Borba, 31. 10. 1988., str. 1

REAGOVANJA

•

„Zagi“ trči nečasni krug

AVA | KEJ er raji

Kome treba UVOZ kukuruza

strana 3.

KOLONISTI

Iz istorije u nepravdu

Ustavni sud tvrdi da je veći broj građana s Kosova i iz Makedonije nepravično izgubio prava na nepokretnosti

strana 5.

PESNIK

Veče s panom Hrabalom

Ko hoće da bude moderan pisac u Pragu, Beogradu, Beču, Londonu, Parizu... mora biti disident strana 7. |:

uz IG II iu Tumunz = zuamun ri ye. taz—8 M, | 7 Kažnjen Partizan

Kontrolna i disciplinska komisija UEFA kaznila je Partizan, zbog incidenata na utakmici sa Romom, sa 10.000 švajcarskih franaka. Naš klub moraće i jednu utakmicu u evrokupovima igrati

van Beograda i to najmanje 300 km daleko od našeg glavnog gra-

strana 8.

Ponedeljak, 31. oktobar 1988.

Godina LXVII Broj 305 Cena 800 dinara

Direktor Milan Rakas

Glavni i odgovorni urednik

Stanislav Marinković 9 a a y

kupština SFRI

TOO:

Već

republika i o rasterećenju privrede

PROLETERI

pokrajina

ŠTEFAN KOROŠEC O ZADACIMA NA

SVIH ZEMALJA UJEDINITE

ORBA

ORGAN SOCIJALISTIČKOG SAVEZA RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE

[ra

Try Oari

gorenje

SA VREMENUM

I ISPRED NJEGA

AVANJU AKTUELNIH DRUŠTVENIH PROBLEMA

Oprezni optimizam 17. sednice

Protekla sednica najvišeg partijskog foruma potvrdila da p skog karaktera 0 Moramo razbijati iluzije da je krupne za vo aktivnošću CK SKJ i njegovog Predsedništva & Do kraja go

unu podršku mogu imati ideje i predlozi jugoslovendatke koji stoje pred nama moguće ostvariti isključidine posebna sednica CK SKJ biće posvećena idej-

no-teorijskom i političkom osposobljavanju u SKJ — istakao sekretar Predsedništva CK SKJ

ODA

SIV najavljuje da će u 12 oblasti tražiti prostor za rasterećenje privrede, ali za sad jedine konkretne računice pokazuju da su olakšice opipljive u izmenama kamatne politike i carinskih taksi za uvoz si-

rovina i repromaterijala

(Beograd 30. oktobra) — Teško EIN AI O ISiT i Ka BEI OVK ay ırar a rpnunirKia

je verovati da su delegati Veća republika i pokrajina Skupštine Ju-

goslavije, posle rasprave o merama SIV za. rasterećenje privrede, napustili skupštinsko zdanje sa uverenjem da su dobro obavili posao. Delegati su sa primernom poslušnošću saslušali predstavnike SIV Stevana Mirjanića i Rada Bohinjca o merama koje savezna vlada preduzima da bi rasteretila privredu i o snabdevenosti tržišta, iako su sve pojedinosti o tim mera„ma poznate iz ranijih javnih istu.panja predstavnika SIV, da bi se razgovori na ovu temu završili praktično bez debate.

Predstavnici SIV su saopštili da će se prostor za rasterećenje privrede tražiti u okviru dvanaest oblasti, od novih propisa o ukupnom prihodu i dohotku, programa konsolidacije spoljnog duga do više mera u oblasti carinske politike i poreza gde bi privreda trebalo da bude pošteđena izdataka u visini od oko 1000 milijardi dinara. Uz ovo, jedini opipljivi koliko-toliko ohrabrujući podatak je da će SIV

Šta je uvezeno

Prema podacima koje je izneo Radoslav Bohinc, od početka godine je za interventni uvoz strane robe potrošeno 200 miliona dolara, odnosno polovina sume namenjene za ove svrhe. U prvom polugođu uvezeno je pamučno predivo i vuna (67,99 miliona dolara), sirova koža (60 miliona), hemijske i sirovine za lekove (55 miliona), prehrambeni proizvodi (13,5 miliona), mašine za veš (šest miliona), a za 5,7 miliona dolara uvezeno je sve ostalo — zamrzivači, frižideri, deterdženti, sapuni, šamponi.

