Borba, 15. 05. 1989., str. 8
m IO O O A LI O O O | II III III TT
: " . ., BORBA 15. maj 1989,
SVET
strana
KINESKO—SOVJETSKI SUSRET NA VRHU POSLE 30 GODINA: Mihail Gorbačov danas u Pekingu
Preko trnja do samita
U savremenoj političkoj istoriji i međunarodnoj hronici teško je naći sastanak o kome se toliko i unapred
raspravljalo, čak i u godinama kada su šanse za njegovo održavanje
ti umesto dosadašnje tri prepreke
Petodnevna „poseta Mihaila Gorbačova Kini najavljena je, još znatno pre nego što sovjetski lider danas kroči na pekinško tlo, širom sveta i nepodeljeno kao događaj dana, nedelje, možda i godine. Ova bezrezervna ocena čula se unapred i od najsuzdržanijih političkih komentator i analitičara i neuobičajeno unapred saopštena uz kvalifikative: istorijski, prekrctnički, sudbonosni... samit u Pekingu. Izuzetnosti ovog kinesko-sovjetskog susreta na vrhu doprinosi, između ostalog, što je to samit lidera velikih zemalja — živimo u vremenu u kojem sve višc do izražaja dolazi realnost brojki, a svaki peti stanovnik sveta je Kinez... Ako se uzme u obzir i mnogoljudnost SSSR, reč je o samitu državnika koji zastupaju bezmalo trećinu čovečanstva. Ukoliko uračunamo da je samit u Pekingu od posebnog interesa za sve socijalističke zemlje, onda smo pred susretom na kojem će se razmatrati pitanje od značaja za većinu čovečanstva.
Značaj predstojećeg susreta u Pekingu ogleda se još i što je u savremenoj političkoj istoriji i međunarodnoj hronici teško naći samit o kome se toliko i unapred raspravljalo, čak i u godinama kada su šanse za njegovo održavanje ocenjivane minimalnim.
Zaleđeni putevi
U trouglu tri najveće silc sveta, kao i u odnosima dve najveće socijalističke države, događaj je čak i kad se među njima ništa ne dogada. A putevi na relaciji dve najveće socijalističke metropole — Moskve i Pekinga — već tri decenije, podsetimo, sleđeni su najdublje, besprimerno i za odnose među zemljama sa najrazličitijim društvenim sistemom. I tako je od onop oktobarskog popodneva 1959. kada su Nikita Hruščov i Mao Cetung na rastanku, upravo na pekinškom aerodromu, svojim sledenim pogledima umesto osmeha uobičajenih za takve prilike, najavili višedecenijs :o ledeno razdoblje, sa obe strane sibirskog prostranstva. Danas, sve je očigledno sasvim drugačije. Stvari su se suštinski izmenile, svejedno da li će maršruta
specijalne Gorbačovljeve letilice ići ka Pekingu preko Sibira ili onih južnih i toplih sovjetskih predela.
Ta maršruta oduvek je u posedu najstrožih poverljivih bezbednos-
nih tajni, a za političke komentare 5
mopla bi biti od značaja samo kao prigodna metafora. Jedna druga metafora, zapravo slika iz pekinške svakodnevnice, neuporedivo više mogla bi pomoći dešifrovanju najnovijeg političkog kursa i pravog stania stvari u kinesko-sovjetskim odnosima. Vezana je za ono Što se desilo početkom maja ove godne.
Po prvi put u 40-godišnjoj istoriji nove Kine, na njenom najvecćem trgu, poznatom Tjen an mcnu, za ove prvomajske praznike nisu izloženi džinovski portreti Staljina, Lenjina, Engelsa i Marksa... Ovaj redosled sa imenima nije slučajan, isto koliko su osnovane i pretpostavkc u neslučajnost izostanka ovih tradicionalnih dekora na glavnom pekinškom trgu. Ima puno osnova za pretpostavke da je po sredi postupak sinhronizovanja između grada — domaćina sa državnim protokolom zaduženim za doček najvišeg sovjetskog gosta.
