Borba, 04. 04. 1992., str. 20
_SUBOTA-NE
DELJA 4.5. APRIL 1992. GODINE
sopstvenu buducnost
Da li su mogućni nova Austro-Ugarska, Četvrti
Prof dr Andrej Mitrović: Rekonstrukcija Austro-
Ugarske nije mogućna, ne-
mačku fežnju za zaokruženjem privrednog prosfora ne treba ргепебгедауаfi. Jugoslavija nije propala zbog netrpeljivosti religije, već što njen ргозтог nikad nije bio privredno integrisan. ! u dva svetska rata naša zemja Se cCe-
pala umesto da se integriše
|R теимнниниенетедрњенииипаинрресерриериШеЕт Ели
Milena Dražić
Ts ova pregrupisavanja Starog konti-
nenta, posle pada Berlinskog zida, === “ostavila su građane Istočne Evrope smušene, ošamućene otkrićima prošlosti, slutnjama o zaverama, starim sentimentima. Na ovim stranicama svetski mirovnjak Johan Galtung ocenio je da Principov pucanj u Sarajevu još. odjekuje u ušima svih građana bivše Austro-Ugarske. Na istim ovim strancima Gunder Frank je predložio, ironično, da se, ako već nema boljeg, obnovi Žuta monarhija.
Austrijsko i nemačko često nedelikatno zalaganje za dve severne jugoslovenske republike na putu otcepljenja podstaklo je dileme o pokušaju rekonstrukcije prošlosti, zavera, pa i pitanja: šta biva sa Srbijom u tom vihoru privlačnosti, interesa i starih sentimenata, da li je moguća obnova AustroUgarske ili četvrtog rajha, čemu nas može poučiti učiteljica života.
O svemu ovome za „Nedeljnu Borbu“ govori jedan od najozbiljnijih analizatora istorijskih tokova, profesor Andrej Mitrović sa Beogradskog univerziteta.
— Obnova austrougarske monarhije nije mogućna, čak ni u uprošćenom vidu. I pre jugoslovenske krize, dakle, koliko znam, i bez planova o raspadu Jugoslavije, osećala se bar izvesna želja, pogotovu u nekim naučnim i liberalnim krugovima u Beču, da se odgovarajući, Podunavski region organizuje u prostor privredne i kulturne saradnje, ali uz naglasak: da bi tako objedinjen doprinosio ujedinjenju Evrope. Istina, bar neku ulogu su imali stari istorijski sentimenti, ali je ipak, čini se, više reč bila o koncepciji budućnosti nego koncepciji obnovljene prošlosti. Prošlost je dokazivala interesovanje da se privredno sarađuje. Isto tako su bile jake i kulturne veze.
Habzburzima nema povratka
Sa krizom Jugoslavije se otvaraju pitanja uloge srednjeevropskih republika u procesu njene razgradnje, za šta dovoljno razloga pružaju zvanične izjave ministara spoljnih poslova, a i nekih potpredsednika i predsednika vlade. Te činjenice nas navode na razmišljanje da je razbijanjem Jugoslavije stvorena mogućnost novih impulsa za okupljanje, tim pre što su se i novoformirani subjekti na ovom tlu — kao što su Tuđmanova Hrvatska i Kučanova Slovenija — odmah okrenuli i dobili pomoć iz srednje Evrope, moralnu, političku i diplomatsku — što je poznato na osnovu javnih izjava odgovornih ljudi ovih zemalja. Ovo novo okupljanje, štaviše, pretpostavlja raspad Jugoslavije.
0 To ne znači Austro — Ugarsku?
— Ne. Austro—Ugarska već kao pojam podrazumeva državu kojom vlada dinastija Habsburga. Dinastija Habsburga je vladala nekoliko stotina godina prostorom srednje Evrope. Najpre je nosila krunu Svetog rimskog carstva nemačkog naroda. Ona je u leto 1804. godine uzela titulu cara Austrije zato što se pojavio uzurpator carske titule —
Napoleon Bonaparta, koji se iste godine proglasio za imperatora, a 1806. doista i naterao Habsburge da se odreknu drevne titule cara Svetog rimskog carstva.
