Vreme, 22. 06. 1940., str. 12

ВГБПБ

СГРАНА 12 ЖИВОТ ЈУРУКА ПО БРДИМА ПЉАЧКАВИЦЕ

Субота, 22 јувн 1940

РОМАН ВРЕМЕНА

СЕЛД ВЕЗ СТОЛОВД, СТОЛИЦД И КРЕВЕТД ^ л л у којима младићи :11рОХуЈс1ЛО КАО за скупе паре купују; дезојке које никадннсу вндели<

Жагпа^и, Миксл ј рддцддцЈц

Јуруцн са Пљачжавнце већају пред џамнЈом

Радо»нште, јуна. — Турска села, праве турске оазе, расуте су у Јужној Србн]н махои по брднма ппаннне Пљачкавице- Ова се ла, растурена по брдима масивних планнна, наш народ назива »јуручка сепа«, а њихове стаксннике »Јурудимас. »Јуруцис су у потпуности и данас очували свој стари језик, обичаје и веру. По духу су прави Азијати. Јуруци *киве по брдским селнма, која су веКином скрнвена у подножјима брда и планина, усамљени и сами за себе. — Њихово главно занимање је сточарство, а стоку напасају по високнм ппанинама, странама и обронцима- Села су им збијеног ткпа. У среднни села цамија са високим минаретсм са кога сеоски му језин сваког дана по неколико лута позива верне на молитву Алаху. Куће су им ограђене високим каменим зидом, да не би, како то они кажу, комшија »пенабетс завирио у случајно откривека лица домаКинових жена и девојаЛПразником се Јуруци скупљају пред своју цамију на тефернч и претресају своја животна питааа. Куће су им на спрату, од слабог материјала, покривене Керамидом. Свака куКа нма онолико соба, колико домаКин нма сннова. Целокупан намештај у јурункој вући сачин.ав неколико крчага за воду, неколнко бакреннх нли зем љаних таи>нра, ибрих за кафу и неколнко дрвеннх кашика. О столицама, креветима и столовима нема ни говора. Њихова једина »столнцас је тршчана рогозина, ^в-којој Јурук прекрсти обе ноге и одмара се. Рогозина им је к постеља. Најинтересантнији су код »Јурукас свадбени обичаји. Мушкарац се жени обично чим напуни 17—18 година, док се девоЈка удаје од 12—15 година. Девојка младожен.и не даје никакав мираз и спрему. Напротив, младожењин отац спрема још из рана паре, за које Ке му купитн девојку. Тај новац мора бити у турским зпатним лирама, а цена се креће од 3.000 до 10.000 динар^, а зависи од девојк«. _ н>ене лепоте- Наводације су већином старе жене, које испричају момку ува је девојка и копико новаца за н>у тражи њен отац, а младожења, и ако никад није видео девојку, поверује »наводацикис и положи паре за време венчања, јер се венчање сбавља пре свадбе на неколико дана. У очи свадбе домаћнн, ако је и мало имућнији позива све чуве-