Osim ovog zvaničnog dekora, ulice i najveći trgovi glavnog kineskog grada bili su proteklih majskih dana pozornice prizora sasvim suprotnih državnom protokolu: poprišta masovnih demonstracija. One su samo prvih dana bile studentske, a kasnije i sa učesnicima ostalih društvenih staleža, u socijalizmu nazvanih „slojevima“.
Značaj kontrasta
Spominjanje ovoprolećnih pekinških zbivanja u okviru posete najvišeg gosta iz Moskve ima svoje objašnjenje, i opravdanje, u kontrastiranju Kine — nekad i sad: ne toliko davno ulice i trgovi kineskih gradova bili su pozornice spektakla prilikom dočeka stranih državnika, čak i onih formata nepribliznog, Gorbačovljevom. Kada Mihail Gorbačov. danas zakorači kineskim ulicama i trgovima, dalekoistočni spektakli biće samo uspomene u našim sećanjima na vremena koja su, prema svemu sudeći, davno prošla. Kinu danas sagledavamo iz političkih rakursa svakodnevice, s kritičnošću koja je najmanje protokolarna.
Kinu su proteklih nedelja posetile ne samo mnogobrojne zvanične diplomatske i druge delegacije
" već i predstavnici sovjetskih redakcija, U sovjetskim listovima „mogli smo poslednjih dana pročitati napise neuobičajene za ono što se dosad u štampi ove zemlje moglo pročitati o kineskoj stvarnosti. Bilo je tu i tradicionalne serioznosti, ali i dosad neuobičajene otvorenosti, bez suvišne protokoJarnosti uobičajene pri ovakvim prigodnim posetama.
agp:inninanisniinupinairan pu aia ninja gigumnenunisgizuyDamssteresheysernlitjagins inknesrspe aiessahss akerrE Sedai eeej SAVAKii Si USiKS2, Sta ay e a a a rg
Šta su sovjetski novinari uočili kao najvažnije u susednoj velikoj socijalističkoj zemlji?
„Stanovnik bilo kojeg našeg grada, čak i Moskve, izgubiće se kada vidi trgovačke ulice Pekinga, Šangaja ili Kantona: prodavnice i dućani puni svega i svačega, robe za svačiji ukus. Tu se javlja zaboravljen ili nama čak sasvim nepoznat utisak obilja, premda u Kini kažu da je potražnja, u celini uzev, veća od ponude i da se na tržištu oseća deficit robe“.
Ovako iz Kine izveštava sovjetske čitaoce u poslednjem aprilskom broju izveštač uglednog moskovskog nedeljnika „Novoje vremja“. Na osnovu citiranog, ne pomisli se da je u sovjetskom nedeljniku reč o prigonom tekstu pred dugo očekivani međudržavni samit. Reč je o poređenju sa sopstvenom stvarnošću, pri čemu sovjetski izveštač daje prednost zemlji u kojoj je snabdevenost gradova ipak bolja, u kojoj nema redova i višesatnih čekanja bar za one Osnovne potrebe Wrađana — prehrambene, odevne i druge.
Pročitaćemo ovih dana u sovjetskim listovima napise i opise u kojima se govori i o naličjima politike i Gengove smelosti da beskompromisno forsira zakon o tržišnom privređivanju. Kineski domaćini upozoriće sovjetske novinare: „Tamo u Kantonu, možda će vam biti neprijatno, tamo se sve gleda kroz novac.“ I zabeležiće svojetski novinari osim prednosti i one tamne strane kineskog pro-
AVION, (oo Xa
uspch privredne reforme — nama najviše nedostaje... I sada situacija nije tako jednoznačna: novca je više (i to znatno) kod nas, a robe koja se za njega može nabaviti — u Kini. Nama je ona nedostupna jer je nemamo, a većini Kineza — jer nemaju novca“.
