Borba, 24. 09. 1994., str. 18
~
Пн | ·zbacivanje protutenkovskog projektila
VIII
- Dragan Nikolić.
data za prve predsedničke iz-
N ajavljenih predsedničkih kandi-. ·: M bore u Makedoniji ima podo- .
sta, Državnoj izbornoj komisiji su prijavljene iri, a samo jedan nema nika„Кмћ formalno-pravnih teškoća. To je aktuelni predsednik.Kiro Gligorov:iza koga stoji koalicija vlađajućih partija,
koja sebe naziva „Savez za Makedo-"
niju“ i 30 poslaničkih poipisa. Na ranglistama svih dosada sprovedenih ispi· tivanja Javnog mnjenja nalazi se dosta
“usamljen·na samom vrhu. On se na'
miran način rastao sa jugoslovenskom
armijom, više volecći da joj dozvoli da · odnese oružje nego s njom da ratuje.
„Po hrvaiskom scenariju — oružje je u
kasarnama, samo ga treba uzeti“...
.Američki predsednik Klinton mu je po-
· vodom dana nezavisnosti priznao isto„Tijske zasluge za einičku harmoniju u
Makedoniji i za.mir sa susedima. Veći~
na Makedonaca drži da je njegova za-_
sluga što se prvi put u istoriji Makedo-
nije makedonska ·reč čula.u svetskoj · . „zajednici naroda. S obzirom·na to da ; ja izbegao grčku zamku“ da u grčkomakedonskom sporu: „igra na grčkom ·
lereriu", došlo. je.do preokreta — „u
. međunarodrioj zajednici sve-više ima
razumevanja sa makedonske, a sve manje za grčke argumente“. Danas -si-
__ tuacija u grčko-makedonskom. sporu
'ni izblizu nije onakva kakva je bila za
vreme Lisabonske deklaracije kad je”
· Grčka imala „solidarne partnere“: ..
· · Мада зе 10 и cenirali VMRO- · - __ОЏРММЕ детатије и ЗКорђи“зе |уга!
| Gordaha Gojak.
prema Hansu KoscHniku (Košniku), eyropskom upravitelju Mostara, oci-
. jenjeno je od.mnogih kao „pucanj“ u Vaširi. gtonske sporazume između: Hrvata „i Musli-
· mana (Bošnjaka): Samg dva: dana kasnije
• (13. i 14. septembra) od tog kriminalnog či- * na, donošenje zagrebačkih zaključaka o: konkretnoj provedbi Vašingtonskih spora.
žuma ima za cilj da sve sumnjivce, ftritiča-
·. ·Te; pa i protivnike, uvjeri da je „brak“između Hrvata i Muslimana (Bošnjaka) odista
moguć. lako su na najnovije zagrebačke
_·zaključke*o daljnjoj provedbi Vašingtonskjih
sporazuma za stvaranje (kon)federacije. (HR) BiH stavljeni u ime delegacija dviju
_ ..Strane „potpisi“ prije svega čelnih ljudi dve-
ju:delegacija: Alije Izetbegovića i :Franje Tuđmana, u Hrvatskoj se stječe dojam da je udio hrvatskog presjednika u postizanju
· додбмогепод меа од пједомва bosanskog . kolege. 5 ME E
___ Матте; pored toga što je hrvatski mini„Star. vanjskih posiova dr Mate Granić na prošlotjednoj sjednici Sabora· RH istakao
· da je predsjednik Tuđman pozvao na.sa- .
