Vreme, 14. 07. 1936., str. 14

СГРАНА 14

ОД СВЕГД ПО МДЛО ЗД СВДНОГ ПО НЕШТО

ВРЕНЕ

ак^

Гразовоае 11111111111111111111111111111Ш111111111111Ш1111111111111111111111111111111111111Ш111111111111111111Ш1111111111111111111111111111Ш1111111111Ш11111111111111111111111111111111111111111Ш1111

ЧУВЕНД ФИЛМСКД ЗВЕЗДД ГОВОРИ ЗД „ВРЕМЕ"

||||||||||||||111111!Ш11111П1111111111Ш1Ш1111

Жена којој је поверено да сними 500.000 метара филма о мушкарцима, о Олимпијаци

зЈс Америчкн хидро-авијатичар Томпсон који је осуђеи на 15 годнна робије због шпијунаже у корист Јапана, покушао је да изврши самоубиство. али .чије успео. Он тврди и даље да је невин. На слнци је осуђени Томпеон. Хнљаду страна износи прееуда у познатом иредентипком процесу у Прагу. У коме је био оптужен др. Патшајдер са друговима. Оптужени у овој политичкој афери осуђени су на три до десет година тамнице. Са.чо су тројица избегли казну на гај начнн пгго су умакли у Немачку. Културнн ниво народа мери се на основу потрошње сануна у појединим земл»ама. Овакво мерило културе нарочито је прихвађено у Енглеској. Према једној енглеској статистици иајкултурнији народ је дански, пошто потрошња сапуна у тој земљи износи 682 грама годишње на сваког становника. На другом месту је Француска, на тређем Енглеска, а Немач^а тек на седамнаестом месту, које дели са Југославијом. Тринаест милнона људн посетило је прашке биоскопе у току године 1935. У Прагу има свега 120 биоскопа. Такса за незапослене, која се наплађује од сваке биоскопске улазнице, донела је у току те исте године пет милиона дннара. Очекује се да ће у овој години посета биоскопа битн још обилнија. % Приликом избора најленшег Француза на француској плажи Довнл мидинете, које је у Довил довео познати париски зрбптар елеганције г. де Фукијер, једва су се сад накнадно сложиле да је најлегппи Француз један лариски ватрогасац који је проглашен за „најбоље грађеног мушкарца у Француској". % „Тигон", нова животинска раса, постигнута укрштавањем тилра са лавицом. рођен је у зоолошкој башти у Лондону, где се овакви експерименти врше веђ од 1921 године. Тај тигон нма главу и тело тигра, а крзно лава. Око четири милиона муслимана жнвн у Европи, највнше у Југославији, — око милион и по људи. У Бугарској живи преко 700.000 муслимана, а укупно 900 хиљада у Абисиннји и Румунији, најзад још 150.000 у Грчкој. Ика>че их има мало по осталим земљама у Европи: по хиљаду у Француској и Мађарској. * Вест да ће се лондонска краљевска палата Бекингем продатн упорно се одржава у енглеској штампи. Говори се да је једно предузеђе понудило 750 ми. лиона динара за ту палату. V намери да је сруши и на њеном месту подигне једно велико модерно предузеђе. Пошто краљ Едуард Осми више живи у иалати Св. Џемс, то је врло могућно да се Бекингем продаје. Грађевине из доба гурске најезде у 17 веку откривене еу у Грану. у Мађарској где се врше радови на ископавању старе мађарске тврђаве из времена А?пада. Ово откриђе је од великог историјског значаја. Највећу збирку марака, коју у филателистичким круговима сматрају као најпотпунију збирку, продао је махараџа од Саравака лондонској фирмн Хармерс. Ова продаја је донела 300 милиона динара. Ј|с Цело село Верхи у Чехословачкохј уништно је страховити пожар. У пожару је потпуно уништено 98 кућа за становање и преко 200 других зграда. Добар део жетве је такође упропашћен.

