Borba, 01. 04. 2009., str. 8
Borba
Sreda, 1. april 2009,
8
Pisanmnije
Šta je Dobrica Ćosić pisao Zoranu Đinđiću u januaru 2003.
Oslobodi konačno Srbe od Rhosova
Dragi Zorane,
Smatram da si u pravom trenutku i sa pravom, razumnom i EACCOO argumentacijom postavio kosovsko pitanje danas. Srpska držđa politika prema Kosovu na platformi Rezolucije Saveta bezbedbosti 12HMN istrošena je ; sa tom politikom Srbi su isterani sa Kosova, a Albanci su osvojili Kosovo i Metohiju i dobar deo srpske etničke teritorije na kojoj su stvorili institucionalni temelj svoje države. Srpsko insistiranje na dosadašnjim premisama je produžavanje stanja u kome je Srbija država~bogalj koja kao takva ne može da uđe u EvroPakujnpiju, ili SE joj za taj cilj njeni činovnici, kao u slučaju #
. gcrn Gorgy sa težim posledicama no na Berlinskom kongresu 1938, izdiktirati granice i strukturu nekakve države. A ove gođine Srbija treba da donese nov ustav pa Se mora znati čije je Kosovo. Srbiji je poslednji čas da uzme inicijativu i racionalno postavlja i ođlučno, sa podrazumevajućim kompromisima,r rešava svoja životna pitanja. Vidim danas u "Politici" kako profesionalni politikanti glupačški govore o {vojoj inicijativi. Za Rugovu i Tačija je "pravi trenutak" da tri
godine govore o nezavisnom Kosovu i da se uz pomoć Unmika politički ponšaju u "konačnom statusu", a za predsednika srpske vlade "nije pravi trenutak" i on se "ishitreno istrčava"! Zar je "pravi trenutak" da se desetine svetskih instituta, "nevladinih organizacuja" i ameriščški lobisti bave "konačnim statusom Kosova" (koji je defakto konačan), a predsednik srpske vlade mora da čeka odobrenje da progovori o Koso-
vu i Metohiji? · |
Tvoji stavovi, ako ih transponuješ u aktivnu politiku,
imaće, ubeđen sam, istorijski značaj bilo kako da se formalno odluči o "konačnom statusu Kosova". Ne smemo bez otpora pristati da titoizam uslovljava sudbinu srpskom narodu i u XXI veku.
Možda Je može zanimati moj stav o Kosovu poslednjih godina,
pa }i šaljem na uvid tri papira: 1. Predlozi za istorijske konpromise na Kosovu (Ti predlozi su formulisani na zahtev nekih Žospenovih ministara (Ševenmana i Paskvaa). Oni su na početku bonbardovanja Srbije maja 1999. poslali jednog uglednog francuskog publicistu da traže od mene + DSS OB BTU te za podelu Kosova. Tekst koji “i šaljem naišao je,”
? na Žospenovo razumevanje i on je u Parlamentu izložio ideju za teritorijalno razgraničenje na Kosovu. O tome je odmah obaveštena M. Olbrajt
koja je odlučno odbacila tu iđeju i poslala Rugovu kod Širaka. Njih
dvojica su dali izjavu protiv podele Kosova. A britanska štampa
i "Glas Amerike" su danima anketirali albanske "demokrate" koji 8U, naravno, odlučno odbili tu "antialbansku" i "antidemokratsku" koncepciju. I rimska "Republika" je tih dana tražila od mene članak o podeli Kosova; napisao sam i objavili su ga. Italijanski ambasador
me obavestio da se i ministar Dini zanimao za te ideje i nije ih smatrao besmislenim. O našim domaćim srbizacijama mojih stavova, nadam Se, da si obavešten.
2. Pismo Patrijarhu Pavlu
(Predlog da se "hristijanizuje" kosovsko pitanje i brane srpski
intepesi sa hrišđansko-civilizaoijske pozicije Sveti sinod nije prihvatio iz razloga koje podrazumevaš).
3. Ličan pogled na kosovsko pitanje 28. jula 2002. godine
(Čović nije iskoristio porudžbinu.)
e Ukoliko nam se omogući dijalog o nekoj teritorijalnoj podeli Kosova, a mora da se odbrani N2 kilometara včiste" srpske teritorije severno od Zvečana i Kosovske Mitrovice, predlažem da za srpske manastire -– Pećka Patrijaršija, Dečani, Velika hoša, Gračanica i Devič zahtevamo denacionalizaciju njihovih imanja i poziciju samouprave i integriteta koje imaju Hilandar i svi pravoslavni manastiri na Atosu
u grčkoj državnoj teritoriji. Ti zahtevi se mogu braniti i Vankufe. rskim aneksom o ljudskim pravima.
Bto i, Predsedniče, nešto idejica koje Te, možda, mogu podstaći da stvoriš svoju koncepciju za rešavanje najtežeh srpskog pitanja danas. Živim u ubeđenju da su političari '”Teog naraštaja pozvani da konačno oslobode Srbe od Kosova.
Srdačno le pozdravlja
O a
18. januar 2003.
