Borba, 25. 03. 2008., str. 2
2 BORBA
Utorak, 25. mart 2008
Molim političare da u kampanji tokom obilaska poljoprivrednih proizvođača ne stavljaju previše parfema, jer prilikom obilaska štala stoka može dobiti astmu. — Dragan Marković — Palma, lider JS
Uvek sam bio protivnik bratstva i jedinstva u Skupštini Srbije i konsenzusa između SRS i demokratskih stranaka. Smatrao sam da je najveća snaga upravo u nejedinstvu, jer napred i nazad ne mogu u koaliciju. — Vuk Drašković, lider SPO
f|
Pokušaj stvaranja države Kosovo je strateška greška i učinićemo sve da taj duh bude vraćen u bocu. — Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije
U a
Ja ne mogu da koristim duge noge, velike sise, lepu glavu, a ni prijatan vokal. — Rambo Amadeus, muzičar
Ako neko misli da silom može da vrati Kosovo, neka izvoli. Jurišajte, pa poginite svi kao pod knezom Lazarom, do poslednjeg čoveka. — Dragoljub Mićunović, funkcioner DS
Nisam baš siguran da će oni koji su glasali za SPS sada isto postupiti. – Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS
- Era Ojdanić ima mozak u gaćama. — Saša Ćurčić, bivši fudbaler
ftema dana
Voda kao investicija, OMETA
Nestašica vode već je ozbiljan problem u mnogim regionima sveta pa investitori pripremaju fondove za kupovinu imovine koja će im omogućiti kontrolu vodnih resursa
DOK PRELIVAJU SVOJU GOTOVINU SA KREDITNIH I FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U SIROVINE POPUT NAFTE I ZLATA, JOŠ JEDAN UNOSAN SEKTOR ZA INVESTITORE MOGLI BI DA BUDU VODNI RESURSI ŠIROM PLANETE.
Nestašica vodc u svetu sve jc prisutnija kao posledica povećane tražnjc, sve veće populacije, poboljšanog, životnog, standarda i promenc u nači-
onu Anda, a teško je pogođen i istočni deco Australijc.
Kina je posebno dobar primer jer ima petinu svetske populacije, a svcga sedam odsto vodnih resursa planete.
Najvećim delom toka pet glavnih reka u zemlji nije bezbedno za korišćenje i država će do 2010. morati da izgradi 1.000 postrojenja za prcčišćavanje otpadnih voda
Problematičan kvalitet
Voda u Sloveniji nije zagađena kao u drugim de-
lovima Evrope, ali je kvalitet podzemnib voda pri--
lično problematičan, saop:
za ekologiju.
“Podzemne vode su godinama zagađenc
štila je državna Agencij |
preko
dozvoljenog maksimuma, a posebno u istočnomi severnom delu zemlje”, istakao je direktor Agencije Silvo Zlebir, a prenosi slovenačka agencija STA.
On je precizirao da su podzemne vode zagađenec pesticidima, a jednim delom i nitratima. Među nji-" ma, najčešće prekoračenje maksimalne dozvoljene vrednosti ima herbicid atrazin i neki drugi proizvodi za zaštitu u poljoprivredi, poput metolak-
hlora.
nu ishrane. Nedovoljnu količinu vode pratc zagađenje sredinc i klimatske promene.
Investitori, stoga, pripremaju svoje fondove za kupovinu imovinc koja će im omogućiti kontrolu vodnih resursa i poboljšano snabdevanje, posebno u zemljama u razvoju kao što je Kina, gde urbana populacija “buja” pogoršavajući veĆ otežano snabdevanje vodom.
“Mnogi kineski gradovi su sc utrostručili u pOoslednjih desetak godina, pa dobar deco tražnje nijc pokriven, što predstavlja veliku mogućnost za invcsticije”, ocenila jc izvršni dircktor investicione firmc “Forvinds kcpital mcnadžment”, Kimberli Tara. Ona jc kazala da će “Forvinds” ove godinc početi da priprema globalne fondove, u početku do tri milijarde cvra, za ulaganje u vodne resurse.