U Kini se sa izuzetnom pažnjom prati i analizira upravo pisanje sovjetskih posmatrača i analitičara. Jer, analize sa Zapada su odavno dobro poznate. Najpoznatiji sinolozi i kremljolozi na Zapadu su, pred predstojeći samit u Pekingu, u analizama svoja viđenja saželi ukazivanjem na razlike dvojice reformatora:
„Glasnost na Gorbačovljev način sigurno je uhvatila korena u Kini. Vrlo verovatno zbog toga što su Kinezi — u čemu su lideri i narod, bar na početku, bili složni radije dali prednost privredi zanemarivši političke reforme. Kinesko opredeljenje, koje Teng Hsjao Ping zastupa već deset godina i koje se sastoji u tome da se prvo razvije privreda, u stvari je u suprotnosti sa opredeljenjem Gorbačova koji želi da Sovjetima pruži nešto više, makar demokratiju, i mnogo toga manje nego što danas imaju Kinezi.” Kao potvrdu svojih tvrdnji njihovi zagovornici kao dokaz navode i primer: u SSSR je dugogodišnji disident Saharov isforsiran za deputata...
U Kini vlast ne haje za mnogobrojne apele da oslobodi najpozna-·
ocenjivane minimalnim & Tri prednos-
dašnje „tri prepreke“, u Pekingu sada ukazuju na tri prednosti u budućim kinesko-sovjetskim odnosima: velika prirodna bogatstva zemlje — suseda, neiscrpna i jeftina kineska radna sanga, i kapital — japanski. U poslednje vreme sve se učestalije kao finansijer budućih kinesko-sovjetskih poduhvata spominje i Južna Koreja.
U Pekingu još otkrivaju kako su budućim sagovornicima iz Moskve pripremili” papire. za oko 16.000 zajedničkih projekata. Među njima najveći su „veliki programi saradnje za gajenje useva i pro: izvodnju hrane“.
Od hrane i privrede se živi, međutim, na predstojećim razgovorima u Pekingu time će se, po prirodi stvari, baviti brojni eksperti u delegacijama obe zemlje.
Ključne teme
Šefovi delegacija i lideri dve zemlje, Teng i Gorbačov, posvetiće vreme i pažnju nesumnjivo onim ključnim strategijskim temama i problemima u odnosima dve velike zemlje. Susret na najvišem nivou, prvi za tri decenije — u tome su saglasne obe strane — predstavlja krunu dramatičnog razdoblja i „puta zaista posutog trnjem, koji su dve velike zemlje prevalile ka izradi strategije novog mišljenja“, kako u unutrašnjim tako i u međunarodnim odnosima i globalnim temama.
U poslednje vreme u kineskoj politici primetne su temeljne pro-
20009
Crven-Kina: „Bako, otkad su ti zubi tako mali?!“
Toplo-hladna hronika
Prvi sporazum o zajedničkim principima za rešavanje odnosa izmeću Saveza SSR i Kineske Republike potpisan je u Pekingu, 31. maja 1924. godine. Tada se Sovjetski Savez, uvažavajući suverena prava i interese Kine, dobrovoljno odrekao specijalnih prava i privilegija koje je tokom proteklih decenija, zahvaljujući vojnoj nadmoćnosti, često koristila carska Rusija. U skladu sa duhom ovog sporazuma, odnosi između SSSR i Kine trebalo bi da se grade na novim osnovama, jednakosti, uzajamnosti i pravednosti. Međudržavna saradnja između dve velike zemlje naročito je intenzivirana pre 40 godina, nakon formira-
nja NR Kine.
