Borba, 15. 05. 1989., str. 2
ПИСМА "У Па љииса паапоеника ЕН
МОЛИМ ЗА ОДГОВОР
ДВА ПИТАЊА АКАДЕМИКУ И ИСТОРИЧАРУ ДР СИМИ ЋИРКОВИЋУ, ПРОФЕСОРУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ И ЧЛАНУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ 600-ГОДИШЊИЦЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ
Грешка звонара ркве Нотр-Дам
9 Зашто се, поводом прославе 600-годишњице Косовске битке, упорно понавља податак који је наука одавно демантовала — да је чувена црква У Паризу звонила 1389. године, обрадована преурањеном вешћу о великој хришћанској победи над Турцима2
У јавности се већ дуже време оперише чињеницом да ће се на дан прославе 600-годишњице Косовске битке огласити звона цркве Нотр-Дам у Паризу, као што се то, наводно, догодило и 1389. године. Последњи који је ову чињеницу коментарисао био је патријарх Српске православне цркве, господин Герман, у свом првомајском интервјуу.
Колико ми је познато, досад се у науци сматрало доказаним да звона Нотр-Дама нису звони. ла 1389. године, већ 1395. годи не, после битке на Ровинама у којој је угарски краљ Сигисмунд побелио Турке и где је, узгред, погинуо јунак српске народне песме, Марко Краљевић.
Интересује ме да ли су откривене нове чињенице у науци или је у питању омашка која згодно паше слављсницима2 Шта о овомс мисле стручњаци, угледни историчари-чланови
Одбора за прославу 600-годишњице Косовске битке7 Младен ИВКОВИЋ Београд кхух
Проф. др Сима Ћирковић: Ваши подаци су потпуно тачни. У студији др Михаила Динића из 1937. године — „Хроници Сен-
· > |
-Дениског калуђера као извор за бојсве на Косову и Ровинама“ објашњени су узроци велике заблудсе која се везује за оглашавање звона цркве Нотр-Дам. Калу-
ђер из Сен-Денија је, модерним изразом речено, „лоше монтирао" два сасвим различита историјска догађаја: у једном пасусу он изненада говори о погибији султана Мурата, али се иначе, читав његов текст односи на сукоб у Влашкој, између краља Жигмунда и султана Бајазита, у мају 1395. године, и то врло вероватно бој на Ровинама. Непажљивим читаоцима ова хроника послужила је као израз за тврдњу која се поодавно помиње у научној литератури о боју на Косову: како је француски краљ Карло МТ, обрадован преурањеном вешћу о великој хришћанској победи над Турцима, приредио свечано благодарење у чувеној Богородичиној цркви у Паризу. Тако ову заблуду подржава једна некритичка струја, мада је истина позната и ван сваке сум-
ње. Неки су, вероватно необавештени, али обавештених сигурно има.
Ни победа ни пораз
• Ако Срби нису 1389. победили на Косову, зашто се овај пораз слави, кад и без њега, имамо толико проблема2
На улазу у тврђаву Калемегдан у Београду, стоји спомен„плоча подигнута 1967. године на којој пише: „На звом месту је 6. априла 1867. године прочитан ферман Султана Абдул Азиса ко јим су београдска, кладовска, смедеревска и шабачка тврђава, предате на управу и чување кнезу Миханлу Обреновићу 1! и српској војсци “а
Ово истичемо због тога, што се ове године стално говори о „прослави“ 600 годишњице од Косовске битке. Не знам ко још у свету слави тако тежак пораз и робовање дуго пуних пет векова277 Недавно, једна девојчица ми рече, да је у школи наставни“ ца рекла, да се „не зна“ исход битке на Косову, да је био исход „нерешен“ тј. да нико није победио, и томе слично,
Не знам ко је те нове наставнице тако инструнрао, да децу погрешно уче историји, и да се оне можда не стиде пред том великом истином о поразу. Зато молим, да ми неко компетентан одговори, може ли се говорити 0 „прослави“ или „обележавању“ те годишњице. Друго, зашто се то уопште обележава и какав је томе циљ и сврха, код толиких садашњих животних проблема2
Зоран АНТОНОВИЋ Београд Устаничка 35
Проф. др Сима Ћирковић: Од Константина Филозофа до 550. годишњице сви су били уверени да је Косовска битка тежак српски пораз. Тада се међутим, спомиње и друга „страна“ историје и најранији извори, који су настали 1389. године. Они наиме, уопште не спомињу турску
победу: или говоре о турском поразу или „пуштају“ да битка остане „нерешена“ полазећи од смрти и једног и другог владара. У турским изворима доследно се говори о турској победи, а од почетка ХУ века и спрски текстови пишу о српском поразу. Недоумицама историчара највише је допринела чињеница да је босански краљ Твртко, који је несумњиво послао један одред својих ратника на Косово, писао
својим савременицима и јављао о победи. Са становишта последица, битка је за њега заиста имала позитиван исход. Вук Бранковић је, као господар територије на којој је до боја дошло, пружао отпор још три године, али за кнеза Лазара, који је погинуо и чији су удовица и син морали да прихвате турско вазалство — Косовска битка је значила пораз.
