Borba, 15. 12. 1976., str. 8
8. СТРАНА — БОРБА — 15. ДЕЦЕМБАР 1976.
'
скУПШТИНСКИ. ЖИВОТ
· СРБИЈА
Усвојен средњорочни план развоја
На заједничкој седници
Скупштина Србије усвојила је јуче Друштвени план развоја за раздсбље од 1976, до 1980. године који обележава значајну етапу дугорочне политке друштвено-економског развоја Србије и Југославије, у којој ће се, како је наглаше"но, остваривати многе вредности нашег социјалистичког самоуправног друштва. План је конкретизација Основа зајед ничке политике дугорочног ра звоја Југославије и Србије до 1985, а и преузетих обавеза по Друштвеном плану СФРЈ за период 1976—1980. године. Ос новна концепција планираног развоја Југославије у потпуно сти зе уграђена У овај — план, јер је развој СР Србије неодво јив од развоја СФРЈ.
На заједничкој седници сва три већа, којој је председавао Живан Васиљевић, делегати су саслушали експозе председника Извршног већа инж. Душана Чкребића који је истакао да су за реализацију ово
га плана створене најважније
идејно-политичке и друштвене претпоставке и остварен висок степен јединства у Савезу комуниста и свим друштвено-политичким организацијама, што је у још већој мери ојачало са моуправну с базу целокупног друштва. Као што је познато, пут до ових резултата захтевао је одлучно продубљивање концепција социјалистичког са моуправљања и сламање технократског, либералистичког и бирократско-догматског отпора. У нашој Републици и чита вој земљи, рекао је он, ми смо кроз ту борбу снажно ојачали идејно и политичко јединство као једино и одлучно опредељење радничке класе и свих радних људи читаве наше земље. Е
Чкребић је додао да у овом средњорочном периоду неће мо ћи да се реше сви ранији и но вонастали проблеми развоја. Стога се мора обезбедити стал во свесно деловање и усмеравање развоја. што у протеклих пет година није увек постизано. Двоструко бржи раст енергетике
За остваривање циљева дру штвено-економског развоја предвиђено је да се у овом планском периолу друштвени производ увећава за седам од сто тодишње, индустријска про изводња, за 8,9 одсто, пољопри вредна за четири одсто, инвестиције за 8,1 одсто годишње, запосленост за 4,2 'одсто и про дуктивност рада за 3,5 одсто годишње. Тиме ће се обезбеди ти предвиђени раст животног стандарда за око шест. одсто. При томе се рачуна на бржи привредни раст у другој поло вини планског периода. Динамика привредног раста треба да обезбеди пораст друштвеног производа за преко 40 од сто тј. око 1.400 долара по ста новнику У 1980. години. |
Тежиште у развоју ће и даље бити на енергетици и сиро винском комплексу који треба. да остваре скоро два пута бржу динамику раста него остале гране индустрије.
Чкребић је рекао да је планом предвиђен свестран о развој друштвених делатности У оквиру кога ће се остваривати, паралелно и међусобно условљено, суштинске промене друштвено-економских односа и програмско усклађивање ортанизација друштвених делатности са потребама удруженог
„реда и друштва у целини, По требан је конкретан рад на продубљавању самоуправних одвоса у интересним заједницама и на остваривању принпипа слободне размене рада, побољшању самоуправне инте ресне организованости и рапи оналнијем коришћењу средстава, капацитета и кадрова.
Период до 1980. године пред ставља одлучујућу фазу остваривања дугорочне развојне оријентације ка превазилаже њу наслеђених регионалних неравномерности у развоју, и то пре свега успешнијим реша вањем проблема недовољно развијених подручја на територији Републике ,ван, покрајина и настављањем заједнич
· ких и посебних · напора на обезбеђивању услова за најбр жи развој САП Косово.
За реализацију овакве развојне политике створене су по уздане материјалне и институ ционалне претпоставке, а стал но активни однос друштва пре ма задацима ове политике обезбедиће њену доградњу И увођење нових квалитета и
· током периода од 1976. до 1980. тодине. Тако су већ од почет ка овог периода обезбеђени стабилни извори и вишеструко увећан обим средстава (у уку пном износу од око 4 милијар де динара) за кредитно и бес
повратно подстицање“ развоја привреде, ванпривредних де латности и инфраструктуре У недовољно развијеним подруч јима на територији ван ауто номних покрајина. Процена је да се овим средствима може ангажовати троструко већи обим улагања на овим подручјима. |
Посебна подршка развоју Косова
Наставиће се напори за обез беђење услова за најбржи раз вој САП Косово, како у окви ру договорене политике бржег развоја привредно недовољно развијених република и САП Косово (укључив и предузимање посебних мера на нивоу Југославије за обезбеЂење тих услова) тако и настављањем посебне подршке СР Србије најбржем _ развоју САП Косово, о чему ће се у Републици остварити посебан логовор. Значајан вид подрш ке развоју САП Косово пред стављаће настављање и интен зивирање програмско-развојне, инвестиционе и производне сарадње организација удру женог рада из САП Косово и других делова СР Србије, а посебно у оквиру крупних про изводних и инфраструктурних система у Републици. Ова сарадња треба да омогући неоп ходну подршку предвиђеним структурним променама у при вреди САП Косово, посебно у смислу бржег развоја и веће заступљености хемијске, металне и електро-индустрије, индустрије неметала и грађе винског материјала.
