Borba, 30. 01. 2007., str. 2
Ž
Utorak, 30. janu
BORBA
ar 20)
\
?
tema dana
* ~ – i OR ON,
MINON,
ı Koseu Srbijizalaže
za podelu Kosova, taj je
Obilić, a ne Branković. 'Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne . Evrope
U Srbiji je lako održati politički govor, naročito tokom kampanje, ali treba održati obećanje. Srđan Milivojević, funkcioner DS
UKOR
Naše društvo je društvo bez dinamike. Vreva koju viđamo na ulicama nije dinamika, već haos. – Svetislav Basara, književnik
| MANN \)
Znate, kad se dava momka tuku, a treći se umeša između njih, onda taj dobije najviše batina. — Jožef Kasa, lider SVM
Da se ne zaboravi
Ukupan broj žrtava holokausta, nc samo Jcvrcja, procenjuje se na devet do
11 miliona, a neki tvrde da ih je bilo čak 20 miliona
SEĆANJE NA HOLOKAUST JE DUG PREMA MILIONIMA ŽRTVAMA STRADALIM U LOGORIMA SMRTI U VREME DRUGOG SVETSKOG RATA I TOM CILJU JE POSVBEĆEN
- zaključeno je na tada održanom forumu u Krakovu, pod nazivom “Pusti moj narod da živi”. Holokaust počinje ubrzo pošto su nacisti došli
MEđUNARODNI DAN SEĆA- na vlast u Nemačkoj NJA NA HOLOKAUST KOJI JE 1933. godine. | OBELEŽEN Ž7. JANUARA. Iskorenjivanjc Jevreja
Toga datuma 1945. godine jc sovjetska Crvena armija | oslobodila
Wii MI NINI
postaje jedna od njihovih najvažnijih programskih ciljeva. Iskoreniti svaki uticaj Jevreja - u politici,
MIRNIM NINI
Zakon o negiranju
Vlada Italije će tokom ove nedelje predložiti zakon po kom će negiranje holokausta biti krivično delo. Ministar pravde Klemente Mastela kaže da se mora voditi računa da se antisemitizam ne pojavi ponovo. Mastela je o predlogu zakona razgovarao s premijerom Romanom Prodijem i predstavnicima jevrejskih zajednica u Italiji.
Najava
zakona dolazi u
trenutku kada
Nemačka, predsedavajuća Evropske umije, traži da u svim zemljama Unije podsticanje mržnje i nasilje na rasnoj osnovi, uključujući negiranje genocida nad Jevrejima tokom II svetskog rata,
bude krivično gonjeno.
U mnogim članicama EU već postoji zabrana negiranja holokausta, uključujući Nemačku, Francusku, Španiju, Austriju i Belgiju.
U Austriji je prošle godine britanski istoričar Dejvid Irving osuđen jer je u knjizi objavljenoj u toj zemlji doveo u pitanje holokaust.
MANN IRINA RINA načistički logor Aušvic, najcrnje stratište u istoriji ČOVCčanstva. Sovjetske trupc su oslobodile istoga dana i susedni logor Birkenau.
U ta dva logora su većinom stradali Jevreji, do smrti mučeni, izgladnjivani, streljani ili uguscni u gasnim komorama. Takođe su tu umoreni
koncentracioni
MN BN INNINNNNNINN NINI ekonomiji, kulturi - postaje okosnica antijevrejske kampanje.
U školama se uvodi obavezan predmet “učenje O rasama” i donet jc niz antijevrejskih propisa koji kulminiraju 1935. proglašecnjem Nirnberških zakona (Zakon o građanima Carstva i Zakon o zaštiti nemačke
i MA,
Ni deca nisu bila pošteđena
američkog predsednika Franklina Ruzvelta u Švajcarskoj je 1938. održana Međunarodna konferencije o jevrejskim izbeglicama, ali bez rezultata jer nijedna zemlja im nije
O NIN NINI NNNINIININIIRIIIINININININIININININIINININININ MINNA
Zrtve „konačnog rešenja”
eksperimenti, mnogi su pomrli od iscrpljenosti ili su masovno streljani ili likvidirani u gasnim komorama smrtonosnim brzodelujućim gasom “ciklon B”. Bilo je to
Prema podacima iz raznih izvora, kako se može pročitati na Internetu, ukupan broj Jevreja, žrtava nacističkog “konačnog rešenja”, kreće se od najmanje 4.194.000 do 5.820.960 koliko navodi “Enciklopaedia. Judajika”,. što je „trećina svih Jevreja koji su pre Drugog svetskog rata živeli u
svetu.
