Borba, 14. 10. 1992., str. 3

e

4

DNEVNIK

SAVEZNI PREMIJER MILAN PANIĆ O KOSMETU. 'REFERENDUMU, IZBORIMA

Albancima je bolje da žive s nama

anja ljudskih prava po najvišim standardima.

- Ja sam pobornik poštov i Referendum nije dovoljno propagiran.

Izbora će biti do kraja godine,

rekao je predsednik Savezne vlade na jučerašnjoj konferenciji za

štampu

Beograd. — Osećamo se odgovornim da govorimo O Kosovu, O stavu naše vlade prema problemima koji tamo postoje i koji mogu da se dogode. Zapravo, ovo je javno obraćanje građanima Kosova u kojem ih pozivamo na mir i da sve probleme rešavaju mirnim putem. U tome želim da im pomognem. Podsetio bih da su nam svi dobronamerni u svetu govorili da sve naše i najteže probleme, najlakše možemo rešiti sami između sebe.

Ovim rečima se predsednik Savezne vlade Milan Panić obratio novinarima na jučerašnjoj konferenciji za štampu, sazvanoj povodom najnovijih kosovskih događanja.

Premijer Panić je podsetio da je u Londonu obećao da će na Kosovu početi sa radom univerzitet, srednje i osnovne škole, zatim da će bolnice u južnoj srpskoj pokrajini imati bar iste

JA NISAM GUBITNIK: Milan Panić Snimio: Z. RAŠ

Zagrljeni

Novinari su pokazali veliko interesovanje za šestočasovni susret ·premijera sa Slobodanom Miloševićem. Premijer, međutim, nije želeo da elaborira suštinu razgovora. Rekao je da je spreman da razgovara sa Miloševićem još šest sati, samo da dođe do izbora.

Na insistiranje novinara da šire izloži sadržinu tog susreta, DOstavljeno je i pitanje — da li bi sankcije lakše bile skinute ukoliko bi Milošević otišao? Premijer je,odgovorio — DA.

Na pitanje vašeg izveštača — da li su dva sagovornika posle šestočasovnih razgovora došli do neke korisne supstance i rešenja kako i kuda dalje, premijer je odgovorio: „Pa mi smo izašli posle toga

zagrljeni“.

standarde kao i bolnice u Srbiji. — Takođe sam obećao, rekao je Panić, da ću učiniti sve kako bi se Albanci na Kosovu uključili u društveni i politički život naše zemlje. S tim u vezi izjavljujem da ne želim da se konfrontiram sa Albancima, već da želim da rešim njihove probleme. Imam i obećanja KEBS da će nam u tome pomoći, jer ja sam pobornik ·'poštovanja ljudskih prava po najvišim standardima.

Savezni premijer je zatim go-

vorio da je neophodno isposta-—

viti saradnju Srba i Albanaca na Kosovu, i dodao da to što Albanci nisu izašli pre tri dana na referendum nije dobro, jer demokratija se gradi i podiže učeš-

POČELI RAZGOVORI PREDSTAVNIKA SAVEZNE VLADE I ALBANACA

Prosveta u prvom planu

. Priština. — Dijalog predstavnika Savezne i Republičke vlade sa predstavnicima albanskih prosvetara, uz posredovanje specijalne Misije KEBS-a za Kosovo, sinoć je trajao dva ipo sata, a onda je prekinut. Kako „Borba“ iz pouzdanih izvora saznaje, nastavak dijaloga treba da se nastavi danas u devet sati u zgradi Rektorata Prjištinskog univerziteta u istom sastavu.

Delegacije na jednoj strani čine savezni ministar za obrazovanje Ivan Ivić, koji je i šef jugoslovenske delegacije, savezni ministar za ljudska prava Momčilo Grubač, republički ministar za obrazovanje Danilo Ž. Marković i njegov pomoćnik Miodrag Ignjatović ı pokrajinski sekretar za obrazovanje Marinko Božović, a Albanaca: potpred-

Delujem po savesti

Na opasku novinara koja se odnosila na izjavu predsednika

'Slobodana Miloševića da naš

premijer ima gazdu u Vašingtonu, premijer Panić je odgovorio da ne prima naređenja ni od koga i da deluje po svojoj savesti.

a Go =

ćem u političkom životu, a ne bojkotom izbora. Zakoni se moraju poštovati, a ako zakoni nisu dobri, oni se glasanjem menjaju. Na kraju svojih uvodnih napomena premijer Panić je naglasio da će demokratija-biti izgrađena

sednik Demokratskog saveza Kosova dr Fehmi Agani, dr Ejup Statovci, „ilegalni rektor“, Hivzi Isljami, predsednik Зеђаске stranke Albanaca, Redžep Osmani, predsednik Saveza nastavnika Albanaca Naim Frašeri (upravo iz pritvora pušten na slobodu) Halim Hiseni, direktor Pokrajinskog zavoda za obrazovanje (institucija ukinuta) i novinar Avni Spahiu.