Коме од ових тумачења дати предност2 Лазаров део војске је претрпео већу штету и у том смислу је оправдано говорити о трагичном исходу, али публици заиста треба понудити све чињенице. За то је, наравно, потребно пуно приче, а у школама се читаво турско освајање предаје само један час. У том уопштеном повлачењу „линија“ смисао се лако мења, али за то не треба осуђивати професоре.
Прославу такође, не треба доводити у питање. Јер не прослављају се ни победе ни пораз, већ се обележава један историјски догађај. При томе, нисмо заинтересовани ни исљкучиво за то што се десило тог 15. јуна, већ и за све оно што се након њега мислило, певало, причало, веровало и што је у народу допринело свести „о себи“. Та компонента уопште не зависи од Исхода битке.
Тирана све даље
9 Зашто се не укине авио линија Београд-Тирана ако већ има тако мало
путника2
Југословенски аеро-транспорт Хоће ли Југословенски аеротран- редовној линији Београд-Тира-
најавио је укидање више нерентабилних линија у домаћем саобраћају. Чак и неки новији а6еродроми неће добити авионске везе уколико не буде путника и робе. Да ли исто правило важи и за међународне авионске пруге2 Помиње се да је најмање путника на линији Београд-Тирана.
МУ р~—
спорт и убудуће одржавати стални саобраћај са НСР Албанијом 2 Слободан ПЕТКОВИЋ Крушевац,
Саве Милошевића 100
Од данас 15. маја ове године наш национални превозник престаје да лети на вишегодишњој
С2>,
ге
„Своје место у нашем систему информисања „Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима рад-
ничке класе и радног човјека"
венцем.
ТИТО Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним
на. Албанске ваздухопловне власти већ су обавештене о томе. Број путника не мора увек да буде одлучујући фактор приликом укидања једне линије. Овог пута у питању су саобраћајни разлози.
Први пут после много година, У 1989. ЈАТ неће добити ни један нови авион. Са постојећом флотом тешко је одржавати европско-медитерански саобраћај, где је иначе највећа конкуренција авио-превозника, али и где се остварују највећи приходи.
Управо зато ЈАТ намерава да узме у закуп један путнички авион од румунске ваздухопловне компаније.
Дакле, саобраћајни разлози били су одлучујући фактор да се (привремено, вероватно) укине редовна ваздушна веза са Албанијом. Када флота за такозване „средње пруге“ буде појачана, поново ће се, како се очекује, размотрити саобраћајни и други услови око отварања линије Бе-
· оград-Тирана и обратно.
Драшко ВУЈОВИЋ Комерцијални директор ЈАТ-а
штански фах 592.
„Борба“
Писма читалаца 11.000 Београд Трг Маркса
и Енгелса 7.
„ЛЕПЕНСКИ ВИР“ КАО ПРИМЕР
Чудо на Дунаву
Знала сам само да је ту у близини налази „на лепом плавом Дунаву“
ма никад краја.
