Borba, 26. 08. 1997., str. 5

| БОР БА 26. август 1997.

М ПИ - ~ НАБЕИЗИЕООА 200 0 занеини ЈЕ ПАЛЕСТИНЦИ ТРАЖЕ МЕЂУН | АРО и "МА: ДНУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ У ВИТЛЕЈЕМУ | Бро у ваштивању | ( СЕВЕРНОКОРЕЈСКИ АМБАСАДОР У КАИРУ ЗАТРАЖИО АЗИЛ

Молитве крај барикада Рано Бег у америчку амбасаду

ВЕЗА ИЗМЕЂУ ЗАГРЕБА Блокада овог палестинског шлог петка у амбасаду Сједињених Др-

МЕ

222

Беспућа дипломатије

по

Сеул. - Амбасадор Северне Кореје у

И ЈЕРУСАЛИМА Египту затражио је азил у америчкој жава у Каиру и затражили политички

Тел Авив (Танјуг). - Па| дестинци су прско викснпа апсловали на Сједињес| је Америчкс Државс

(САД) и Европу да интер-

ју израслски министар одбранс Јицак Мордехај нијс коначно дозволио да другим путем уђу у Витлејем. У међувремену је

два истакнута палсстинска званичника. Арафат је ових дана изјавио да је Израсл одлучио да фор-

. града на Западној обали коју с је 0, 30. јула • Вође палестинске самоуправе на Кеб за ак МИЧРРНИ АРА

ник Махмуд Абас и министарка Интисар ал-Вазир.

Палестински званичници у Гази то нс потвр-

Тел Авив, (Танјуг) - Јако је чудно што је хрватски председник пристао да дође у Јерусалим, главни град народа који уништава друге народе, не би ли се извинио за злочине који нису учини-

вља Ројтер.

амбасади у Каиру, јавила су љак средства информисања у

Министарство иностраних послова Јужне Кореје саопштило је да проверава веродостојност ове информације, ја-

Уколико се вест покаже као тачна, то

понедееулу. азил. У овој информацији се наводи да су САД дале азил севернокорејском амбасадору и да су о томе у недељу обавестиле владу у |

"Чосун Илбо" и ТВ станица Јонхап | су, такође, јавили да је и Јангов старији | брат, Јанг Сеунг Хо, високи дипломат- |

еулу.

ПИ не

289

Е:

225

+ венишу како би сс окон- групица палсстински мира јединицу падобрана- _ ђују нити поричу али твр- | ће бити први случај да један амбасадор _ ски представник Северне Кореје у Па~ чала блокада Вилтејсма, | доо ттИко Х па и једну специјалну је- о де да власти предузимају је; Хрвати, него исти ти | | режима у Пјонгјангу затражи азил У — ризу, вероватно затражио азил заједно

~ рушење палестинских ку: ранија МИНА ЕДИ. | евреји, пише саркастич- иностранству. наос 23 Опругом и двоје деце. Они су неста- |

~ ћа и спречило слање спс- | но уводничар израелског | а угледном дневнику "Чосун – и из Париза пре селам дана. Нагађа се |

правих Јаница у по || паса Марна ополом || ил косе али иареуди а с пи каје псе у амери |

у правом. -: И пл оазе ко односа Ира: Гил (49) и његова супруга ушли су про- _ амбасади у Каиру. ) сона :

Арафат тражи арапски самит

точном мировном проесу, јавља Ројтер. "Тражимо хитан рапски самит да бисмо е суочили са збивањиа и изазовима упућеим арапском делу свеа и на том самиту мо се размотрити буду пост Јерусалима", изјаио је Арафат египатким репортерима у Каиру, после разговора а египатским председником Хоснијем Мубараком у резиденцији

Војници и верници очи у очи:

младића бацала камење на израслскс војнике - чуварс јеврејског свстилишта Рахслин гроб, на ула-

зу у град. Војници су их

Главни растерали гуменим мсци-

Вишлејем

диницу "да опсришс у палестинским подручјима против палсстинске власти и званичника".

све нсопходнс мерс како

би одбранилс својс вођс. Блокада Витлејема

убија туризам од кога

КРИЗА У РУСКО-ИЗРАЕЛСКИМ ОДНОСИМА

ела и Хрватске.

