Borba, 15. 10. 1994., str. 2

BORBA

SUBOTA-NEDELJA 15-16. OKTOBAR 1994.

DANAS U BANJALUCI SIMPOZIJUM „JOVAN RAŠKOVIĆ | SRPSKO

PITANJE“

Na okupu

rukovodstva RS i

Banjaluka, Beta. — U Banjaluci će se danas, kako se očekuje, okupiti kompletan državni, politički i vojni vrh Republikc Srpske (RS) i Republike Srpske Krajine (RSK).

Povod za okupljanje jc tribina pod nazivom „Jovan Rašković i srpsko pitanje“, koju organizuju banjalučki Odbor za obeležavanje lika i dela Jovana Raškovića koji je formiran u Banjaluci.

Na skupu se očekuje predsednik Republike Srpske Krajine (RSK) Milan Martić, predsednik vlade Borislav Mikelić, ministar inostranih poslova Milan Babić vojni komandant krajiških snaga gencral Milan Čeleketić, kao i članovi Raškovićeve porodice i veći broj njegovih saobraca.

Glavni govornik će biti predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić, a očekuje se i prisustvo vojnog. komandanta snaga bosanskih Srba gencrala Ratka Mladića, kao i predsednika Izvršnog odbora Srpske dc-

Banja Luka. — Direktor Kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci dr Radislav Vukić upozorio je juče na dramatičnu situaciju u internom odeljenju ove modicinske ustanove, pedijatriji, očnoj i ušnoj klinici zbog ncdostatka mazuta. — Stoerilizacija instrumenata je nemoguća, hrana sc nc možc priprcmati, postcljina oprati, što pacijcnte dovodi u veoma tcšku zdravstvcnu situaciju, naglašava Vukić.

Dve stotine tona mazuta jc

DRAMATIČNO UPOZORENJE IZ BANJALUČKOG KLINIČKOG CENTRA ee ђе e

Sankcije ugrozavaju

“e во

zivot pacijenata

mokratske stranke (SDS) Velibora Stojića i predsednika vlade RS Dušana Kozića.

Srpsku pravoslavnu crkvu predstavljaće episkopi Jefrem, Hrizosom i Longin.

Tribina se organizuje u Spomen na „Skupštinu nacionalnog ujedinjenja“, kako je nazvan miting održan u parku Mladena Stojanovića u Banjaluci oktobra 1990. pred više od 40.000 ljudi iz svih tadašnjih jugoslovenskih republika i pokrajina.

Namera organizatora je da podseti na, kako navode, osnovne ideje pokojnog akademika Raškovića, inače osnivača SDS, o „potfebi ujedinjenja “svih srpskih prostora u jednu celinu“. ST

Sudeći po listi najavljenih učesnika, biće to svojevrstan samit RS i RSK, pa bi se iz Banjaluke sutra mogle očekivati ı poruke koje prevazilaze okvir i začaj najavljene tribine.

plaćeno, ali se on zbog sankcija ne isporučuje. To gorivo nije ni srbijansko ni crnogorsko, već iz RSK. Apelujemo na UN, UNICEF, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Unprofor da nam pomognu kako bi mazut bio isporučen. Apelovaćemo i na predsednika Jugoslavije i Srbije, Saveznu i Republičku vladu. Ako sc ovaj problem uskoro ne reši, može se očekivati da će nam pacijenti umirati pred vratima Kliničkog centra, ističc direktor Vukić.

HENRI KISINDŽER U INTERVJUU ČEŠKOM RADIJU

Problem u Bosni je sto ne postoji dobar plan

Prag — (Beta) — Prema mišljcnju bivšeg amoričkog državnog sekretara Henrija Kisindžera, Jugoslavija nije „dobar primcr“ krize koja bi ugrozila bczbcednost na starom kontincntu.

U intervjuu Prvom programu češkog radija američki diplomata je rekao da jc „u Jugoslaviji reč o etničkim sukobima iz dalcke istorije. Međutim, ukoliko bi Evropska unija i NATO bili rcorganizovani, ovi problemi bi sc nešto lakše rešavali“.

Kisindžer smatra da je „glavni problem u Bosni to što ne postoji ni jedan dobar plan“. „Uvek sam zastupao mišljenje da Bosna i Hercegovina (BiH) nikada nije trebalo da bude stvorena u svojim sadašnjim granicama“ izjavio je on i dodao da bi „biio bolje da je BiH pre pet godina podeljena prema na-

cionalnom ključu sa oblastima za Muslimance“. „Bosna istoriski nikad nijc postojala, što naravno nc opravdava srpsku agrcsiju“, dodao jc Kisindžocr.

