Borba, 29. 01. 1994., str. 3
ee ен
· подржи стабилност новог динара. Њен задатај
БОРБА а СУБОТА-НЕДЕЉА -29-30. ЈАНУАР 1994.
КАКВУ ЕКОНОМСКУ ПОЛИТИКУ УСВАЈА САВЕЗНА ВЛАДА
Раст друштвеног производа 5 одстог
Емисија зависи од количине обезбеђених девиза • Остају таксе за излазак из земље 6 Део остварене добити у иностранству обавезно унети у земљу Ф Контролисана употреба девиза Ф Слободно формирање зарада
Бојана Јагер
Савезна влада која је најпре подржала Аврамовићев програм, и заједно са републичким већ га напола увела у употребу јуче је коначно разматрала и целовит концепт економске политике за ову годину. Тако је програм добио
државни печат којим је потврђена да је основни циљ еко- |
номске политике обарање хиперинфлације чему ће бити подређене спе мере. Операција, занимљиво нигде квантификована кроз конкретна „обећања“, на колико и којим темпом ће се инфлација смањивати извешће се сопственим снатама и домаћим ресурсима, јер се на страну подршку не може рачунати. Циљ је да се барем у другом полугодишту опорави производња како би друштвени производ у овој години према савезним планерима, остварио
раст од око 5 посте.
= "Меонетарка политика: Уз сламање инфлациј
крива двогодишњи дефицит јавне потрошње од 2.550 милиона динара (или 1500 милиона долара)- при чему ће емисијом нових динара бити покривено 1.700 милиона динара (односно 1.000 милиона долара), а робним фондовима 850 милиона динара (500 милиона долара). Финансијски део дефицита покриваће се месечном емисијом нових динара до износа њиховог девизног покрића, највише до 142 милиона динара (83 милиона долара) месечно. У самом јануару извршиће се емисија до 100 милиона нових динара, која је у целини покривена девизним резервама, а у осталим месецима зависно од количине обезбеђених девиза. Ова емисија вршиће се кроз давање краткорочних кредита савезном и републичким буџетима како би покрили раскорак у својим приходима и расходима са роком враћања до годину дана. Иначе мере су смишљене да чувају конвертибилност новог динара и спрече да се она еродира кроз кредитну мултипликацију банака. Ескозтна стопа централне банке на пласмане у новим динарима биће реално позитивна, а тај новац најскупљи.
Камате се формирају на бази понуде и тражње с тим да каматне стопе на депозите у новим динарима морају бити реално позитивне.
Ф Фискална и политика јавне потрошње: Обавезује на придржавање утврђених оквира консолидованог биланса јавне потрошње на нивоу од 52 посто друштвеног производа, од чега 9,85 посто за савезни буџет, 39,2 за републичку касу у Србији и 2,95 посто у Црној Гори. Механизам је задуживање буџета код девизних резерви и емисија нових динара. На приходној страни предвиђена је реформа система царинских оптерећења и увозних дажбина, а држава је решила да се не одрекне посебне девизне таксе приликом изласка из земље — за грађане од 10и моторна возила од.30 марака оцењујући то као превасходни сигурни приход. Поново је лансирана идеја о проширењу списка роба које се продају у фри шоповима и специјалним царинским продавницама. Вишак прихода централне банке укључиваће се у приходе савезног буџета, а до краја овог месеца треба да се донесу савезни прописи у девизном пословању. За предвиђене мере, које треба да повећају републичке приходе, већ се побринула републичка влада, која је донела читав низ „фискалних“ уредби, од којих су некс дигле доста прашине. На расходној страни опет неквантификована обећања о рационализацији државне управе и смањењу учешћа средстава за Војску Југославије. Ф Девизна политика:
У области јединственог курса динара предвиђа углавном већ виђено са стартом програма. Износ диспонибилних девизних резерви код НБЈ мора увек износити најмање 100 милиона долара. Ради обезбеђивања девиза за плаћање најнеопходнијих потреба и попуне девизних резерви предлаже се измена девизног закона са којом ће се овлашћене банке обавезати да девизни прилив по основу мењачких послова у целини пренесу на централну банку. Предузећа која обављају привредну делатност у иностранству добиће обавезу да у року од 30 дана унесу у земљу одређени део остварене добити, било у девизама или роби.