Nestašica vode već je ozbiljan problem u mnogim regionima sveta, na šta je upozoreno u decembarskom izveštaju investicionog fonda SAM iz Ciriha koji upravlja imovinom vrednom oko 8,5 milijardi švajcarskih franaka. "Ti regioni uključuju Španiju, zemlje Magreba, Bliskog istoka i centralne Azije, Pakistan, južnu Indiju i severnu Kinu. U Severnoj i Južnoj Americi kritično snabdevanje vodom je u srednjem zapadu SAD), Meksiku i u regi-
da bi ispunila nacionalnc ciljeve vezane za ckologiju, procenili su analitičari “Sitigrup”.
Neće svi regioni, međutim, imati podjednako koristi od novih ulaganja jer po pravilu manje sredstava odlazi u siromašnc regione koji su i najviše pogođeni nestašicom vode.
aj
Veliki isporučioci oprcme za dopremanje i prečišćavanje vode jednostavno ne posluju u pojedinim delovima sveta u razvoju, prilično su sclektivni gde će otići, Što znači da dobar deo potreba u tim regionima kratkoričnije neće biti podmiren, ocenio je analitičar “Meril Linča”, Robert Miler-Bejkvel. Delovi Afrike su posebno “suvi” - i u pogledu čiste vode i gotovine - i to u vreme kada rastu cene čelika i drugih sirovina po-
Voda će u budućnosti mnogo vredeti
Svetu prefi nestašica vode
trebih za pogone za prečišćavanje. Prema proceni “Meril Linča”, zagađena voda i nchigijenske sanitarijc godišnje usmrte oko 1,8 miliona dece.
*Mete” u investicionom pristupu kompanije “Forvinds kepital” su projekti za prečišćavanje i desalinizaciju vode, kao i kompanije koje proizvode
sprave za merenje, ccvi i pumpe.
Kompanija je, prema rečima Tare, oko dve godine istraživala koje su najpovoljnije, mogućosti ulaganja.
Globalno zagrcvanje, kako se očekuje, sasvim će poremetiti uobičajenu šemu padavina na planeti - biće svc više ređih, ali jakih kiša - i uticaće na otapanje glečera na planinskim vrhovima od kojih zavisi na stotine miliona ljudi u Aziji i Južnoj Americi. Vlade pojedinih zemalja strahuju da se zbog, vclike pažnje koja se poklanja borbi protiv uzročnika klimatskih promena, posebno emisije štetnih gasova, nc rešavaju problemi koji su praktično već prisutni ili samo Što se nisu pojavili.
Kolaps letnjih monsunskih kiša u Indiji koji sc očekuje već iduće godine,
na primer, jedan je od najneposrednijih i najozbiljnijih klimatskih rizika, upozoreno je u istraživanju britanskog Univerziteta Ist Anglija.
Suše su možda i najncposrednija opasnost klimatskih promcna, ali čak i bez globalnog zagrevanja aspiracije nove srednje klase u Aziji predstavljaju veliki izazov.
Prosečan Hvropljanin troši 150 do +00 litara vode dnevno za lične potrebe, navedeno je u izveštaju SAM. U SAD, potrošnja je
skoro duplo veća, dok u Kini prosečna dnevna potrošnja vode po stanovniku iznosi 90, a mnogim zemljama u razvoju čak ispod 50 litara - što je kritična granica koju jc postavila Organizacija za hranu i poljoprivredu.
"Tamo gde ima korisnika koji to sebi mogu da priušte, nove tehnologije bi mogle da ponude profitabilna rešenja za veću ckstrakciju vodc, na primer u poljoprivredi koja je i najveći pojedinačni korisnik vode uglavnom za irigaciju. Da bi se proizveo jedan kilogram govedinc potrcbno je 16.000 litara vode, navedeno je na zajedničkom sajtu (vwww.Wwaterfootprint.org) „holandskog, Univerziteta Tvente i Instituta za edukaciju o vodi pri UNESKU.
Poput firme “Forvinds kepita”, velika prehrambena kompanija “Monsanto” moraće da sc prilagodi novim uslovima izazvanim klimatskim promenama. Akcije te kompanije, kao i drugih prehrambenih poput AGCO-a, nedavno su skočile zahvaljujući rastu cena žitarica, delom kao posledica suša u Australiji i na jugoistoku Evrope.
“Minsantio” je u proteklih godinu dana angažovao 20 svojih vrhunskih eksperata da istraže kako će se klimatske promene odraziti na kompaniju.
