Borba, 06. 04. 1992., str. 25

ин

ЕКОЛОГИЈА У САСТАВУ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ

Инспекција чека министра

У складу са захтевима Закона о заштити животне средине, на последњој седници Скупштине Града донета је Одлука о формирању еколошке инспекције. За разлику од осталих републичких центара, београдска еко-инспекција како је одлучено, биће у саставу новог Секретаријата за инспекцијске послове, заједно са комуналном и делом саобраћајом инспекцијом, зависно од тога које ће послове Републичко министарство за саобраћај и везе ставити у надлежност Града.

До сада у граду су постојале саобраћајна, комунална, пољопривредна, ветеринарска, санитарна, здравствена... и друге инспекције које су биле подељене у неколико секретаријата. Изгледа као да није било потребе (2) за јединственим секретаријатом. С друге стране, нова одлука утолико изненађује, јер еко-инспекција није у саставу Секретаријата за заштиту животне средине...

— Процена је да инспекције често раде исти посао и да не би дошло до дуплирања рада, а да би се боље искористиле техничке и друге могућности одлучили смо да се формирамо један секретаријат. Осим тога лакше се организују и дежурства — објашњава нам Вида Шумић, заменик градског секретара за правосуђе и управу.

Вида Шумић наводи још један веома значајан разлог — брзо ширење мале привреде.

— До сада, приватник да би основао предузеће или отворио радњу морао је да „шета“ од једне до друге инспекције по дозволу. Стварањем једног секретаријата, Секретаријата за инспекцијске послове, овај посао значајно се поједностављује и убрзава.

Нови секретар за инспекцијске послове, требало би — ако буде кворума — да буде изабран на наредној седници Скупштине града. Према незваничним информацијама, место је резервисано за једног министра без портфеља у (садашњој) градској влади. Р.Д.

„Јабука“ за вожњу

и ваздух

„Зелени такси“ својим последњим акцијама придружио се јавним предузећима која брину о озелењавању града. У сарадњи са Институтом за шумарство Србије у суботу, за само неколико сати, такси са знаком „зелене јабуке“, старим и новим муштеријама, поклонио је 4.000 младих борова.

Осим поклон-борова, „Зелени такси“ и ове године укључио се у акцију „Један ауспух, једно стабло“, коју води Градски секретаријат за заштиту животне средине. Приликом регистрације возила, за нова градска стабла, уплаћено је 90.000 динара (по три хиљаде за свако од 300 возила).

По речима, Миодрага Митровића, директора, „Зелени такси“, је планирао да набави катализаторе за свако возило, али их је „онемогућио“ Закон о спољнотрговинском пословању. — Тек ми не одустајемо — додаје Митровић. — Желимо да набавимо хибридне аутомобиле, који ће већим делом користити електричну енергију. Тако ћемо моћи максимално да утичемо на смањење загађености ваздуха.

Економска ситуација, не гарантује да ће хибрид (струја-бензин) ускоро бити на улицама. С друге тране, Одлуком града предвиђено је да за четири године сваки аутомобил поседује катализатор. Наравно, и такси. Р.Д.

ПОНЕДЕЉАК, 6. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ 29

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ИМТ ПРОТИВ ВЛАСНИЧКЕ ТРАНСФОРМА-

ЦИЈЕ ОВЕ ФАБРИКЕ

Страх (и) од речи

Владин програм консолидације ИМТ-а предвиђа отпуштање три хиљаде радника — тврде у Независном синдикату ове фабрике Ф Драган Миловановић: Док је требало говорили су нам да нема вишка запослених, а сада

нас терају на улицу

Власничка трансформација и финансијска консолидација Индустрије машина и трактора (ИМТ) која се спроводи на основу програма Владе Србије — отераће око три хиљаде радника ове новобеоградске фабрике на улицу. Тако бар тврде људи из овдашњег Независног синдиката најављујући борбу против понуђеног „власничког спаса“ и отпуштања толиког броја запослених, које је супротно дугогодишњим обећањима садашњег руководства и политичара.

— Независни синдикат није и не може да буде против финансијске консолидације наше фабрике, јер од ње углавном живимо — каже Драган Миловановић, председник овог синдиката — али против смо тога да се фабрика прода у бесцење, за мање од 30 милиона марака, како је одлучио наш раднички савет. Он је, наиме, на седници од 26. марта усвојио одлуку о финансијској консолидацији ИМТ-а која предвиђа и драстично смањење броја запослених. Тада је само једним гласом против, и уз пристанак Самосталног синдиката, подржан Владин програм даљег опстанка ИМТ.