0 Економски односи са иностранством: Предвиђена је, најкраће речено, контролисана употреба девиза, а преко робних режима вршиће се одређена контрола увоза и извоза. Ради стимулисања уношења девиза у земљу предлаже се да предузећа остварени прилив у девизама у целости могу држати на девизним рачунима код овлаштених банака, али са њима могу располагати искључиво за плаћање увоза и за куповину нових динара од НБЈ.
Ф Зараде, и социјала: У привреди зараде ће се формирати слободно и предузећа их могу исплаћивати само из реалних извора у ванпривреди и јавним предузећима оне ће бити контролисане. Социјална политика треба да осигура свима минимум егзистенције уз равномернију расподелу терета између државе и привреде. Када се ови принципи квантификују, то би изгледало овако — просечна него зарада (ако су у овом рачуну обухваћени и ефективно запослени и они на плаћеном принудном одсуству) износиће у целој 1994. години 32,8 долара а просечна нето пензија и инвалиднина 27,8 долара. У другом полугодишту оцењено је да ће бити 1.670.000 ефективно запослених око 300.000 на принудном плаћеном одмору и још толико вишка запослених. У првом полугодишту тај однос је лошији. _ ДИРЕКТОРИ ПРОИ вОдНИХ ФИРМИ 0 НОВОМ ЕКОНОМСКОМ II Колико пар
- Београд. — Како доћи до па- ра, старих или нових динара,
свеједно. То је данас основно“ питање које -преокупира про-
извођаче роба, а у принципу
сви су сагласни да понуђени
економски програм спаса треба максимално подржати. На банкарске шалтере више не може да се куца ако се нема покрића, роба још стоји у свим прометним каналима а подстицања производње неће бити док не стигне свежи капитал. Зато произвођачи већ увелико раде на продаји уз одложено плаћање, а помоћник савезног министра за привреду Милован Васић пледира на грађане, предузећа (приватна и друштвена) и банке да тајним каналима донесу девизе које чувају у иностранству и тиме подупру програм оздрављења. Неколико директора југословенских предузећа убеђивали су јуче новинаре, на конференцији за штампу у Савезној
влади, да овај најновији про-
· јект нема алтернативу, да њихови радници стоје душом и -
телом иза супер динара и да сада свако у овој држави мора поштено да одради свој посао како читава ствар не би пропала, јер онда „преостаје нам само улица.“ 5
Живадин Михаиловић, директор „Станком корпорације“ залаже се да свако од привредника реално и поштено утврди своју цену робе коју производи, пошто домаћа привреда сада креће од нуле и данас ништа није исто као јуче. „Сведоци смо да су неке цене офрље дате, па кад се запрети репресијом, онда се оне брже-боље снижавају“ — констатовао је Михаиловић. И за Власу Спаравала, директора „ПКБ-Имлека“ најважније је да дође до свежих динар, а управо је невоља у томе што је продаја застала. 3
У Индустрији обуће „Београд“, по речима Миодрага Се-
Чекови на почек
"Почетком наредне недеље, врањски памучни комбинат „Јумко“ 'уводи продају својих производа на чекове. — Од 31. јануара запо-
чињемо помало заборављену продају на чекове са одложеним
плаћањем. Први чек од 20 одсто вредности купљене робе реали„зује се одмах а остали у наредних 60 дана, без камате. За купови|ну у „кешу“, свим купцима одобравамо попуст од 20 одсто — каже Слободан Богдановић, заменик генералног директора врањ-
1
ског „Јумка“.
B.C.