U toku proteklih 40 godina, sovjetsko-kineski razgovori na najvi-
šem nivou održani su:
— od 16. decembra 1949. do 17. februara 1950, u toku posete predsednika Centralne vlade NR Kine Mao Cetunga Sovjetskom Savezu;
— U septembru 1952, prilikom posete delegacije NR Kine koju je predvodio predsednik Državnog saveta NRK Ču Enaj Sovjetskom Sa-
vezu;
— u novembru 1957, prilikom posete kineske delegacije na čelu sa predsednikom CK KP Kine i predsednikom NR Kine Mao Cetungom Moskvi, povodom savetovanja komunističkih i radničkih partija na kojem je učestvovala i kineska delegacija;
— prvi sekretar CK KPSS i predsednik Ministarskog saveta SSSR N. S. Hruščov i predsednik kineske partije i Republike Mao Cetung sastali su se u Pekingu u vremenu od 31. jula do 3. avgusta 1958. godine;
— povodom proslave desete godišnjice osnivanja NR Kine, u oktobru 1959, došlo je i do poslednjeg zvaničnog susreta na najvišem nivou i razgovora između N. S. Hruščova i Mao Cetunga.
Kineska partijsko-državna delegacija, na čelu sa zamenikom predsednika CK i predsednikom Državnog saveta NR Kine Ču Enlajem prisustvovala je u novembru 1964. proslavi 47-godišnjice oktobarske revolucije. U novembru 1960. godine Moskvu je takođe posetio i tadašnji
predsednik NR Kine Liu Šaoči.
U Pekingu je 11. septembra 1969. godine došlo do susreta predsednika Ministarskog saveta SSSR A. N. Kosigina, prilikom njegovog proputovanja iz Vijetnama, i razgovora sa predsednikom Državnog saveta
NR Kine Ču Enlajem.
Ovogodišnji susret na najvišem nivou pripremljen je krajem prošle i početkom ove godine, posetama šefova diplomatija dve zemlje Čijen Ćićena Moskvi i Eduarda Ševardnadzea Pekingu.
| speriteta: korupciju, nezaposlenost, inflaciju, prostituciju...
Uprkos tamnim stranama kineskog već desetogodišnjeg iskustva u sprovođenju reformi, sovjetski novinar u jednom će ostati nepokolebiv: „Narod u Kini je već uspeo da oseti ukus novog, ne.samo slobodnijeg već i imućnijeg života. Spoznao je povezanost između jednog i drugog, te možemo biti sigurni da povratak na staro neće dozvoliti. Upravo to — stanovništvu vidljiv
tijeg kineskog disidenta Vej Đinšenga, Osim svojih prethodnica mnopobrojnih diplomata i novinara, Mihail Gorbačov sada vodi sobom u Peking i zapaženo brojnu ekipu privrednika i ekonomskih stručnjaka. Obe strane neskriveno ukazuju i naglašavaju kako će samit pre svega biti posvećen bilateralnim pitanjima i unapređivanju saradnje, pre svega ekonomske i naučno-tehnološke. Umesto dosa-
mene u pristupu najvažnijim međunarodnim pitanjima: odnosima sa SAD i SSSR, globalnoj bezbednosti i razoružanju, međunarodnoj saradnji (posebno ekonomskoj). Za primetne promene u stavovima prema Moskvi, nesumnjivo ije veliki doprinos prestrojavanja u SSSR.
Podsetimo samo na najvažnije: pritisak SSSR da likvidira rakete srednjeg i kraćeg dometa u Aziji, smanjenje sovjetskih vojnih grupacija na granici sa Kinom i Mongolijom; spremnost SSSR da napusti vojnopomorsku bazu Kamran u Vijetnamskom zalivu, izjava Gorbačova da granica dve zemlje ide sredinom matice reke Amur; uvažavanje nezavisne i samostalne politike Kine, njenih interesa na Zapadu i samostalnih pristupa odnosima sa ostalim socijalističkim zemljama i, kao krunski dokazi Gorbačovljevog realizma i spremnosti za novu politiku, spremnost Moskve za razrešenje avganistanskog i kampučijskog pitanja.