У овим нашим временима бременитим тегобама, негативним струјањима и прозивкама, неопходно је — и чешће него иначе — на све бацити и понеки светли зрачак и усредсредити се и на пријатна и позитивна искуства. А тако нешто мени се десило недавно кад сам, готово случајно, са мајком отишла на одмор у хотел „Лпенски Вир“ у Доњем Милановцу.
Као арехеологу, једино су ми били познати чувени (пресељени) југословенски археолошки локалитет Лепенски Вир у Близини Доњег Милановца и чињеница да је тај град „на лепом плавом Дунаву“. Прибојавајући се да је — због изградње бране и потапања — цео овај крај заувек изгубио аутентичност, да је ко-
мерцијализован и поружнео и споља и изнутра, једноставно сам га негде у свести затурила.
Изненађењима, међутим, нигде није било краја! Знајући да је хотел подигнут пре десет година, очекивала сам у нас готово уобичајену запуштеност и угоститељског објекта и околине. Нетачно! Стигли смо у леп и комфоран хотел, одлично одржаван. Претпостављала сам да ће нас дочекати нељубазно, равнодушно особље. Није било тако! Од директора Драгослава Мораревића, преко шефа рецепције Стојана Петрова, шефа ресторана. Бранка Димитријевића, шефа кухиње Зорана Јовића, нашег конобара Зорана Ђорђевића, па до вредне собарице Мирјане Кокорић, сви су се безмало поста-
,
Лепенски Вир и да се град . Кад Тамо — изненађењи-
вили на главу да нам угоде. Од соба какве смо желели, преко хране коју смо наручивали (и што има и што нема у јеловнику), до сервирања оброка тамо где смо желели — од соба до свих ресторана и тераса хотела. И такав ниво услуга све време и од свих.
Није ми било јасно како они у томе успевају, док у крајевиманаше домовине са много дужом туристичком _ традицијом и снажнијим новчаним стимулансима то много теже иде.
Јасмина
ДРАШКОВИЋ ЈОНМЗОМ 304 Е 86
Мем ХУогк
· Џ5А
„ЈУГОСЛОВЕНСТВО КАО ПРЕДНОСТ“ („БОРБА“, 28. АПРИЛ)
Опстанак захваљујући ентузијазму
Непосредан повод да се јавим за ову рубрику је недавно иступање др Божидара Чолаковића, председника Савезне конференције ССРНЈ, на заједничкој седници радничког савета РО „Борба" и Извршног одбора РО „Борба“. Цитираћу, према „Борби“ од 28. априла, само две реченице друга Чолаковића:
„Не сме се поставити питање излажења „Борбе“ нити издања „Борбине“ куће. Ако се одрекне мо листа „Борба“ одрећи ћемо се једног од снажних ослонаца југословенства“. Слажем се у целини са другом Чолаковићем, а овом приликом бих још додао да је према званичној статистици у Југославији, евидентирано више од 1,5 милиона грађана који су се изјаснили као Југословени. На основу изложеног, поставља се питање: тде су ти Југословени да читањем подрже овај лист, тако проверене југословенске орјентације2! Ја не тврдим да је „Борба“ најбољи лист у Југославији, као што је то ових дана рекао за јецан други лист високи политич-
ки функционер, али зато могу сигурно изјавити да је најобјективнији! Дакле, кад би само једна десетина тих убеђених Југословена читала „Борбу“ она би и тиражом заузимала једно од воцећих места, што по својој уређивачкој политици заиста и заслужује. Ст. МИЛИЧЕВИЋ Београд
Само без прозивки
Честитам „Борби“ на политичком поштењу и објективности. Пратите ову југословенску стварност са пуно одговорности; никога „Борба“ не прозива, никога не гризе, никога не омаловажава. Заиста не могу да схватим ове нападе на Шувара. Чему сваку критичку реч на политику одмах тумачити као напад на цео народ. Па онда би сваки приговор Становнику или Шувару могао у Љубљани или Загребу да се протумачи као напад на цео словеначки или хрватски народ!
М. БЕЉАНСКИ Сомбор
Нема ни у складишту
Драга „Борбо“, Твој сам читалац већ 40 година. За мене је „Борба“ увијек имала југосло-
венску оријентацију. Хвала вам и даље устрајте на томе.