Čelnik za tehnologiju “Monsanta” Dejvid Fišhoft smatra da je suša glavni primer problema koji se mora rešiti.
Nedavna otkrića novih gena i drugih naučnih pronalazaka pomoći će da sc postigne da usevi budu otporniji na sušu, ukazao jc Fišhoft.
U industriji, jedan od najzanimljivijih je projekat britanskog preduzetnika Danijela Ajšaga u prečišćavanju otpadnih voda.
Ključni doprinos njegove nove kompanije “Bluvoter bio”, kako kaže, jeste da se održi u životu i razvije bakterija koja “jede” otpad koji dospeva u vodu iz
· fabrika, domaćinstava i de-
ponija, štedeći hemikalije i mokroorganizme.
Ajšag je uporedio tehnologiju prečišćavanja otpadnih voda s vožnjom starog, automobila: “Cevi i pumpe su bolje, ali proces je isti. Radi se o tome da sc osigura kontinuirani pristup vodi, ali nc izdvaja se mnogo novca za tehologije koje bi to obezbedile”, kategoričan je britanski preduzetnik. „““ OZ LO OVA OL x e
rešenje
eć duže vremena upozoravamo javno da se priprema podela Kosova i Metohije, tak, što bi, posle proglašenja tzv. nezavisnosti, Sj upravljali delićem severa Kosova. Naša pred. đanja se, izgleda, obistinjuju. Čini se da je cij svih ovih pregovora oko statusa Kosova bio, stvari tvrđenje pazara, da mi naivni tako prihval. mo da ogroman deo naše teritorije — Kosovo - pij. padne Albancima, a nas da smire, dajući nam de. lić, pod parolom “bolje išta nego ništa”. ·Pojeo vuk magarca. Drugim rečima: SIbi sy magarci.
Ovo bi bilo najgore rešenje po Srbiju, krajnja vulgarna prevara naše države i naroda. Na fajnačin bismo prihvatili načelo da se cepa uslavnj in. tegrtitet Srbije i krši međunarodno pravo. Dobil bismo samo delić, a izgubili oko 15 procenala naše državne teritorije. "Ba?
Ali to je najmanje zlo. Najveće zlo je što bilako bili obilato nagrađeni srpski tajkuni, koji imaju pije na rudna bogatstva severa Kosova. Dak Srbija i Srbi bi izgubili 15 odsto svoje teritorijih nezajažljivi površni tajkuni bi dobili basnos/ovm bogatstvo, nauštrb Srbije.
U stvari, to bi im bila nagrada što su u vreme Tita i Miloševića iz senke programirali današnji sveopštu stradaniju i gurali Kosovo u ruke Albalt cima.
Tzv. "međunarodna zajednica” diskretno lansili novu ujdurmu za naivne, ocenjujući da će ojađe na, iznurena, preplašena i raspamećena SIbii leći na rudu, da će, zastrašena i ucenjena 0 svetskih mafijaša, biti tako impulsivna i površ da dozvoli da joj se nametne nova notorna 0 post - nova zamajavanja.
Ovakva podela Kosova bi ubrzala rastakanj Srbije, kao i slabljenje i propadanje srpskog nal da. Onda bi došli na red jug Srbije, Sandžak, Vi vodina. To bi prouzrokovalo dalju balkanizaciu pothranjivalo nove mržnje, pripremalo nove ral: ve na Balkanu. Sve uz asistenciju međunarodit zajednice, a na štetu svih naroda ove regije.
Kosovo je naše po našem Ustavu i međunarot nom pravu. Ne dozvolimo da nas još jednom pre vare. Dokažimo im da su Srbi mudar narod!
NATOvac s puškom zvonikbu Gračanice | čuva tišini.
Nikola Pešić, | Semče (Zaplanje)
Osnivač i izdavač: „Futura plus“, Petra Kočića 10,
Odlikovana Ukazom 'dsednika,SFRJ..
- sa žlatnon zvezdom
zlatnim vencem
Beograd
Ordcnom zasluga za narod Direktor i glavni i odgovorni urednik:
edomir Soškić.
Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Unutrašnja: 3398-129; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136;
Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-123; Marketing: 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromesečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU ! REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kom-
panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd.
Vest je svetinja, · bomentar jč slobodan