Borba, 30. 04. 1993., str. 8
СВЕТ
БОРБА 30. април, 1,2. и 3. мај 1993.
УЗ ВАШИНГТОНСКЕ ПРЕГОВОРЕ 0 БЛИСКОМ ИСТОКУ
30 Палестинац.
Јерусалим. — Израелска влада је одобрила повратак кућама тридесеторо од више од 1.200 Палестинаца са окупираних територија које је протерала у периоду између 1967. и 1986. године због „антиизраелске активности“. Међу њима не налази се нико од житеља западне обале Јордана и области Газе депортованих децембра прошле године због њихових веза са екстремним исламским организацијама. Премијер Јицхак Рабин је претпрошле ноћи у изјави телевизији рекао да је одлука донесена након опсежних консултација са органима безбедности и да је „установљено да нико од ових 30 житеља окупираних територија није био умешан у терористичке и дру-
ге насилне непријатељске aK- .
тивности“. Израелска влада, међутим, не одустаје од спровођења политике „челичне песнице“ према учесницима у нередима и акцијама против окупационих трупа па је у протекла 24 часа у обрачуну израелских трупа и Палестинаца на окупираним територијама четворо младића убијено док је више од 50 људи рањено. Међу погинулима је и један 12-годишњи дечак који се налазио у групи вршњака која је у избегличком логору Шати у Гази израелску моторизовану патролу засула каменицама.
Палестинска делегација на преговорима је одлуку израелске владе о репатријацији 30 протераних оценила као „позитиван гест али и само први потез којег би морали да следе нови уколико Израел заиста жели мировни споразум са арапским суседима и Палестинцима“. Међу повратницима, углавном интелектуалцима, налазе се, поред осталих, бивши градоначелник Јерусалима до 1967. године Рухи Хатиб, оснивач и први ректор Палестинског универзитета „Бир Зеид“ др Хана Насер, осам лекара, седморо професора, неколико судија, адвоката и инжењера. Једанаесторо повратника су били чланови забрањене Комунистичке партије Палестине. Међу повратницима, чији се долазак на окупирану западну обалу Јордана очекује данас, налазе се и две жене.
„Попустно“ због преговора: Јнихак Рабин
Према извештајима израелских медија из Вашингтона, израелски гест добре вољг мало је олабавио тензију у сусретима израелских и палестинских преговарача али не у мери која би најављивала преокрет. Палестинци упозоравају да Израел не може малим и „козметичким“ потезима прикрити настављање политике „челичне песнице“ против протеста становништва окупираних територија и њихову војну блокаду која је, како је јуче написао палестински лист „Ал Фадјр“, „западну обалу Јордана, област Газе и источни Јерусалим претворила у логор за два милиона људи“. Шеф палестинске делегације др Хајдер Абдел Шафи изразио је разочарање и незадовољство израелским одговором на захтеве да промени понашање на окупираним територијама. „Ми не можемо да прихватимо да учествујемо у преговарачком процесу који не доноси резултате. Једноставно не смемо преузети такву одговорност пред сопственим народом“ — рекао је др Шафи.
_ Према овдашњим извештајима, први сусрети израелских преговарача са сиријским, јорданским и либанским саго-
ворницима, за сада, не најав-, " љују битније заокрете и проти-
чу у „опипавању пулса“ друге стране на какве је уступке спремна у даљем преговарању. Танјуг
ТОДОР АТАНАСОВСКИ ТРАЖИ ОД ЕЗ И ЗЕУ ЗАШТИТУ „ОД ПРЕТЊИ СРБИЈЕ“
“ ı Рабин „помиловао Бившем генералу
недоста
Скопље. — Бивши генерал бивше ЈНА Тодор Атанасовски пише да Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ) од НАТО и од Западноевропске уније (ЗЕУ) треба да затражи да је штите од атомских и ракетних претњи из Србије. У јучерашњем броју скопског недељника „Плус“, у тексту под насловом „Србија преко Дрине“, Атанасовски каже да Македонија, сада као равноправна чланица Уједињених нација, треба сасвим отворено и законито да постави питање своје безбедности. Потребни су конкретни аранжмани са УН, ЕЗ, војним снагама Западноевропске уније и НАТО, а у првом реду помоћ у оружју за самоодбрану.