— А ја ннсам ни помишп>а|ла да ћете ви гурати волица I са колачима и пастетама! х Он се смејао том вицу, ни ф мало увређен, и тапшао по ф рамену Елзинга. ) — Тачно тако! Госпођа Мег риветер, моја ташта, захтеваг ла је то од мене. Први посао Ј те ВЈХгге у моме животу. Ја ( \ Рене Пикар, који је створен да 5 одгаја пуноврвне коње н да Ф свира на виолини. А сада гуI рам та колица са пастетама и, ф да видите, то ми чини задо# вољство. Госпођа моја ташта ^ ради са људима што хоће1 Да Ј је била генерал, добилн бисмо Јбили рат, шта Томи, зар не? л А Скарлет помнсли: ф — Чудан укус! Задовољство Ф гурати колнца са пастетама. А Ј породнца му имала на МнсиснЈпнју десет квадратних миља ^ земље н вепнку кућу у Њу Ор^деансу! ) Томн је повлађивао: \ — Да је наша ташта била иа >. р.». « пр«р.л» Р».». ПС.Ј , а „ ељ дана 6исио бедннку да]в овна нли вола. Ци- г, г.>с»« С .ис.чи и, .асвбе, , в .««Јтушш Јекк.! Шта, С*арлет? »тапанис, увеличавају домаћино- Ј Жене вкше дира то што смо ву свадбу и весеље. Јми, мушкарцн, тако спали, него Сватови, са барјаком на чепу, . нас саме Хаф требао бити супопазе за девс,*у путем којим сеЈ . ?ене св ЈИ првд „ руни . не смеЈу вратити кад узму дево]-^"" ' г _ *" , . . ку гсаннм главама у Европн! А )а Позадн сватова иду жене на ко*— лекар! њима и магарићима. Са стране и- л — Само времена! Бићу ја де »чаушс, који објављује свато-Јј ош краљ пастета на Југу. А вима куда и када треба да И ДV-^ мо ј до бри Хаф краљ дрвара, а Док сватови путују мпада се л , . к тт \Томн богаташI Каква промена, спрама. Прво јој затв^ре и запв-А _ пе очи, да их до сутра дан не^какав удес. А шта је са Вама, можв отворити. То чине због то- ф мадам Скарлет? Шта је са мага да се не би знапа вратити у^дам Меланијом? Музете ли вра случају бекства. Потом јој обмо-| вв( га ј ите ли дамук? — О, не! То чине наши црнци

сдеже ра-

Рене се насмеја фменнма: — Да Вам нспричам јвдну Јшалу! Алн, истнннта је, да " ^знате.

тају главу и тело у црвено. Када је тако уреде, предају је младожењнној браћи, који је посаде на коња и држе је да не падне, јер ништа н» види. Младожења на глас чауша истрчи нз куће, зграби девојку на леђима је изнесе у собу \ јј стаде да прнча неки внп 3. ТС .р.». с«с« »ска«, ДРУ , КЗ Скарлет се снло« смегови младожењини, са свнх стра-* т , , на оспу гаменииама на мпадоже- Јшкала. Када су музи*ан*И нањнн димњак, да би га по обичају лштнмовалн после једвнтих јаоборипи. Сутрадан, ако је девој-^ дв/ ударише у свирку за нгру. ка чедна, младожења са некопико ^ Ј оми се обратн Скарлетн. о6,..»л. да кођт .. смл. _ Хоћете ли да нграте? Ја, бу и ввсеље. У случа)у да ни)е,» г добро ј. нзудара н опрвми ј. по-Ј^Р 3 ® 110 . нв мог У имати Т У лунагу натраг роднтељима, нако^част, алн Рене и Хаф... је дао за њу грдне паре. ф — Не, хвала, још сам у жаТако живе Ју^ци по планина- ф лостн. Не бнх хтела да играм. ма, одвојени од света. И савреме-^ | Угледавшн Франка краЈ ми— Јсис Елзитове дозва га себи. г —' Ја ћу сести тамо у угао.

Она је седела на највећој софи у нстом овом углу, ту је увек радо седела. Одатле се све лепо вндело. Ту је, првих ратних годнна, Скарлет често седела, уз н>у обично какав пеи официр, слушала оркестар н пратила нгру. Данас, слаба светлост чкиљипа. Једна лампа само. Било је светло од ватре у камину. Под стари и нзанђао. По зидовима видљива нспратњена места на којима су нек«да виселн потре-1

но други, а то ју Јв узнемнравало. Чинило јој се да )'е у туђем неком свету, да нико не говорн њеннм језиком, нити да она говори њиховим језиком. Исто оно осећање које је имала према Ашлију! Пред њим, и пред другнм људима његовог кова, она као да је искључена нз неког круга, у коме ништа не схвата и нншта не разуме. Ови сви као да се лицем

I Но свеједно.