BBC: Der STO ri rg nrrriu S PRITIn ani

pristupiti obaranju kamatnih stopa, što bi u ovom trenutku moglo da bude najznačajnije rasterećenje izdataka privrede.

Ohrabruje i prognoza koju je izneo Bohinjc da će do sredine naredne godine tržište biti dobro snabdeveno sirovinama, reproma-

eri ri Zurg#irHEMIE PS EIGGIII uni IIIu PO IE IAAASAUOI rani uSaF Ti Trzan i

Nove kamate

Veće republika i pokrajina usvojilo je izmene Odluke o novčanoj i

emisionoj politici

i zajedničkim osnovama kreditne

politike u ovoj go-

dini. Ovim se banke obavezuju da na depozite oročene na tri meseca

plaćaju realnu kamatu

od pet odsto godišnje,

propisuje obaveza u pogledu kamatnih stopa.

na sredstva tekućih i žiro-računa korisnika ćaju kamate. Zadržane su stimulativne kamate na

a na ostale depozite se ne Ukida se i obaveza da se društvenih sredstava pladevizne depozite i

devi štednju građana koji imaju pravo na deviznu kamatu. „pPakontna stopa Narodne banke Jugoslavije ubuduće će se utvrđivati

na osnovu stope rasta cena na

malo u prethodnom mesecu,

a zavisiće

'od tražnje za kreditima iz primarne novčane emisije.

Prema raspoloži troškove banaka u poslednjem kvi

nara, što će stvoriti objektivne mogućnosti za sma. koji se daju privredi.

pa banaka na kredite

podacima računa se da će ove izmene smanjiti o artalu ove godine za 790 milijardi di-

njenje kamatnih sto-

terijalom i gotovom industrijskom robom. Tome će svakako doprineti planirani interventni uvoz roba u vrednosti od 600 miliona dolara, koji bi trebalo da se realizuje do kraja godine. Uvoz proizvoda za reprodukciju trebalo bi u ovoj godini da dostignu vrednost od 11,4 milijarde dolara, rekao je Bohinjc. Ovo bi bilo moguće realizovati, s obzirom da smo za osam meseci ove godine, u tekućem platnom bilansu ostvarili suficit od 1,6 milijardi dolara i da devizno tržište normalno funkcioniše.

Snabdevanje tržišta poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, po oceni SIV, bilo bi znatno otežano bez intervencija iz uvoza i robnih rezervi države. Međutim, dugoročno rešavanje ovih problema nije u orijentaciji na uvoz, nego u stvaranju uslova rentabilnije proizvodnje prvenstveno merama ekonomske politike u agraru, povoljnijim kreditima i obezbeđenjem prihvatljivih uslova za uvoz sirovina i repro materijala.

Delegati u Veću republika i pokrajina usvojili su izmene Zakona o kompenzacijama za određene poljoprivredne proizvode. Prema ovom propisu proizvođačima ulja, brašna tipa 850 i proizvođačima mleka, od 1. oktobra do kraja godine na ime kompenzacija biće isplaćeno 124 milijarde dinara.

Ovim merama cene pomenutih poljoprivrednih proizvoda biće znatno umanjene u odnosu na zahteve proizvođača.