Аутор уводника Јосеф Лапид, познати израелски новинар и писац, подсећа да је Туђман у књизи "Беспућа повјесне збиљности" написао да је хрватски концентрациони логор Јасеновац био једини у окупираној Европи, кога нису држали ни Немци, ни Хрвати, већ јеврејски затвореници. Туђман, наводи даље Лапид у уводнику тиражног листа, такође је написао да су увелико претеране тврдње да је у Јасеновцу страдало 770.000 људи, међу којима и 20 хиљада Јевреја и да је у холокаусту уништено 6 милиона Јевреја.

Лапид се на крају обраћа директно израелском председнику и пита га да ли ће стиснути руку Туђману када дође, да ли ће у Туђманову част бити по-

ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА У ПОЉСКОЈ

Председник осумњичен за шпијунажу

Лист "Жиће" тврди да има сведоке који потврђују да су се Квашњевски и један руски агент састајали средином 1994. у вили "Рибитва" на Балтику

Варшава, (Танјуг) - У Пољској јача бура изазвана информацијом о наводним сусретима пољског председника Александера Квашњевског са пуковником

уске обавштајне службе

ладимиром Алгановим о чему је у суботу писао десничарски лист "Жиће".

Према тврлњама тог листа, Квашњевски и Алганов су летовали у исто време, у августу 1994. године, у вили "Рибитва" у спортском центру Владиславово Цетњево на Балтику и том приликом су се тамо сусретали. Пољски политичари су различито реаговали на пи-

оцењују као опасност. по стабилност земље.

Шеф председничке канцеларије Данута Вањек је изјавила да се "председничка канцеларија неће бавити сензацијама "Жића", јер су за разјашњавање те ствари надлежне друге институције". Према њеним речима, цео случај је "подгревање бајатог котлета" пошто се име Алганова од извесног времена појављује у свакој изборној кампањи у Пољској. Пољски премијер Влођимјеж Ћимошевич је оценио да "Жиће" припада оним листовима који "представљају најнижи профсси-

има сведоке који "потврђују да су се Квашњевски и руски агент састајали у пансиону "Рибитва" где су били на одмору. али не наводи имена тих сведока.

Бивши председник Лех Валенса је своју ранију изјаву да је "имао сигнале о сусретима Квашњевског" лопунио оценом коју објављује "Жиће", да је за њега "чудно што професионалне службе нису запазиле ту ствар" и да је "много људи и даље повезано са специјалним совјетским службама". Валенса руске специјалне службе намерно назива "совјетским". "Поглелај сала, с ким сам ја морао да се 00-

| преговарач Саеб Ерекат — ма и сузавцем ;

тао А поре аменае сну = нЕнев стројена почасна гарда | сање "Жиће" - једни при- онали и стички ниво. па _рим. ко им је писао ин-

| ком изасланику Денис п смиј У Д ј Бар Т ах од ана израелске војске и да ли | хватају ту тему Као "пред- због тога не заслужује – струкције. Па то нису били ј у ресмијера орид ар ће се свирати израелска | изборни залогај", а други – озбиљније коментарисање. _ сусрети. већ школовања".

Росу, представнику Европске уније (ЕУ) Мителу Моратиносу и европским лидерима, жалећи се на израелске потезе. "Замолио сам их да се дирсктно умешају, како би израслска влада џавила тачку на те мс-

је". изјавио је Ерскат: , -

Блокада палсстинског града Витлајсма на Западној обали трајс од 30. јула, после двоструког бомбашког напада на јсрусалимској пијаци. Израслска армија је у недсљу блокирала улаз у овај град десстини аутобуса са прско 600 ходочасника из Италије.

Верници су се молили крај барикада, док на кра-

Илан изјавио је да су палестинскес тврдње о слању израслских војних јс-

. Тел Авив, (Танјуг) - Односи између Израела и Русије достигли су кризну тачку због руске помоћи Ирану да конструише далекометне ракете, саопштено је

химна.

напад десничарског листа

"Жиће" и даље тврди да

каже Валенса.

