Vreme, 30. 08. 1929., str. 2

Страна 2

Пем.к, 30. августа 192»

Д И Е В Н И К

ЕНСКУРЗИЈА ПРАШКИХ СТУДЕНАТА ПО НАШОЈ ЗЕМЉИ Слушаопи Слободне Шволе Полнтичкта Наука у Прагу, према ваћ ут врђеном програму за екскурзтају по нашој дрзк&зн, поћл ће из Прага у суботу, 31. о. м. н преко Беча долутозаће у нашу аемљу. У ЈБуб.тлнн, Загребу задржаће се по један дан, па ће затпм обпћн готово сва већа места Далмаццје. У Београд ће доћи преко Мсстара н Сарајева 11. ндућег мес па. Одатле ће посетити Окопљз, а 13. идућег месеца полазе нз Београда и преко Пеште стижу у Прег 16. септембра, ПОЧЕТАК РАДА СТРУ4НИХ ШКОЛА "Стручнз школе (трговачке академттје, техннчке, поморске школе итд.) које потпадају под Министарство Тр гознн? н Пндустркјо, отпочеће рад, независно од одлагаља почетка школ ске године у осталнм средњим школама, пр->ма прописима односних пра вилннка, који су још увек на снази. КАНЦЕЛАРИЈЕ ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ Лрпвнлеговава Аграрна Банка увела је просторије за каацеларнје у згради Земаљске Бантсе, у Сремској улнци. Бшнка потнње рад 16. септембра о. г. РЕП4СТРОВАЊЕ НОВИХ ЗАДРУГА У Савев Српскнх Земл.орадничкнх Задруга прнмљене су ове нове жнтне задруге: посавска, прњаворска (у Мачви) н лепеничка (у Рачи, нрагујевачкој). ПОДИЗАЊЕ РУМУНСКЕ ПРА. ВОСЛАВНЕ ЦРКЗЕ У КУШТИЉУ У селу Куштаљу, у Банату, на нашој граншш подаћи ће ое но©а румунска православна црква. По предрачуну нзградња те цркве ста ће преко мнлион дннара.

КОНКУРС ЗА ПРОФЕСОРА ПО. МОРСКЕ ВОЈНЕ АНАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ Управа Поморскв Војне Акадвинје у Д>ЧЈровнику раописала је конкурс за једног сгадног пр«|>есора за електротвхшж у и тешнчку мехаинку. Кавдндати треба одмад нај бракстм путем да упуте молбе. Усло® је да имају факултетску спре. му и најмање пет година настазничке службе на вж*жим вли средњим школама. МОСТ ПРЕКО ЛЕПЕНИЦЕ У БАТОЧИНИ Космесар Обласне Оамоуправе Шу мадијске Областн одобрао је креднт од 140.000 динара ва опранку пригврвменог моста преко реке Лепешше у Батоттгни, преко вога пре лаз!и обласнн пут Крагујееац—Лапово. НАПЛАТА ТАКСЕ У НАШОЈ ЗОНИ У СОЛУНУ Генералла Дирекциоа Пореза издала је распис, по воме се прнлнком пноменог отшггења с наприм влвсти ма у олободној еони у Солуну, као и за све услуге привапшм лнцнма н установама « за правне послове закључене на терпторији ове зоне н уоппгге за ове послове које предвиђа етип такоени закон, нмају пла гнтн так>се по з&кону о таксама. Ове таксе ће се наплгЉивати у готооом нооцу исто оназсо као н налшх дЈИплолЈатсчип и конзуларјгнх представншса на странга. ВОЈВОЂАНСКИ ЗАДРУГАРМ НА ЗАДРУЖНОМ КОНГРЕСУ У ЉУБЉАНИ Из Новог Сада одлаан У ЈБубљану око 80 задругара, ^ланова Сшвеза српскш: земл»орвЈгшгпсл1х вадруга на задружнн конгрво којн ће ое олЈмкати у Љубллни. Војвођааслв задругари ћв том приликом направнти екскурзију по Словеначкој да би се упоанали са радом тамошњих земљорадннчкнх задруга.

