Borba, 24. 02. 1992., str. 2

(04 dopisnika Borbe“)

Vašington. — Savct bezbednosti je u pctak uveče najzad donco dugo očckivanu rezoluciju o slanju mirovnih snaga UN u našu zemlju — ali to jc provizorni dokument, koji ćc kroz pctnacstak dana morati da bude dopunjavan. Sa nama je, od početka, sve išlo sporo i komplikovano, pa jc tako ostalo do kraja — ı sad kad sc činilo da će bar taj dco posla biti završen!

O finansijskom problemu se prošle nedelje dosta govorilo i to Je, kao što se videlo, učinilo da se protok „plavih šlemova“ prema Jugoslaviji uspori i svede na minimum, u iščekivanju da u međuvremcnu dođe do punog razjasnjava oko nekih vrlo važnih pitanja. UN su u finansijskoj „buli“, za tekuće mirovne operacije u svctu imaju ncnaplaćcna dugovanja od prcko milijardu dolara, a jednogodišnji boravak 14.389 njihovih ljudi na našem tlu (13.340 vojnika, 530 policajaca i 519 civila) trebalo bi da košta — prema prvom proračunu — 634 miliona dolara.

Najveća operacija

Pošto UN predstoji ovih dana ı slanje kontingenta od dvadesetak hiljada plavih šlemova u Kambodžu (mi ı naš nesvrstani prijatelj Sihanuk možemo da se pohvalimo da su to dve najveće орсгасје оме vrste u Evropi i Aziji u istoriji svetske organiza-– cije), Savct bezbednosti Je pred vikend bio prinuđen da uradi ono što je u tom trenutku jedino

INTEGRALNI TEKST REZOLUCIJE SAVETA BEZBEDNOSTI O AKCIJI PLAVIH ŠLEMOVA U JUGOSLAVIJI

јепо

Sastav međunarodnih mirovnih snaga znaće se tek kroz dve nedelje, budžet operacije takođe e Zabrinutost zbog para, Babića i Tuđmana

bilo izvodljivo. Đa formalno ozпас! početak „Opcracije Jugoslavija“, s tim da njena kompletna konstrukcija bude završavava u „hodu“.

„Taj predlog, sa prečišćenim budžetom, imaćemo, nadamo se, za dve nedelje i tada ćemo se ponovo sastati, da donesemo odluku koju će, što se tiče finansija, morati da verifikuje Generalna skupština“ — kaže tim povodom predsedavajući Saveta bezbednosti Amerikanac Pikering. „Na generalnom sekretaru je da odluči koje ce sada snage i u kom sastavu krenuti u Jugoslaviju kao prethodnica, a na nama je da očekujemo da ćemo dobiti predlog realnog budžeta, koji će biti prihvatljivi za Generalnu skupštinu“.

Pare se jesu pojavile kao ozbiljan problem u realizaciji Rezo-

Bez komentara

— Barselona. — Odluka Saveta bezbednosti o slanju „plavih šlemova“ u krizno područie u Hrvatskoj dobila je vidan

publicitet u španskoj štampi ali

za sada nema nikakvih komentara. Informacije su bez komentara, u većini novina sa ucrtanim geografskim kartama i lokacijama na koje stižu predstavnici 31. zemlje u sastavu mirovnih snaga i sa po nekom pikanterijom poput one u jučerašnjem „El Paisu“ o borbi Beogradske i Vojvođanske banke za monopol nad deviznim računima 14 hiljada vojnika. V.S.

Sve misije UN

Prva mirovna misija: 1948.

Troškovi dosadašnje 23 misije: 5,8 milijardi dolara. Ukupan broj „plavih šlemova“: 537.700.

Ukupno poginulih: 783. Broj tekućih misija: 10 Broj angažovanih: 16.000.

Troškovi tekućih misija: 700 miliona dolara. Predračun „Operacije Jugoslavija“: 14.389 ljudi, 634 miliona dolara.

lucije 743 Saveta bezbednosti (zatraženo je tu i od Jugoslavije „maksimalno angažovanje“) ali se najveća opasnost po njen uspeh ipak krije na drugoj strani. Zvanično su, kao što je poznato, ispunjeni svi preduslovi za postavljanje mirovnih snaga (posle lomljenja Tuđmanovog i Babićevog otpora), ali kako iz dana u dan stižu izveštaji o ponovnom i svc ozbiljnijem vrenju na doju-čerašnjem ratištu — Gali i Vens više nisu mogli da čekaju. Svcsno su ulcteli u dvostruki ruzik (kod kuće sa parama, u Krajini sa prigušenim, ali ne i eliminisanim otporom babićevaca) i započeli operaciju za koju je izves-