Последњи сопственик Хавајског острва умро Хонолулу, 13 јула. — Г. Обри Робинсон, богати сопственик Нихау, најмањег и последњег Хавајског острва које је купио пре педесет година, умро је у осамдесет и другој години. Г. Робинсон је усамљенички живео на овом чаробном острву, н скоро никада није дозвољавао туристима да обиђу то љегово царство. Мрзео је „модерну цш;илизацију" и никада није дозволио да се на његово острво донесу дуван и алкохол, мада је често путовао у Енглеску. где је нмао велики број пријатеп»а и рођака. И тако ђе и мало острво Нихау припасти хавајској управи. Берлин. 13 јула. — Изван страховитог саобраћаја и гунгуле Берлнна, у зеленилу, подигнут је олимпијски стадион. Сакривен у једном старинском парку, међу дрвећем, налази се летњиковац који је главнн штаб оне радне групе уметника, филмских режисера, оператера, техннчара, који спремају највећи спортски филм, који је икада снимљен Режим у Немачкој добро је оценио значај пропаганде, и нема тога пол>а уметничког који др. Гебелс, коме помаже и жена, није искористио. Највећа сензација била је кад је канцелар Хитлер поверио једној жени највећи задатак поводом Олимпијаде. када је глумици Лени Рифенштал поверио израду филма о Олимпијади. У једном интервјуу у Минхену, зимус, са француском новинарком Титајном, шеф немачке државе није крио да сматра да жена треба да служи пре свега породици и народу као мајка, али није крио ни то да има високо мншљење и о жени која ради, и навео је као пример Лени Рифенштал, која се истакла у стварању новог немачког филма и створила један филм којн у националсоцијалистнчкој Немачкој сматрају као грандиозан. Свакако је занимљиво да је једна жена добила задатак да створи филм од оног огромног броја сцена, борби, телесних утакмица које ће на Олимпијади издржати утлавном мушкарци. да једна жена има својим духом и својом вољом да обухвати апотеозу олимпијских игара, врхунца мушке борбе и такмичења мушкараца. 30 милиона динара стављено је на расположење једној жсни која је окружена великим штабом најбољих техничара немачког филма, за израду филма о Олимпијади. Филм о Олнмпнјади Јако би се варао неко ако би помислио да је то прост задатак, и да ту треба просто снимати редом утакмице и такмичаре. Кад би се тако снимало, тај филм пре свега не би имао никад краја. а друго био би непрекидни низ значајних и безначајних слика, које би давале утисак једног хаоса. Можда ће неко рећи: па требало би снимити само главне моменте. И то би било крнво схватање задатка. Треба наћи израз какав још није био у филму. Треба наћи смисао за један овакав филм. Нежна жена од 55 кнла У близини олимпијског стадиона, Лени Рифенштал сместила је свој пггаб у један стари дворац који се сад оправл»а. Каква ли изгледа та жена којој је поверен тако значајан задатак, таква моћ, такве тешкоће? Можда је то нека жена охола и висока, која заповеда стотинама мушкараца и радника, поносито као какав генерал. Лени Рифенштал је једна нежна жена која има 55 кила, ванредан профил. ванредне очи. ванредну косу и испит из неколико

грана спорта. За себе, у целом дворцу, задржала је једну собу и једно купатило. Дочекује у чакширама тркача, и једина охолост коју има то је одликовање немачког спортског савеза за резултате које је постигла лично. као и свака друга немачка девојка која се ода спорту. У њеној соби неочекивана скромност. А оно чиме се поноси, то је стари баварски намештај који је донела собом. Нити су јој нокти црвени, нити усне ружиране, нити има на лицу фарбе. Мушкарци јој прилазе са дубоким поштовањем, а она се понаша као друг. У сандалама има босе ноге, као и радници са којима ради. Недавно, италијански филм дао је тој жени највише одликовање. У нталијанској амбасади она је слављена, уз Мусолинијеву ћерку, грофицу Чано, на једном раскошном вечеру. Али. при раду, ни трага код ње од раскоши. Није, међутим, одело пгго чини човека; њено понашање, сва њена искреност и скромност одају жену којој слава и моћ нису одузели дубоку доброту. Ни једна реч, ни један гест охолости. Напротив. она каже: „Ко зна да ли ћу бити способна да успем у задатку који ми је дат да га извршим, ко зна да ли жена ипак није слабија од човека". Филм Лени Рифеннггал 17 о. м. летнм авионом у Атину. Идем да дишем неколико дана на Акропољу и да гледам.

Град са два претседника отитине ноји управљају свани по шест месеца Лондон, 13 јула. — Није редак случај да у великим градовима Енглеске постоје по два претседника који су старији, сваки у свом делокругу, о администрацији градског живота. Сад се десио случај да је и у Ирској једна општина добила два претседника града. Овај је случај у толико интересантнији што су на избору претседника у варошнци Слиго оба кандндата добнла по 2303 гласа. Избор је, наравно, обновљен*. Али се ни тада резултат није изменио. Пошто се резултат није могао изменити, општинско веће је одлучило да вољу грађана попггује и да оба претседника оппггине врше дужност коју им је поверило грађанство. Али, пошто би за тај малн град једновремено рад двојице претседника могао бити у вези са извесним тешкођама, то је одлучено да сваки од њих има да вршн дужност претседника општине по шест месеци. На тај начин видеђе се ко од њих двојице мудрије управља пословима зарошн, и онда ђе идуђе године да буде изабран вештији и способнији претседник општине.