Današnji kineski gost Mihail Gorbačov primetno je i pozitivno „razoružao“” svoje oprezne domaćine u Pekingu još pre dve godine. Prilikom dolaska njegovog glasnika, poznatog diplomate Igora Rogačova, na pregovore u Peking, novinari su postavili pitanje: „Da li u svojim diplomatskim koferima nosite odobrenje za popuštanje bar kod jedne od tri prepreke?“ Glasnik iz Moskve izjavio je nešto što se i danas spominje, a što je u Pekingu tada zapanjilo ne samo novinare: „Jednu, dve, tri prepreke... Ako one zaista postoje, imam sva ovlašćenja za njihovo rešavanje, čak i za četiri, pet prepreka, svejedno koliko ih postojalo...“
Tri, manje ili više prepreke to je bila višegodišnja tema analitičara kinesko-sovjetskih odnosa. Danas je očigledno i u tome je postignut veliki stepen saglasnosti: zahvaljujući ukupnom razvoju odnosa u svetu, prepreke za razvoj saradnje između dve najveće socijalističke zemlje sve su manje iz oblasti međunarodne, a sve više u domenu unutrašnje politike, nerešenih pitanja i protivrečnosti savremenog socijalizma.
Vladimir MATOVIĆ
NAŠ SAGOVORNIK: DENIS SASKIND, PARTNE
„GOLDMAN—SAKS“
R U NJUJORŠKOJ PRIVATNOJ INVESTICIONOJ BANc;
Prednost teških vremena
Zašto smo baš u ovom trenutku dobar partner kad mu loše ide,
lje
„Zašto smo baš u ovom trenutku zainteresovani za saradnju sa Jugoslavijom? Jednostavno — ako ste nekom dobar partner kad mu loše ide, podrazumeva se da ćete mu mnogo lakše biti partner i kad mu krene nabolje“. Ovo je u razgovoru za „Borbu“ rekao Denis Saskind, partner u privatnoj investicionoj banci „Goldman—Saks“ u Njujorku.
Ovakav odgovor postaje tim zanimljiviji ako se zna da ga je dao čovek koji je zadužen za odnosc ove, jedine privatne među vodećim investicionim bankama na Vol stritu, sa centralnim bankama drugih država, to jest — sa stranim vladama. Punu težinu, međutim, Saskindove reči dobijaju kad se zna da je „Goldman—Saks“ jedna od najjačih banaka na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti i da je njena ukupna aktiva u 1988. godini iznosila neverovatnih 51 milijardu dolara.
Zlato, pre svega
„Poslovanje sa vladama drugih zemalja u našoj banci baca u zasenak poslovanje sa, recimo, kompanijama drugih država. Nema tu neke velike filozofije — više volimo veće od manjih poslova i zato se orijentišemo pre svega na vlade“, objašnjava Saskind, koji svoj posao definiše ovako: „Činim sve da druge države i kompanije požele da s nama sklapaju poslove“. U detalje moguće saradnje sa našom zemljom naš sagovornik nije želeo da ulazi, jer kaže da njihov poslovni bon—ton ne dozvoljava da se o drugim državama razgovara bez njihove saglasnosti. Međutim, čuli smo ovo: „Za Jugoslaviju bih rekao da sa njom imamo ozbiljan poslovni dijalog, da određene oblike saradnje razvijamo već osam godina, a da neki oblici trgovine napreduju“.