Тезу да су Бившој Југословенској Републици Македонији потребни ракетни и атомски кишобрани ЗЕУ и НАТО како би се заштитила од Србије, бивши генерал ЈНА доказу-
КЕБС без сагласности о
Нагорно-Карабаху
Праг. — Комитет високих функционера КЕБС није успео, ни у наставку ноћне седнице, да обезбеди концензус о декларацији о сукобу око Нагорно-Карабаха. Нацрт декларације позива Азербејџан и Јерменију да обуставе ратна дејства и повуку своје трупе.
Последњи покушај да се „помире“ позиције две сукобљене чланице КЕБС, бивших совјетских република, уследио је после паузе, пошто је у поноћ усвојена изјава о бившој Југославији. Иако је ситуација у Нагорно-Карабаху разматрана по правилима која важе за „ванредне састанке сазвана по кризном механизму“, Комитет је одбио захтев групе исламских земаља да се примени принцип консензуса минус један и да се декларација усвоји без пристанка Јерменије.
Танјуг
· ИЗВЕШТАЈ СВЕТСКЕ БАНКЕ 0 ШИРЕЊУ СИРОМАШТВА НА ЗЕМЉИ
Долар дневно за одржавање живота
Вашингтон. — Више од једне милијарде и сто милиона људи у земљама у развоју живи са мање од једног долара дневно. Овај стравични податак 06јављен је, како јавља АП, у најновијем извештају о сиромаштву, који је у Вашингтону презентирао председник Светске банке Луис Престон.
У извештају међународне финансијске институције се наводи да је број лица са приходом мањим од једног долара дневно у свету порастао за читавих 88 милиона у периоду од 1985. до 1990. године.
Иако се не помињу подаци о сиромаштву у бившем СССР, Престонов извештај наводи да се у категорији најсиромашнијих нашло око пет милиона људи из земље које су припадале бившем социјалистичком лагеру.
Представник Банке која годишње даје кредите од 21 милион долара земљама у развоју истиче да је у Кини и Индонезији дошло до „импресив-
ног напретка у сузбијању сиромаштва“ током седамдесетих и осамдесетих година. Исто се збило у Малезији и Колумбији осамдесетих.
У земљама Источне Азије и Пацифика је 1990. године било мање сиромашних него 1985. године, док их је у Јужној Азији било више, наводи се у извештају.
До повећања броја сиромашних дошло је међутим у Африци, на Блиском истоку, у карипским и земљама Латинске Америке.
За сузбијање сиромаштва у најугроженијим земљама Светска Банка заговара побољшање положаја земљорадника, радије него субвенционисање хране у градским подручјима, као и повећавањем улагања у инфраструктуру саобраћајнице, образовање и пољопривреду.
Када је реч о Русији, Престон се залаже за зајмове за развој нафтне индустрије,аок
би зајмови за руску пољопривредну производњу могли по њему „да причекају“ док се не укину субвенције за пољопривредне производе.
„Двадесет одсто бруто националног производа Русије иде на субвенционисање пољопривреде и док се с тим не прекине, неће бити разлога да ангажујемо зајмове у том сектору“, рекао је Престон.
Прошле недеље, Светска банка је најавила да ће за три произвођача нафте у Сибиру дати зајмове у висини једне милијарде долара. Светска банка — највећи извор зајмова за земље у развоју одобрила је до сада Русији зајмове у висини 760 милиона долара, а обећала је да ће у наредних неколико година дати између четири и пет милијарди долара. Редовни полугодишњи састанак Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) почео је прекјуче у ВашинЕТОНну. је „кишобран“
је „најновијим развојем ситуације“. Он тврди да одбијање Венс-Овеновог плана, веома рељефно показује колико је тешко, па чак и немогуће, северног суседа ставити под међународну контролу“. Атанасовски пише да су — управо због тога и посебно због „високог нивоа подударности“ интереса БЈРМ и света, када је у питању мир на Балкану, односно неширење југо-рата на балканске просторе — потребни наведени конкретни аранжмани, јер оружане снаге УН имају (само) превентивни и посматрачки задатак.
Ово није прво јавно изношење идеје да БЈР Македонија буде у одређеном односу са војним делом ЗЕУ и НАТО.