Međutim, od 1. januara 1989. godine kompenzacije se neće isplaćiati proizvođačima već potrošačima ovih proizvoda i to socijalno najugroženijem delu stanovništva. Ostaje nejasnoća kako će se to

realizovati. R. NINČIĆ D. ŽARKOVIĆ Đ. KESIĆ

(Beograd, 30. oktobra, Tanjug) — Celokupna rasprava i usvojeni zadaci na 17. sednici Centralnog komiteta SKJ uneli su među radne ljude i građane umereni optimizam, koji ohrabruje, ali i obavezuje Centralni komitet i njegovo Predsedništvo da sa puno odgovornosti pokrenu organizovanu političku akciju za sprovođenje utvrđenih stavova. Protekla sednica najvišeg partijskog foruma potvrdila je da punu podršku mogu imati i imaju ideje i predlozi jugoslovenskog karaktera, istakao je sekretar Prbdsedništva CK SKJ Štefan Korošec u razgovoru sa novinarom Tanjuga Dragicom Majstorović.

Neosporno je da Savez komunista i njegovi organi moraju imati daleko veću inicijativnost u rešavanju aktuelnih društvenih problema. Pri tome, međutim, treba voditi računa o dve stvari. Prvo, da partijski organi ne mogu na sebe preuzimati obaveze državnih i drugih organa, odnosno da sprovođenje tri reforme zahteva striktno razdvajanje države i Saveza 'komunista. Istovremeno, moramo razbijati iluzije da je krupne zadatke koji stoje pred nama moguće ostvariti isključivo aktivnošću Centralnog komiteta SKJ i njegovog Predsedništva. Nužno je, naglasio je Korošec, da konkretne programe aktivnosti sačine centralni i pokrajinski komiteti SK, opštinske i osnovne organizacije SK. Jedino punom angažovanošću svih stvaralačkih snaga koje su na reformskom kursu uspećemo da ostvarimo ono što smo jednoglasno usvojili. U protivnom, stavovi 17. sednice CK SKJ ostaće mrtvo slovo na papiru.

Na svima nama je velika obaveza da ne izneverimo razum koji je dominirao proteklom sednicom, atmosferu koja nije podlegla pojedinačnim i parcijalnim interesima, koja je snažno potvrdila zajedničku odgovornost za budućnost Jugoslavije. Iz toga, naglasio je Korošec, proizilaze i naše krupne obaveze i zadaci. Jedan od osnovnih svakako je stvaranje uslova za sprovođenje reforme privrednog sistema. Do kraja novembra održaćemo sednicu Centralnog komiteta SKJ, na kojoj bi trebalo da

vežemo privrednu reformu sa tekućim ekonomskim kretanjima. Budući da reforma privrednog sistema neće biti nimalo rutinski već, naprotiv, vrlo bolan i složen posao, neophodno je da tu sednicu

dobro pripremimo. Mislim, dodao je Korošec, da treba koristiti iskustva iz pripreme 17. sednice, odnosno da se centralni i pokrajinski komiteti SK maksimalno angažuju na tome.

U funkciji ostvarivanja stavova 17. sednice već tokom ove nedelje održaćemo zajedničku sednicu Predsedništva CK SKJ, CK SK Srbije i PK SK Kosova. Bitno je naglasiti, rekao je Korošec, da je zajednička sednica Predsedništva CK SKJ i PK SK Kosova u Prištini održana u okviru priprema 17. sednice, a da se ovonedeljna „trojna“ sednica održava u funkciji ostvarivanja usvojenih stavova. Centralni komitet SKJ uputio je kritiku, podsetio je on, Predsedništvu CK SKJ i partijskim rukovodstvima SK Srbije i SK Kosova, sa konstatacijom da najveću odgovornost za nesprovođenje stavova 9. sednice CK SKJ snose Pokrajinski komitet i njegovo Predsedništvo. Iz toga proizilazi obaveza da se tri predsedništva konkretno dogovore šta dalje treba učiniti za stabilizaciju stanja na Kosovu. Moraćemo razmotriti aktivnost oko promena Ustava SR Srbije, pitanja kadrov-

Ž Ž O

KAKO DALEE: Štefan Korošec

ske obnove u skladu sa zaključcima 16. i 17. sednice CK SKJ i program aktivnosti koji treba da doprinese poboljšanju vrlo složenih međunacionalnih odnosa u ovoj našoj Pokrajini.