КАНАДСКЕ ПЕТОРКЕ ДОБИЛЕ - БРАТА

Тамо, верујем, да ђе ми мисли добити дефинитнван облик. Олимпијску буктнњу упалиђе тркачи у Олимпији. Идем тамо. Иђи ђу аутом <Ја њима до Делфнја. Хођу да видим Делфе. У оном крају Грчке тек, дефинитивно, решићу се како да компонујем филм. Нећу да мој филм буде обична реалност; хоћу да дам смнсао. лепоту овнх утакмица младића и девојака свих народа, са свију страна света. Из реалности хоћу да одаберем најглавније, и то да повежем. Ја сам већ скицирала оно што ми треба, али не знам пгга ћу изабрати. Уосталом, имам другова који мн помажу. Код нас све иде другарски. Не бих волела да истичем некога, али ако хоћете спомените у вашем листу Ханса Ертла, Валтера Френца, Гуци Ланчнера, чувеног скијаша. „Радим тај филм. на папиру. већ скоро годину дана. Све ћемо снимити за један педагошки спортски филм. Биће то филмски архив о спорту какав још никад није нико имао. Моја камера трчаће на електрнчној жици поред тркача у стадиону. Биће учвршћена за седло јахача. Снимаћемо из земље скакача који ће летети преко наших глава. Учињено је све да не сметамо такмичарима. Бићемо невидљиви и нечујни, а ипак сваки њихов покрет сачуваћу за вечност. У моме филму остаће за навек највиша лепота ових игара. „Готова сам већ са околином у којој ће бити снимљене једриличарске утакмице. Тамо где јахачи скачу препоне. ја сам већ снимила све што је техника. Најтеже ми је са тоном. У тренутку када их снимам. својим дисањем, својим скоком, такмпчари изазивају звукове који су, кад се сниме. страшни. С друге стране, треба им обезбедитн потпун и несметан мир. Па онда, много штошта лепо је изблиза, а после, на филму, из далека, ругоба. Унапред сам одредила стил, имам манускрипт, али све се, још може променити. — Кад ћемо видети тај филм, госпођице Рифенштал? — То је најтеже питање које ми можете ставити. Знате ли колико ће трајати само то да прегледам све што буде снимљено? Два месеца!- Филм. како

! У 7 %кк

Лени Рнфенштал

га замишл»ам. не може бити готов пре идуће године. — Једино. нећете моћи снимати у води. — Нопротив, моја камера снимаће и под водом и пливаће са пливачима. — После ћете свакако некуда а се одморите и потражите разоноде? - После бих волела у Енглеску, да играм један од оних суздржаних, финих историјских филмова, које Енглези тако добро праве. А пре тога желела бих да идем тамо на ваше море. Толико се говори код нас о вашем Јадрану да и ја сањам о

њему. Волела бих да се купам негде око Дубровника и да се одморим на вашем сунцу. Кажу да нигде нема таквога мора као код вас. Наредила сам мојој експедицији да нарочито сними Опленац. Рекли су ми да ће сам ваш Краљ носити неколико корака олимпијску буктињу. Сматрам да је то највећа почаст за олимпијски филм и олимпијску идеју. Ја ћу над вашом земљом проћи, за сада, само авионом, али кад завршим филм ићи ћу на вашу јадранску обалу. — А сада, хајдемо да вам покажем где ћемо све поставити камере у стадиону. М. ПУТНИК

Уторак, 14 јули 1936

Невероватна игра бро/а 13 довела до несре&ног брака Филаделфија, 13 јула. — Г. Роџер Брис, шеф филаделфијске метереолошке станице, поднео јв тужбу за развод брака. Његови пријатељи на то су му рекли: „Казали смо ти ми да ће се тако десити". Брис је рођен у петак, 13, имао је 13 година у петак 13, имао Је година (двапут тринаест). у петак 13; упознао се са своЈом женом 13 априла 1913 године; објавио је своју веридбу 13 априла 1919 године; венчао се у петак 13, у тринаести час, у цркви у Тринаестој улици, а отишао на своЈ медени месец возом који је кренуо са 13 колосека, а место у тим колима било Је обележено са 13. Борове шншарке у рупици од капута нова мушна мода у Енгпесној Лондон, 13 јула. — Ускоро ћв сви људи у Енглеској носити у рупици од капута борове шишарке уместо гарденија и белих карамфила. Г. А. Ф. Уотс из Ворсинга дошао је на идеЈу да обичну борову шишарку претвори у егзотичан цвет, сличан ружи коЈу Је обојио. До сада је веђ направио преко пет стотина оваквих цветова н једна фирма из Оксфорда затражила је право од њега да их продаје. Али, г. Уотс Је одбио. Сав приход од тог посла — коЈи износи око 1500 динара недељно наменио је за помоћ слепима.

