Vreme, 22. 06. 1940., str. 5

Субота, 22 ј)-ни 1940

— јј^ СТРАНА 5 СОЦИ1АЛНА, КУЛТУРНА И ПРНБРЕДНА НА.СТОЈАЊА ИТАЛИЈЕ

Италијански министар просвете Ботаи о корпоративизму и иултурној полнтнцн фашизма

Ваш народ има важну улогу културног посредника између словенског истока и латинског запада"

Ђузепе Ботан Рнм, јуна. — Министар народног васпитан>а Краљевине Италије г. Ботаи је, као и највећи део управљача нашег јадранског суседа, млад човек. Упркос тога за њим лежи врло значаЈна каријера која доказује да је његово поље рада и његово знање многоструко.и да фашизам полаже у њега веома велике наде. X Ботаи је један од главних фашистнчких док-грннарз. Ово је у толико важније што сам фашизам, лрема на-челима која му 19, дао г. Мусолини, није строго смеђена доктрнна као немачки националсоцијализам. Напротив, г. Мусслини стоји на гледишту дд ;е- у фашизму главно алција, а&тнвнсст, динзмика, а да је прсграм фашизма пуно прилаг^ђавање проблемима времена, водећи рачуна о општим нзционалним интересима Италије. Према томе, посао доктринара фашнзма није да посгови сталие и тра>не норме за све време као што их је поставио Хитлер за свој покрет, већ да нзђе формуле по којима ће моћи динамика « стваралрчка, покретност фашистичке идеје,. да бу^ре. пџиреррждил у . с^има фазама националног .жи ■ЗТ 1 итавијаисвог. ларода." 4 Ово6 г сЦвјИ&%* Првн мнннстар корпорацнја Темел уиутрашњег уређења Италије, претстављају данас кор. порације. Укинувши парламвнтарЈ?зам либерлвног кова, фашизам је на његово место поставио нов нач&н учествовањз народа у поСЈТоаима државе. Не преко политнчких стралака које се групишу према моментима и потстицајима чисто политичким, већ Корпоративном систему Италија има да захвали свој привредни и социјални ред

преко сталешких оргаиизациЈа којима је дата законОдавна функцијз, фашизам постизава сарадњу народа у управи државним и националним животом. Корпорације су основа данашње фашистичке државие организације. Њихово оживотворење претстављало је задатак од прворазредне важности не само за један пролазни пернод већ за нови поредак уопште. Тај задатак поверио је Мусолини г- Ботаиу, првом министру корпорација Краљевине Италнје. Када је г. Ботаи завршио свој задатак и организовао корпорације и корпоративни систем, поверена му је нова дужност, не мање важна од прве: организовање иове и^злијанбке? просвр^^ут^рђиввгев^^гро^цУ^нбЗе нт\јШЈ"^кске ^&рО&бетЗД ^ОЛиттЕке. у *о5об' с№шл»»да?' г. Ботаи је дошао ^ у Југ'ославију поводом отварања Југословенског културног института. Ззтекао сам г. Ботана у његовом кабинету. Дан пре нашег разговора послао сам му налисана питања о којима сам хтео се. њим да разговарам. Ова су питања лежала пред њим нз столу, а поред њих мала писаћа машииа на којој- је сам Г. Ботаи куцао основне црте сјвојих одтовора које је за мене опремио.

зма без корпоратнвизма. То значн: постоје ограничења, постојн интервенција, постоји регулисање које држава намеће привреди, а да нема гарантије које даје корпоративни сис?тем. Ево вам закључка који ће изгледати, можда, парадоксалан. Позивам вас, међутим, да о н»ему размислите: Корпоратнвнн снстем је једннн споСо-

бан, у непоправнмнм потребама модерне државе, да актнвно ннтервеннше у прнвредн, да спасе приватну ннднвндуалну нннцнјатнву Тнме што ће је днсцнплнновати у иннцнјативу прнвредннх група н цепог народа. У прежнвелнм либералним системнма та слобода неминовно умнре под теретом бирократнзма кога храни надмоћна плутократска група.

,Излаз из идеолошке драме која данас дели Европу може бити једино у корпоративизму"

— Сматрате лн да је тај корпоративнза м снстем којн је усларљеи конкретном ситуацнјом данашње Италије, нлн сте мншљења да је он дефнннтнван облик нгалијанског система? Може ли корпоративизам бнтн доктрнна способна да заменн капнталнстнчкн лнбералнза м у Европн? — Корпоративизам ниуг.олико није случајан систем. Замишљен пре кризе он је никао из дугог и темељитог доктринарног рада и из историских синдикалних искустава. Он сачнаава темеље фашнзам су снноннмн. Варају се зма. Корпоратнвнзам и фашнзам су снноннмн. Варају се сви који су у свету. мислили иЛи још .мисле да могу да заснују дисциплиновани -и правнчни поредак, а да 1Је створе истовремено и одговарајућу дисциплину и пррвичност у социјалним ; и. привредним односима. Према томе овај је снстем дефнннтнван за Италнју у по- . гледу својнх начела н својнјј в лаДат н односнма изметемеља, док он још в трЈба Ч? наци|а.

да с е меаа у овојој пра"ктнч.