Б Е Р 3 А

Динар у Цириху 9.1275 Динар у Лондону 276 Динар у Њујорну 1.76 Ратна Штета 406.50 Нзродна Баниа 8330—8,345 БЕОГРАД, 29. АВГУСТА Девизе: Лондон 276.44—276.64; Парпз 223.82—221.82; Жевава 1097.4С —1094.40; Праг 169.06—168.26; МИлаао 298.75—296.75; Њујорк 56.925 —56.725; Берлин 13.57^—13.545; Ам стердам 22.81—22.78; Букурепгг 34.16— зЗ.во; Беч 8.0036—8.0036; II« шта, 9.9503—9.9203. Данас обрт код девиза бев великнх лромена. Париз, Праг, Лондон, Бер.-Јнн су непгто чвршћн, Пепгга лабанија, Народна Банка није имала потребе за интервенцију, поппч) је било доста приватне робе на свим пијацама; нешто Женеве, Амстердама и Пеште }е подмирено од стране Народне Банке. Обрт око к.Ооо.оОо дннара. Државнм папири; 2 и по од сто рат ла пггегга пр. 406.50 2.000.000; 2 и по од сто ратна пггета за децембар 421 4.0СО.О00; 7 од сто зајам 01.50—90; 4 од сто аграрне обвезеипе 55.50 роба. Ратна пггета стабилна, обрт код ње око 2ЛОО.ОСО динара. Акци}е : Народна Банка 8.330—8.345; • Занатска Кредлтна Банка 145120; Бсконтна БвЈНк а 1-500 новап; »Бели Орао» 1.405 навац; БродарСКО Др%ТПТВО 600 —6О0; КлвЈШГЧЗОО Друпггво 112 новац. Продукти; пшеиица: Вршац уоанс данара 196.50—196.50; к >ткуруз: -цр. пар. Вршац динара 190—190;

јечам: гл. прута пр. уваис динара 160—150; пасуљ; гл. пруга узанс пр. динара 356—356. Тонденција лабава. ЗАГРЕБ, 29. АВГУСТА Држаани папири: 2 и по од сто ратна штета 406—406.50; 2 и по од сто ратна пггета 8а новемЛр 416.5с—418; 2 и по од сто ратна пггета за децембар 420—421,60; 7 од ото зајам 89.50—90; 4 од сто аграрне обвезнице 53.50—64. * Акцијв: Народна Баива 8.3оо новац; Ј-угословежжв Банка 81—38; Југословенска Удружвна Банка 202 иоваш; Земаљска Банка 127—135; Прва Хрватска Штедаоиица 855869; Међународна Банка 56 новшц; Сргкжа Банка 155—156; Обрт на Банка 8о нова/ц; Кредатна Баива Загреб 93 новац. СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ на дан 22. августа 1929. У поређењу са последњим стањем оптицај новчаница на дан 22. р. м. је смањен за 20.215.383, на 5Ј35.930.105 динара. Метална подлога се повзћала за 1.427.795.05 На 353. 492.872.17; зајмови на менице и хартије од вредно сти -'у смањени за 4.243.676.40, на 1.605Л75Л57.05; државни дуг износи 2.099.856.034; врвдност државним доменима је мања за 74.451.7(М.56; државно потраживање по разиим рачунима ј*е повећано за- на 210.754^70^2; разне обавезз по жиро и разиим рачунима су смањене за 144.284^55^33 На 993,250.304^7.