Јављам вам се и због једног, за мене, великог проблема. У Сплит „Борба“ нередовно долази — некад са закашњењем, а некад је ни нема у продаји. Врло често сам био принуђен да идем у Представништво „Борбе“ у Сплиту, чак и у стовариште да претресам пакете, па да ни тамо не нађем тражени број. У Представништву не прате дистрибуцију „Борбе“, па не знају шта се десило са бројем који није био у продаји.
Пајићева 12. Линија наше подршке
Желим да изразим своје неслагање са јавно изнетом оцјеном о другом листу као „несумњиво нашем најбољем дневнику". За мене је то једино — „Борба". б
Зато, само наставите путем којим већ годинама идете упркос отпорима и нападима које трпите. Увјерен сам да линију коју заступа Ваш и наш лист подржава највећи број грађана ове наше намучене земље.
Стеван БОШКОВИЋ
БА“, 5. МАЈ)
Овим путем се обраћам радницима СОУР-а „Борово“, због настале политичке ситуације и збивања у опћини Вуковар и у СОУР-у „Борово“, а поводом инициајтиве увођења привремених мјера и том приликом одржаних састанака У ДПЗ иу СОУР-у „Борово“, друштвено-политичких организација, самоуправних органа и руководилаца, гдје је спомињано и моје име.
Није истина да сам дао пристанак за потенцијалног члана, предсједника или руководиоца евентуалног привременог органа, у разговору који сам само једном водио са представницима ДПЗ опћине Вуковар.
Истина је да су другови из. ДПЗ прелиминарно разговарали са мном о таквој могућности, али сам рекао да немам жељу,
ни вољу, нити ми то здравстве- _
ни разлози дозвољавају, да се тога прихватим, јер сам свјестан његове сложености и тежине. Истина је такођер да сам рекао друговима да треба створити врло квалитетну, стручну екипу, по могућности да већина буде изван Борова и Вуковара, са нивоа републике и шире, како би могла објективније сагледати стање и заједно са кадровима из СОУР-а „Борово“ створити сигурну гаранцију за успјех увођења привремених мјера. Истина је и да сам рекао реченицу: „Ако
ВОРБА 15. мај ту
Имам сигуран Посу
се буде оп
екипа, која ће пјех, а буде се у пара ло да се и ја прик ~
дае тражили сви ЈУ Р-а „Борово“, сад аи с)
као парти Са њему ћу се атак уде ставити“ а –
2. Потпуно тезе које к се у р, дискусијама, а у проби. себно наглашено у а цијативе за. увођење 26 ње них мјера у С0ургу Про покушај опћинскух бора доведу на мјесто гене:
ректора члана Ћ Малобабића, ИК От Ио
коме Ускор
че мандат на проф сдоњ функцији у ЦК скуг
Истина је да ми фун : вршног секретара Пред тва ЦК СКХ излазу а вембра ове године, ораа “ ХГ конгреса СКХ И Избор вих чланова у органе (са. б тим, истина је такођер да тко не треба == радно мјесто по и | је, јер моја радна књ 22 године у ВУПИК-у У па немам потребе, ну 5 ца је преносим у неку пп ну средину, |
„МАЊЕ ОД ПОЛУИСТИНЕ“ („БОРБА 3, иу
Аутори бирали писмо
У писму читаоца Станка Велимировића из Београда и одговору новинара Иве Томљеновића из загребачке редакције „Борбе“, које сте објавили 14. априла, као и у Јована Покрајца из Београда, који сте објавили 3. маја, расправља се о писму којим је штампана прва књига Зборника радова о повијести и култури српског народа у Социјалистичкој републици Хрватској у издању Координацијског одбора ЈАЗУ за проучавање повијести и културе српског народа у СР Хрватској.
Као један од двојице сурадника у првом броју Зборника чији је прилог штампан ћирилицом, као што наводи Ј. Покрајац, хтио бих обавијестити читаоце „Бор-
Лаж остаје лаж
У вашем листу од 3. маја, међу писмима читалаца, објављен је напис Јована Покрајца, из Београда, под насловом: МАЊЕ ОД ПОЛУИСТИНЕ. Покрајац ту говори о Зборнику радова о повијести и култури српског народа у Хрватској и раду одговарајућег Одбора при Југославенској академији.