тк. Сав намештај нзломљен, бе-' понашањем нису баш нншта

ног живота.

УСПЕХ КЛУБА ФОТОАМАТЕРА БЕОГРАД НА ИЗЛОЖБИ У ОСЕКУ Клуб фотоаматера „Београд" ј>^ е спадЕ међу најнапредније клу- ф бове ове врсте у нашој земљи. Поред тога пгго јв успео да окупи велики број престсаичких фотоаматера и да врло успешно пропагира фотоаматврство, овај клуб је већ више пута показао да у својим редовнма има најбоље фотоамзтерв у земљи. Тако јв на земаллкој изложби

Донесите ми што за јело па моЈтемо угодно ћаскати. ф Када се он журно удаљи, да ^донесе чашу вина и колач, део колико папир, седе она у означенн угао и удесн сукње кокетно и вешто. Онај понижавајући догађај са Ретом од јутрос ншчезнуо је у овом њеном узбуђењу, што је у друштву и што слуша музнку. Сутра ће већ мислити о свему, о .срамоти коју јој је Рет Батнер нанео н о сломљеном н збуњеном срцу Франко1 Ос.ку, кој. је тр.Ј.п. од 5 ао Ј вом д анас увече н „| 0 , н јој 15 м.,. с. голн>., . «. »ојој су #се сја „ алеЈ осј Ц јпј се жи1а1 . изпагали своје слике најбољн * фоторепортери нз цвле земље,

Двз чпана овога клуба била су награђена и то г. др. Лазаревнћ сребрном плакетом за слику „Колона у Ватикану" и г. Дебељковић бронзаиом плахетом, Слику „Младић".

Јном, сва напета и пуна ишчеива! | Из свога кута видела је цео ^салон и посматрала играче. ЈНекада: паркет као огледало, Јсвећњаци бацају шарени сјај, за ^стари портрети са зидова гле-

дан, скрпарен некако. Наместо оне дивне софе сада тврда, неудобна клупа. Скарлет ипак љупко седе. Жалила је пгго јој је хаљина таква да не сме игратн. А тако бн јој добро нинило да опет зангра једном! Али овде ће са Франком лакше изићи на крај него у галопу игре. Овде је напетом пажњом могла слушатн његова при чања и храбритн га да постане дрзак н да се усуђује на све! Одиста* музика као да је звала н дражила. Ударала је чежњиво такт цнпелом по по* * ду... После оннх пустнх мучних дана на Тари, све је ово било ипак дивно. Као да је била међу мртвима, па опет оживела некако. Скоро је изгледало као да су се вратили неки дивни весели дани. И када затвори очн — као да се ништа није изменнло. Бар у уобразиљи! А када отвори очи опет! Све ово што гледа као да су неке авети оних бившнх лица. Је пи то само зато пгго је она старнја за пет година? Не, то је нешто више, не само учинак прошлога и протеклога времена. Нешто је нестало из целог њеног света. Све их је некада обавнјало топло осећање сигурностн, и под њим — све ]е цветало и буЈ'ало. А када је то осећање ишчезло, ишчезла је и сва драж живота. Свакако, н Скарлет се