Велнки људн старе Срби /е

Две банКе Капаре Драгог ЈаиКовиИа

Пре две псдане умро је доо иравни ^референт ^ражке областн у Чагаву Драги Јажковнћ, један од •познатшх новина/р-а предратне Србије и истакнути национални радник. Као уредник једног иатриотског ллста у Бан>а Л>тџ1 Ја пкавнћ је отрадао због свог патриотскаг држаља; бпо је оптужен у баљдлучком ероцесу и леокао дуго у аустри јсгсшм тамни цаЈма. Као новинар у Београду, нал«) на угледтшм шатожајима, јаикови^ је често палтш од егаЈдеагичне болести готово ових налгих предратних новина^ра и књижев ника, 1 КО}З ј се оастојала у дубокој прашшни џшава. Јелјног дана десно се г. Бралтаславу Нушићу сретан догађа.ј и постављен је ва управдика позоршпта у Навом Оаду. Г. Нутаић је био неоспорно аадовољан, али је то 8адовољотво пхжварила једна околносг, иоја л далас многима поквари аадовоЈБство. То је било ллтање сташа. Није се НуппЉ бринуо због тога што није имао стан, него због тога што га је шш У Бесграду су киграјџије са сталовима лмб џ увек две муке: нрву доо; га ла *>.у, и другу док га се ослободе, чекајуЉи она два годишна оажопмм предви^ена отказна рока, удешена као божја блаЈподет аа кућевласанке, да би моглл ш вољи поднзати кирије, ста!вљајући кира'јџије пред алтернатлву остајзња на уллци, илл у старом стану. ДаЈкле, г. НушвЉ је имао у Београду <;таЈн, из кага се, због законоког рока откзеза, није могао иселитл још трл месеца. Обратио се газди л излео му свој извшкредал и непредвиђен случај. Газда му је најљубазнлје честитао ла посгавлЈенЈЈ' и бж> је "чак велииодулгаЈн. Дозволио му је да се иселл, ако нађе другог кирајџију под истим условлма. Огвар ишак није била тако лакаиг. Нушић је дошао врло нераспшожен у Позоришну Кафану, где је налшао на Драгомлра ЈапшЈВића и ислрпчао му своју непрвлиЈку. — Море# ништа лаашпе, казао је ЈалковиЉ! Ја ћу да узмем стан Бал1 мл треба нешто онало комотнлје. Договорили су се тада да Јанковић оде оутрадан у стал г. Нушића, да се представл као ирофеоор из Шаггца, да шрегледа сгал и да: га узме, да би газда пустио г. Нушића. — Оамо, ка.ко ћемо за капару? рекао је забринуто Јанковић. Требало би дати најмање две балке! — А лмаш лл ти новаца бар га. прву кирију? — ушштао је Јанпоовића, онако ив стредоотрож нкхлти. — ^Јоментано немам код себе, али ће се наћл. — Добро, добро. А имаш лл бар за калагру? — Немам нл то моментатао,* али ће се ваљда наћи. — Па где ће се ншћи?

— На лример јсод тебе, онако иа позајмпцу. Н.упшћ се на то мало намрпгтпо, как) што је ред да се човок намршти, кад третшра филанслјска питања. Алн, закључио је да је нлак боље да жртвује капару, него тромесечну кирију. Оложпо се са предлогом. Извадшо >е две банке и дао их Јалковићу. Запш су се споразумелл о детаљима: да Јалковић сутрадан прегледа стал, да лсплати кашару л да се лгредстави вио професор из Шалгца. јер у оно време нлје бичто у Беопраду разбаритог гааде, који би новинару издао коначлпгге. Јашковић је ваиста сутрадан дошао и Нунпић га је упозиао са равдом Јанковић је паскљлво прегледао све, учинио газди неке замерке: како ообе треба да се окрече, некл провори да се закуцаЈу и т. д. Надзад је закљутио: — Дакле, са ваџшм станом оам задовољан, и уаимзм га. — Молим, молим, господине профеооре, рече газда, баш ми је нрло млло пгго ћгу имахи таквог кзпрајџлју. Оамо знате, реда ради, ако можете иек.у малу капару... — НараЈВНо, одговорио је Јанковић, завукао дасу у џеп и пру жпо му једну балку. Нушић је само стиснуо зубе и променло боју, помлсллвшл на ону другу банку, алп је пред газдом марао да ћути и ^ се љубаано опрости са «трофеоором из Шанца», који се брзо изгубио низ уллцу. Тек што је лспратио гагду, увералајући па о одличним осо.бштама новога кирајџије, Нзчплћ је брзо дограбио шешлр и потр. чао за Јанжовлћем, да се објасни за он.у другу банку. Али, узалуд га је јгурио. Јанковић, задовољан што је на тако вепгг начин дошао до једне банке, иије се појавио свб док је није потроплио до последњег марјалга.

— Реци ми, молнм те, вашто си пустио тога човека да с» обеси о дрво кад ои га неколико секунада пре тога извукао из воде? — Мислио сам да хоће само да се осуши -на дрвету.-

Дин. 55— Франц. будилник «1Дп1а Ргапсе». који тачно иде и тачно буди, јемство аа годину дана. Дин. 79.•Оригинал Јунгхан«* будилник, прима квалитет, против прашине хврме. тично затворен, прецнзан рад, Јемство за трн године. ГОЛДБЕРГ, драгул.ар н сајџиА Нови Сад — Краља Пвтра 2л.

Кратке вести:

— ЈАВЛАЈУ ИЗ ЛИОНА дв су двз нвпозната лица напала и везала швфа воаа на лру«и Вентимиља—Париз. Пошто је возовођа нагло зауставио воз у онолини Макона, нападачи су побегли. — ЈАВЉАЈУ ИЗ ХАМБУРГА да се у тамошњој фабрици динамита десила експлозија и да је том прилином

убијено једно и теже рањено пет лица. — ЈАВЉАЈУ ИЗ ЖЕНЕВЕ да ј« завршен пети конгрес народних ма« њинв. — ЈАВЉАЈУ ИЗ МОНЛЕЉЕА да јв у близини те вароши пао један цивнлни авион и да су том прилинон I погинупа два лица.