ИЗВЕШТАЈ АМЕРИЧКОГ ИНСТИТУТА "ВОРЛДВОЧ"

диница у аутономна подручја нсоснована "дезинформација". Бар Илан тврди да је то "измишљсно како би одвратило пажњу са чињенице да су

палестинске власти одлу-“

чиле да се сукобс са Израслом, уместо са тсрористичким организацијама. Он је, међутим, додао ла Израсл задржава право да гони терористе у подручјима под контролом рсжима који им сс сами не супротстављају. Палестинске власти су убеђенс, како сс наводи, да је израслска мста постао Арафат, као и још

прексиноћ преко израелске телевизије. Израелска телевизија је емитовала извештај у ко-

ме се тврди да је премијер Бењамин Нетанијаху упу тио оштру ноту |; знак протеста руском минист е

спољних послова

вгенију

римакову. Премијер Не-

танијаху и његови саветници за безбедност, како се наводи у поменутом извештају, разматрају замрзавање све будуће сарадње са Русијом, укључујући и спо-

разум о снабдевању гасом.

Израел, наводно, сматра да је само питање време- па кад ће Иран конструисати ракете које могу да до-

сегну јеврејску државу.

Градоначелник палсстинског града Наблуса на Западној обали Касам ал-Шака тврди да Палсстинци имају копију израслске листс за одстрсл на којој је Арафатов замс-

РУСИЈА

град живи, тврдс Палсстинци. Вршилац дужности градоначслника Витлејема ДР Хана Насер објашњава ла град због блокадс губи четврт милиона долара дневно.

ЗАВРШЕНО СУЂЕЊЕ БИВШИМ ИСТОЧНОНЕМАЧКИМ ФУНКЦИОНЕРИМА | ИНДИЈСКО-ПАКИСТАН-

Коначна сеоба у историју

Бивши шеф државе и партије Егон Кренц осуђен на шест и по година затвора за страдања бегунаца преко Берлинског зида

Бон, (Танјуг) - Група нскалашњих др- _ ла Партија демократског социјализма, жавних функционсра бившс Немачкс — коју сматрају за наследницу источнонсДемократске Републикс осуђена је јуче – мачких комуниста. Њено руководство јс У Берлину на вишсгодишње казнс за- – после изрицања пресудс истакло да сс о твора због тога што, по мишљењу суда, "политичкој одговорности ових функцисносе кривицу за страдања осгунаца до онсра могло расправљати, али сс нијс којих је долазило на бившој немачко-нс- _ смело са њима поступати као са кримиМИНИ граници. Е налцима"“,

ивши шеф државе и партије. Егон , Ц Кренц (60) осуђен је на плот по годи- ЈНА тужилан У Борпиву уз У на затвора, а Гинтер Шабовски и Гинтер – 520 Је за оптужене казну затвора од Клајбер на по три годинс. Шабовски је _ ГОДИНА, док је бранилац тражио ослобабио шеф партијс у Источном Берлину, а ђајућу пресуду. Клајбер волсћи стручњак у државном После изрицања пресуде није било јасно хоће ли тројица оптужених источно-

руководству за технологију. Суђење овој тројици бивших источ- Немачких државних функционера бити нонсмачких политичара трајало је годи- _ одмах ухапшени и упућени у затвор или ће моћи да остану на слободи до право-

ну и по дана. Прва је на ову пресуду оштро рсагова- _ снажности пресудс.

Наступа ера глобалне глади

Већ трећу годину узастопно свет је суочен са залихама жита равним само двомесечној потро-

шњи

Вашингтон, (Танјуг) - Раст цена житарица последњих голина најављује сру мањка прехрамбених производа на светском тржишту. закључак је најновијег извештаја америчког института "Ворлдвоч“. –

Сви кључни фактори којима се мери глобална прехрамосна безбедност указују на прелазак из доба вишкова у сру несташица хране. каже се у овом извештају. Председник Ворлдвоча Лестер Браун недавно је препоручно земљама увозницима хране да се потруде да обезбеде прехрану домаћег становништва уз што мање ослањање на спољне изворе. "Ризично је зависити од увозног

жита". опомиње Браун.

Земље источне Азије. северне Африке и Блиског ис-

тока увозе бар половину потрес

оних житарица. а број

значајнијих извозника је ограничен, јер се у такве могу

убрајити само Аргентина. Аустралија.

унија и САД.

анада. Европска

Можда је дошло време. констатује се у извештају Ворлдвоча. да се размотри сврсисходност коришћења земљишта за гајење култура које нису од примарног знача-

ја. Само би одустајање од гај воу ослободило пет милион

јења дувана на глобалном ниа хектара плодног земљишта

за производњу хране. наглашава се у извештају.