ДД СЕ НДСМЕЈЕТЕ

У МЕДЕНОМ МЕСЕЦУ,

Клупче отровних змија напало две сестре и убило их својим уједима

Праг. 13 Јула. — У месту Шилперку десила се Једна необична трагедиЈа у коЈој су страдале две сестре и њихова маЈка. Сестре Ана и Јелисавета ПЈилберт умрле су од уЈеда многоброЈних змија, а њихова мајка умрла је од капље кад је чула за смрт кћери. Са периферије Шилперка, према граници, почињу велике шуме у којима су тек недавно дозреле Јагоде. Ана Шилбертова пошла Је у шуму да набере корпицу Јагода за маЈку. ОдједнОм, дошавши до првог грма, страховито је вриснула и пала. Сељаци су чулн врисак и дотрчали из последњих кућа села. Било их Је око 40. али ниједан од њих ниЈе смео да притече у помоћ несрећноЈ девоЈци, Јер се иза жбуна указало десетак о-

тровних змиЈа савиЈених ј клупче. Међутнм, сестра Анина, Јелисавета није презала од опасности веђ Је храбро притекла у помоћ. Нажалост. и њу је стигла иста судбина. ЗмиЈе су Је још страшније изуједале. Неколико сељака се ипак окуражило и коцима напало змије, бацаЈући у грм и запаљене цепанице. Тек кад су змије делом побијене а делом се разбегле, сељацн су из змијског гнезда младе девојке. Али, оне су већ биле мртве. Кад су маЈци донели лешеве кћери. она Је, ударена капљом, пала мртва Сел»ацн тврде да су се змије у шумама око Шилперка страховнто намножиле благодарећи томе што су две последње зиме биле врло благе

Девојка која двеста пута најзад ухваЋена као варалица

се „верила преко огласа

Брачнн нар Днјон за ручком. Као што се вндн, гђа Днјон је прилнчно дебела а г. Дијон мршав

Њујорк, 12 Јула. — Канадске петорке добиле су брата, а њихова мати. гђа Дионе, стара 28 година, добила је скна и дванаесто дете. Она живи у Келендеру, у Северном Онтариу. Порођај гђе Дионе нз&авао је

велико антересовање. Свет је и овога пута очекивао да ђе гђа Дионе родити бар тројке или четворке. Али, гђа Дионе изЈавила Је да Је врло сређна што је родила једеог оина — Јер Је њеи, а не државнн.

Париз, 13 јула. — Инспектору Бону из париске полиције пошло је најзад за руком да ухвати један варалички пар коЈи Је већ дуже времена на врло оригиналан начин вршио преваре. Низ њихових лоповлука и превара превазилази сваку меру. Лепи Рене Пулен, стар 49 година, уортачио се са једном 34 годнна старом Жоржетом Бланш-Бувре. Ове две варалице давале ау огласе за жвнндбу по сиима лисгтовима, а нарочито провинцијскнм. Жоржета Бувре умела је врло лепо да накити одговоре оннма који су се Јавили на њен оглас преко новина — попгго Је свршнла филозофски факултет. ИздаЈући се за кћер неког богатог нндустријалца из Вогеза, говорила Је како би се . радо удала за једног озбиљног I човека Јер се боји да управља фабриком и имањем које Јој је отац оставно. Према одговору она би удесила затим састанак са лаковерннм и неопрезним младићем коЈи би Јој одговорио, било у Паризу или у којој великој вароши у провинцнји. У кафаки. где се налазила са своЈим будуђим каидидатом, она би га врло лако засенила при- I чама о своме имању и о несрећ- | ној судбини што је — Јединица. И у говору отворила би своју | тахпну мало више. тако да би се унутра лепо видео свежањ истинских хиљадарки. Затим би илмислила неку првчу да мора да посети адвоката и да плати неки рачун. Пулен, који је дискретно седео на суседној столици. умешао би се вешто <и — украо онај сеежањ хиљадарки из ташне. Пред адвокатовом кућом — а то Је обнчно бнла велика зграда оа два излаза, — Жоржета Бувре би наједном опазила да ЈоЈ јс украдена татттна. Тада би бризнула у плач и жалбе. Буду-