Tokom ove nedelje počeće rad i grupa za utvrđivanje činjenica za eventualnu idejno-političku odgovornost nekih članova CK SKJ, tako da ćemo sa tim izveštajem izaći već na 19. sednicu.

Bez sumnje, jedna od najkrupnijih obaveza jeste i rad Komisije za preobražaj Saveza komunista, jer je drugačiji Savez komunista uslov za ostvarivanje druge dve reforme — političke i privredne.

FECRIS ay Ir Kini ape ri OT TB; INT KJP eV - IAIBRIPF E? pm Za Zar ai

Pripreme za Konferenciju

SK Vojvodine

U vrlo

snutom programu rada Predsedništva CK SKJ

z prodano je % ovih dana budu razmotrene i aktuelna društvena politička situacija u Vojvodini i pripreme za sazivanje Konferen-

cije SK Vojvodine. Radnoj grupi,

oja vrši funkciju Predsedništva

PK SK Vojvodine, punu pomoć pružaju i članovi Predsedništva CK SKJ i Predsedništva CK SK Srbije. Situacija u toj REP je,

ocenio je Korošec, vrlo složena. Mnogi kraja konstituisani, teče idejno-politič

u celini sagledati i oceniti.

organi nisu kadrovski do diferencijacija koju treba

Naš cilj je, rekao je Korošec, da na tom poslu okupimo sve naučne i stručne potencijale koji su na reformskom kursu. Neke dosadašnje rasprave jasno pokazuju da Centralni komitet i njegovo Predsed-

- ništvo u tome moraju imati punu

inicijativu, jer su već vidljive različite tendencije u shvatanju preobražaja SK. Jedni se slažu za mesto i ulogu SK u sistemu kakve je imao u prošlosti, a drugi, pak, teže

no-političkom osposobljavanju u SKJ. Naglašavajući ponovo da je ostvarivanje stavova 17. sednicc i sprovođenje tri reforme moguće jedino punom mobilizacijom svih stvaralačkih snaga u društvu, Štefan Korošec je rekao da će se već u naredna dva-tri dana održati sastanak sa sekretarima predsedništava centralnih i pokrajinskih komiteta SK, radi obezbeđivanja ko-

Uloga javnih glasila

U zaključcima 17. sednice CK SKJ vrlo jasno je izražen i zahtev da se prekine sa praksom stavljanja javnih glasila u službu neprincipijelnih razračunavanja, manipulacija i zloupotreba. S

39 i. u vezi Predsedništvo CK SKJ ima svoje obaveza za zadatke, ali 1 je

trebno da vrlo konkretne pro, e aktivnosti sačine i republičke i pokrajinske organizacije SK. Za pobošljanje političke situacije u zemlji, a posebno za poboljšanje međunacionalnih odnosa i odnosa između republika i pokrajina, potrebno je otkloniti barijeru u međurepubličko-pokrajinskom informisanju. Neophodno je poštovanje ustavnosti i zakonitosti, novinarskog kodeksa i minimuma celovitog, informisanja. Radi se o sprečavanju tendcncija novih monopola koji se svode na vrlo veliki uticaj pojedinaca na uređivačku politiku javnih glasila.

Euprayeincarr1 CBR IUREZU CUJE pair y Tr UI Terry ar 7 2.7: Jarre 1 074 TC

da SK potpuno potisnu na margine društvenih zbivanja.

U tom kontekstu Štefan Korošec pominje i projekat za reorganizaciju stručnih službi, primenu naučno-istraživačkog rada i osposobljavanje SK, koji će sačiniti Centar Predsedništva CK SKJ za društvena istraživanja. Pri tome se polazi od potrebe da jedna savremena partija mora imati adekvatan informacioni sistem koji će biti u funkciji razvoja i proširivanja demokratskih odnosa unutar SK i efikasnosti političkog odlučivanja. To je vrlo složen projekat, ali, upozorio je Korošec, nudi mogućnost primene novih tehnoloških dostignuća i raskid sa sadašnjim navikama i načinom stručno-političkog rada. Tu je talog konzevativizma vrlo velik. U cilju reforme partije i priprema 14. kongresa SKJ, moramo napustiti praksu da sve radimo „peške“. Do kraja godine posebna sednica CK SKJ biće posvećena idejno-teorijskom radu i idcj-

ordiniranosti i jedinstvenosti ukupne političke aktivnosti. Biće to i dogovor oko postupka kandidovanja i poštovanja kriterijuma za nove članove Centralnog komiteta SKJ i njegovog Predsedništva.