Car Karlo I je abdicirao 11. novembra 1918. Pokušao je da se vrati još dva puta tokom 1921. posredstvom obnove svoje vlasti u Mađarskoj, gde su nakon revolucionarnih događaja 1918. i 1919. ipak ostale premoćne rojalističke snage. Nije uspeo. Habsburzi više pravno nemaju pravo na presto, što važi i za Otovog sina Karla Leopolda. Inače, Oto je, kao što se zna, poslanik u Evropskom parlamentu, živi _u Bavarskoj, bio je blizak Francu Jozefu Štrausu i nije državljanin Austrije već Nemačke.
0 Gospodin Habsburg — Stariji se ipak veoma eksponirao u jugoslovenskoj krizi.
— Ne bih rekao baš uvek sa dobrim taktom. On sebi dozvoljava da jedan narod žestoko grdi, pa i rečima koje nije učtivo ponavljati, a po svoj prilici poriče i kulturu Hrvata i Slovenaca, na koju su njihovi nacionalisti bili veoma osetljivi do razgradnje Jugoslavije. U svakom slučaju, nemam utisak da je u pitanju ličnost koja, već i zbog svojih prostih reči, može da stekne neku poziciju. Ozbiljniji intelektualni ljudi u Austriji s kojima sam mogao razgovarati procenjuju da monarhisti nemaju šansi. Međutim, dobro je postavljati pitanja, ne zatvarati ih. To zbog toga što se treba setiti da su Oto i brat Feliks, čini se uz pomoć odgovornih Amerikanaca, u toku drugog svetskog rata ispitivali iđeju o katoličkoj podunavskoj federaciji. Takođe, Francuz Pjer Bajar je 1991. objavio, knjigu „Austro-Ugarska — ideja budućnosti“. Naslov je unekoliko u raskoraku sa sadržajem knjige: to je istorijsko — geopolitička analiza promena na prostoru centralne Evrope i Balkana i Bajar smatra prirodnim neko novo grupisanje na tom prostoru, po svoj prilici naročito ukoliko je Jugoslavija u krizi. To je u svakom slučaju neka druga priča od one o Nemačkoj, odnosno poslednjih godina u širokom međunarodnom krugu popularnom izrazu „Četvrti rajh“.
6 Pitanje Habsburške monarhije ali i svako novo organizovanje Srednjeg Podunavlja, ne zatvara, na protiv — otvara pitanje Balkana.
— 1 naročito: šta sa Srbijom? Ali, pre toga je važno da habsburška monarhija pretpostavlja i feudalnu strukturu društva. Dinastija Habsburga je mogla da funkcioniše samo sa feudalnim porodicama, i sistemom odgovarajućih privilegija, prvenstveno onih stvaranih stotinama godina.
Nemački marš na Jadran
e Da li su austrijski i nemački interesi istovetni, nekad i sad, ili se sukobljavaju?
— Spoljne politike obeju zemalja ponašale su se bahato i trapavo, uvećavale su nevolje! Jedino mogu izneti neka razmišljanja na osnovu istorije. Ideja nemačke države je ideja suprotstavljena habsburškoj državnoj ideji. Nemačka država je i stvorena izdvajanjem, delimično i nasilnim, iz carstva na čelu sa Habsburzima. Habsburška država je proistekla iz srednjeg veka i bila je sastavljena od niza feudalnih država, među kojima je bilo republika, vojvodstava, grofovija, kneževstava, kraljevstava...
Ubeđen sam da Jugoslavija nije propala zbog religioznih problema. Prostor na kojem je formirana Sigqurno nije bio verski integrisan, ali je odlučujuće bilo to da nije bio ni pre nje ni tokom njenog postojanja arušfveno-privreano integrisan
ПЕН ar a ER a a ya dni
Smatralo se posle 1871. da nemačko ujedinjenje nije završeno jer nije bilo Austrije. Onda su Austrijanci doista bili „Nemci iz Austrije“, a nacionalno su se tek posle drugog svetskog rata konstituisali.