Покрајац је написао: „Став овог Одбора да се језик у јавној употреби у Хрватској уставно именује као хрватскосрпски,
Љубо Бобан је прокоментарисао Тој
речима: „Зашто се онда и наша република не би звала хрватско
бе" да су сви сурадвици пр: броја имали право одлузут и: јим ће писмом бити Штауу њихов прилог, У том је сасвим неосновано сумњу Југославенске академије ззиг ти и умјетности у Загребу зе: јавности сугерирано кроз рибе“ дра Станка Кораћа, према ког | ду Ј. Покрајца. | Као члан Координацијског“ бора ЈАЗУ увјерен сам да слог нути Одбор никада не би створен, нити би дјеловао, 7 Југославенска академија прте њега. Мислим да је то чињени коју би критичари његова р' ипак морали имати у вилу.
· Др Драго РОКСАНДГ | Нови Беоги
„српска“,
Констатирам да такав 07 као свој закључак, сломе“ Одбор никад није довио. Тур ти супротно обична је 2 ' лаж је још мања од полу“ не. Лаж остаје лаж и на 18 ском, и на српском, и #21 ско-српском, и На српској“ ском. И на свим језицима 27.
лаж. Дић Толико за информаи “ Покрајцу, и његовом иа9“
Проф. др, Љубо КУ
„ЛАУРЕАТ БЕЗ ПОКРИЋА“ („БОРБА, 3. МАЈ)
Чињенице говоре другачије
„Првомај “ ј ; | | рвомајска награда рада“ града Осијека потпуно заслужено дошла је у руке нашег радника ди
Лацковића. Он је годишње прелазио више од гласањем изабран за предсједника Извршног
У радној организацији „Панонија“ за домаћи и међународни транспорт и шпедицију Осијек поносни осмо што је прихваћен приједлог Извршног одбора синдиката основне организације синдиката ове радне организације, донешен на сједници одржаној дана 05. 12, 1988. да се раднику Лацковић Фрањи додјели „Првомајска награда рада“ за 1988. годину. Награда је у колективу топлије примљена и из разлога што је возач Лацковић Фрањо од истога органа за ту награду предложен и за 1987. годину.
Лацковић Фрањо у временском периоду од мјесеца травња 1974. године до 31. 12. 1988. године прешао је 2,292.140 километара или просјечно 152.833 километра годишње. Од 11. 09, 1963. године од када је преласком из РО „Маријан Бадел“ из Загреба засновао радни однос у „Панонији"“ радио је у Међуградском транспорту двије године, у међународном транспорту пет година и у специјалном транспорту 18 година, а што значи да је радио у свим облицима транспорта ко-
јима се ова радна организација бави. Податке из пријашњих година немамо у конкретним бројкама па их ни не наводимо. Истичемо да је награђени возач радио у групи возила (без посебног третмана) и увијек постизао најбоље резултате. Године 1983. направио је непоновљен рекорд радне организације прешавши те године 198.300 километара.
И поред наведених резултата у раду у посљедња два мандата као предсједник Извршног одбора основне организације синдиката одсуствовао је са једне сеједнице Извршног одбора (од 33 одржаних), унапредио рад синдикалне организације у свим видовима рада и дјеловања. И зато је заслужио „Првомајску награду рада".