Usvajanjem ustavnih „amandmana obavljen je veliki posao, ali je neophodno osmisliti i organizovati političku aktivnost na njihovom sprovođenju posle 29. novembra, Sve u svemu, moramo stvoriti društvenu klimu za sprovođenje tri reforme i u praksi obezbediti jedinstvo na onim pitanjima koja su tako jednodušno dobla podršku na 17. sednici — promene na liniji 13. kongresa i Prve konferencije SKJ. Mislim da je ta spremnost veća nego što je bila. Konkretnim rezultatima i organizovanom akcijom moguće je slediti taj oprezni optimizam koji je nastao posle 17. sednice i dalje mobilisati sve stvaralačke snage za izlazak društva iz krize, zaključio je Štefan Korošec.

INTERVJU

Ugledni izraelski diplomata, lii pokretanje mirovnog procesa ı ma u PLO i arapskom

„Kuda god odem i s kim god razgovaram, osećam veliku nadu da će, nakon ovih izbora, izraelska politika postati fleksibilnija. Kada bi strane zemlje, kojim slučajem, mogle da glasaju na izraelskim iz-

KADA PUTUJETE PRVO POZOVITE

(011) 13:13:92

svetu

borima, uveren sam da bi Peres dobio svih 157 glasova. Nema, verujem, ni jedne zemlje koja ne bi želela takav ishod“.

I mada strane zemlje neće, ipak, moći da glasaju na sutrašnjim (utorak, 1. novembar) parlamentarnim izborima u Izraelu, naš sagovornik, Aba Eban, nastoji ovih dana da ih informiše o inicijativama koje njegova, Radnička partija, priprema za slučaj da joj birači poklone poverenje i omoguće formiranje nove vlade. Tako se, proteklog vikenda, Aba Eban našao i u Beogradu, gde je u svojstvu ličnog izaslanika izraelskog ministra inostranih poslova Šimona Pe-

resa vodio, kako je saopšteno, „du- j

ži i otvoreni razgovor“ sa SaVeZnim sekretarom Budimirom Lončarom. _ '

Prvi izraelski predstavnik u Ujedinjenim nacijama, dugogodišnji ambasador svoje zemlje u Vašingtonu, a potom ministar inostranih poslova i zamenik premijera, Aba Eban je danas „samo” predsednik uticajnog Odbora za

lični izaslanik Šimona Peresa, govori za naš preprekama koje stoje na njegovom putu, i odnosima sa Jugoslavijom

spoljnu politiku i odbranu Kneseta (parlamenta). Zapravo, još da-

nas i sutra, pošto nije kandidovan

za novi Kneset.

Uvažavan u svetu, čak i u onom njegovom delu koji ne održava odnose sa Izraelom, predavač na najpoznatijim svetskim univerzitetima i traženi sagovornik na brojnim međunarodnim skupovima posvećenim bliskoistočnom problemu, Aba Eban je poslednjih godina manje prisutan na unutrašnjoj političkoj sceni Izraela. Ne krije da je razočaran, ne toliko ili ne uopšte svojim ličnim položajem (retorikom odnegovanom na Kembridžu i manirima bivšeg maora britanske armije, razlikovao se od „tipičnih“ izraelskih političara, te je ostao donekle „strano telo” na tamošnjoj političkoj sceni), koliko stanjem i razvojem zemlje koju je decenijama briljantno predstavljao na svetskim političkim tribinama.