— Такав назови програм трансформације ИМТ-а, према којем је три хиљаде радника вишак, ми не можемо да прихватимо — каже Небојша Милетић, секретар Независног синдиката. — Чуди нас како је други синдикат могао да пристане на то, јер ваљда синдикат мора да се бори за интересе радника. Нама је чак речено да сви који остану без посла неће добити ни по 24 плате, како је законом регулисано. По којим ће то критеријумима да се обештете они који буду отпуштени, још се не зна, па сматрамо да је овако олако

АКО ТРЕБА И ШТРАЈК: Драган Миловановић, председник Независног синдиката MMT

играње са судбином толиког броја запослених за сваку осу-

Члан Независног синдиката, Петар Ковачић, сматра да се ради о важним питањима и да би о томе требало да се изјасне сами радници, али на референдуму. Овако, многи и не знају шта нам се спрема, пого-

тову што други синдикат ћути, каже Ковачић. — Страх је ушао међу раднике — истиче Драган Миловановић — људи се плаше да питају јер им се стално прети отказом. До недавно смо слушали обећања директора и руководства да, док су они на челу ИМТ-а, неће бити вишка радника. Нека сада изађу и јавно кажу да ли је истина да се спрема отказ за 3.000 _ ИМТ-оваца. Небојша Милетић каже да је у најбољим данима ИМТ годишње производио 42, а сада тек 20 хиљада трактора. Дупло мање од некадашње производње. Да ли су за све криви радници,

пита се Милетић, и додаје да кривци за садашње стање сада

прете отказима.

Независни синдикат ће најпре поставити питање легитимности радничког савета, којем је — тврде они — мандат истекао прошле године. О свему ће обавестити своје чланство и све раднике фабрике. Уколико републичка влада не одустане од најављене трансформације — све запослене ће позвати на штрајк. Х.В.

Месо опет поскупело

Након поскупљења сухомеснатих производа у просеку за 30 одсто, произвођачи меса и градски трговци, „изненадили“ су, прекјуче, потрошаче вишим ценама меса од 15 — 20 одсто. Тако килограм свињског бута без костију кошта, 1146 динара (био 916 динара), јунећег 1191 динар (914 динара), а пилећег 772 динара.

Давид Јововић, директор набавке у БИМ „Славији“, каже да је најновије поскупљење договорено на нивоу свих произвођача меса с тим да се проценат минимално разликује. Ипак, БИМ „Славија“ каже Јововић, и даље држи примат у јефтиноћи јер је поскупљење минимално, тек толико да се покрију трошкови. У наредних седам дана највероватније неће бити поскупљења, каже Јововић. Међутим судећи према претпрошлом поскупљењу, следеће ће, вероватно укључити и повисок проценат инфлације.

3. М.

ГОРАНИ У ПРОЛЕЋНОЈ АКЦИЈИ

Плућа за Србију

Горани Србије, и ове, као и ранијих година, са првим данима пролећа, кренули су у племениту акцију озелењавања деградираних површина. Током године, како је планирано, засадиће 17 милиона нових садница на око 9.000 хек тара. Велика пажња биће посвећена у (ветровима) угроже ним местима Војводине (Сом бору, Сенти...) где ће се засади ти 400 километара пољозаш титних појасева.

У оквиру програма рекултивације јаловишта у Косову Пољу и Обилићу, горани ће заса дити 200 хектара нових садни ца зеленила, а у јаловишту Борског рудника још 100 хектара. Осим тога, на 2.500 хектара у Србији, горани ће извести мелиоризационе радове, чишћења постојећих шума... На око 500 хектара огољених површина, биће засађена трава. Горани ће радити и на озелењавању школских дворишта. „Побољшање градских плућа“, треба да очекују и Панчевци, јер ће горани Србије, заса дити већи број стабала у најуг

· роженијој месној заједници —

„Содара.

У Београду, како нам је ре као Илија Тица, потпредсед ник Покрета горана Србије пролећна „зелена акција“ већ је почела. Прошлог, а и наредних викенда горани ће сређивати Кошутњак. У плану је и уређење Авале. Р.Д.