Stvari ipak postaju nešto jasnije iz objašnjenja o saradnji sa drugim državama:
„Više sektora naše banke sarađuje sa suverenim državama. Jedan prodaje hartije od vrednosti SAD vladama koje imaju višak sredstava, drugi sektor bavi se trgovinom stranim valutama, naftom, dragocenim metalima i kafom. Vrlo važna delatnost je kupoprodaja zlata. Mnoge centralne banke „šetaju“ svoje zlatne i devizne rezerve, pa im mi omogućjemo da ih smanjuju ili uvećavaju prema njihovim potrebama, to jest, da svoje zlatne rezerve „izbace“ na tržište, umesto da budu sterilne. Interes drugih zemalja za ovakve poslove je u tome što mogu da do-
đu do dolara ili druge valute po nižoj ceni nego da se opredele za druge finansijske transakcije“, priča Saskind. i
„Naši prioriteti su, razumljivo, države sa kojima možemo sklopiti najbolji biznis. Vrlo smo aktivni na Dalekom istoku. U tom regi!onu sarađujemo bukvalno sa sva-
zainteresovani za saradnju sa Jugos podrazumeva se da ćete mu mnogo
„Posebno bih pomenuo saradnju sa BSP koja je ICT no uspešna. Nedavno penzžion!sani S0VerheF Narodne banke Mađarske me je prilikom našeg poslednjeg susreta baš podsetio na pravi početak uspona našeg poslovanja krajem 70—tih godina, kad je ova zemlja bila u finansijskoj krizi. "Tad su svi drugi izišli iz Ma-
lavijom? Jednostavno — alo ste nekom lakše biti partner i kad mu krene naby.
„Međutim, moram Treći da sa, „radnja sa zemljama „trećeg sveta“
ide mnogo teže, jer one nemai novca da kupuju američke hartije od vrednosti, ili bilo čije hartije oj vrednosti. nost za njih je da Dpozajmljuju nq. vac ili da izlaze na međunarodno tržište sa svojom robom. Zato mi sa proizvođačima plemenitih me-
|
(~
WNSSSSSSSRNO
kom državom. Sa Južnom Afrikom smo, opet, potpuno preostali da sarađujemo pre nekoliko godina jer su zapadne vlade zaključile da nije najpametnije sa njima sklapati biznis, iako su najveći proizvođač zlata u svetu.
„Pitate za Istočnu Evropu? Sa njima imamo vrlo staru saradnju — sa jednom sovjetskom bankom specijalizovanom za spoljno—trgovinski promet sarađujemo još od 1923. godine. Njihovo sadašnje otvaranje, započeto dolaskom Gorbačova i njegove perestrojke, osvežavajuće je i dobrodošlo i, naravno, pozitivno se odražava na biznis. To se vidi i po sitnicama. Pre nekoliko godina je, na primer, Stejt department umeo da oteže sa izdavanjem viza našim sovjetskim partnerima, a sad je sve to mnogo lakše. Međutim, mislim da je ipak zanimljivo da smo bez prekida poslovali i u najhladnijem hladnoratovskom periodu. Ja sam, recimo, putovao u Sovjetski Savez i tokom najgorih godina hladnog rata, isto kao i u boljim vremenima.
4;
ORO OJ
đarske, rekao je, vi ste ušli', To kaže Saskind — naravno ne znači da će nam dati posao ako smo skuplji od drugih, ali znači da ćemo u startu verovatno imati nešto veće šanse. Samo sam ja, da ne govorimo o drugima iz naše banke, u Narodnoj banci Mađarske bio 25 do 30 puta, što je stvarno mnogo za jdnog Amerikanca.
Niži i viši ministri
„Međutim“, — naglašava Saskind — moram da kažem da sc države u istočnom bloku u znatnoj meri razlikuju jedna od druge u pogledu njihovih želja. Samim tim su različite i naše mogućnosti da sklapamo poslove“.
Kako stvari stoje sa zemljama u razvoju?
Saskind kaže: „Od nekih afričkih zemalja kupujemo kafu. Uopšte, u Africi su naši interesi vezani najpre za proizvođače plemenitih metala, posebno zlata i kafe. Uspostavili smo, recimo, saradnju sa Zimbabveom koji je upravo otvorio rafineriju plemenitih metala.
peer ({{L|||.JESTMI|NNSN ao bla 0
AG OOU OOU
e
(„Frankturter algemajne“)
tala — pored Zimbabvea, pomenuo bih i Čile i Peru — sarađujemo tako što hjihove sirovine „sprovodimo“ do tržišta.