Енономсни жнвот Пад цена пшениии 37* трговини на велико Оовољни изгледи за послове у трговини са шљиваиа

У току ове недел»е цене пшеннци биле су ст{1лно у паду. Посла јд било доста. Са новим кукурузом радило се нешто више, док је стари купован оамо за конзум. Пшвница За пшеннцу се данас нотирдју цене: банатска и потиока роба тежине 70 са 2 од сто уродиде, шлеп, 210 динара, а србијансаса роба тежина 76 са 4 од сто уродице на утовареним ста ницама, шлеп — Сава и шлеп — Дунав 196 и на главним утовареним пругама у Србији 185. Кукуруз Са старим кукурузом посао је био незнатан. Радало с-е ношто мало за конзум по 2 динара. Нови кукуруз нотиран је у Орему, Бачкој и Банату 140—>145, према утоварним станнцама, а за лиферовање у децембрујануару. За лиферовање шлеповске робе у априлу-мају плаћало се 165 динара. Јечам Послздњнх дана нотиран је јечам по 1/46—160 динара, иск.гучиво за сточну храВу. Зоб 8бо се данас нотира иа утоварним станнпама у Срему, Бачкој н Банату 100—165 дннара, н то према удал>еностн пооединих центара. Пвоуљ Ценз ва пасул. достижу до 370 динара, шлеповска роба на утаварним станицама ЈПорњег Дунава. Шлеповска роба на Савн, србвданскн пасул>, ноггира се по 356 дннара. « Шљива Ситуација је у трговинн шл>ивама у последње време нешто мнрнија Гарнитура се плаћа 7.85—Т.40, за лифероваље у септембру-актобру. Изгледн оу з* с&да врло добри. Говада Ове недеље дена за говеда на тржиштима у Бечу н Прегу кретале оу се овако: Ввн, 26. о. м. — На бечко тржнште било је дотврано 2410 комада говеда укупно, а од тога броја било је из наше аемље 836, и то: 165 волова, 153 бика н 27 крава. Довоз је релативно био ввликн, алн су пене ипак сјсочиле за 0.46—0.80 дннара. Довоз нз Румунијо, упркос владајућој зарази, био је доста взликн. Дотерано је 871 говеча Цене нашој отоцн бнле оу: ва први кзалнтет 12 .80, за други квалитет 11.10 н за трећв квалнтет 10.в0 дннара. Праг, ае. о. м. — У Праг Је бнло дотершно укуггао 1592 комада говеда. Из наше земље дотерано је бнло само 17 комада. За нашу стогу кретале оу се цене нзмеђу в:% и 7.70 чехословачк^х круна нлн 10-50 до 13 динара. Разуме ое, ове су цене постнзаване за првоклаону стоку. Сгиње На тржиштима у Бечу и Прагу целе за сзиње крстале су се овако; Беч, 27. о. м. — Дотераао је било на бечко тржиште укупно 14.254 комада свиња, и то звОв тешвих, масних свиња и 10.359 лажнх, ме« снатих. Само из наше земље нзвезено је на бечко тржнпгге зззз комада, и то; 603 комада лакнх н 2646 комада дебелих свиња. Услед велнког довоза једва су се одржале цене прошле пијаце. Биле су појевтиниле само дебеле свиње, и то за 0.40—0/10 днн. Остало -је непроДато 703 комада свиња, н то: 831 дебеле и 872 лаке свиње. Цеие за наше свнње кретале су св: за прн» ма тешке 19.90 и за прима лакв 13.40 дннара. Праг, 26. о. м. — На прашко тр« жиште бнло је дотерано само из на* ше земље 293 комада свнња, н то све дебелих. Ухупно је било дотерано 840 дебелнх, а лажих 5766 свега бв 1в свиња. Тражња је бнла осредња. Цене су б&ле следећв: за дебеле свиње први квалитет 21, а други квалитет 19.50 и за лаке свиње први квалитет 20.80, а други квалитет 10.30 дннара. Д. С,