stanak sve odgovorne za primjenu svih
·• ođredaba' Vašingtonskih .sporazuma, kroz ,
„tjednik „Danas“ otkriven je javnosti jedan indikativan podatak. Kaže se: da je prije zagrebačkog sastanka Tudmana i Izetbegovića, federalni i republički premijer Si-
lajdžić nuđenjem ostavke na mjesto pot--
predsjednika SDA izvršio pritisak na vođstvo stranke, pa i Izetbegovića, da se sjete „potpuno zaboravljenih Vašingtonskih sporazuma“ zbog svog još teškog napuštenog sna o unitarnoj BiH. о = 5
| dok se time indirektno odaje priznanje Harisu Silajdžiću za sjedanje Izetbegovića i
muslimansko-bošnjačke delegacije za isti ·
“stol sa Tuđdmanom i hrvatskom stranom, dotle i nakon objavljivanja zagrebačkih zaključaka ne prestaju bojazni da je reč o
. „jalovom optimizmu“ jer da dogovorena su-
radnja između RH i BiH, kao i zadaci na
_ provedbi Ustava federacije BiH počivaju na
„krhkim nogama“. Objašnjava se to s postojanjem previše nepoznanica i odveć.dosad tajne diplomacije koja ne uljeva dovoljno povjerenja i u sporu provedbu dogovora,utvrđenog u Zagrebu.
'ječki',Novi list“ čak iznosi-da „... . isključena ni mogućnost herceg-bosanskog. ·
___Svi makedonski predsednički kandidati: „samopouzdanje Makedonaca značajno naraslo
- ·
To samopouzdanje je baza Kire G odnosu na Ljubišu Georgijevskog,
Poeni grčko-makedonsko
ligorova, koja mu daje najveće šans Vasila Tupurkovskog, Milana Pančev
ili američkog biznismena Džordža Atanasovskog koji takođe pretenduj | „mesto šefa makedonske dižave
da predsednički kandidat ove. partije.
"Ljubiša Georgievski ima teškoća u
obezbeđivanju potpisa 30 poslanika, s
„оба от па to da je desetak poslanika
napustilo ovu partiju zbog poznatih unutarpartijških raskola. U centrali te partije uveravaju da će obezbediti fri
„nedostajuća polpisa, „ako treba obez-
bediće .i 10 hiljada potpisa građana“.
Moguće da će potpisnici biti iz redova ~
nezavisnih poslanika. Njegovi nastupi
"па partijskoj Konvenciji u Skoplju, kaqi na mitinzima u nekim gradovima za-· padne Makedonije, doživljeni su kao ·
„nacionalističke- pretnje miru“. Smatra
se da bi uvođenje principa reciprocita- . ta, umesto ravnopravnosti, pred-"
stavljalo „etničku bombu“, dok bi zamena principa ekvidistance u odnosi-
ma sa susedima principom reciproci-:
teta „razorilo balkansku. ravnotežu“:
· Prema: „Novoj Makedonlji“, „to je-isto,.
ali na novi način“. Ovaj list još-kritikuje
·tezu Georgievskog da:je „multinaci-
onalna država isto što i rat“..Georgiev-
•ški navodno tvrdi: „Dajte·dvojici braće istu njivu, imaćete kavgu, dajte dvama'
narodima-·istu zemlju, imaćete rat“. 'Prema listu, reč je o. klasičnoj, školski
izvedenoj zameni teza u stilu: „Gligo- . . .rov je za multinacionalriu državu, zna,
Ta, te preuzeli.ovlasti u skladu s tsfavorh
Federacije BiH.(a ne Republike BiH) moći ~
се se govoriti o određenom:pomaku:— poručio je o evom problemu „Danas“. Dok-rinije otkazivanja·poslušnosti· Tuđmanu; na isti onaj način kako je to Karadžić učinic Milo-
·Ševiću; tako da će.i Tuđman možda morati
posegnuti za: istim oblikom sankcija kakve je vožd primjenio prema psihijatru...“
A, „Vjesnik“ u intervjuu sa Krstom Cvi-' : ićem iznosi stav (ovog „hrvatskog intelektu-
alca ·s. brianskom putovnicom, koji u cijelom svijetu uživa: Velik ugled kao poznava-
'lac prilika u istočnoj,Europi“ pišući u pozna-:
tom listu „Economist“ i djelujući u Kraljevskom institutu za međunarodna zbivanja)
da je konfederacija loše rješenje. Naime, , ·po Cviiću ideja konfederacije Hrvatske i
BiH proizišla je iz potrebe d3 se uvjeri određene krugove u Негсед-Возп,, кој 2еle da se etnički većinski ·hrvatski. dijelovi
· BiH prijuče Hrvatskoj, da pristanu na.spo“ razurh's Muslimanima. Konfederacija nije
dobra za Hrvatsku, ona je presedan za uje-
· dinjenje krajeva pod srpskom kontrolom sa Srbijom. To je formula koja nema nikakvu ·
realnu osnovu i iz toga neće biti ništa. „pO-
· ručio je ovaj publicist, znajući da bi time
moglo doći do podijele BiH odnosno rješenja koje' za· Muslimane „ne bi bio. prave-
· dan mir. A, to onda – reče – otvara·'mogu-
ćnost nastavka nečega što bi Muslimani smatrali oslobodilačkim ratom i što bi polpomogle arapske i muslimanske zemlje, koje imaju novac ali i velike rezerve muslimanskog nezadovoljstya u raznim evrop-, skim zemljama. : - ,
· · Miloševićev trik
~ | dok iskusni Krsto Oviić najavljuje da
- postoji i taj daljnji razlog da evropska diplo-
.macija učini nešto ako želi da nema jedan golem muslimanski problem u svojim zemljama, to — za razliku od sveučilišnog
profesora i saborskog zastupnika iž redova .