U svojstvu medijatora dijaloga su predstavnici ženevske spc-

cijalne grupe za Kosovo, ambasadori Gert Aresns i Piter Hol i Kutinjo.

Počelo sc „iza busije“, pošto su predstavnici albanskih posvctara saopštili da čekaju odgovor od Savezne vlade na njihov

u Jugoslaviji, što nije moguće preko noći, ali „ja nisam gubitnik i ostaje da se vidi ko će više imati strpljenja, moji sunarodnici koji su navikli na jedan sistem kroz 40 godina ili ja“.

Na pitanje novinara, zbog čega referendum nije uspeo, premijer Panić je odgovorio da je to varovatno zbog kiše koja tako deluje na glasače, ali je dodao da je ozbiljan propust što referendum nije bio dovoljno propagiran. Premijer je još dodao da je zadovoljan tehnikom glasanja. =

Odgovarajući na slično pitanje — da li ima ustavnih instrumenata da on i predsednik Cosić raspuste Skupštinu Srbije i da se izbori sprovedu, Panić je odgovorio da on nema takvih ustavnih ovlašćenja, ali je dodao da je*narod najviši instrument koji će svojim političkim pritiskom privoleti političke strukture da se izbori ipak održe. Panić je takođe izrazio svoje uverenje da će izbora ipak biti do kraja godine.

Ovo nije prvi put da Albanci bojkotuju izbore i sve što se nudi od strane države Srbije. Šta ćete uraditi da se to promeni, bilo je pitanje.

— Voleo ili ne, ali evo ja postajem političar. Ako za dve godine Albanci ne postanu Jugosloveni, onda ćete morati da potražite novog premijera. Albancima je bolje da žive sa nama, nego da se spajaju sa Albanijom, čak i sad kad smo pod sankcijama. Na pitanje koje su razlike u gledanjima na problem Kosova po pitanju obrazovanja i ljudskih prava između vas i Slobodana Miloševića, premijer je odgovorio: — Ja to ne znam. Zaključak možete izvesti iz poređenja mojih i njegovih stavova.”

Na kraju jučerašnje konferencije za štampu premijer Panić je rekao da svet ne zanima ni činjenica što se hiljade Srba iselilo pod pritiskom sa Kosova. Svet zna za to, znaju da je to istina, ali njih zanima šta je danas i kako dalje. _

Đ. KESIC

„Prosvetni predlog konkretnih mera“, od kojeg „ne odustaju“. Na drugoj strani, suprostavljen je „Prosvetni predlog mera Savezne vlade, a među njih su „provučeni“ zakoni Srbije. Predstavnici Misije KEBS-a su samo posmatrali i slušali pregovors, koji su, kakotako, „a što smo onda mi tu“, odmicali u blažoj i mekšoj formi. Saznajemo da ima izvesnih popuštanja.

Među srpskim prosvetarima, pogotovo na Prištinskom univerzitetu, već lančano kruži „stav“ da „svi napustimo univerzitet i škole, ukoliko Milan Panić vrati situaciju na stanje od pre nekoliko godina. Na drugoj strani,među Albancima, pronosi se „šapat“ da „pristanu na autonomiju iz 1974. godinc“, ako „drugog izlaza nema“.

HR. BARJAKTAREVIĆ

SREDA, 14. OKTOBAR 1992. GODINE 3

O MOGUĆNOSTIMA RASPISIVANJA IZBORA POSLE NEUSPELOG REFERENDUMA ZA „BORBU“ GOVORE EKSPERTI ZA USTAVNO PRAVO

Za ostavke nema prepreka

Dr Pavle Nikolić: Postoji potpuno regularan Ustavom predviđen put da se do prevremenih izbora dođe Dr Slobodan Vučetić: Ima dovoljno razloga da se primeni član 89 i raspusti Skupština, a to podrazumeva i podnošenje ostavke predsednika

Sumnje u uspeh referenduma i upozorenja DEPOSA i drugih su se obistinila, pa se sada nalazimo u situaciji u kojoj smo bili i

re raspisivanja referenduma.

taviše, situacija je još teža, jer se izgubilo dragoceno vreme, sukobi su se zaoštrili, a građani još više zbunili, kaže za „Borbu“ povodom (ustavnih) mogućnosti raspisivanja republičkih izbora dr Pavle Nikolić, profesor Ustavnog prava.