^дају достојанствено на госте. 1 изменнла, али некако друкче

изменили: достојанство, каваљерство, рнтерство још увек. Алн, нешто горко у њима, нешто горко што ће н у гроб собом понети, а што се речима не може ни исказатн. То је сада Ј"едан сој људн огорчен, што тнхо говори, уморан и сломљен, тучен а пораз не признаје, савнјен и потиснут, а још се усправно држи. Био је то свет уннштен н беспомоћан, све* једне освојане земље. Законе нм бешчасте странци, домовину им разорио непријатељ. Бивши робови се осмелили и чак обезобразилн, људима одузето право гласа, жене вређане и понижаване. А сви ре ,срћар1е безбројни* ГР9* бова... Све се нзменнло, само не старе форме. Морало нх се држати пошто пото, јер друта ништа није остало. Људи се држали онога што нм је бнло најурођеније, наЈ 'интимније, најмн лнје: озбиљностн, учтнвостн, лаким формама ведре друштве ности, заштитннчког каваљерства према дамама. И скоро нм је полазило за руком да чнне утнсак, као да још увек могу те даме стварно штити од суровостн и сировости живота. Скарлет је то сматрала комичнкм. Шта се све није за ово пет година догађало и са најразмаженнјим женама! Све! Неговале су" рањеннке, заклапале очи самртницнма, искусиле патње рата, пожара, разарања, познале ужас, бег-, ство, глад.

Један официр, којн је пролазио крбз Лион, где су давали »АлкибЈпадас, разљућен, у четвр Све што су #том чкну, свирепии начинсм на рукама чиниле и очима гле-'који )е глумица која је играла дале — ништа то још! Шта ћеЈПалмелу поступала са једним тасве још претрпетн! А оне иаоЈ.о стр.сан« « инт.ресантнич 1У отмене даме, они хао враљевн }««"»• \н. одушевљењем добре душе доу нзганству, огорчени, нади-ЦДЈ ^ адб!|чвном ступачнн, уздржљиви, Јвди^г # Ј према другима пуни церемо- * _ Доћавола да , јо ј четири пуннј®- \ }а, као што сам ја толико. пута Старо доба прохујало и ми-'Ј ч ^ 0 и пссти ћи ћеш цнљ, н^ ча нуло, а они сви ишлн и дал>еЈ сн у реч | истим путевима, као да је 0-1 # но старо лоба још уаег ту оио, Т 1Ч1Н РЈЧУН њих,• одлучнн да не јуре за^ 1/плп глчјп новцем нао Јенни, одлучни да ф Марш „ БаоомпЈ .р _ пр.глед.о нк у чему не напусте старнЈј е и ппа *^ ао свако вече своје раслик живота! Јчуне, које је иаправио у току Сварлет је знала да се н о- ^дана. Једно вече, хотелијер >;у на много изменила. Иначе ке^донесе рачун ка сто франака. 6н могла учинити све оно ш то}Марш»" 1« «=■■>?*•<> па има је учнннла н што још и садаЈл' у Атланти чнни. Али између^ к *| њене тврдоће и тврдоће другнх, било је разлике. Какве, није могла засада утврдити, али је разлике било. Можда у томе што она мс-^нака да би рачун кзносно сто же да учини све што год бу- ^франака.с не ситуација налагала, а дру- # " гн то не би учинили по цену живота. Можда и у томе, што ' су други изгубили сваку наду Ј и мирне душе пуштали да> жнвот тече и гледали безвољ-^ но како тече. А то Сг.арлетл није могла. / Водоравпо: 1 францусса т»ека Она није могла пустптн да, Л°све нде како иде. Она је жи-# зн - н § >-зоаст — зг*р >-шаа<Ј млеко. вот морала живети, а ЖИВОТ97 т>-т-. ;е. а позкз — .-:н.1гжевао деј. бно в.умотвив, непријатеЂ Ј Г"* ° њој , па га ниЈе могла нн сме-\ Усправно: 1 с.чроз — стид. 3 тешком улешпати. Ј зода — војна 1единкца,. 4 женСварлвт ннј. знала, нитн Ј хтела да зна, за непомирљивл ј| П ал — средоземао прнстаакште у понос ни за достојанствену ф храброст својнх пријатељз. За / њу је то било глупаво н твр- ^ доглаво увиђање чињеница а^ немање воље да им се супрот' стави. Ј Када је посматрала нграче^ н њихова загрејана лнца". пи-^ 5 тала се, да ли и њих тера н) гонн оно исто што и њу, мрт-ј> 6 ви, мили и драги, гладна де-# ца, поља необрађена тер руку^ нема, мили дом у коме су са-' X да туђини? \ Наравно, сви су онн то мо-Ј рали осећати. Скерлет је зна-^ ла њихове бедне прилнке гаоЈ н своје што зна. Онн су пре- ф трпели нсте губитке, пропа-^ тили исте невоље и немагатн- ^ Француској не, борилн се тешкоћа! Па ипак,