И развојном оријентацијом САП Војводине обезбеђује се висок степен програмске усаг лашености и комплементарно сти са развојем осталих дело ва Републике, а посебно пред виђеним нагласком на развој производње и прераде нафте и гаса, петрохемије и базне хемије, агроиндустријског ком плекса и металне индустрије. Посебан значај имају и зајед нички напори ове Покрајинеи Републике у изградњи објека та електропривреде, гасовода, магистралних саобраћајницами мостова, (у оквиру договора о развоју делатности од посебног значаја) и заједничка опредељења за развој речног саобраћаја, водопривреде и производње и пласмана инвес тиционе опреме.
Чкребић је нагласио да ће отварањем нових радних мес та и природним одливом ство рити могућност за нову запос леност у друштвеном сектору око 630 хиљада лица, односно око 390 хиљада на територи ји Републике ван покрајина.
(Очекујемо, додао је он, да ће средства за животни стан дард до 1980. године бити реално већа за једну трећину. не
то у 1975. години. Релативно бржим развојем друштвеног стандарда од личне потрош-
ње јачаће елементи расподеле на бази солидарности и узајамности, уз активнију полити ку друштва срачунату на потискивање негативних утицаја и менталитета потрошачког друштва. Реални лични дохо лак по запосленом _ повећаће се за 19 одсто и биће у скла ду са предвиђеним _ порастом продуктивности рада.
Недовољно коришћење |
капацитета
У дебати о предлогу плана, делегати су се на одвојеним седницама залагали за "већу контролу, пооштравање одго“ ворности за спровођење дого ворене политике и за већу продуктивност рада. За брзо остваривање крупних развој
ТЕЖИШТЕ РАЗВОЈА НА ЕНЕРГЕТИЦИ: Делегати на заједничкој седници свиж већа Скуп~
штитне. Србије
них циљева за које се друш твеним планом опредељујемо, речено је, није пресудан само обим инвестиционих улагања, како се то често мисли, већ пре свега остваривање одређе ног. пораста продуктивности рада.
У многим организацијама удруженог рада у протеклој и овој години ниво продуктивно сти је доста низак, а у неким стагнира, рекао је едседник Скупштине СР Србије Живан МБасиљевић. Главни разлог ја недовољно коришћење капаци тета и опреме и лоша органи зација рада.
Боље коришћење – постојећих капацитета, од којих су многи на високом технолошт ком нивоу, омогућило би да се без додатних улагања оствари још већи обим производ ње и већи степен запослености, а то је и најрационалнији и најкраћи пут за повећање до хотка и остваривање крупних планских циљева, рекао је Васиљевић. Он је додао да, ако бисмо коришћење располо живих капацитета у индустри ји Србије повећали само за 10 одсто (увођењем више смена/ на пример), добили бисмо бли, зу 300.000 нових радних места а то је чак и нешто више од
- броја тренутно незапослених.
За остваривање политике економске стабилизације и ве
'ће запошљавање знатне резер
ве се крију у развоју мале при вреде и туризма.
ХРВАТСКА
· обавеза у
“
„свих већа Скутштине екстозе о предлогу друштвеног плана поднео председник Извршног већа инж. Душан Чкребић |
Досадашњим резултатом У развоју мале привреде не ма жемо бити задовољни, нагласио је Васиљевић. Иако су пос ледњих- десет година битно про мењена друштвена опредељења према средствима у својини срађана, наше друштвено-политичке заједнице нису води ле доследну и рационалну по литику. А то се негативно од разило на ову област привре“ ђивања., По мишљењу Васиљевића, у многим општинама још нису превладана застарела схватања према малој при вреди и занатству како у погледу пореске политике тако и у погледу кредита и изграђивања пословног простора.