SDP-a dr Zdravka Tomca (u intervjuu datom „Večernjem listu“) — isključuje bilo kakvu mogućnost restauracije Jugoslavije,
тек Када bi se prema zaključenoin kon. |
: Stituirali novi organi vlasti u'opčinama i . · · kantonima po rezultatima poslednjih izbo- .
či za rat, a'ja sam za nacionalnu drža: vu, znači'za mir“. List tvrdi da je sumnjiva i teza ovog predsedničkog
kandidata ·po kojoj je geostrategijski . . položaj Makedonije glavni adut u bu-
dućim' pregovorima sa inostranstvom, pa ı sa međunarodnim finansijskim. in-" „stitucijama, kao da:je „beznačajan ge-
ostrategijski položaj Albanije i Grčke ·
na Baikanu, na primer". „Nova Makedonija kaže, komentarišući izjavu Georgievskog „ako Grci žele makedonsko ime, neka: dođu da ga uzmu" kao „javni poziv Papandreu i grčkoj naci-.
. onalističkoj i militantnoj kliki da dođu ·
„na megdan“. Može da se zamisli koli-. ko je predsednik države pobornik mira i nacionalne države kad šalje takve pozive. Prema ovom listu, cilj dvog. predsedničkog kandidafa „nije da.postane predsednik države, nego da na-
· padne aktuelnog predsednika“; Što se tiče „dvanaest. neprijatnijih pitanja“, -
koje je ovaj predsednički kandidat na·javio aktuelnom predsedniku, list kaže:
„da bi ista takva pitanja mogla da se
postave i njemii, s obzirom:na to da je bio „nadaren jugoslovensk; režiser“,
· član „KaPeužot“, član rukovodstva MA- · · AK, nepartijski predsednik Foruma za slobodu-informisanja i sada član рапј- --
je VMRO-DPMNE. List još dc
- Se iza kritike politike ekvidistaı
„Bugarština predsedničkog ta“. To se dokazuje i tezom „ · ničkom duhu levice“ i njenon
. zanom averzijom prema Buga
Američki biznismen Đorđi Atanasovski je obećao na.kor za novinare da će do, nedelje, tembra, kad je poslednji rok, spisak od 10 hiljada potpisa, ali čata udarenog u nadležnoj or službi, zato 510 Б/адомгетепо izborna komisija nije Šbezbedil lare i pečat. Neizvesno je kakva bina biti tih potpisa i da li će ši
„kandidature biznismena iz Fior
* navodno, od Makedonije želi dz
vi fabriku ravnopravnih građani ne sigurnosti da bi uvećao =, kao internacionalni biznismen.