Међутим.

и порел очекиване

добре жетве у текућој

сезони. трећу годину узастопно свет је суочен са залихама равним само двомесечној глобалној потрошњи. а безбедносним минимумом залиха. који би обезбедио прахрану светског становништва у случају само једне лоше жетве. сматра се количина која би подмирила потрошња

током 70 дана.

Све то значи да смо. без обзира на развој ситуације наредних месеци и година, дошли сасвим близу ивице. каже председник Ворлдвоча Лестер Браун.

РУМУНИЈА

Обједињен нафтни сектор

Букурешт, (Танјуг).

- Румунска влада је досадашњу

разједињену Државну нафтну компанију реорганизовала у нову фирму која окупља компанију за производњу наф-

те, две рафинерије и Министар индустрије

ова компанија пословаће под називом | СНП и неће имати монопол-

ационала а Петролулуи -

ирму

за малопродају, саопштио је алин Попеску Таричеану.

Социетатеа

ски положај на тржишту. рекао је Таричеану. 5

Фврмивање сАП-а пене владиних настојања да уооЛичи нафтни сектор. Румунски капацитети за рафинисаЊе нафте, од 34 милиона тона. највећи су у централној и Источној Европи, преноси Ројтер.

Приватизација уз благослов џељцина

Москва (Танјуг) - Водеће светске петролејске компаније заинтересоване су за руски "Роснефт", једну од последњих великих државних фирми на енергетском сектору која ће ускоро бити продата, изјавио је представник руске фирме Владимир Вјуницки. |

Он је поменуо да "Шел" и "Ексон" преговарају с управним одбором "Роснефта". Засад се. међутим. не зна да ли ове компаније намеравају да откупе пакет од 51 одсто акција руске фирме који ће вероватно бити понуђен у септембру. .

Предстојећа приватизација "Роснефта" донети влади милијарду долара.

Убудуће свака продаја великих удела државе у предузећима треба да буде регулисана председничким указом. који би не само одобрио такву продају, већ и одредио услове и правила њеног спровођења.

Удео у "Асторији" на продају;

Сант Петерзбург, (Танјуг) - Фонд за имовину града Санкт Петерсбурга одржаће 17. септембра затворену инвестициону аукцију на којој ће продати 25 одсто улела у хотелском комплексу Асториа. преноси Екотас званич-

но саопштење Фонда. Реч је о пакету од 4.416 акција номиналне вредности

4.416 рубаља. Полазна цена на аукцији биће 19.872 милијарде рубаља. Поменути хотелски комплекс. чија се четвртина власништва продаје. чине хотели "Англетер и "Асторна". велике историјско-архитектонске вредности. пе:

У току је њихово реновирање. па је јелан од услова инвестиционог пројекта отварање осмогодишње кредитне линије од 3.5 милиона долара.

Морбидна компензација:

Кемерево - Управа фабрике одеће "Восход" у градићу Јаја у Руској области Кемерово понудила је својим кројачицама мртвачке ковчеге као надокнаду за плате ненсплаћене у току претходне две године, јавља Итар-Тасс.

Кројачице су. међутим, одбиле тај необичани аванс, уз образложење да намеравају још да поживе, па ИМ ковчези још нису потреони.

Сведећа понуда фабричке управе - да се дуговане плате делимично исплате у виду колица за набавку робе наишла је на веће разумевање, па је проблем привремено решен. Е :

Ова колица у Русији коштају око 125.000 рубаља (1д0лар вреди око 5820 рубаља), а кројачице сматрају да ће им она бити корисна за прикупљање корова приликом плевљења њихових башти у којима гаје поврће.

ће, верује се.

масакр на _ о пијаци _

- Париз, (Танјуг). Најмање четири особе су погинуле, док је 50 повређено. у експлозији бомбе која се јуче пре подне дого-

дила на једној пијаци Ол-Биару, резиден“ |

ПОСЛЕ ОБЈАВЉИВАЊА НАЦРТА ФРАНЦУСКОГ ЗАКОНА О ИМИГРАЦИЈИ

(Одрицање од обећања

Париз, (Танјуг). - Зашто се француски социјалистички премијер Лионел Жоспен одрекао предизборног обећања да ће, у случају победе на јунским парламентарним изборима, укинути постојеће законе о имиграцији "Пасква-Дебре", питање је које се поставља у круговима аналитичара у Паризу.