зато рече xотелк?е* , — Напразите да рачун буде тачан. ако хоћете да га исплатнм! Хотелијер сиђе, а одмах затим донесе исти рачун на који је додао: >Исто ово, к још десет фра-

Штшене Гбр. 371

3 4

I 7 8

•1

против

тскрати — наша ' _ ' 4 варош. 7 наша тан ина — дивљж. истих вер _ 0 д^-ј е § варош v Румуннј« \ — лоба. 9 предлог — лична замена њих је то са-^ ааса свим друкче деловало. Лицвл : коЈ"а је гледала сада пред бом — нису лица, то су масже, * Водоравпо: 1 г -.- В пшАа, изврсне масве кој. вннвда ™ }* * л спадају са правих лнца. г— ана. 3 сатетит. 9 лено —* т Па гаво онда то? Аво су н- Ј™"- 10 Г - »*% ' # Усправно: 1 сл- — ли. 2 сер сто прошли и препатили ПГТО ф јеез. 3 кут — ов>-да — на. 4 оза и она — а сигурно јесу — ка- ^деза — т —ох. 5 им - ене — лето, ко су се онда могли правитн^® тако весели, тако лака срца^ — ко. И зашто су, хтелн да тако из- 4 гледају? ^

, РЕШЕЊЕ УКРШТЕНЧХ ГЕЧИ БРОЈ з;о

> ушн — Сана — л— од. * уценн — па. 8 над — атах. 9 ■

То

је превазилазило њену 1

ДОБАР ПОСАО НОВОСАДСКИХ АПАША

памет н њене видике, а то ју \

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА"

А1аиса Ч^ииии

УБКСТВО РОЏЕРД ДКРОЈДД

— Али нисам могла да не чујем- Девојка је изговорила неке речи које, нисам могла да разумем, а Ралф јој је одговорио. Био је врло л>ут. «Драга моја мала, рече, зер не увиђаш да ће због тога пристати да ми даје издржавање? Већ сам га довол»но заморио лоследњнх годнна и неће му требатн миого па да ме сасаим одбаци. А нама је потребна његова помоћ. драга моја. Када он буде умро, ја ћу бити врло богат. Он је ужасна тврдица, гомила злато, не бих желео да изменн свој тестаменат. Остави ме да радим како знам и немој да ме узбуђујеш.* То су биле тачно његове речи, сећам их се добро. Нажалост баш у том тренутку сам згазила на неку суву гранчзцу; они су почели тише да говоре и удаљили су се. Нисам могла, разуме се, да ид»м њима, тако да не знам ко је била та м.1ада девојка. — Што је врло жалосно, рекох. Претпоставл>ам ипак да си отрчала до „Три ћурана", да ти је наједном позлило и да сн ушла у кафану да видиш да ли су тамо обе служавке.

— То није била једна од служавки, рече Каролина без устручавања. Уствари сам готово си^урна да је то бнла Флора Акројд; само... — Само, онда је то неразумл>иво, прнзнадох. — Али ко је могао то да буде, ако то није била Флора? Моја сестра пређе брзо у мнслима све младе девојке нз суседства и нађе многе разлоге у прилог претпоставке да су могле бити са Ралфом у шуми. Када се зауставила да одахне, ја сам јој објавио да имам неког болесника да обиђем да бих могао да се извучем. Хтео сам да одем до „Три ћурана", јер сам претпостављао да је Ралф Патон сада већ тамо. Врло сам добро познавао младића можда боље него ико, јер сам неговао његову мајку и могао сам да објасним многе црте његовог карактера, ' неразумл>иве другима. Он је био донекле наследно оптерећен, јер и ако није имао склоност на пићу као његова мати, био је веома слабог карактера. Као што је казао мој јутрошњи саговорник, био је упадљиво леп. Висок, врло пропорционалан са атлетском гип кошћу. Наследио је ед мајке