Sa svim drugim narodima, takođe istrebljivanim, procenjuje se da je u holokausta nestalo devet do 11 miliona, neki tvrde čak 26 miliona ljudi.
ONIH NINI IINNIINIIRIIIINIIIIININIIINIINIMIIINIIIINIIIIINIAIIININININ
otvorila svoja vrata, pa su mnogi krenuli put Palcstine. Emigrirali su i Jevreji iz zemalja koje je Nemačka
nacističko “konačno recšenje”. Najviše logora je Osnovano na području okupiranc Poljske: Aušvic (Os-
ranim zemljama, a najsnažniji je bio u Danskoj gde je sam kralj preko radija izjavio da će lično
nositi Davidovu zvezdu ako bilo koji građanin njegove zemlje na tO bude prisiljen.
U jesen 1941. počela je realizacija plana da se svi Jevreji iz Nemačke i okupiranih područja srednje i zapadne Evrope deportuju na istok. To su bili transporti smrti u
stočnim vagonima. Na tom putu je na hiljade
pomrlo.
I tome je bilo otpora u pojednim zemljama: Danci su organizovali tajno prebacivanje Jevreja brodovima u Ššvedsku, u Holandiji je 1941. bio organizovan generalni štrajk da bi se sprečila
| |), eljaci su do sada uglavnom proizvodili nu. U budućnosti će, pored hrane proizvoditi i vo. Kako proizvodnja nafte bude dostigla i poče; da opada, moraćemo da se okrenemo izvorima energije. Jedan od izvora u ekspanziji poslednj} godina je biogorivo, koje spada u obnovljive energije i ne doprinosi globalnom otopljavanju, js u opticaju ista količina CO2, koja se vrti.
S obzirom da se sve što jedemo može preWni gorivo, dalji rast cena nafte povećaće isplativosi proizvodnje biogoriva. U jednom trenutku biće is tivije proizvoditi gorivo nego hranu. |
Svetska proizvodnja biogoriva je u 2005. šil); oko 2% ukupne proizvodnje goriva, što je tros, porast u odnosu na 2000. Neke vlade su podriš proizvodnju biogoriva, što zarad sticanja ene nezavisnosti, što usled zabrinutosti zbog klimat promena. : }
Brazil trenutno 40% svojih potreba za gori zadovoljava iz proizvodnje etanola, koji se dobi; destilacijom iz šećerne trske. U slučaju da svu cena nafte pređe 60 dolara po barelu, Brazil | etanol će biti konkurentan na svetskom tržišf.\,| tada će ga štititi subvencije, koje su, mota se | | nati, umanjivane fokom poslednjih nekoliko godi
S druge strane, evropske zemlje, pre [S 1:10 Francuska i Nemačka, su svetski lideri u poi biodizela. Ovo je omogućeno evropskom pi da se za biodizel ne ubira porez kao za obili dizel, dobijen preradom nafte. Čini mi se U negde pročitao da su i nama dali dva aut husa idu na biodizel. |
Kako nafte bude sve manje, proizvodnja b0 će rasti. S jedne strane, ovo je dobro, jer um uvozimo gorivo, mi ćemo ga proizvoditi sami,S druge strane pojaviće se dilema: da li je važnjE nahranimo svoje stomake ili svoje automobik! |
| brojni muškraci, ženc i krvi i nemačke časti). Jevreji”, okupirala jer su u njima vjencim), Birkenau, SOON i U O | | i : | e 6e aa 7id al. O O piar NPR ra deportacija Jevreja, čak Š :Ć ; | deca i iz drugih naroda gube nemačko državljanst- . odmah stupili ozloglašeni Treblinka, Manthausen, . E Maa Paa Kako Je obradiva površina ograničena, poredi . - č | RL ; Li i . ; 25bi je i u Italiji i u Austriji cionalnih kupaca poljoprivrednih proizvoda, p0
zatim sovjetski ratni zaro- VO, zabranjena im je svaka Nirnberški zakoni. Oni Majdanek, Sobibor... - - PONI i
. i i e RL LU RAMa, : Vi xs.. i. bio snažan Otpor pro- se i novi. Pored vaše lokalne bakalnice, za 0 bljenici, hendikepirani, javna služba , čak i boravak koji su ostajali kod kuća, Obavezno nošenje . . n |
BEEOE Tj i . | 7 RCG CON 5 M U Sr9 eh. David gonu Jevreja, apelovano proizvode zainteresovana će biti i vaša benzi
ı politički protivnici nacista | na javnim mestima. lišavani su imovine, smeš- oznake - Žute aVIGOVĆ M: — O Pyadal n Smenjen sam zbog · i druej je da se pojedini istaknu- PUTI, |
gi. Ovo će dovesti do porasta cena hrane, SV |
poštovanja zakona, a ne poštovanja autoriteta. Vladimir Božović, bivši generalni inspektor MUPa Srbije
Odluku da se 27. januara obeležava Međunarodni dan sećanja na holokaust donela je Geceneralna skupština Ujedinjenih nacija tek necdavno, novembra 2005, u godini kada je obeležavana (0. oslobađanja Aušvica.