ШТА ТРЕБА СЛУШАТИ У СУБОТУ 31. АВГуСТА Загреб (307 м.) 13.15 Грамофонскв плоче. 20 Ч&с књнга 20.30 Лака мувнка. Љубљана (672 м.) 9 Конгрес »Задружша- звееа». 11 Иаложба <8адружие Звезе. 17 Концерт. 19.30 Изложба у Барселони. 20 Пренос на Загреба. Бреслава (253 м.) 16.30 Концерт. 22.30 —24 Џаз. Турин (374 м.) 10.15 Концерт. 21 «Боеми» опера у 4 чина од Путанија. Братислава (270 м.) 18.10 Ковцерт. 19 Из Прага: «Русалка> оаера од Дворжака. 22.25 Џаз. Брно (342 м.) 12.20 Концерт. 19 Иа Прага: «Русалка» опера одДворжака. 22.25 Џаз. Ђенова (006 м.) 12.20 Квинтет. 20.45 «Фауст» опера од Гушоа, Букурешт (394 м.) 18 Џаз. 21 Пева г-ђа И. Татуко. 21.45 Војна ,му* зика. Бврн (40в >1.) Јр.ЗО Концерт., М Час Рнхарда Штрауса. лј! а 22.13. Канцерт. 22.41 Дансннг. Праг («7 м."1 16.30 Џаз. 19Ј0 ,Руса.™», лнрова прича, куапа од Дворжааа. Ооло (4»а м.) 2о Концерт. Будрлшашта («во м.) 9.1 в Концерт рускв Салалајке. 12 Звона. 12.0вКонцерт салонског оркестра. 11Л0 Концерт градског оркестра. 22.0» Ц-нганска капела.

ПОДЈ1ИСТАК ВРЕМЕНА 30-8 - 34

ЛЕПРИШЕЈШ СРЦД Од Делиеве — Г. Берфор, који ми је по> могао да нађем ову кљигу, није ми поводом ње учинино ника_ кву иримедбу. Зар ои не спада у оне озбиљне особе, које могу Да. упитам За савет. — Рекао бих да је... донустите ми да вратим ту књигу; донећу вам друге, које ће вам се свакако допасти... А сада ходите, да вес упознам са мис Пороби. Мис Вио.тет Пороби била је трећа кКи Онорабл Луиса Пороби, који је имао седчоро деце, расданшч' за жену и окоро поједено и«аље. Од њеног детињства гоеорио јој је: «Треба се лепо узати, Виолет. Лепи као што сте, не бринеи се да Нете напрашЈти. сјај«у партају». И од своје ране младости, Виолет је бацила око на орву партију у Великој Бр?(таиији: Маркива Шезбериа. Заљувљека у Валтера, она је жудао желела тај богати, господоки полождј, који би је начинио Леди Шезбери. Етога је презриво о»5ијаж све понуде за удају, живгМи у кади да Не се дочепати овог богатог ллена.

Она 1е имала двааесет три годи не, била је иото тако вешта кокета, као и вена рођака Па.мела. Сјајна црна коса окружавала је њело беото лшце, које бн било хладно, да није има.та живе и сјајне сиво плаве очи, фино уду<5љеив. Уста мало већа покази вала су низ бедих зуба. Огас дивз.ћ, лепо свројена, обогачила се веома елетонтно, и то ив великих париских кућа, за чији Је рзчун правила диоиретду рекла му, а због чеша је опет они кису журили са исшлатом рачуна. Леди Роз је у нежолико речи изразила Оријети о својим осећадам. наограм те вуаиие: — То ]е Једна кокета, воЈа обожава оаму себе; врло љуба<)на взд то хоће, а зна да буде надмена и груба кад год хоћете. Без срца, много амбиција. Ни мало Је не волем. Опазивши Ларда Валтеда у оалону, Виолет начини иежолико корака, насмеја ое, а очи јој ваблисташе од радости. — Таво се давно иисмо виде. ли. Лорде Шезбери! Имја бар две године, зар не? — Ско(ро, чити ми се... Он се пожлони и огеже иружену руку; на воЈој су блисгала двг прстена. — Ви ћме пријатао увећати нашу м-алу грушу гоишју, Мис ЧороОи...