У свом излагању Васиљевић се посебно осврнуо на развој туризма који има велику шав су у природним условима за развој континенталног туриз ма, као што је велики број ба ња, планина, река итд аиу ши роко покренутој активности за стварање повољних услова за рекреацију и одмор радника и омладине.
Једногласни закључак расправе делегата у сва три већа је да је усвајање друштвеног плана значајан догађај за Републику, али да самим усва јањем није завршен посао. Оно значи преузимање нових извршењу плана, а у томе посебну обавезу имају делегати и делегације.
В. В.
Усвајање резолуције о развоју крајем децемора.
· „На седници свих већа Сабора анализиран рад :ж функционисање дељесатског система |
(Загреб, 14. децембра) — Рас правом о Предлогу резолуције о остваривању политике друштвено-економског развоја СР Хрватске у 1977. години, да нас су сва три већа Сабора за почела с одгтогорним послом дефинисања овог изузетно зна зајног документа чије се усвајање очекује крајем децембра. 1
Резолуција о развоју, која је практично саставни део сре. дњерочног плана развоја и ис товремено представља оквире друштвеног и привредног понашања у следећој Години, предвиђа да ће друштвени производ расти за око шест од сто, индустријска производња за око седам одсто м пољопри вреда за око четири одсто. За послених ће, како се наводи У овом документу, бити за око 27 одсто више, продуктивност рада ће порасти за три процен та, а очекује се да ће и инве стициона активност бити деле ко снажнија него. последњих тодина. Штавише, како је речено, управо чојачана улагања један су сл битних услова динамичнијег и интензивније“ привређивања какво сеу Хрватској очекује у следећој и каснијим годинама.
Расправом 0 досадашњим, двогодишњим _ искуствима У функционисању _ делегатског
система, делегати већа општина оценили су његово досадашиње остваривање у општина“ ма и њиховим заједницама. Ис такнуто је да је овај систем до живео у пракси пуну афирма цију, али и да се запажају од ређене тешкоће за које треба тпто хитније пронаћи одговарајућа решења.
"Тако, |на пример, запажено че да у неким комунама положај председника општине кад волонтера тешко да је у прак си остварив јер сз развија У
околностима све веће концентрације политичке моћи председника извршног већа скупштине општине. С друге стране, запажа се и доста неорганизованости у раду делегата и делетација али и месних заједница јер се у свакодневном животу јавља преобиље материјала, неусклађеност времена за све бројније обавезе, пре заузетост локалним проблемима и друго што је заправо резултат недостатка одговарају“ ћих служби које би се бавиле „опслуживањем“ делегата помагала им у добијању и 06ради; потребних материјала и слично.
Да би се делегатски систем учинио ефикаснијим, одлуче"но је ла се почетком следеће године у општинама и њиховим заједницама анализира и одрже саветовања'о досад уоченим слабостима, односно да се ове друштвено-политичке заједнице успешније укључеу рад већа ошштина Сабора.
Делегати саборских већа усвојили су данас и одлуку о не опорезивном делу укупног при хода који ће ове године изно"сити 78.000 динара. Овај износ лобијен је на основу тога што се проштотодишњи неопорезни део од 64.000 динара уве ћао за пораст овогодишњих , трошкова живота од 13 одсто.
Истовремено, утврђене су и пореске олакшиме за децу до 19 година од 12.000 динара, 02 носно 15.000 динара ако се _ школују _ изван места“ тде живи порески обвезник За децу од 19. до 25:година мо же се добити олакшиџа од 15 до 18.000 динара. Такође. за но запосленог брачног друга, као и за чланове уже породице ко ји се издржавају, признаје се олакшица од даљњих 35.000 дичара.
ара. вв ===
| | | | ђ
Д. ОДОРЧИЋ ' ганима. .
у ;
~
ици се преносе _ узроци остају ,
Од 253 заједнице здравственог осигурања радника 208 је прошт годину
Секција за здравство Савезне конференције ССРНЈ рас-
прављала је јуче о проблеми-
ма пословања самоуправних интересних заједница здравственог осигурања. Податак да је од 253 заједнице здравственог осигурања радника. 208 прошлу годину завршило са губитком и да се ситуаци-
ја и ове године понавља, очи-
то говори о низу проблема насталих у овој области. УзроКа има много'а пре свега их ваља тражити у раскораку из међу права и могућности. То, наиме, значи да се права на здравствену "заштиту и број корисника стално повећавају а средства се убирају по стопама које се углавном не мењају или се чак смањују.