„Razume se da su nam veći interesi u ekonomski stabilnijim zemljama. Tako sa Južnom Amerikom znatuo manje sarađujemo ovih dana, jer teško da bismo mopli izići na kraj sa njihovim kreditima. „Međutim, negde se mora početi. Ova kompanija postoji od 1869, godine, pa verovatno zato dugo· ročnije razmišlja, Dakle, ne mesec ili godinu dana nego pet ili deset godina unapred.
„Računamo ovako — zaključuje Saskind. — Ako pomognemo 1ekoj zemlji da sad na tržište izvede svoj koncentrat bakra ili neprečišćenog zlata, očekujemo da ćemo, kad pređe na lukrativnije poslove, u toj državi znati prave ljude. Sad poznajemo niže ministre ali će 0ni za pet godina biti viši ministri... Dosad. ta logika nije omanula“.
Roksanda NINČIĆ
POLjPOLITIČKA SCENA: Odstranjivanje ostataka staljinizma
Promenama protiv posledica
Samo duboke političke i društveno-ekonomske refo autokratskog načina upravljanja zemljom i društvo
cije PURP
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
(Varšava, maja) — Na nedavnoj zemaljskoj konferenciji delegata PURP usvojena je i razolucija o odstranjivanju ostataka i konsekvenci staljinizma u Poljskoj. U tom dokumentu, 'koji je objavila „Tribuna ludu“, između ostalog se kaže: „Staljinizam je bio izopačivanje procesa formiranja socijalističkog društva — negiranje osnovnih ideja i humanističkih vrednosti socijalizma: društvene pravičnosti, vlasti naroda, poštovanja čoveka, njegovog dostojanstva i prava. Zaustavio je razvoj i ograničio stvaralačke mogućnosti socijalizma, ostavio mračnu senku na njegovom moralnom liku. U unutrašnjem životu partije izrazio se u zamenjivanju demokratije krajnjim centralizmom, vodio je nestanku kritike. Javljao se, pre svega, u eksponiranju represivnih funkcija države, kršenju prava, neosnovanom i zločihačkom proganjanju pretpostavljenih protivnika sistema”. U dokumentu se zatim ističe da je teški proces formiranja poljskog modela narodne demokratije bio prekinut staljinističko-dogmatskim prevratom u politici partije, u leto 1948. godine. Dotadašnji poljski put u socijalizam okvalifikovan je kao desničarsko-nacionalističko skretanje. Staljinistički proces: išao je uporedo sa narušavanjem načela suvereniteta, ravnopravnosti i partnerstva u odnosima
između Sovjetskog Saveza i Po· ljske, između KPSS i PURP.
„Poljska, slično kao i druge zemlje koje su krenule putem soci·
jalističkih društvenih promena, bolno je osetila posledice staljinizma u svim oblastima života — naglašava se. Društvo je pritiskao centralistički, birokratizovani sistem vlasti, koji je u osnovi ograničio građanske i političke slobode. Društveno i ekonomski neophodna industrijalizacija sprovođena je na voluntaristički način uz neuporedivo visoke društvene štete. U poljoprivredi je bilo pokušaja nametanja prinudne kolektivizacije uz upotrebu brutalnih metoda da bi se skršio otpor seljaka...”
Nedovoljne kritike
Ističe se, takođe, da su drastično zloupotrebljavane represivne iunkcije države, kršenja prava, a neosnovane i bespravne represije bolno su osetile hiljade nevinih
· građana. Ipak — tvrdi se — stalji-
nizam u Poljskoj nije bio tako drastičan i krvav kao u nekim drugim zemljama narodne demokrati-.
tavog društva. One su u sebi krile žarište neuspeha i budućih društvenih konflikata”.