Na pitanje novinara češkog radija o projektu Partnerstvo za mir, Kisindžer je odgovorio da „nije pobornik ovog plana ali da jc dobro to što je otvorio diskusiju o članstvu u NATO“.

Prema njegovim rečima „Vvažno je podvući razliku između žrtava ruskog imperijalizma i same Rusije. Upravo tuda mora da vodi jasna linija podele, a tek posle toga trcba u okviru Konfcrcncije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) uspostaviti političkc odnose sa Rusijom“, izneo je svoje predstave o budućem evropskom sistemu bezbednosti Henri Kisindžer. e

SUD U HAGU SAOPŠTIO IME PRVOG OSUMNJIČENOG ZA RATNE ZLOČINE NA TLU BIVŠE

JUGOSLAVIJE

awk Omarska otvara prijedorski dosije ·

Tužilac Ričard Goldston veruje da се зидепје stražaru logara u Omarskoj Dušanu Tadiću (39) biti značajno za progon osoba odgovornih za zločine počinjene u regionu Prijedora i da će omogućiti da se stekne jasna slika o etničkom čišćenju ovog područja

Miirko Klarin specijalni izveštač „Borbe“ iz Haga

Mehanizam međunarodne pravde, uspostavljen 25. maja 1993. rezolucijom 827 Saveta bezbednosti, u cilju progona i kažnjavanja ličnosti odgovornih za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije, konačno je stavljen u pogon. U Hagu je, naime, juče zvanično saopšteno prvo ime osumnjičenog za „teška kršenja međunarodnog „humanitarnog prava“ i zakazana je prva javna rasprava pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Prvi kandidat da se u Hagu pojavi u ulozi optuženog je Dušan Tadić (39), uhapšen februara ove godine u Minhenu pod optužbom da je kao stražar u logoru Omarska izvršio dela koja se smatraju ratnim zločinima. Prva javna rasprava pred haškim Sudom zakazana je za 8. novembar ove godine.

Procedura

Sudija Ričard Goldston, vrhovni tužilac haškog suda, podneo je 11. oktobra zahtev da se istraga protiv Tadića, koju trenutno VOde nemački organi gonjenja, prenese u nadležnost Međunarodnog suda za ratne zločine. Takvo je „prenošenje“ predviđeno Pravilima procedure Haškog suda, u slučajevima kada se u istražnom ili sudskom postupku, koji se vode „u bilo kojoj zemlji“, dođe do činjenica koje mogu da budu od značaja za istragu ili

progon pred Međunarodnim su-

dom.

Ukoliko u javnoj raspravi 8. novembra, tročlano Sudsko veće (Adolfus Karibi-Vajt, predsednik, te sudije Elizabeta Odio

Duško Tadić (38) prvi Srbin optužen za zločine u ovom ratu, rodom je iz Kozarca, (mesto između Prijedora i Banjaluke). Potiče iz partizanske porodice. Prema rečima njegovog brata Mladena Tadića, otac im je kao partizanski komandant u Drugom svetskom ratu učestvovao u oslobađanju Potkozarja od -ustaša.

Pre poslednjeg rata, Duško Tadić je bio, vlasnik kafea „Nipon“, osnivač SDS u Kozarcu, i karatista, (nosilac crnog po-jasa), oženjen je i ima dvoje dece. Kad su u proleće 1992. godine počela ratna dejstva u regionu Kozarca, Tadić sa porodicom odlazi u Banjaluku, zatim u Prijedor gde biva angažovan u rezervni sastav milicije. U Kozarac se vraća sa funkcijom sekretara Mesne zajednice i predsednika Mesnog od-

Benito i Klod Žorda), potvrdi predlog tužioca Goldstona, nemačkom Sudu biće upućen formalan zahtev da se „slučaj Tadić” prenese u nadležnost Međunarodnog suda u Hagu. Tek nakon toga bi protiv osumnjičenog bila podignuta „prava Optužnica“, na osnovu koje bi Međunarodni sud izdao nalog za hapšenje, a optuženom bi sudilo drugo Veće od onog koje je odlučilo o „preuzimanju slučaja“

_ (pošto se prvo Veće, prihvata-

njem tužiočevog zahteva, već izjasnilo o „suštini spora“).