Taj dan je posebna prilika da se svet podseti na zlo holokausta, ali i da se
godišnjica ,
ti Jevreji izuzmu, čak su bile prihvaćane jevrejskc izbeglice iz Francuske i sa Balkana.
Simbol pojedinaca koji su pružali otpor i ilegalno spasavali Jevreje postao je Oskar Šindler, nemački industrijalac koji je Jevrejima. davao lažna dokumenta i zapošljavao ih.
se ne uspostavi nova tržišna ravnoteža, a toda svakako uticati na životni standard običnog građanina. Pored toga, sama proizvodnja hrant se suočiti sa čitavim nizom problema... (“Pozajmljeno” sa bloga B92)
| TS 7 ra | KU ZAPAL
Saša Popadić je čovek suoči sa činjenicom da Jčyćajska država "IAC Kamenolom.
koga ja nikad ne bih imao antisemitizam postoji i je kasnije takve hrabre Pod snegom za prijatelja. _ Boris đanas i da. se hetoleranči- osobe nagradila (što i novi oblaci. | ROmnenje, Bac ja i poruke mržnje moraju dalje čini) priznanjem Zoran Raonii “Pravednik među narodi- Pljet!!
suzbijati.
“Voleo bih da kažem svim ljudima na zemlji da se ujedine i ne dozvole da se zlo koje se dogodilo ikada više ponovi”, poru-
čio je na 00. godišnjicu
Milioni žrtava nas opominju da ne zaboravimo
”
ma”.
To priznanje je dodeljeno i mnogim Srbima koji su spasli Jevreje i pomagali im tokom
Na | | oslobođenja Aušvica ko- Velik broj Jevreja je teni u geta i kasnije zvezde - na odeći je prvi OCR okupacije. :a · Re9diucijd 3 OBžbOna mandant jedinice koja je NOO NA Prime, u deportovani u logore put propisano za Jevreje i Ju hajžloglasnjjimi je jedan „Frankenštajn“ oslobodila logor 92-godi- NA a Kid (9 ZO smrti. | u Poljskoj” 1939, a kasni- OON, i smrti na tlu · dokument za koji srpska šnji Anatolij Sapiro. | HO PLLO TU Jevreja, Tamo su nesposobni jc u samoj Nemačkoj iju fičKadašnje Jugoslavije Holokaust nije samo a do 1939. ih je emigri- " odmah ~ ubijani, ostali drugim državama. Među- bili su Jasenovac (na tlu \|
„delegacija nije glasala. Miloš Aligrudić, funkcioner DSS |
Odlikovana Ukazom Predsednika, SER}., 1962pgodine M; AMN rdenom zasluga za narod sa zlathon zvezdom 1972. godinc Ordenom 'bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
tragedija Jevreja, već tragedija i poraz čovečanstva
BORBA
(MqWN\iRNIIIIRRINI NINANA BINI
Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121 , 3398-068; Unutrašnja:
ralo više od 300.000. Na inicijativu tadašnjcg
Direktor i glavni i odgovorni urednik:
prisiljavani da rade ili su na njima vršeni razni
Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba“ d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 620, Beograd
3398-129; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398-
387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi:
3398-137; Daktilobiro: 3398-136;
tim, otpor ovim merama se javio u mnogim okupi-
Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-123; Marketing: 3398-124:; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromesečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesešna: 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, go dišnjd? 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kom-
današnje Hrvatske) i Sajmište kraj Beograda.
panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd.
|