црну косу н правилно, увек насмејано лице. Ралф Патон је био од оних бића створених да очарају. Био је лен» и распикућа, мало што је поштовао, али ипак је био снмпатичан и другови су му били врло оданн. Да ли бих могао ненгго за њега да учиннм? Осећао сам се обавезннм. Кад сам се распитао код „Три ћурана" рекоше ми да се капетан Патон баш сада вратно. Попео сам се до његове собе и ушао сам без пријаве. С обзиром на оћо што сам чуо и видео, питао сам се како ћу бити примл>ен; погрешио сам што сам се о томе бринуо. —То сте ви. Шипорде?... Радујем се што сте баш ви! Прншао ми је рашнрених руку и срећах« осмех му јс обасјао лице. — Ви сте једино лице које волим да видим у овом проклетом месту! Погледах га зачуђено. — Шта су вам учинили? Он се горко осмехну. — То је дугачка прича, моје ствари не иду добро, докторе. Можда желите да се освежите. — Врло радо. Зазвонио је и вративши се

к мени бацио се у фотељу. — Да вам искрено признам, рече тужно, налазим се у страшној ситуацији н не знам како ћу да се извучем из ње. — Шта је по среди ? упитах га са саучешћем. — Мој проклетн очух! — Шта је учинно? — Није реч о ономе што је учинио, већ о ономе што ће вероватно учиннти. Слуга уђе и Ралф поручн нешто освежавајуће п кад је човек изашао он је и даље седео ћутљив и тмуран. — Је ли озбиљно? упитах га. Он потврдн. — Остаћу без средстава за живот овога пута, рече мрачно Звук његовог гласа ми је означио да говори истину. Много је требало да Ралф постане толико брижан. — Да лн бнх могао да вам помогнем?... отпочех са устручавањем. Заврте главом одлучно. — То је лепо од вас, докторе, алн не могу да вас увлачнм у једну овакву ствар. Морам све сам да учиним. Ућута за тренеутак, па понови са неким чудннм нагласком. — Да, морам све сам да учиннм. ГЛАВА ЧЕТВРТА Вечера у Фернлн-Парку Још није било пола осам. када сам закуцао на улазнч

претсобље и Паркер ми је скинуо капут. У истом тренутку Акројдов секретар Рејмонд млад и љубазан човек, прође кроз претсобље и упути се у собу за рад носећи неке списе. — Добро вече, докторе. долазите ли на вечеру нли да прегледате некога ? Ове последње речи биле су оправдане, јер сам баш спуштао на неку столицу своју Црну торбу. Рекох му да сам очекивао да будем позват због једног порођаја, па сам се обезбедио. Рејмонд продужи пут довикујући: — Идите у салон. Знате пуг. Даме ће снћи кроз који тренутак. Носим ове списе Акројду и рећи ћу му да сте дошли. Паркер се удаљио док сам разговарао са Рејмондом, тако да сам ост^о сам у претсобљу. Дотерао сам машну, бацио поглед у огледало н упутио сам се вратима салона. Док сам их отварао, чуо сам некн шум који је долазно изнутра н којн ме је изненадио. Учзнило мн се да се затвара некн прозор и та чнњеница мн се уреза у сећању иако ннсам на то обратио нарочиту пажњу у том тренутку. Отворно сам врата н ушао. Сударио сам се са мнс Расел, која је излазнлг Извинилн врата Фернли-Парка. Отворно смо се један др>г^1е. Првн