И на овом састанку као уосталом и На. многима до сада. опет је спомињан онај фа мозни члан 13 Закона о утврЂивању и обрачунавању укупног прихода и дохотка органи зација удруженог рада. На основу њега заједнице здравственог осигурања вратиле су
„
завршило са губитком
око 145 милиона динара уплаћеногт доприноса организација ма удруженог Рада Који су прошлу годину завршиле са дефицитом _ (без података за САП Војводину). Тако су истрошене резерве заједница, а та средства је ваљало надокнадити приходима из ове године. Деветомесечни обрачун показао је дефицит од једну и по милијарду динара. Зато је си овог пута постављено пита«ње због чега је само здравство дужно да се солидаритие са радницима чије органи зације не послују како ваља.
Иначе, на седници је оцење но да су у самоуправним интересним заједницама здравственог осигурања самоуправ ни друштвено-економски односи недовољно развијени. То се бдражава како кроз непо стојање слободне размене рада тако и кроз организацију регионалних и основних зајед
ница и јединица у оквиру њих .
Истакнуто је да постоје два дијаметрално супротна модела организовања. Први је обра-
у
'
зовање заједница за сваку оп штину што онемогућава по бан ниво — ни _ материјалну ни стручни. с ~
Узроке лошем стању ваља тражити и у непотпуном бо. тваривању уставних начела џи одредби о самоуправном инте ресном организовању и антажованости ортанизованих дру штвено — политичких снага,
На неким подручјима, речено је, сматрало се да ови прбцеси могу да се развијају сами од себе а не уз сталну активност свесних, организованих друштвено-политичких снага,
На седници је предложен низ мера које би требало да допринесу отклањању узрока вишегодишњег губитака. Између осталог то су обезб"ћење обртних средста. ва за заједнице и здравствене радне организације, ге на одредби члана 13, потпуни ја. наплата доприноса посебно у земљорадничком осигурању; ги другом: ·
Б. МАРЈАНОВИЋ
СИНДИКАТ РАДНИКА ИНДУСТРИЈЕ И РУДАРСТВА Е: Споразуми са обележјем _ купопродајних односа
Утврђени задаци на остваривању Средњорочног плата развоја у 1977.
Синдикат радника индустри је и рударства Југославије утврдио је јуче ' своје задатке на остваривању оног дела Сред њорочног друштвеног плана развоја земље који се односи на идућу — 1977. годину. Том приликом посебно је истакглуто да се циљеви плана у инду стрији и рударству: могу оства рити једино променом друштвено-љекономских односа на.0сновама Устава, Закона о удруженом раду и других закона, У уводлом излагању Драгиња Вишекрума, секретар овог Синдиката осврнула се на 0остваривање плата у овој, првој години спровођења договорене политике развоја. Она је истакла да се споро остварује друштвено договарање и самоуправно споразумевање о средњорочном плану у неким групацијама, грамама и посло= вНИМ заједницама, што отежава утврђивање задатака за
год инм,
следећу годину и коришћење капацитета. Пример о увозу вагона ОКТП Загреб увезло је 394 вагоша из Норвешке) говори о нескладу, јер је већ познато да нам шинска индустри ја није довољно запослена. Вишекруса је такође рекла да је мало учињено на удруживању рада и средстава и повезивању произвођача сировинљ и прерађивача, Постоје, лодуше, споразуми али они више осе обележје купопродајних односа него оних на доходовној повезаности. Говорећи о трговини. езагласила је да она данас поставља теже усло ве него икада. да трзжи маржу и до 35 одсто, да једностав то лицитира као и да. је сада у чајповољнијем положају. Током године, закључак је Синдиката, атализираће се то усаглашавање, посебно _ онај део који се односи на структурне промене, дефинисати одређети проблеми и доноси-
„ти задаци за њихово отклања ње, Тако ће се, рецимо, у поједизим делатностима утврдити стање капацитета, оценити њихова евештуална застарелост, размотрити које треба напуштати као и неусклађени капацитети сировина и прера ђивача. ; У задацима Синдикат се посебно определио да ради на повезивању прометеих организација са произвођачима текстилче, хемијске, графичке дрвне индустрије и 'другима, одлпосно оним индустријским гранама. које су најчешће биле у ситуацији да прихватају све па и неповољне услове које је диктирао промет. Једам од задатака у следећој години биће и даље самоуправк«о-интересно организовање за једница у привреди, а посеб"но, како је паглашено, у енертетици, за коју се предлаже лоношење и друштвеног договора. МД.