ДА ЛИ ЈЕ ПРАВНА ДРЖАВА У СРБИЈИ ПОСТАЛА „ФЛЕКСИБИЛНА“

Преко Уредбе на улицу

Власник словеначког стана промењен и поред Уредбе Владе Србије о замрзавању правно-својинског стања некретнина до деобног биланса Ф Бивши станари, породица Брковић, избачена

Породица Брковић: отац Томислав, режисер и продуцент, мајка Душанка, драмски писац и две кћерке, једна стара седам година, а друга месец дана, ових дана преживљавају тешке тренутке. „Место под сунцем“ мораће да потраже на улици. Општина Нови Београд избацује их данас из стана у коме су живели последњих шест година као подстанари. Стан је власништво словеначке фирме „Интертрејд“, а њиховом представнику Брковићи су платили закупнину унапред, и то у доларима. „Интертрејд“ је после познатих догађаја „нестао“ са ових простора, а стан је остао. Породица Брковић надала се останку у стану бар до деобног биланса, јер Уредба Владе Србије, донета седмог августа прошле године, тако налаже. Али, Општина мисли другачије и налаже Брковићима исељење, „милом или силом“.

Ситнице

Прича почиње мирне 1986. године. Трочланој породици Брковић требао је стан, а Душан Стојанов, тадашњи представник

„Интертрејда“, спремао се на дужи пут у Америку. И, договор је постигнут. Брковићи су „треснули“ паре (пет хиљада долара) на сто, а Стојанов кључеве од стана, који ће, према усменом договору, код нових станара остати следећих пет година. Августа прошле године, после рата у Словенији, Брковићима истиче уговор о закупу стана, а Влада Србије доноси Уредбу по којој се забрањује правно-имовински промет словеначке имовине до деобног биланса.

Септембра прошле године код Брковића долази Ненад Иђић, запослен у београдској, приватној фирми „Интертрејд“, и нуди им три хиљаде марака да напусте стан. Поред пара Инђић показује и потврду словеначког „Интертрејда“ да је стан његов. На потврди пише да је издата 26. јуна 1991. године, и изгледа да је све законски јасно. Али, неке „ситнице“ сметају. Споменута уредба Владе Србије, која ступа на снагу септембра прошле године, важи ретроактивно од 24. маја 1991. године. Друга „ситница“ је одредба Уредбе по којој представништва словеначких фирми у Србији могу пословати самостално, као

приватна или акционарска предузећа, али словеначка имовина остаје замрзнута до деобног биланса. Другим речима, београдска фирма „Интертрејд“, која је купљена за осам хиљада динара, не може располагати словеначким станом.

Инђићева потврда, ипак, постаје пуноважна и Општина Нови Београд породици Брковић налаже да 26. фебруара напусти стан. Тог дана долазе радници Општине да иселе Брковиће, али се исељење одлаже због интервенције с Удружења драмских уметника Србије. Душанка Брковић је иначе, 26. фебруара родила кћерку, а Ненад Инђић је, после одласка општинара, тек опомене ради, демонстративно разбио врата стана.

Непожељни

Како је све то могуће2, питамо Томислава Брковића.

„Лепо“, каже Брковић и цитира речи Милоша Батине, начелника правне службе Општине Нови Београд: „Неће ми се по Београду шетати брат Јеврема Брковића“. После ових речи и

дуже апстиненције од посла (већ прихваћене рекламне филмове, прича Брковић, неко је на крају увек сторнирао) коначно смо схватили да за нас нема места под „капом београдском“. Са породицом одлази у Црну Гору, у којој како каже Брковићи тренутно имају сличан „рејтинг“ као у Србији, па ће вероватно срећу морати да потраже негде у белом свету.

У Општини Нови Београд, Бисена Ваван, (Милоша Батину нисмо нашли), начелник Службе за стамбена и комунална питања, поводом „предмета Брковић“ за „Борбу“ је рекла: „Ненад Ин ђић је решење за спорни стан добио 26. јула 1991. године, што је потврђено и телеграмом из Словеније, а Уредба о замрзавању правно-имовинског стања некретнина словеначких и осталих фирми до деобног биланса ступила је на снагу септембра исте године. Са правне стране гледано Томислав Брковић је у стану бес правно. Два пута му је одложено исељење због тек рођеног детета, а како ће ствар тећи даље, „видећемо“, каже Бисена Ваван.

3. Л. — Б.Ч.