де
ГРАМУ
а, толико производње
лаковића, заменика гтенерал-
ног директора, управо сада траје пресабирање од набавне до продајне службе. Овај произвођач већ је одлучио да ципеле продаје на рате и снизи цене, али је апеловао и на добављаче да снизе цене репроматеријала и не траже новац унапред. =
_ Шок који смо сви доживели мора кратко да траје, тврди Миливоје Богдановић, комерцијални директор ПИК „Пожаревац“, јер ако потраје беспарица ни од производње неће бити ништа. Богдановић се пожатио да његова фирма у
= банки =с може да искамчи ни
линаре за куповину налепница на енглеском језику, а штампарија и даље тражи девизе или зарачунава штицовани курс. Највеће невоље директор „Витала“ Бранко Марковић очекује у прометној сфери која се у протеклом периоду потпуно конвертовала у сиву економију. Овај директср очекује да ће роба у трговини чак бити јефтинија од произвођачких трошкова и да ће улазни трошкови и даље расти. „јумко“ је и до сада радио без застоја, а од понедељка у нашим продавницама почиње продаја на пет рата — рекао је Слободан Стојиљковић, шеф београдског председништва. М. Бркић
ТРЖИШТА НОВЦА И КАПИТАЛА
Старе камате зауставиле берзу
Београд. — Увођење новог динара и ступање на снагу новог економског програма практично је зауставило рад Тржишта новца и краткорочних папира од вредности и Београдске берзе (тржишта капитала). Разлог је велики несклад између курса динара, који је почео да пада, и енормних камата. Но, и то се полако доводи у ред и обе ове институције ће највероватније од понедељка почети поново нормално да раде.
— На тржишту новца ових дана, уопште нема промета ни у старим, ни у новим динарима каже Светлана Церовић, виши саветник у тој институцији. Разлог томе је што је месечна камата прошлог понедељка била 1,5 милиона одсто, а од пре два дана је смањена на 10,78 процената, па они, који су узели новац са каматом од 1,5 милиона одсто, страхују да неће у овим условима моћи да га врате. Кад је реч о жиралном новцу, тражња је огромна, али понуде уопште нема, па се та тражња не може задовољити. Код хартија од вредности је ситуација обрнута — понуда је велика и креће се између 500 и 600 милијарди старих ди нара, али потражње уопште немаг |-А Београдска 'берза“је преки“ нула продају благајничких запи-
са (оних које емитују банке) и комерцијалних записа (оних које емитују предузећа) још у прошли понедељак. Разлог је, по речима заменика директора Берзе Паве Зечевић, у неусклађености каматних стопа са новим економским мерама. Емисија старих динара обустављена је још 17. јануара, курс је почео да пада, а камате су остале на нивоу од 1,2 до 1,3 милиона одсто. А то је значило да онај ко позајми,
МИНЕЛ
МИЛОСАВ ФИЛИПОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК Х
Привредницима најтеже
рецимо, сто марака, за шест дана треба да врати 515 марака, што је сасвим бесмислено. То је потпуна диспропорција курса и камата и не може да функционише. Камате на Београдској берзи за старе динаре обично прате камате на Тржишту новца, а кад је реч о новим динарима, ту тек треба да уследи договор са банкама колике ће оне бити.
Ј. Кесић
ОЛДИНГ КОМПАНИЈЕ
Београд. — БНА ТИКЕР — Нама привредницима биће најтеже јер програм оперативно мора да спроводимо, а најпећи проблем „Минела“ биће наплата дугова изјавио је за ТИКЕР председник Холдинг корпорације „Минел“ Милосав Филиповић. Око 90 одсто производње
„Минсла“ намењено је државним и јавним предузећима од којих потражујемо 8 милиона марака, а укупна дугова“ ња јавних предузећа износе око 50 милиона долара. Верујемо да ће се по одређеној динамици омогућити да наплатимо та среда, јер су нам то скоро једина обртна средства — каже Фолхиповић. Што се тиче отпуштања радника то је за гигантелнајосстљивије питање и методологија 10 којој ће се то урадити, каже Филипевић. (Л С.) ЈЕ
5; ĆE
BULEVAR LENJINA 165B |