U dokumentu se zatim govori o konkretnoj odgovornosti pojedinih poljskih rukovodilaca iz razdobija staljinizma: „Čelna politička figura tog razdoblja bio je Boleslav Bjerut. Ne mogu se dovoditi u pitanje njegove zasluge iz rata i stvaranja temelja socijalističke državnosti Poljske u njenim novim, pravednim granicama. Ipak, aktuelno stanje istorijske nauke dozvoljava da se ustvrdi da Boleslav Bjerut snosi posebnu krivicu za staljinizaciju u Poljskoj, uključujući i kršenje zakonitosti, On je inspirisao brojne, neopravdane procese i izricanja visokih sudskih presuda. Inicirao je neopravdana hapšenja i falsifikovane optužbe protiv grupa čelnih funkcionera Poljske radničke partije, pre svega protiv Vladislava Gomulke i Mari-
rme mogu biti garancija protiv recidiva birokratskog i m u celini — ističe se u dokumentu zemaljske konferen-
nja, u čijem sastavu su, pored B0leslava Bjeruta, bili Jakub Berman i Stanjislav Radkjevič, a u njenom radu su učestvovali i Hilari Mint, Franćišek Južvjak i Franćišek Mazur. Posebno mračnu ulogu odigrali su tadašnji članovi rukovod" stva Ministarstva javne bezbcd' nosti, a naročito deseto odeljenjč, kao i rukovodstva vojnih organa gonjenja i pravosuđa“.
Partijska konferencija, kako 56 ističe, „izjašnjava se za punu političku i moralnu satisfakciju žrtva” ma staljinističkog bezakonja 1 Nj! hovim porodicama, za brigu 0 iji” hovom nezaboravu... Predlažemo odgovarajućim državnim organ! ma da se period neosnovanog bo: ravka u logorima na prinudnom radu ili u zatvorima uračuna U radni staž i time omogući sticanje penzijskih prava...“
Konferencija takođe smatra da
Znači, jedina moguć.
| 28 O 0. >
«~ > XX x — ~
= .— “
PIVOT zTr 7?
će „duboke političke i društveno-ekonomske reforme dovesti do potpunog eliminisanja posledica staljinizma i stvoriti stalne garancije koje će štititi od povratka centralističkih i birokratskih formi privrednog i političkog života, kao .i autokratskog načina vršenja vlasti. U tome se izražava duboki smi sao obnove i promena koje vode socijalističkoj parlamentarnoj de mokratiji, samoupravljanju gra đanskog društva, racionalnoj privredi zasnovanoj na ekonomskim zakonitostima... Takav je smisaO promena u partiji koja svoju sis“
jana Spihalskog. Tereti ga i suprotstavljanje procesu destaljinizacije i posle smrti Staljina i pogubljenja Berije. Ta delatnost Boleslava Bjeruta ne može se prepustiti zaboravu”. je, pogotovo u SSSR. Već 1956, kaže se, PURP je osudila staljinizam, odlučno se ogradila od prakse kršenja zakona i inicirala ili nastavila ranije započete procese rehabilitacije. Puna satisfakcija žrtvama
„Odgovornost za realizaciju represivne politike snosi tadašnji Politibiro CK PURP, kao i njegova Komisija za nadzor organa gonje-
„Ipak, kritika nije sasvim dosegla do korena deformacija, nije bila dovoljno konsekventna. Neprevaziđene do kraja, razne posledice Staljinizma niz narednih godina oplerećivale su funkcionisanje partije, države, privrede, život či-
-
Iziava fa danas temsku ulogu želi da ostvaruje po" o litičkim metodama, u partnerskoi | saradnji sa koalicionim saveznici" |;
OON TA Teral ua0 i O ORO Pe ; ma, u tesnoj vezi s radnim La a
~ S a za ; DS; Ćć
. „Pozivam Izrael da sedne sa nama za pregovarač. ma. n skladu sa zahtevima dem W ki sto i zajedno ostvarimo mir hrabrih.“ O 7E VOSP O) w JASER ARAFAT, lider PLO Nikola BURZAN |,