0 Ideja o takozvanoj srednjoj Evropi potiče, na neki način, još od Lajbnica?
— Srednja Evropa se pojavila kao ideja velikog privrednog prostora u prvoj polovini 19. veka. Ona predstavlja okupljanje nemačkih zemalja i niza zemalja i država drugih naroda u ekonomsku zajednicu posredstvom carinskog saveza, carinske unije ili konfederacije, čak i federacije. Iskazivana je (i iskazuje se) na tri načina: prvo, u knjigama i stručnim spisima nekih učenjaka i mislilaca, nekada i važnih — na primer, poznatog ekonomiste Fridriha Lista, ali i političara i propagandista, od kojih je najpoznatiji liberal Fridrih Nauman — ali je tu literatura razdoblja od sredine 19. veka do 1945. većina dobrih modernih nemačkih istoričara ocenila kao vrstu imperijalističkog, programa i drugo, u člancima u dnevnoj i nedeljnoj štampi; treće, u planovima stvaranim i razrađivanim u nadležnim „ministarstvima Pruske, Bavarske, Nemačke, Austro-Ugarske itd. Dakle, teorija, propaganda i politička praksa...
e Sa pokličem ka toplim morima, ka Jadranu...
— Nemačka se do oko 1910. interesovala za Balkan radi ciljeva na Bliskom istoku. Tada austrougarska diplomatija definiše Balkan kao prirodnu interesnu sferu svoje monarhije, „prirodnu“ u smislu da leži u neposrednoj geografskoj blizini. Nemačka politika najpre definiše Balkan kao prolaznu oblast, „most“ prema Bliskom istoku, saglasno idejama „srednje Evrope od Berlina do Bagdada“, ili od „Baltičkog mora do Persijskog zaliva“. Međutim, nekoliko godina pred prvi svetski rat, opet saglasno navedenim sloganima, Rajh počinje da Balkan smatra delom upravo nemačkog „velikog privrednog prostora“ — mada je sam ovaj izraz kasnije popularisao nacizam — što se praktično ostvaruje u ratnoj privredi 1915
KATOLIČANSTVO UMERENIJE OD VATIKANA: Andrej Mitrović
— 1918. i želi dugoročno da osigura rati ciljevima koji se u potaji razrađuju u V države 1917. i 1918. Ovo shvatanje je ostz u vreme Vajmarske republike 1919 — 1" a i čini jednu od važnih sastavnica pro; ma „Novog poretka” Trećeg Rajha.
e Na koje teritorije su reflektovali. programi?
— Nemačke ideje srednje Evrope: 1918. su obuhvatile Nemačku i Austro-U! sku, Balkan i Bliski istok, nekad Skandi viju i ceo bazen Crnog mora, zajednć Kavkazom. U njima sam geografski po: srednja Evropa, vidimo, nema značenje prvom svetskom ratu se bori za ostvar ovakve srednje Evrope, ali i sa delovima kog Carstva, koje i inače teže da razbiju dvajanjem Ukrajine, Belorusije, Letonije; tonije, Poljske, Finske, područja Kavkaz. tome ratu se računa i na aneksiju Belg: cele severne Francuske, dok bi osti Francuke postao privezak. Uporedo je: program težio zavojevanju džinovskog knijalnog carstva, pre svega u Centralnoj rici, sa okosnicom. u tadašnjem Belgijsi Kongu. Značajno je da isti ovaj program”! navlja Treći Rajh, izrično od leta 1940. tri kontinenta i tri okeana! Е
Ideja Srednje Evrope je suštinski · važna jer se zasniva na nastojanjima đdi organiizuje poseban veliki privredni pro koji bi bio multinacinalan. :
Kultura bez granica
Nemačka i Habsburška država su kurenti i oko vođstva u Srednjoj Еугори rijski sve do 1918, mada je posle 1908: mačka prednost, od 1915. i premoč nes na. Nemačka je svog slabijeg partnera | pokušavala da trajno pretvori u svoj Dp' zak i, na primer, u tu svrhu koristila po: ke, vojne, рпугедпе + тедипагодпорг“ spone. Ova konkurencija se, naravno, G) i između imperijalnih centara Berlina i. kao urbanih i političkih središta, pa Je #5 sijom u martu 1938. Beč od vekovnog, skog središta postao provincijski ı pro jalni grad, sveden na tačku iz koje Velik» mački Rajh za sebe vezuje jugoistočnu H
pu.
Od kraja 1918. se austrijska državns: ja svodi na teritorijalno malu republiku: da su svi verovali da ta država privredni: ma perspektive, popeta na planine, bezi za na more, bez velikih rudnika, bez zn! ne industrije, poljoprivredno nedovc) resursa, neravnomerno naseljena за је(ogromnim gradom, kakav je Beč... MV tim, u modernoj privredi je ipak presi činjenica čovek ili, ako hoćete, narod:|trija nakon 1955. se probila u red najbc,
.>
|