Borba, 19. 01. 2009., str. 3

SAZNAJTEVIŠE | „~ / г>» www.news.nis.org.yu | > > a

OSI OČE PI OVI Ponedeljak, 19. januar 2009. www.diferenttia.org.yu

Borba

Ponedeljak, 19. januar 2009.

Niške pare zarobljene u drzavnoj kasi

Fiskalni i partijski uticaj na lokalnu

jila Svetska banka.

Veliki problem u decentralizaciji Srbije su, prema njegovim rečima, i javna preduzeća i republičke institucije koje su sve više centralizovane i u kojima o svemu odlučuje centar Republike u

Мрак о Блан а бДадије оре очита А

орб њљашта ша за око 500 пе попа дата а пе катаба та зкедта Која 5: 2007. духата па касети %одј тата баку

етапа соварсокамотоосаоатчисчитововоовоомоводсо зна OI

Beogradu.

Prema oceni predsednika Centra za regionalnu politiku Jovana Živkovića, najava otvaranja institucija od republič-

kog značaja u Nišu „uopšte nije decentralizacija“.

„To nije decentralizacija već dekoncentracija. Suštinska decentralizacija podrazumeva potpuno drugačiji pravni, politički i ustavni ambijent. Zivimo u centralizovanoj unitarnoj državi“, rekao je Živković za „Borbu“.

On ocenjuje da je primer centralizovane države i najava stvaranja ski-centra na Staroj planini što je, zapravo, ostvarivanje ideje ljudi iz Beograda. „U čitavoj priči lokalna samouprava ili okrug nemaju nikakve koristi, sve dolazi iz Beograda“, kaže 21vković. Predsednik Centra za regionalnu politiku smatra da ni ideja o ravnomernom regionalnom razvoju ne predstavlja decentralizaciju, već, kako kaže, država na sofisticiran način pokušava da prema svom nahođenju kontroliše korišćenje novca i vlasti.

Тео пије

десетка хасца тес дековпсектктаса. #99 пи аштој ужа

_Zastupljenost regija u skupštini Srbije

Zoran Zivković

шоа сенка хотатој

плана Suština deceniralizaciie ie u kontroli novca

ЕКопотзка доби је ротезка Копкитепеја теди оритата

Suštinska decentralizacija je u funkciji kontrole novca. Da onaj ko novac stvara ili onaj kome se novac dodeljuje iz centralne državne kase sam odlučuje o njegovoj upotrebi i da ga kontroliše. Pogubne posledice centralizacije mogu biti ublažene fiskalnom decentralizacijom, koja bi omogućila da lokalnim zajednicama ostane znatno više prikupljenih sredstava.

U Vojvodini, na primer, od privatizacije preduzeća ostaje 55 odsto (pet odsto za opštinu, 50 odsto za pokrajinu), dok u Nišu od privatizacije ostane - samo pet. U Nišu je 2006. prikupljeno 28 milijardi dinara na ime poreza, a da je gradu vraćeno samo 3,2 milijarde, prema podacima Nišavskog okruga. Sve ostalo - kako se to obično kaže - „ide za Beograd“.

Decentralisti predlažu da se umesto sadašnjeg sistema oporezivanja prilikom finansijskih transakcija unutar jedne opštine kada se novac šalje najpre u Beograd pa odande vraća minimalni deo opštinama, napravi nov model.

„Milošević je 1995. godine svojinu lokalnih jedinica pretvorio u državnu, što je potpuni paradoks, a to još uvek nije promenjeno jer ne

Pirotski okru6 nema narodno6 poslanika

Analiza sastava Narodne skupštine Srbije, koju je uradio Centar modernih veština u junu, pokazuje da 72 opštine, odnosno 1.584.304 stanovnika koji u njima žive, nemaju nijednog predstavnika u novom sazivu parlamenta.

lako je bez narodnih poslanika najviše malih opština, bez svojih predstavnika u Skupštini Srbije biće i pojedina sedišta okruga, kao na primer Pirot, koji ni posle parlamentarnih izbora 2007. nije imao poslanika, ali i regionalni centri kao što su Gornji Milanovac, Inđija, Ćuprija i Aranđelovac. S druge strane, Beogradski okrug u novom sazivu Narodne skupštine ima 84, Vojvodine 54, a ostatak Srbije svega 108 poslanika.

postoji politička volja“, kaže Rodoljub Šabić, bivši ministar za lokalnu samoupravu.

Ima, međutim, onih koji nisu fascinirani ni centralizacijom ni decentralizacijom, posebno među ekonomistima.

„S ekonomske tačke gledišta decentralizacija uopšte nije dobra jer dovodi do neuravnoteženosti. Takvu situaciju imamo i sada. Dok jedan region prosperira, drugi nazaduje“, kaže za „Borbu“ Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Po poslednjim podacima, kako kaže, Beograd učestvuje u bruto društvenom proizvodu sa 38 odsto, Vojvodina sa 32 odsto.

„Ako se nastavi ovakav trend 'beogradizacije' glavni grad bi za nekoliko godina mogao da učestvuje u BDP-u sa više od 50 odsto“, apostrofira Prokopijević.

S druge strane, ističe sagovornik „Borbe“, regionalizacija ima i nekih pozitivnih stvari. Međutim, problem je u Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je prilično rđav.

„Odličan primer toga kako jedna lokalna samouprava dobro obavlja posao jeste opština Inđija. Model koji se primenjuje u Inđiji dovodi investitore, zahvaljujući čijem novcu se razvija i lokalna zajednica. Od 160 opština u Srbiji, model približno sličan onom u Inđiji preuzelo je samo 20“, sa žaljenjem ističe Prokopijević.

Ekonomski najvažnija dobit od decentralizacije je poreska konkurencija. To je politika povoljnih taksi koje dovode kompanije. Tako će se stvoriti konkurencija među opštinama, koje će na taj način pokušati da privuku investitore.

„To, nažalost, kod nas neće proći. Ne zato što ga zakon zabranjuje već zato što niko ne pokazuje interes za tako nešto“, pesimističan je direktor Centra za slobodno tržište.