У своме раду имао је 1975. године један царински прекршај, везан за уношење једног портабл-телевизора, за што му је у радној организацији изречена дисциплинска мјера јавна опомена, а 21. 12. 1978. године саобраћајни удес код Сурчина Београд (лакша саобраћајна незгода без повређених) за коју је у
Уређује редакцијски колегијум: Заједничка редакција: Трг Маркса и Енгелса 7. Важнији телефони: це ни уредник: 338-740. Руководилац ООУР: 347-136. Дневна редакција (Деск): 347-027, Југославија 345-361, Спорт 346-236, Дописна мрежа 339-356, Недељна Борба 336-381, Секретар редакције 346-143, Пословни цента за Стваралаштво претплате 335-246, Стенографи 332-971, Телекс: 11104, 11410, 11408. Рукописи се не враћају. Претплата у земљи за је р 393-532,
три месеца — 178.540, шест месеци — 357.080, за годину дана — 714.150 динара. Претплата за иностранство за једа три месеца — 357.080, шест месеци — 714.150 и годину дана — 1.428.300 динара. Авионска поштарина плаћа се посебн претплату у земљи број 60801—602—79 „Борба“ ООУР „Борба“. Број девизног рачуна 6081 1—620—16—101—257310-—00299 иро-рачун за оград. Издаје и штампа Радна организација „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борба“ Б
У
прекршајном поступку ослобођен одговорности (магла и клизав пут),
Горе наведено за Лацковић Фрању се знало када је предложен за високо радничко одликовање као и што се знало када је по трећи пут 27. 04, 1989. године тајним гласањем поново изабран за предсједника Извршног одбора основне организације синдиката, иако му је и протукандидат био цијењен, вредан и свима знан радник, такођер звања возача.
Знало се да му два сина радеу радној организацији, да су вриједни млади људи, један звања дипломираног економисте на референтском мјесту и један звања квалифицираног аутомеханичара и квалифицираног возача који ради као возач, Знало се да је наша радна организација у прошле три године запосвиле 300 младих радника.
а свога раднога виј ковић Фрањо добио је ин њу обитељске куће четири кредита, често — али у малим износима, који када се ревалоризира-
ју по свим законским прописи-
345-139, Свет 347-345
150.000 километара, одбора Синдиката.
нтрала 334-531. Главни и од
дан месец н месец је“ 59.520,
» Трг Маркса и Енгелса 7, По-
ма, дају цијену за 18,61мг стамбене површине. По Правилнику и важећем стандарду, њему као и свакоме раднику ове радне организације са четворочланом обитељи, припада право на кредитна средства 50 одсто припадајућег стана, а што у конкретном случају износи 35мг стана. не 5 нам циљ да образлаже·_““"рвомајску награду рада“ која је додјељена нашем раднику јер је образложење дато свим организацијама и органима надпе (48 одлучују 0 њеном доПе У. Циљ нам је да у цијеИ оповргнемо неточне навоИ како и да наводима из вашег р нка дамо точну и реалну диисизију и објаснимо податке копол во радник Лесингер Паво Ле ашем дописнику тенденциозно у негативном смислу, а које те ви У цијелости објавили. виа нашем раднику ЛацНО рањи овај колектив при9 је као признање свим + одаја колектива и прав : исправак објављеног а 10 “
Исправак тра ради Лацковић фи Редн Над
говорОдељење — 119.040,
еобанка, Бе.
· НО-ПОЛИТИЧК
Фрање, ради на- |
Први број „Борбе“ изашао 19. фебруара 1922. У НО Рату "27, нов у 'зи у Ужицу од 19. октобра 1941, а у Дринићу фебруара 1943. Од ба“ наставља излажење у марта 1948. и у Загребу. ОД „Борба“ се штампа у Тр ствено издање.
а недавно је, по трећи пут,
„ ших пословних пар ин"
свих судионика У 0 Р поје „Првомајске впуе да“, ради саме Мај улоге и мјеста У МУ оћ Никада нећемо ти како је могло до оспораванога је, 1. изјаве једнога а јери ни |е дописник Не пров) изнесени податак, ка“ ред Дневни Лист са свом Д7 се прима зар одневно у Џ ампом А радној организација рраце ачима док чекају и про“ 1 Надамо се да ће У и овај исправан сацињећ |, Овај исправак сључака основу изјава У Њ прија, једничке седи ноголвоћ садашњег Зи др :! диката, предста»
мој“ и сате
се 18
органа и организа) водних радника 05.198 одржаног да па се ист“
не и тражимо Е
Анђелка погоћу Тајник из „"
до #14, 16 бра 1 Од 1. оембра 19
Бео ра пуко
Бео