nog daljcg toka ostalo neizvcsno. Prvih dana marta

Prethodnica mirovnih snaga — za koju se očekuje da će svakog časa poleteti put naše zemlje — ima zadatak da u Krajini i Istočnoj i Zapadnoj Slavoniji (na teritoriji koja obuhvata 14 opština) odredi osetljive granice buduće tri demilitarizovane zone,

no da je mnogo što-šta oko njc-

koje će biti pod zaštitom mirovnih snaga. Te snage, u početnom sastavu, pojaviće se na terenu prvih dana marta, s tim što je u međuvremenu .neophodno obezbediti potpuno armijsko povlačenje iz Hrvatske i razoružavanje teritorijalnih jedinica na prostoru koji će ubudće štititi plava zastava UN.

Oko tih osnovnih preduslova poslednjih nedelja i mcseci bilo je, kao što je poznato, velikih preganjanja, ali je na kraju nekako sve ipak došlo na svoje mesto. Ostala su, naravno, samo neka „tehnička pitanja“ koja poluglasno i poluzvanično ı dalje

·ponavlja vrhovništvo iz Zagreba

(vezana za zahtev da sc Hrvatskoj, na mala vrata, vrati jurisdikcija nad izgubljenim toritorijama, što je u suprotnosti sa suštinskom postavkom inačc prihvaćenog Vensovog plana). A to — prema glasovima koji stižu iz Njujorka, izaziva priličnu zabrinutost u UN — uprkos uveravanjima hrvatskog ministra inostranih poslova Šeparovića, na licu mesta, da Zagreb „potpuno i bezuslovno“ prihvata sve odredbe, kao i da se nema „apsolutno

mikakvih primjedbi“ na mogući kolor-sastav mirovnih snaga, što su ncki „pokušali da podmjetnu g.Tuđmanu“.

„Tehnička“ pitanja

Pošto je, međutim,sasvim jasno kakvim potencijalnim opasnostima prete ta Tuđmanova „tehnička“ pitanja, Savet bezbednosti je tokom konsultacija pred donošenje Rezolucije 743 ozbiljno razmatrao varijantu kojom bi se hrvatskoj vladi onemogućilo da utiče na dužinu boravka mirovnih snaga (mandat je godinu dana, a produžava se, odlukom Saveta bezbednosti, dok se na EZ konferenciji ne postigne potpuno političko rešenje za jugoslovensku krizu), kao i na poslove i ovlašćenja koje budu imalc na tercnu.

Indija i Kina su se prilikom tih konsultacija suprotstavile američkom predlogu da sc plavi šlemovi postavc u Jugoslaviji pod uslovima predviđenim Glavom VII Povelje UN, što bi omogućilo Savetu bezbednosti da interveniše ekonomskom blokadom ili vojno prema strani koja nc poštuje prihvaćene obaveze. Ta klauzula bi predstavljala prcsedan u odnosu na dosadašnje mirovnc akcije UN širom svcta

(Kina i nesvrstani nisu krili za- ·

brinutost zbog tc inicijative da se prošire ovlašćenja Saveta bezbednosti, koji oni i onako sve više vide kao „instrument u rukama američke politike“), ali ova bitka još nije završena. Naprotiv. Slobodan PAVLOVIĆ

Postoje uslovi za hitan raspored mirovnih snaga

Primena mirovnog plana Ujedinjenih nacija pomoći će Konferenciji o Jugoslaviji da ostvari miroljubivo političko rešenje

Njujork. — Savet bezbednosti UN usvojio je u subotu izjutra rezoluciju o mirovnim snagama UN u Jugoslaviji. Integralni tekst rezolucije 743 glasi:

Savet bezbednosti,

potvrđujući svoje rezolucije 713 /i991/ od 25. septembra 1991. godine, 721. /1991/ od 27. novembra 1991, 724 /1991/ od 15. decembra 1991. godine, 727. /1992/ od 8. Januara 1992. godine i 740. /1992/ od 7. februara 1992. godine,

konstatujući izveštaj gencralnog sckrctara od 15. februara 1992. godine, koji je podnet u skladu sa rczolucijom 721. /1991/ ı sa izveštajem jupgoslovenskc vlade od 26. novembra 1991. godine o opcracijama mirovnih snaga u vezi sa tom rcZOlucijom, konstatujući pre svega da su sc stekli uslovi za što hitnije rasporedivanje snaga Ujedinjenih nacija ı izražavajući zadovoljstvo zbog toga što će te snage biti raspoređecnc sa ncposrecdnim posledicama,