Na konferenciji za štampu koju je početkom ove sedmice održao u haškom sedištu Suda, tužilac Goldston je pored ostalog istakao kako će se većina procesa za ratne zločine odvijati u nacionalnim sudovima, naravno uz prisustvo međunarodnih posmatrača. Zbog „skromnih kapaciteta” kako samog Međunarodnog suda (dva prvostepe-

_ na i jedno apelaciono Veće), ta-

ko i specijalnog, za tu priliku izgrađenog, zatvora UN (sa 24 „jednokrevetne ćelije“), u Hagu će se, najavio je tom prilikom Goldston, „suditi samo ograničen broj značajnijih slučajeva“.

Iz obrazloženja juče objavljenog zahteva za „preuzimanje“, može se zaključiti zašto tužilac Goldston „slučaj Tadić smatra „značajnijim“. Po njemu, slučaj stražara iz Omarske je „značajan za progon osoba koje su odgovorne

za ozbiljna kršenja međunarod-”

nog humanitarnog prava počinjena u regionu Prijedora... pre i nakon što su srpske snage zauzele tu oblast“. Detaljna istraga i proces Tadiću će, uveren je Goldston, „omogućiti da se stekne

Ко је Dušan Tadic, prvi uhapšenil sa optužbom „raini zlocinac“

bora SDS i sa zadatkom da se „angažuje na oživljavanju i vraćanju u normalan život Kozarca i okoline“. U novembru 1992. napušta rezervni sastav i izbegava vojnu obavezu pozivajući se na imunitet odbornika SO Prijedor. Tada se pronose glasine da je Duško Tadić iskoristio položaj za određene kriminalne radnje na taj način što je pod okriljem MZ ustupao određena materijalna dobra sa područja Kozarca za novčane protivusluge.

U ranijem napadu na Koza-

- rac srušena mu je i kuća i lo-

kal pa je privremeno bio smešten u jednu stambenu zgradu u Prijedoru. Vlasti su našle da je useljenje nezakonito, pa Tadić navodno nezadovoljan odlazi sa porodicom u Nemačku kod brata Mladena.

Sredinom februara 1994. godine hapsi ga u Minhenu

· ljenje muslimanskih kuća i

jasna slika o planu masovnog, destruktivnog i sistematskog progona civilnog stanovništva u regionu Prijedora“, odnosno o praksi poznatoj kao „etničko čišćenje“.

Prenošenje „slučaja Tadić“ u nadležnost Međunarodnog suda je, po oceni tužioca Goldstona, neophodno pored ostalog i zato da bi se otkrili njegovi potencijalni saučesnici, koji nisu dostupni nemačkim organima gonjenja ali su, barem teorijski, „dostupni“ haškom Sudu, budući da su sve zemlje dužne da mu izruče optužene za ratne zločine. Pored toga, „prenošenje“ će omogućiti da se saslušaju brojni „dodatni svedoci“ zločina počinjenih u regionu Prijedora, koji takođe nisu dostupni nemačkim sudovima, ali jesu haškom. Konačno, tužilac Goldston hoće i može da istražuje i „druga dela koja se pripisuju Tadiću... a koja nisu deo istrage u Nemačkoj“.

Više osoba osumnjičenih za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji uhapšeno je i u drugim еугорskim zemljama. U haškom sudu kažu da su „u kontaktu“ sa nadležnim vlastima tih zemalja, ali ne žele da otkrivaju imena uhapšenih. Za sada se, ukazuju

_u kancelariji haškog tužioca, još razmatra da li da se „preuzimanje” traži i za slučajeve koji su pod istragom u Austriji i Švajcarskoj. Kažu, takođe, da je za slučaj koji je trenutno pred danskim sudom, nakon „pažljivog razmatranja“ i konsultacija sa nadležnim vlastima u Kopenhagenu, odlučeno da se „preuzimanje“ ne traži, budući da taj slučaj „ni na koji način ne dotiče istrage koje su u toku, ili koje se predviđaju“, u Tužilaštvu haškog suda.

bavarska policija pod sumnjom da je izvršio ratne zločine protiv civilnog stanovništva, vojnih i civilnih zarobljenika i pripisuje mu se pljačka i uništavanje lične imovine, pa-

smrt desetine zatvorenika u vojnom logoru „Omarska“. Nalazi se na listi osumnjičenih za ratne zločine koju je sačinio Dokumentacioni centar iz Zenice na osnovu iskaza izveštaja „Helsinki Voča“. Pred nemačkim istražnim organima teretili su ga iskazi petoro svedoka Muslimana meštana Kozarca, a nemački mediji su objavili njihove potresne priče. Prema Centru službe bezbednosti u Prijedoru, Tadić nikada nije bio zvanično angažovan u službi logora „Omarska“. Ј.5.

гавран раје бек

плена e