Aba Eban, takođe, ne krije da je cilj njegove posete Beogradu bio da se „započne kretanje ka norma-

ABA EBANA BIVŠEG IZRAELSKOG ŠEFA DIPLOMATIJE „BORBI“

list o političkoj

PRODUŽENA OKUPACIJA I VLADAVINA „NAD NARODOM SU POLITIČKI I MORALNO NEODRŽIVI: Aba

Eban

lizaciji odnosa, uprkos tome što puna normalizacija nije trenutno moguća”. Pa kaže:

— Ako prihvatamo načelo univerzalnosti međunarodnog siste-

ma, moramo priznati da raskid ·

odnosa nikada nikome nije doneo nikakve koristi. Sve zemlje, svi režimi, sve doktrine, treba da imaju

DRUGIM”

odnose sa svim zemljama, režimima, doktrinama... Zemlje koje su prekinule odnose sa Izraelom, jednostavno su izgubile uticaj na Bliskom istoku. Jer, ko hoće da ima dobre odnose s Arapima, mora da ima dobre odnose i sa Izraelom.

Zbog njihove opsednutosti Izrae| lom, Arape zapravo i ne zanimaju

zemlje koje nemaju odnose sa Izraelom i ne mogu na njega da utiču. Sjedinjene Države, recimo, imaju i kod Arapa veći uticaj nego Sovjetski Savez, jednostavno zato što su prisutne na obe strane konflikta. S. druge strane, Rumunija nije prekinula odnose sa Izraelom, ali joj to nije nanelo nikakve štete u arapskom svetu. Naprotiv.

Nepostojanje odnosa je, međutim, realnost, a jugoslovenski predstavnici su u bezbroj prilika istakli da je uslov za njihovo obnavljanje — promena izraelske politike, pre svega prema Palestincima. Kako, u tom kontekstu, vidite mogućnosti za „kretanje ka normalizaciji“?

Status kvo je najgora alternativa

situaciji u Izraelu uoči izbora, inicijativama za političkoj i moralnoj neodrživosti sadašnjeg stanja, promena-

— Prihvatajući tu realnost, mislim da ipak možemo da stvorimo formalniji okvir dijaloga. Jer, nije dovoljno da se ministri sreću jednom godišnje, u Ujedinjenim nacijama, ili da povremeno kontaktiraju posredstvom emisara. Sugerisao sam, zato, uspostavljanje konzularnih misija, ili sekcija za zaštitu interesa pri ambasadama trećih zemalja, kao što imamo sa Mađar-

. skom i Poljskom, ili neke druge

oblike stalnijeg prisustva i veze... Shvatio sam, iz razgovora, da bi Jugosloveni veoma voleli da izraelska politika prema Palestincima i Arapima postane fleksibilnija...

Pretpostavljam da biste i Vi to isto voleli?

— Da, naravno... Godinama već upozoravam da je produžena okupacija i vladavina nad drugim narodom neodrživa i s političkog i s moralnog aspekta, i đa predstavlja istinsku opasnost za opstanak Izraela kao jevrejske države.

NASTAVAK NA 7.STRANI

RAPORT SA POLJA

Dobijena bitka za setvu

(Novi Sad, 30. oktobra, Tanjug) — Ranije zasejana pšenica već se zeleni na vojvođanskim poljima, ali nije ujednačeno nikla. Setva pšenice se nastavlja i trebalo bi ovih dana da bude završena na svih planiranih 300.000 hektara oranica. \

— Više nema sumnje u to da će ove jeseni u jugoslovenskoj žitnici biti ostvaren predviđeni program setve pšenice, kaže direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu profesor dr Tihomir 'Vrebalov.

PIZIŽUTNINA. PTU.J

NUDI VAM:

— živinsko meso

Ul |ul ES a Ž < o > šć

— konfekcionirano živinsko meso

— prerađevine od živinskog mesa: pipi e poli & koko e poetovio prsi v ovitku O prekajena kokoš

— rasplodni materijal

PERUTNINA PTUJ, Potrčeva 10, 62250 Ptuj, telefon (062)

772-511 telex 33-128 yu perut