Borba, 13. 03. 1991., str. 2

без мудрости

Ž СРЕДА, 13. МАРТ 1991. ГОДИНЕ

Пише: Грујица Спасовић

Ако је суштина демократије пре свега у толеранцији, онда је Народна скупштина Србије у ноћи између понедељка и уторка — пала на испиту. Парламентарна већина — уз часне изузетке — није показала довољно ни жеље, ни стрпљења (или — више такта — како би рекао Батрић Јовановић) да чује глас опозиционе мањине и на прави начин се суочи са догађаима на Теразијама. Ровови су били дубоко ископани још пре седнице, улоге добро научене. Нетрпељивост, готово отворено непријатељство, искључивост у оптуживању само једне стране, позивање на јединство пред албанским сепаратизмом, повампиреним усташтвом, завером Ватикана, фундаменталиста и ЦИА — деловао је као аргантно потцењивање зрелости више десетина хиљада студената, интелектуалаца, грађана који нису прихватили ни узроке ни последице „званичне верзије“ београдске „крваве суботе“. Нису криви „ни Хрвати, ни Словенци“, кривци су овде, у овом граду. А „мноштво без јединства је конфузија, али је зато и јединство без мноштва — тиранија“. (Блез Паскал).

Зло у политици почиње тамо где се на противника гледа као на издајника, на непријатеља који нас „замајава“ и који је у „служби мрака и покоља“. Ту онда више нема простора за дијалог. Бар две чињенице морале су да упозоре посланике да је враг однео шалу и да парламент мора да се уздигне изнад политичке математике о већини и мањини и ужих страначких интереса. Демонстрације на Теразијама и широка подршка коју су студенти добили недвосмислено су потврдили да они нису за било какву Србију, нити за јединство по сваку цену, већ само за демократску Србију. И друго: ни после четрдесетак сати протеста, уз глад, жеђ, ветар, умор, противуречне информације и дезинформације, на Теразијама није било ни једног изгреда, ни једне туче, ни једног поломљеног излога. Може ли се, и после ове чињенице, тврдоглаво инсистирати да је за жртве и лом у суботу крива — само једна страна2

Бар у нечему су се и већина и мањина сложиле: на Теразијама нису непријатељи, већ наша деца! Међутим, изгледа да нису били довољно храбри и мудри да из тога извуку праве закључке и консеквенце. А математика у свакој политици која одбија да се суочи са правим чињенинама показује да су два и два, у најбољем случају — пет.

Последњи споменик неслози

„Нека гробови погинулих Бранивоја и Недељка буду последњи споменик кога Србија подиже својој неслози“. Ову кратку поруку народног посланика Милета Јањића, прочитао је јуче председник Скупштине Слободан Унковић, позивајући посланике да, минутом ћутања, одају славу погинулим.

ОТАЋАЈ ДОНА

ЗАВРШЕНА ДВОДНЕВНА СЕДНИЦА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

БОРБА

Неочекивано, око пола десет, пошто је ослобођен Вук Драшковић на седницу се вратили посланици опозиције 9 Шефови посланичких група позвали на мир, дијалог и разборитост Ф Расправа о демонстрацијама 20. марта пошто јуче формирани анкетни одбор припреми материјал

Београд — Србија је синоћ, макар привремено, доживела међустраначко помирење. У „историјској паузи“ између пола осам и пола десет испуњен је и један од најважнијих захтева студената и опозиције на слободу је пуштен Вук Драшковић — тако да је председник Народне скупштине Слободан Унковић могао задовољно да закључи: „После тачно два месеца и један дан од нашег конституисања, опет смо се сви окупили“.

Након тога, овој атмосфери задовољства придружили су се и шефови посланичких група.

— Радује ме што је победила разборитост, на срећу грађана Србије, рекао је др Драгољуб Мићуновић. Помисливши на два пала живота, не могу да се не запитам да ли је требало доћи до понора да нам се то више не би догодило. Надам се да ћемо убудуће гајити дијалог и толеранцију, грешке настају када се, с једне стране, искључиво рачуна на емоције, а с друге на силу. Србија ће сутра много мање личити на бољшевички бастион, како то неки, с великом злурадошћу, желе да нас виде. Ми нисмо били подељени на странке, већ на грађане који су имали различите информације, данас смо направили корак напред у демократизацији друштвеног живота. Нека убудуће наш Парламент буде позорница лепих дијалога, супротстављања мишљења, пожелео је на крају шеф посланичке групе Демократске странке.

Поручујући да демонстрације од 9. марта нису биле, како је то негде представљено, „против Срба ван Србије“, Слободан Ракетић је приметио да су се многе информације пласирале преко медија тако да изазову мржњу према СПО-у и опозицију.