Повод за размишљање налази се у одлуци владе објављеној крајем прошле седмице да се из закона о имиграцији. које су увеле претходне десне владе, задржи све

· липини, објављује аустријски

цијалном · кварту у предграђу. града Алљжира, јавио је Француски радио...

"Страхује се:да би број жртава могао |бити и већи. Исто предграђе . Алжира била је 30. јула мета напада у којем су, према званичним подацима погинуле три

оно што је "праведно и ефикасно" а да се остало мења, као и да се поново успостави право на аутоматско стицање француског држављанства према месту рођења.

Влада је прибегла компромису оцењује данас конзервативни француски дневник "Фигаро" - поред осталог и стога што је Жоспен обећања о "укидању дискриминаторских закона о имиграцији" давао у време када се "није сумњало у победу деснице (на ванредним парламентарним изборима) и када су се такве изјаве могле давати без размишљања о последицама".

Али, када се нашао у Матињону, "нови премијер је морао да се уздржи од потпаљивања ватре" која би неоспорно била њему приписана, јер је питање имиграције једно од најосетљивијих у Француској.

ИПиИјја, којем припадају уредници и новинари медија из стотинак земаља света, наглашава жалосну чињеницу да је стопа расветљавања убистава равна нули.

Надмоћ Хун Сена: Пном Пен, - Жестока артиљеријска и минобацачка ватра обновљена је јуче у подрују града ОСмач, који су претпрошле ноћи заузеле трупе другог камбоџанског премијера Хун Сена после тешке борбе са присталицама свргнутог првог премијера принца Нородома Ранарида. Према извештајима агенција, борбе се воде и у неким другим крајевима Камбоџе, али је надмоћна Сенова армија већ преузе-

Прошле године у свету убијено 37 новинара: Беч, (Танјуг) Највећи број новинара страдао је протеклих година у земљама које се налазе у процесу брзих структурних промена, као што су бивше совјетске републике, Алжир, Колумбија, Турска или Фи-

лист "Пресе" резултате истраживања Института за штампу (ИПИ), чије је седиште у Бечу. Прошле године у свету је убијено 37 новинара, а годину дана пре тога чак 67 људи из медијске бранше је живот изгубило на неразјашњен начин. Директор

СКИ ПОГРАНИЧНИ СУКОБ Пуцњава у Кашмиру

Џаму, Индија. - Артиљеријски и минобацачки двобој на такозваној линији стварне контроле којом је још 1947. године подељен Кашмир између Индије и Пакистана, настављен је и јуче, пети дан за редом.

Како преносе агенције, индијске власти су саопштиле да нема извештаје о жртвама. Један функционер министарства олоране у Њу Делхију рскао је, додуше, да је последњих дана убијено "неколико десетина пакистанских војника", али је прелставник овог министарства у кашмирском граду Шринагару изјавио ла "нема података о жртвама на другој страни".

Пакистански функционери су, пак, саопштили да су досад настрадала само четири лица и ла их је још неколико рањено. Они су демантовали извештајс о "неколико лссетина мртвих".

На овој граници, коју ни Индија ни Пакистан не признају као коначну, често долази ло пушкарања, а понскад и то тежих окршаја. у којима учествују и мање пешадијске јелинице. Обе стране, иначе, држе значајне снаге на овом простору упркос сурових климатских услова, јер је то територија западних Хималаја са планинским врховима од шест-селам хиљада метара на којима и Пакистанци и Индијци имају своје осматрачке положаЈЕ. _____________________________________________._ ла контролу и у већини оних делова земље где су симпатизери принца Ранарида покушали да организују отпор.

Владине трупе убиле 31 Курда: Дијарбакир, - Турске снаге безбедности саопштиле су да је у борбама на југоистоку земље између владиних трупа и курдских побуњеника убијен 31 припадник забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК)), јавља Ројтер.

Представници снага безбелнссти у граду Дијарбакир изјавили су Ројтеру ла се сукоб, у коме је четворо турских војника поврсђено, догодио у недељу увече у оближњој провинцији Сирт.