
обез“
новостиу“, како би
|
| | | '
КТИВ,
ст |