Македонски председник Киро Глигоров је 8. априла ове године, на пријему у Њујорку са представницима македонске емиграције из Сједињених Америчких Држава и Канаде, поводом пријема БЈРМ за 181. чланицу светске
организације, изјавио, између осталог, да је у плану молба за пријем ове републике у НАТО.
Пре више од месец дана скопски недељник „Плус“ коментарисао је „наговештене могућности“ да у Македонији У догледно време буде стационирано 5.000 војника Сједињених Америчких Држава, не наводећи притом извор оваквих наговештаја. Коментар на ту тему објавио је тих дана и македонски радио.
Део политичких аналитичара закључује да је све очигледнија намера дела македонске актуелне власти да се на подручју БЈРМ инсталира база НАТО. Видљиви су и напори Сједињених Америчких Држава да у својој глобалној стратегији, користећи кооперативност руководства Руске Федерације, прекомпонује договор у интересним сферама са Јалте и да Македонија и БиХ уврсти у интересну сферу САД.
Танјуг
ФРАНЦУСКИ ПРЕДЛОГ 0 САНАЦИЈИ ЧЕРНОБИЉА Здробити „срце“ реактора
Марсеј. — Француски инжењер Жан Беназе, стручњак за експлозиве и рушење, предложио је да се „срце“ реактора број 4 у нуклеарки у Чернобиљу разнесе експлозивом. Беназе већ скоро годину дана ради на пројекту комплет-
Експлозија метена у Турској = 23 мртва
Анкара. — Најмање 23 лица изгубила су живот, док се десетак сматра несталим у експлозији метана, која се прекјуче догодила на једном сметлишту у Истанбулу најновији је биланс који је јуче објавила Турска државна телевизија и агенција Анатолија. Експлозија метана порушила је десетак барака у једном предграђу у азијском де-
_ лу турске метрополе.
ног санирања украјинске нуклеарке која је делимично уништена у експлозији 26. априла 1986.
Француски инжењер је свој предлог послао украјинским властима које су расписале међународни конкурс за про-
јекат изградње новог бетон-
ског саркофага око реактора'
број 4. Беназе предлаже да се на следећи начин у прах и пепео претвори 88.000 кубних метара озраченог бетона: око 27 тона експлозива (динамита) било би распоређено на 68.000 различитих тачака на реактору. Тај посао би обавили електриком теледириговани уређаји пошто радиоактивно зрачење онемогућава рад електроници, а још више кретање људи унутар саркофага. За разлику од класичног начина уништавања експлозивом у току којег се за мање од пола секунда изазива око милион експлозија, за дизање у
ваздух „срца“ реактора у Чер-
нобиљу било би потребно 1.000 дана. Јер, после сваке експлозије било би потребно покупити расути материјал, издробити га-и обавити тријажу отпадака пре него што се застакле или ускладиште у бетонске контејнере. -
Уколико Беназеов предлог добије зелено светло, до полагања експлозива мораће да прође три до четири године да би инжењер још једном проверио своје рачуне и обавио додатна истраживања на терену.
АФП
ШПИЈУНИРАЊЕ КИНЕ У КОРИСТ ТАЈВАНА Бившем новинару 20 година затвора
Пекинг. — Бивши репортер једног пекиншког листа осуђен је на казну затвора од 20 година због одавања државних тајни и шпијунирања у корист Тајвана — саопштено је јуче у главном кинеском гра-
ду.
Гуан Ђиен (45) био је репортер у једном пекиншком листу пре него што је почео да ради у иностраном представништву, где је био запослен у моменту хапшења. Није саопштено ни име листа нити стране фирме, али се наглашва да је још 1986. године Гуан „продао странцима важне
државне тајне“.
Касније, приликом боравка у иностранству, он је приступио тајванској шпијунској организацији и више пута од тада долазио је у Кину где је прикупљао информације:
Агенција Хсинхуа наводи да је бивши репортер дошао у посед 200 докумената који се воде као „државне тајне“ и продао их странцима. i
Осуђен је на 15 година затвора због одавања државних тајни и 10 година због шпијунаже, али му је суд заокружио јединствену казну на 20 година затвора и пет година губитка политичких права. _ Танјуг
Tel\faxt 334-652
пе