При овим |речима ан се ллгано онрете Оријети, која ге. је пратила. — Мис ОриЈета Фарвела. штићеница 'Мога оца, а сада и м*>ја, као и ње«а сестра, вој.у ћете ускоро упоавати. ОриЈета за време оне љуте и кратке оцене пре толико година са Л сфиом Валтефом, није запаеила Виолет међу ипрачшма крокета, који су били у друштву КЈСледника Шезбери. Али Мис Пороби ое таво добро сеЉала иале девојчице, коју Је он на онако каиаљерони начин вгзнио. Ииаче, Леди Памела је већ стигла да јој исггрича о «фатттзвији мале Р<>з», ттлаоивпти Јој да се не апхсди одвећ гордо са пптћеницама Лорда. Шезбори«, да га не би увредила, воји Је тражао, да се са њттма поступа на равпој нови. Али. обавештена имга ие, Мис Поробш обузе страшаш бес, љубомора помешана са завишћу — вада угледа. млоду девојку уз Лорда Шезбериа. Но при овеА! том она се показа! врло љубазва, тамед колижо је то било потребно. Она јв умела иевароватно вешто да. ирикрије оно што ос«4а и мислш, и показивала је само насмејано лице. — Хамфреј, мислио оам, да Отв вазжман, озбиљан и прави-

чан човек? Бар за таквог вас сматрају... Те речи шроопраћене саркавмш биле су ушућене од сграве Лорда Шезбериа, во.ји је так сео на јадно мало канабе, са златном резба^ријом и превучено фином брошираном свилсм. — Поводом чега, Ва.тгар?,.. — Ви знате Принцезу де Клев чине ми ое?... — А.ти да... Читао оам је пре много гоДтгаа. — Онда морам да иомжлим, да сте Је по маао ваЛиравили, кад нисте иашли за ламетно да обавеотите Мис Флрнеда, да тај раман није нашисан за девојчице од петнаест година, а нн за сасвим младе девоЈке као што је она. — Заборавно?.. Да. очевиднс, ие могу да се баш наЈбоље сетим — морам да ва.м птризнам, дратти мој Вадте1ре. — А можда, после свега, можда ви у том поетледу имате шире погледе од мојих? Тон његов бивао је све заједљивиЈи. Оријета је већ вшпе пута приметила да се подсмешљиви дух Лорда Шезберва поглавито заустављао на г. Верфору. У там моменту, панашање младог лорда, оа нвмарно преврштеним рртама и са подругљивим осмехом, изгледало Је, да Је наморшј додадачило тон и речи.

Хамфреј му Је увак.опонирао са «диннлм» стрпљењт. .То је билг особина, коју му је Леди Памела и осгали њени једномишљеници, Јтвек истивда.та. Али Оријета Је налази.та да он пре. тетоје У тој овојоЈ благоош, и често се пута литала, да ли Је он таво радио из доброте или кукавичл.ука. на све те увредљиве гтримедбе свопа младог рс^ажа, с«н се оамо осмехну, као иа какву цмиу. — Не мислште на то, драги моЈ. Упрвос мојнх година, моји давно познати лршшшпи требало би да вас разуворе о оаветима поводом лектире, које бих мсгао да дам младим девоЈжама. И бмп као што сам вам рељао, остала ми је вр.чо бчеда услсмена на тај роман о коме је реч. Пррчитаћу га ланава... и не сумњам да ћу се ттотшуво слоскити са вашим мишљењем у волшко се оно тиче Роз п њене приЈатељице. — Но. било би запстаЈ лепо да испаднете мање озбиљни од мене!... Ви, ХамфреЈ Берфор, оттуб храма, ,чове>к који се узима за пр «име1р, председнпк хршшћан свог д^уштва- за спаоавање младежи, тгредседЈник оанивач удоужења за заштиту посрнултгх жена, председник... чега још? В!х, па зар штсте псто таво л дирек-.

тор комитета за лектвру младих деводака? . . — Оасвпм тачно, дрвга моЈ Ва.тгере. Ооновао оам у пафохиЈи Вокдена/ Јодну читаоницт, добро онабдевену књигаша, а која треба да пружи младом с&ту Једну здраву ззбаву. — Приаер од госшодаЈра замка, кажем вам )а! ХаЈде, ха)Јде то ]е сарршено — потпуно са:вр. шено! Леди Шезбери, ми пмамо једааг роЈдака, који је на путу да постане оветац. Леди Памела се оа мувом ув. држа да не задахти, под подсмвшљивнм пагледом овога пастор. ка. Али Хамфреј, омешеки се н даље, наставн: — На жалост, не. прпјатељу мој! Алц се трудвм што боље мопу да Јторрзвим неоав^ршенство природе... II самп зпате колико је тежак тај покушај. — Ох! ја... ја сач врло природан... онакав, иакав сам. То је бар много простије, Додаде иронично лорд Шезбери. — Имате потгтуно право! уззикну срдачно Виолет, са погледоч пунич умнљатосго. Оријета случаЈно запази тај по глед ол тога мсимеата "замрола ј< и презтграла је мис Пороби. (Насхадвђе св)