stane predsednički kandidat, 8 :predsednik Atanasovski obeća nomski prosperitet Maked6hije, ma zarobljene devize, građani kedonije ukidanje viza sa'Evr unijom, a Makedoniji, kqja će pravna država, kapital stranih b na koji mu'veruju. Stiče se utis .Atanasovski Gligorovu miogao t vantan protivkandidat“, ali i da b
·- Šta je ostalo od hrvatsko-bosansko· hercegovačke konfederacije:.Tjednik: „Dar
· otkriva javnošti jedan indikativan podatak. K se da.je.prije zagrebačkog sastanka Tuđma ·· Izetbegovića federalni.i republički premije
. Silajdžić, ruđenjem ostavke na mjesto:
· ·polpredsjednika SDA,.izvršio pritisak na vođ'
. stranke pai Ižetbegovića, da se'sjete „potpu . zaboravljenih Vašingtonskih sporazuma“
Hrvatska preko Bosne nađe u konfederaciji
sa Srbijom, SRa. 9 . Zanimljivo je i štajalište Stipe Mesića
· kojeg zajedno s Maholićem i'njegovom no· vonastalom strankom HND-e, po-nagađanju „Novog lista" iz:priča po zagrebačkim ·
političkim kuloarima svrstava „vrh hrvatske vlasti u·•vrh top- liste državnih neprijatelja“ o najndvijem hrva}sko-muslimanskom dc-
' govoru u. Zagrebu. Mesić, naime, U interjuu
objavljenom u poslednjem broju „Ferala...“,
kaže da bi taj dogovor. mogao biti uspješan.
ako mu se ne pristupi po načelu hrvatske vlašti: sporazum: nikoga ne obavezuje te ako bi se uspostavila vlast na.temelju rani'jih izbora da bi se počelo sanirati sve ono što su učinili oni u vlasti tzv. Herceg-Bosne koji nikako ne žele provoditi Vašingtonski
sporazum i Koji su na vlast došli pukim
imenovanjem. > -
Nema više nikakve mogućnosti da se s Miloševićem podijeli Bosna, pa da on onda Hrvatskoj vrati Krajinu. To je opet.nasjedanje na njegov trik i mi moramo shvatiti. da se Htvatska može održati samo na principu nepovredivosti-granica. Oni koli od tog principa odustaju pomažu Miloševiću i njegovoj
stalnoj tvrdnji kako su subjekti bivše Jugo- ·
slavije njezini narodi, a ne republike... pa u BiH traži uspostavu konstitutivnih naroda koji imaju pravo ući u savez s kim hoće. Hrvatska politika već je dovoljno pogriješila kada je u BiH upotrijebila istu, Miloševićevu, politiku o konstitutivnim narodima — obražložio je i poručio Stipe Mesić, koji se s Tuđmanom razišao prije svega zbog nesla-
makar i carinške unije, po formuli da se ~ ganja oko:hrvatske politike u BiH."
·
::l dok-su preko masmedija prot na iznešena Sva ova i druga, ugli · podjednakim relacijama, 'data mišlj ja, kao i po ministru Graniću, gov. zličitim scenarijima koji bi ove jes . stupajuće zime mogli dovesti do ı ali i novog zapleta krize na pros}or goslavije, dotle je.tu ipak najpresujava odluke 'o skidanju embarga· oružja. Ta odluka najavljena od pre . ka.SAD do 15. oktobra ukoliko b Srbi ne prihvate·plan Kontaktne ski ni se da je bila najindirektniji razlog novog jnzistiranja na otpačinjahja | Vašingtonskih sporazuma. Priznao direktho zastupnicima Sabora RH vanjskih.poslova dr Mato Granić u nom uvodnem:izlaganju povodom r o mandatu Unprofora.
— Treba:·voditi računa да ико! donijela odluka o skidanju embarg: doći do povlačenja Unprofora, pose pa Velike Britanije, Francuske, Š
рапјој5ке, док озјаје зуе коре 15 zemalja, posebno Malezije, Pakis vjerojatno i Turske — rekao je tom Granić,:kojeg je nadopunio ambasa 216 time da bi se u tako zakompliciı tuaciji našlo, uz dvije tri zaraćene : više tisuća vojnika kaji ne pripada: nadzoru međunarodne zajednice.
Takvo moguće produljenje rata po upozorenju hrvatske diplemacije no bi se prenijelo i na Republiku H pa „bosanski Hrvati moraju voditi rz tome s tim da budu uz Bošnjake“. . prijateljstvo izme4đu Muslimana i |