Kosovo
— internationa! boundary ~ Republic baunhdary Mtonoryou8 province
DOUrJATy
* National capital
|] Provwwe caja! ~.--4—4- Rairoa
---- PMBomd
+ Aipom
6 Ma Orb a,
điću izloženo je u Arhivu Srbije i trenutno posetioci mogu da vide samo prvu stranicu tog eksponata.
ps: Dobrice Ćosića Zoranu Đin-
Dragi Zorane,
Smatram da si u pravom trenutku i sa pravom, razumnom i anticipativnom argumentacijom postavio kosovsko pitanje danas. Srpska državna politika prema Kosovu na platformi Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 istrošena je; sa tom politikom Srbi su isterani sa Kosova, a Albanci su osvojili Kosovo i Metohiju i dobar deo srpske etničke teritorije na kojoj su stvorili institucionalni temelj svoje države. Srpsko insistiranje na dosadašnjim premisama je produžavanje stanja u kome je Srbija država-bogalj koja kao takva ne može da uđe u Evropsku uniju, ili će joj za taj cilj njeni činovnici, kao u slučaju s Crnom Gorom, sa težim posledicama no na Berlinskom kongresu 1878, izdiktirati granice i strukturu nekakve države. A ove godine Srbija treba da donese nov ustav, pa se mora znati čije je Kosovo. Srbiji je poslednji čas da uzme inicijativu i racionalno postavlja i odlučno, sa podrazumevajućim kompromisima, rešava svoja životna pitanja. Vidim danas u „Politici“ kako profesionalni politikanti glupački govore o Tvojoj inicijativi. Za Rugovu i Tačija je „pravi trenutak“ da tri godine govore o nezavisnom Kosovu i da se uz pomoć Unmika politički ponašaju u „konačnom statusu“, a za predsednika srpske vlade „nije pravi trenutak“ i on se „ishitreno istrčava“! Zar je „pravi trenu-
tak“ da se desetine svetskih instituta, „nevladinih organizacija“ i američki lobisti bave „konačnim statusom Kosova“ (koji je defakto konačan), a predsednik srpske vlade mora da čeka odobrenje da progovori o Kosovu i Metohiji?
Tvoji stavovi, ako ih transponuješ u aktivnu politiku, imaće, ubeđen sam, istorijski značaj bilo kako da se formalno odluči o „konačnom statusu Kosova“. Ne smemo bez otpora pristati da titoizam uslovljava sudbinu srpskom narodu i u
XXI veku. Možda Te može zanimati moj ·
stav o Kosovu poslednjih godina, pa Ti šaljem na uvid tri papira:
1. Predlozi za istorijske kompromise na Kosovu (Ti predlozi su formulisani na zahtev
nekih Žospenovih ministara - Seven-
mana i Paskvaa.) Oni su na početku bo-
mbardovanja Srbije maja 1999. poslali
jednog uglednog francuskog publicistu
da traže od mene pismene argumente za podelu Kosova. Tekst koji Ti šaljem naišao je, kako sam obavešten, na Zospenovo razumevanje i on je u parlamentu izložio ideju za teritorijalno razgraničenje na Kosovu. O tome je odmah obaveštena M. Olbrajt koja je odlučno odbacila tu ideju i poslala Rugovu kod Širaka. Njih dvojica su dali izjavu protiv podele Kosova. A britanska štampa i „Glas Amerike“ su danima anketirali albanske „demokrate“ koji su, naravno, odlučno odbili tu „antialbansku“ i „antidemokratsku“ koncepciju. I rimska „Republika“ je tih dana tražila od mene članak o podeli Kosova; napisao sam i objavili su ga.
}
Italijanski ambasador me obavesti se i ministar Dini zanimao za teič| nije ih smatrao besmislenim. 0 m domaćim srbizacijama mojih slav nadam se, da si obavešten. :
2. Pismo patrijarhu Pavlu
(Predlog da se „hristijanizuje“ kosi pitanje i brane srpski interesi sali skocivilizacijske pozicije Sveti sin, prihvatio iz razloga koje podrazumt
3, Lični pogled na kosovsko pitali jula 2002. godine j ) (Čović nije iskoristio porudžbin Ukoliko nam se omogući dijalogo teritorijalnoj podeli Kosova, a morat odbrani 49 kilometara „čiste“ srpski" torije severno od Zvečana i Kosovski trovice, predlažem da za srpske mu! re - Pećka Patrijaršija, Dečani, Veliki ča, Gračanica i Devič zahtevamo (če nalizaciju njihovih imanja i požiti mouprave i integriteta koje imaju '' dar i svi pravoslavni manastir! "O u grčkoj državnoj teritoriji. Ti zah mogu braniti i Vankuverskim ljudskim pravima. ____Eto Ti, predsedniče, nešto idejicaki7 možda, mogu podstaći da stvorišsVi/ i ncepciju za rešavanje najtežeg SP e | tanja danas. Živim u ubeđenju dasu tičari Tvog naraštaja pozvani da 0 oslobode Srbe od Kosova.
Srdačno Te poza!” Dobrica (
18. januar 2003.