Трећина запослених у савезној управи са високом спремом
Предвиђа се стварање „банке“ података о кадровима у федерацији _
Савезно извршно веће и Савезна управа у целини, имају врло одговорно место и функције у развоју нашег друштва. Ту у оквирима федераци је. у сарадњи са републикама и покрајинама „рађају“ се нај
значајнији документи економ-
ског и социјалног развоја зем ље, „праве“ се закони, доносе одлуке и мере, обављају разни послови значајни за реализова ње утврђене политике земље итд. О томе који и какви су непосредни текући и будући задаци на којима ради савезна управа, како и колико је она оспособљена за извршење тих задатака, са чланом СИВ-а и савезним секретаром за правосуђе и организацију савезне управе Иваном Франком раз товарао је уредник Танјуга. — Што се тиче организације Савезне управе, могу рећи да је она углавном при
лагођена карактеру и промена
ма у друштвеним односима ко ји су изражени У новом Уставу СФРЈ, рекао је између ос талог Иван Франко. Ради ут врђивања места и улоге Савез ног извршног већа и савезних органа управе са променама које је унео нови Устав, непо 'средно по, његовом усвајању донети су закони којима је спроведено најнужније усклађивање са Уставом из 1974, го дине како би се обезбедиле не опходне претпоставке за несметан рад ових органа. Детаљна и коначна решења за ову област треба да донесе закон о основама система државне упрае- и о-Савезном извршном већу и савезчим органима управе, који се "рипрема већ пуне две, године. Узмеђу осталог тим законом се “ређују права и дужности " одговорности савезних органа “праве и СИВ, њихова органи зација и права и обавезе и одговорности радника у тим ор-
.
На модернизацији рада савезне управе прилично је учињено, а у том смислу чине се и даљи напори. Израђен је. на пример, пројекат аутомат-
ске обраде информација, „банка“ података већ сад „пам ти“ 17.000 закључака СИВ у
пуном тексту, започет је рад на пројектовању аутоматске обраде персоналне и кадровске евиденције, предвиђа се ства" рање „банке“ података о кадровима у федерацији и сл. Што се тиче ехипираности и стручне способности људства запосленог у савезној управи могу рећи ла је и ту, нарочито у последње време доста урађено. Тренутно у савезним органима _ управе, савезним организацијама, стручним и другим службама СИВ ради 12.130 људи. Од тога готово трећина — 3.682 — запослених има високу спрему. Треба међутим, нагласити да просечна заступљеност кадрова са високом спремом на пословима из основне делатности савезних органа износи 59 одсто, а у јед ном броју органа ова заступљеност достиже и преко 80 одсто, у ' _— С обзиром на сложеност послова који се обављају у са везним органима и организаци јама као и на потребу креатив · ности у раду неопходно је да се чине даљи напори на јачању стручног нивоа кадрова у савезним органима и организа цијама. С тим у вези посебно бих упозорио на ставове СИВ о спровођењу закључака Десете седнице Председништва ЦК СКЈ. који се односе на даље јачање одговорносту и закони тости у раду савезне управе. Желим нагласити да су они у великој мери допринели ства рању повољне атмосфере за утврђивање и остваривање но вог курса У вођењу кадровеке политике у савезним органима и организацијама. Нарочито
"ћу од око 3.000 динара 3
кад је реч о доследнијем инси стирању на отклањању друш твено неприхватљивог понашања руководећих и других кадрова, стављајући тежише те на њихов политички У стручни ниво, како би се ство рили услови да савезна управа што успешније обавља своје функције. | Настојимо да будемо што Ре“ ционалнији у запошљавању нових радника, што доказује и податак да је 70 одсто ново“ запослених дошло на радна ста “ оним савезним оргазим“, и организацијама који су у Уз продуктивви
вкесном смислу се јер остварују приходе. 79 У пре свега односи на Пека.
управу царина, Савезни < 08 таријат за унутрашње посло
Савезну управу за ЦИвИ ваздушну пловидбу, САНИ . тржишни инспекторат
где је и иначе обим послова Јко повећан, Рачунице су пок зале. да и то кажем, да 68 44 запослени појединац на 95 местима, посебно кал је и, управи царина. оствари 388 већи приход нето што сам » шта“.
У кре Код нас се лични дохопи кр
а НИ“
жу стручну спрему до 7.300 ду нара за високу стручву кб му Уосталом, можда најсл Е: витије о награђивању У СЕ ној. администрацији говори 4 нично саопштење Савезног“. вода за статистику где се о же видети да се савезни ојих ни управе са висином ма на личних доходака. с обзиро! ки квалификациону структуру 55 пазе на 38. месту, значи ата“ свих привредних и дру мат“ них делатности. Лично 4 сна рам да су управо, неаде у ни“ примања у савезној Ро ит страцији једав од раз ма #56 не успевамо попунити 4 ради! рочито високостручна, места. стовјуд
«
% нагомилавања у