izražavajući zahvalnost gcncralnom sckrcetaru i njegovom specijalnom izaslaniku zbog doprinosa da sc stvore uslovi koji ce olakšati rapoređivanje snaga Ujedinjenih nacija UNPROFOR ı njihovom angažovanju u tom cilju,

konstatujući sa zabrinutišću da situacija u Jugolsaviji i daljc predstavlja pretnju za mcđunarodni mir ı bozbednost, kako jc

to izneto u /1991/,

podsećajući da, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, on snosi glavnu odgovornost za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti,

podsećajući takođe na odredbe člana 25. i Poglavlja VIII Povelje Ujedinjenih nacija,

izražavajući zadovoljstvo zbog napora Evropske zajednice i njenih zemalja članica uz podršku država koje učestvuju na Konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi, zahvaljujući sazivanju Konferencije o Jugoslaviji, uključujući mehanizme koji bi omogućili miroljubivo političko rešenje,

ubeđeni da bi-primena mirovnog plana Ujedinjenih nacija pomogla da Konferencija o Jugoslaviji ostvari miroljubivo političko rešenje,

1. Prihvata izveštaj genecralnog sekretara od 15. februara 1992;

2. Odlučuje da osnuje, pod

rezoluciji 713.

svojim autoritetom, snage za za-_

štitu Ujedinjenih nacija (UNPROFOMR) u skladu sa gore pomcnufim izveštajem mirovnog plana Ujedinjenih nacija i traži od generalnog sckretara da preduzme ncophodnc mere da obczbedi njihovo što skorije rasporcedivanje; 3. Odlučuje da se, kako bi sc ртитеп е ргерогике и paragrafu 30 izveštaja gencralnog sckrctara, snagc uspostavc u skladu

„KOCKA JE BAČE :0 сир 1 sto Save a bezbednosti bio je odlučan sa dole navedenim paragrafom 4 u periodu od 12 meseci, ukoliko Savet kasnije ne odluči drugačije; 4. Traži od generalnog sekrctara da odmah rasporedi onc elemente snaga koje mogu da doprinesu formulisanju plana za sprovođenje što skorijeg integralnog raspoređivanja ovih snaga, što treba da odobri Savet bezbednosti, kao i budžet, a ova dva dokumenta treba da umanje troškove i na svaki drugi način obezbede najcefikasnije funkcionisanje; 5. Podeseća da, u skladu sa paragrafom 1 plana Ujcdinjenih nacija za očuvanje mira, ove snage treba da budu privremeni

aranžman koji treba da omogući uslove miru i bezbednosti ncophodne za pregovore o opštem rešavanju jugoslovenske krize;

6. Poziva, u skladu s tim, gcneralnog sekretara Ujedinjenih nacija da, u slučaju potrebe, najmanje jednom u šest meseci podnosi izveštaj o napretku u pravcu miroljubivog političkog rešenja i situacije na licu mesta, kao i da podnosi izveštaj o raspoređivanju mirovnih snaga u roku od dva meseca od usvajanja ove rezolucije;

7. U vezi s tim, angažuje se da bez odlaganja razmotri prcporuke koje bi gcncralni sckretar mogao imati u vezi sa svojim iZ-

· veštajem o ovim snagama, uk-

ljučujući trajanje njihove misije i usvajanja odgovarajućih odluka;

8. Poziva sve strane ı druge zainteresovane da strogo poštuju sporazume o prekidu vatre koji su potpisani 23. novembra 1991. godine u Ženevi ı u Sarajevu 2. januara 1992. godine i da potpuno i bezuslovno sarađuju na primeni mirovnog plana;

9. Traži od svih drugih strana i drugih zainteresovanih da preduzmu sve neophodne mere kako bi se osigurala bezbednos osoblja koje će. uputiti Ujedinjene nacije, kao i članova kontrolne misije Evropske zajednice;

10. Ponovo poziva jugoslovenske strane da u potpunosti

sarađuju sa Konferencijom o Ju-

goslaviji u njenom traganju za političkim rešenjem koje bi bilo u skladu sa principima Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi i ponovo potvrđuje da plan o očuvanju mira Ujedinjenih nacija i njegova primena nisu u protivrečnosti sa uslovima miroljubivog rešenja;

11. Odlučuje u tom kontekstu da embargo, nametnut paragrafom 6. rezolucije 713. /1991/ ne treba da bude primenjen na oružje i vojnu opremu namenjenu isključivo upotrebi snaga UNPROFOR;

12. Traži od svih država da pruže odgovarajuću podršku UNPROFOR, poscbno kako bi se ovim POO omogućio tranzit osoblja i opreme;

13. Odlučuje da sc aktivno bavi ovim pitanjima sve dok ne dođe do miroljubivog rešenja.