Sada ponovo postaje aktuelno ono Što se i pre raspisivanja referenduma predlagalo. To je organizovanje izbora i bez promene Ustava, koji, doduše, izričito ne predviđa ali i ne zabranjuje prevremene izbore, nastavlja naš sagovornik. No, bez obzira na tu „dilemu“ postoji potpuno regularan Ustavom

predviđen put da se do prevre-

menih izbora za Skupštinu dođe, a na koji se još odavno ukazivalo. Reč je o članu 89. Ustava prema kome predsednik Republike obrazloženim predlogom Vlade može da raspusti Skupštinu i da raspiše nove izbore i to na dan njenog raspuštanja. Ustav ne precizira razloge koji Vladu mogu navesti da predloži raspuštanje Skupštine. Taj razlog može biti bilo koji — loš rad Skupštine, kriza u njenom radu, sukob Vlade i Skupštine itd, alii politička situacija, dogovor (izričit ili prećutan) između vladajućih i opozicije itd, tumači dr Nikolić i dodaje:

— Uzgred rečeno, raspuštanje Skupštine povlači i prestanak mandata Vlade ali ona, prema

"| izričitom slovu Ustava (član 93)

ostaje na dužnosti do izbora nove Vlade a to će biti posle izbora nove Skupštine.

Za ostavku predsednika Reublike takođe nema prepreke. lan 87. Ustava izričito predvi-

đa mogućnost ostavke ali njeno podnošenje ničim ne uslovljava. Predsednik samo o tome obaveštava javnost i predsednika Skupštine koga, doduše, u slučaju raspuštanja Skupštine više neće biti. Pošto se radi samo o obaveštavanju to i nije uslov za podnošenje ostavke. Može se govoriti samo o dilemi oko datuma i subjekata za raspisivanje izbora za novog predsednika Republike, ali to je danak plaćen nevoeštini u pisanju Ustava i odgovarajućih zakona.

I jedan od tvoraca najvišeg pravnog, akta republike dr Slobodan Vučetić smatra da su po važećem Ustavu prevrcmcni iZbori mogući: 1

— U vezi sa ovim pravnim i političkim pitanjem treba istaći

· pre svega dve činjenice: prvo, da

su prevremeni izbori politički apsolutno nužni i njihov izostanak bi mogao dovesti do naglog pojačnja već postojeće političke naeptosti, pa i do političkih i drugih sukoba sa nesagledivim posledicama. Drugo, do prevremenih izbora u Srbiji moglo se doći, „donošenjem ustavnog amandmana, odnosno putem referenduma što je pokušano, ali bez uspeha.

Dr Vučetić dalje kaže da nije tačna tvrdnja da Ustav Srbije ne onemogućava prevremene izbore i na drugi, jednostavniji i jeftiniji način. Takvo rešenje upravo je predviđeno zbog mogućnosti prevremenih izbora u članu 89. na osnovu koga predsednik Republike, na obrazložen

Slobodan Vučetić

predlog Vlade, može odlučiti da se Narodna Skupština raspusti. U tom članu nije taksativno nabrojana ni jedna konkretna situacija u kojoj može doći do raspuštanja Skupštine, već je to Ostavljeno praksi, to jest da se zavisno od konkretne političke situacije o tome odluči. Naime, pitanje prevremenih izbora nije ustavno-pravno već čisto političko pitanje i politička odluka. U vezi sa često isticanim argumentima da bi raspuštanje Skupštine radi organizovanja prevremenih izbora, bila zloupotreba Ustava, nema nikakve sumnje da je on bez osnova. Naime, moglo bi se govoriti i zloupotrebi Ustava kada bi jedna stranka ili neki koalicioni blok iskoristio za sebe trenutnu povoljnu političku situaciju i raspustio Skupštinu. Međutim, u našoj situaciji postojao je potpun konsenzus parlamentarnih ı van parlamentarnih stranaka da se ide na prevremene izbore.

Ta činjenica je sasvim dovoljan razlog da se primeni član 89, to jest, da se raspusti Narodna Skupština. To naravno podrazumeva i podnošenje ostavke predsednika Republike. Što sec tiče prigovora da bi za duži poriod Republika ostala bez važnih državnih organa on suštinski nc postoji, jer bi Vlada iako joj prcstaje mandat do izbora mogla vršiti svoju funkciju. S drugc strane, činjenica je da u tom pcriodu svi savezni organi funkcionišu, a na njih su Ustavom SRJ preneta sva najvažnija ovlašćcnja pa bi time svaka bojazan od destabilizacije države bila ncosnovana, konstatuje dr Vučetić.

B.O. ILIĆ — J. FLORIC