је љутило. Она није могла би-Ј ти као ти људи, па гледати ф пропаст једног света као да ф је се то ништа не тиче. Осе- ј ћала се као гоњена ЛИСИ11а '^ пп О 111/РЧЗ/Ч која бети без главе и као сез'/ј О |ј О 1 55 /пРиО душе да се склони, док је не ' склептају. • ^ ручну касету И одједном нх све омрзну, ф ~ - _ _ _ зато што нису као она, зато # што сносе губитке када она Ф ниЈ 'е ни могла ни хтзла сно-^ сити. Мрзела Ј "е те насмејане* * Новн Сад, 21 јуна. — СиЈноћ је сав задуван долетед у Ф полицнју г. Адолф Кениг, Ф индустријалац и пријарио ф да је у његовом отану у мн је главни слуга, Паркер. | пут сам прнметио колико мора р улнци Лукијана Мушицког, У шао сам у велико четвртасто | да је гувернанта била лепа н^иззршена велнка крађа: непо-

Из стана једног новосађанина

са 80.000 динара

људе, горде што су нзгуби(Настазиће се)

како Је то- још и сада. ? знати крадљивац. којн се . по У њеној црној коси није бн- Ј подне увукао у стан, украо је ло ни једне седе власи н када 4 нз ормана једну ручну касесу њени образи као сада бнли ј ту у којој је било равно 80.000 зарумењени ,лице јој је губи- ) дзнара. ло бтрог и хладан кзраз. ^ Наравно, крадљнвац нлје Питао сам се да ли' је дола- ' имао тежак посао, него је казнла нз баште, јер је дисала \ сету лако узео под мишку и убрзано као да је трчала. Ј нестао, а за њега ће несум— Мнслим да сам мало по- # претстављати пријатно ранио .рекох. ф нзненађење када је отвори н — Не верујем, докторе. по-' "овстатује па је Једним ударла осам је прошло \ це * чапрзвио посао, клјн му Застала Јс Је дан трвнутак. }»'Ж а0 "°^ в1 ** у В< у пре него што је нзговорила« - оонјао чнгав> кас> > ове речи: ј некоЈ великоЈ фнрми. — Ни... ннсам знала да сте * Полицнја је пол&па истрагу вечерас овде на вечерн. Госпо-{ н нзз Р и;ила УвнђаЈ у стану днн Акројд мн није рекао. Ј " Изгледало ми је да јој ној »ШЕТНИ БРОДОВИ РЕЧНЕ долазак није био пријатап, сг- / пппимггег мо ннсам знао због чега. # ИЛиВИДћЛ — Како је ваше колено? у- л Днрекција речне пповндбе, да питах је. Ј бн задовољнла жељу публике за — Увек исто, хвала на П н-^ изпетима ' °ДР жав а свакв недетању, докторе, морам да идем. ' ље спедеће шпетннчке пнннјб: Госпођа Акројд ће одмах сн- ^ Београд—Кладово са поласлом ћн. У... ушла сам само да зн- . из Београда суботом у 21.30

днм да ли је распоређено цве- Ј позоатк о* V Београд лонедељће. Ј ком у 5 часова> Београд—Велкко Граднште

Журно је нзишла нз собе, а ) ја сам покушавао себи да об- ^ псласкс,м к ' Београда недељом јасним њену жељу да оправда ' у 7 часова и ловратком у Јвосвоје прнсуство у салону. Прн- л град истог а зиа V мстио сам тада нешто чега сам * уБеоград—Сланкамен—Тндеп св требало да се сећам: велика Ј попахо14 из Београда недељом врата, која су нзлазила на те- ф ? 7,30 и повратком у Бееград нрасу, била су отворен^ н ш\*>1 4 стог дана V 21,35 часовакоји сам чуо, није потицао од ^ Београд—Умка са поласком. иј #Београда недељом у 9 часов* а # повоатком у Београд нстог дана 1 V 20 часол*.

прозора који се затварао. (Наставиће се.)