— Не треба да се плашимо разлика међу нама, биће и даље супротстављених мишље-

УЛИЦА ПОСЛЕ ПАРЛАМЕНТА: ДЕ До Мићуновић идр сан Унковић и други посланици на изласку из Скупштине СР Србије

Сви за истим столом

Искористивши, како сам рече, „ову дивну атмосферу која је поново враћена у Скупштину“, посланик Владан Гајић предложио је да већ колико сутра, или наредних лана, председник Милошевић, прими лидере свих опозиционих странака и тиме потврди нову Скупштинску атмосферу. Затражио је да се и парламентарне групе, ових дана, окупе и, такође, потврде својим ставовима ову атмосферу; изразио је жељу да се у свим градовима Србије, за истим столом, окупе представници свих регистрованих легалних партија и да се договоре како да се политички живот са улица врати у институције, и око свега што је услов нормалног функционисања политичког вишестраначког система. — Дубоко сам уверен да оно што сам осећао још колико пре сат-два, да је то дефинитивно ишчилило из Србије, а прошла ми је кроз главу она мисао нашег великог књижевника: „Боже како се у овој земљи брзо смркава!“. Ове речи су пропраћене аплау-

зом.

ња, некад ћемо се и посвађати, рекао је шеф посланичке групе СПО. Опозиција не жели власт већ духовну обнову српског народа, који је у послератном периоду и материјално и духовно опустошен.

„Величанственост тренутка“ лидер ДЗВМ Андраш Агоштон дефинисао је тиме што се успело издејствовати да Скупштина делује као вишестраначка, „да се и на другој страни чују мишљења о којима вреди размишљати“. Све партије овде желе добро Републици, то жели и Демократска заједница војвођанских Мађара, а надам се да ће о таквим нашим ставовима, после ових смена у медијима, сазнати и шира јавност.

На крају се посланицима обратио Зоран Соколовић, шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије. Он је рекао да су посланици имали тежак и одговоран задатак да размотре стање настало 9. марта „као последица рушилачких демонстрација“.

Мислим да делим мишље- –

ње не само посланика већи

грађана Србије, српског наро-

да и Срба ван Србије да се више не догоди оваква ситуација и да водимо расправу какву смо водили, пожелео је Соколовић. Морамо рећи да је демократија била угрожена, да

- су били нападнути витални те-

мељи-уставност, демократија, људски животи. И зато, сви они који су томе допринели

сносиће одговорност пред српским народом и историјом. А оно што се збивало у преподневном делу седнице, не само да се није указивало да ће посланици, на челу са председником владе Зеленовићем, заједно одшетати до Теразија — него је изгледало да ће се после одласка посланика опозиције, Скупштина вратити свом старом, једнопартијском саставу. Најпре, због великог броја пријављених дискутаната, расправа о Владином извештају о демонстрацијама одложена је за 20. март, пошто јуче именовани одбор (осам посланика СПС и три из опозиције) припреми материјал о демонстрацијама. Друго, како

је и најављено, у раду Парламента учествовали су поподне само (повремено) шефови опозиционих посланичких група и понски посланик парламентарне мањине, док се већина опозиционих посланика раду седнице прикључила тек после „историјске паузе“.

Кренуло је „на нож“: најаву председника Скупштине да „реч има Драгољуб Мићуновић“, посланици СПС примили су с негодовањем, након чега је Мићуновић кренуо ка вратима, и тек на молбу председника и посланика Прље, дошао за говорницу.

— Свима је нама стало до јединства српског народа, рекао је вођа Демократске странке, Ко год мисли да је већи патриота од других — треба да буде сам себи сумњив. Огромну већину у Парламенту чине посланици СПС и зато не разумем оваква реаговања на оно што говори опозиција, коју би та већина требало да негује као свој коректив. јединство Србије постиже се или споразумом и разговором или ће то јединство бити монолитно, а оно не доноси просперитет. У једним новинама сам прочитао метафору „Очеви на Ушћу — деца на Теразијама“. Шта се

све заиста дешавало ових дана:

требало би да каже паритетна

комисија која би показала слику и једне и друге телевизије. Оно што је довело до тога да опозиција напусти седницу јесте покушај да се она криминализира, назове велеиздајничком, а неки министри чак позову и на обрачун с њом. Пуно је теза о завереницима, спрези спољњег и унутрашњег непријатеља, петој колони. Ако се тај арсенал оптужби који је употребљаван у једнопартијском режиму чује у Скупштини, како човек може у њој

да седи, завршио је Мићуно-

вић.

Свој први наступ у Скупштини посланик Росић (СПО) искористио је да позове посланике на поштовање“ туђег мишљења, на бављење дневним редом, у складу са Пословником, али и „на посвећивање додатне пажње захтевима младих људи“.

- - --{—-— aa —— ма