ћи вереник коЈи је, разуме се, пратио девојку, понудио би Јој неколико стотина франака потребних да платн заостали рачун. Тада би млада жена почела да се извињава како Је незгодно да прнми понуђену суму и. на велико наваљивање новог веренкка, примнла би ипак п одлазила у зграду док би несређнн вереник чекао дуго пред зградом. На краЈу би тек видео да Је преварен. Више од 200 жалби из свих краЈева Француске присггизало Је полициЈи. Инспектор Боно пустио је у провкнцнјске новине

оглас за женадбу, који је уствари бно само замка. Жоржета Бувре Је одговорила — и насела. Инопектор Боне нзигравао Је савршено вереника, док не би успео да ндентвфикуЈе младу жену. а један његов колега ухватио је Пулена баш када Је, по старом обичаЈу, украо ташну. Обе варалице. коЈе су имале врло раскошне апартмане, имале оу исто тако и врло луксузна кола помођу којих су се шетале из једног места у друго. Исто тако пронађена је у банци и велика сума новаца на њнхово име.

Трогодншњи Артур Робертс путовао је у нратњи своје мајке из Аустралије у Фнладелфиј; и прешао 14.000 кнлометара да би се подвргао једној деликатној операцији код професора др. Џексона. Професор је дечку извадио један ексер нз плућа, који је дечко прогутао пре годину н по дана. На слици се видн мали Артур Робертс после успешне онерацнје, са својим псом

Немој да се љутиш, драги, штв сам ставила сувише соли у супу. — Не мари, драга! Овде ]е само мало супе за толику со... То Је све... (>Натђигеег ШизћчеНе« — Хамбург) • — Млади пријатељу, као зет биђете ми добродошли, али ћвте веридбу са мојом ћерком одложити док не положите днпломски испит. — Па ви ми уништавате све наде...!

Ђп« ЗНЋМ ^ СВЕ1

ПИТАЊА 1) Географскн положаЈ Београда? 2) Клниатске прнлнке Београда? 3) Када је забележена најннжа а када наЈвнша температура у Београду. 4) Колико годншње пма Београд сунчаннх сатн? 5) Колнко годншње нма Београд кншннх дана? 6) Којн ветар најчешће дува Ј Београду? ОДГОВОР 1) Географски ноложај Београда врло Је заннмл»нв. Полнтнчки, он се налази на границн Средње Европе и Балканског Полуострва, а морфолошкн на граннцн Панонске низнје н Шумадије. С обзнром на саму конфнгурацнЈу београдског тла, внснна Београда Је разнолнка. На обали Саве н Дунава она нзносн свега 75 м. а на ТеразнЈама 150 м. Београд лежн на 20° 17* нсточне дужнне н 44о 48" северне шнрнне. Опасан двема велнкнм рекама. које су пловне. Београд има врло повољан саобраћајнн положаЈ Јер Је воденнм путем везан, с Једне стране Савом за западне крајеве, а с друге Дунавом узводно за централну Бвропу, а ннзводно за Црно Море н остале делове света. 2» Клнма у Београду се често ■ врло осетно мен»а. зато што је Београд доста удаљсн од Океана, тв не добнја нсту температуру као ■ друга места која се налазе на истоЈ географскоЈ шнринн. Поред удаљевости од Океана, на клнму Беогпада утнче н околност да Је он отворен према северу, северозападу и северо-нстоку. Често постоЈе знатне разлнке у температурн нстог месеца у разннм годннама. 3) Најннжа температура у Београду забслежена је задњнх деценнја у јануару 1893 када Је пала на — 26 .2о, а највнша у августу 1921 када се попела на 41.8о. Овога лета до сада је бно наЈтоплнЈн дан 9 Јули када је бнла температура 34.4о Целзнуса. 4> Београд има годншње око 2100 сунчаннх сатн. Јулн месец Је наЈсунчаннЈи, а наЈоблачннјн децембар. 5) Годншње пма у Београду око 150 кишннх дана. Кнша Је у годнни честа поЈава. Годншње пада око 616 мм. кнше. Разлнке у годишњем току кише ннсу велпке. али су велнке разлике у колнчннн кише у нстим месецнма разннх годнна. 6) Највнше н наЈчешће дува у Београду ветар са Југонстока коЈн се зове кошава, коЈн Је н наЈнепрнЈатннЈн. Ветровн дуваЈу варочнто у Јесен н знмн.