времено, по мом дубоком уверењу, н као начело погодан за друге земље. Неминовно ће морати и друге државе да пређу на корпоративистичка начела и на сам корпоративистички поре-

дак. Кад се друге земље буду ослободиле хаоса који данашњи назовн-либерализам ствара у привреди, они ће засновати свој сопствени корпоративни систем, не подражавајући италијански поредак. Јер свака земља има своје сопствене претпоставке и своја сопствена искуства. Ипак ( начела корпоратнвнзма важе за све земље, јер су уннверзална. И одговор на ово ваше питање закључићу са једном тврдњом, која ће вам можда изгледати парадоксом, но у коју ми, фашисти, верујемо као у версг.у догму: ндеолошка драма која је основа нсторисне која данас делн Европу, састојн се у борбн нзмеђу прежнвелнх облнка демократског лнбералнзма и екстремннх облнка тоталнтаризма. Излаз нз те драме може бнтн једино у корпоративизму, којн ће се створнтн у крнлу сваког појединог народа н ко-

-Кад ов(де кажем корпорати-

иој прнмени. Но он је,. нсто -Т $^за&,' о&ј ^ ^а-подразумевам

таквог какав је, тј. видим у њему регулисану слободу индивидуалне и националне иницијативе, привредну правду између класа народне заједнице и између народа у међународној заједници.

У идејгма фашистичке донтрине леже темељи једне нове културе

.Разговор је .запрчео и олмах скренуо у правцу оних проблема иоји су били најинтересаитнЈгји: о корпоративизму, корпорациЈамз и и^куству које је савремена Италија имала са своновим поретком. — Били сте мннистар корпорација у доба кад је аима ударан темељ, — започео сам. Како се показао корпоративни систем у прзкси? Какве предноотн виднте у корпоративном режиму с обзнром на раннји либералнн поредак у прнвред.ним н социјалннм односнма? — Потсећате ме на срећу коју сам имао да сарађујем са Дучеом у почетку стварања гррпоративног система, на основама синдикалних закона из 1926 и устава о раду из 1927 године. 'За нама је, дакле, гстово 15 година примене новог система. Корпоративно се победоносно супротставио кризама светске привреде у 1929 год1:' ии и у годинама после ње, укоје нису више' биле цикличке него у правом смислу цикл^нске. Систем, г.оји смо поставили у живот, успео да повољно регулише питање наднице, а да ниједан радник у Италији није зажалио за некадашњим класним оружјем самоодбраие — штрајком. Кор поратививам је успео без (^тварања нарочитог ратног по рвтка да одговори свима потребама, у великој мери изузетним, афричког рата који јб. вођен великим војничг.им масаМа и захтевао велико снабдевање на отстојању од преко 4000 километара од метрополе, док је ова истовремено била опседнута женевским санкцијама. Корпоративизам данас, у нез$Др'"*ивом скретању ка аутар хији којв св појавило у све-

ту, може да нађе у својим органима природан инструменат самозадовољења г.оји је баш први темељ аутархије- Корпоратнвном снстему, и само њему, нма Италија да захвалн свој садашњн прнвреднн ред. Овај прнвреднн ред одговара потпуно полнтнчком и социалном реду којн даје карактернстику нашој земљи. Криза система у свету Корпоративизам је учинио да је Италија избегла идеолошку кризу привредног либерализма. Ова криза данас принуђује т.зв. либералне државе да управљају сопственом унутарњом и спољном привредом либералним речима, а чињеницама и мерама које су у великој мери нелибералне. Испитајте привредну политиг.у ма које либералне земље у Европи или Америци, па ми онда реците да ли се у | њој може приметити ма и јед- ' да од повољних карак^еристика привредног либерализма. Није потребно да вам цитирам примере. Они су јасни. А онн вам доказују да се сад у свету радн о једној кризн самог система, а не о иризи у систему, као што је то дефинисао г. Мусолнни. Образовалн смо фронт протнв те опште светске крнзе стварајућн нов снстем, дакле на јединн логични начин. И остали су стварали фронт против г.ризе, но сачували су спољне појаве и формуле старог система. У пракси; 1теђутим, прилагодили су се новим искуствима, регулмсању, контроли и дириговоној привреди. У многим случајевима постоји нека врста кораоративи-

— Који су основнн правци фашистичке културне полике? — За ових 17 година обновљена је цела италијанска култура према принципима фашистичке револуције. Водили смо борбу против раније културе. Та култура била је култура једног режима који смо ми заменили. Могло је изгледати да је фашизам у суштини емпирнчан, некултуран. Међутим, у идејним преставама фашистичке дог.трине у социалној и привредној политици леже темељи за нову културу фашистичког типа, која је више но и једно од ранијих културних настојања у својој суштини дубоко италијанска. Створили смо теорију модерне државе. Либерализам у привреди заменили смо корпоративизмом, ревидирајући економске теорије. Створили смо нови социјални ред, уништивши борбу г.ласа ксја је никла из капитализма. Формирали смо нови морал. На овим темељима градимо карактер италијанске омладине. Цело ово наше настојање нашло је свој коначни облик прошле године, кад је донесен устав о школи. Тој устав не односи се само на реформу школства већ претставља темеље нових г.ултурних настојања, новог хуманизма. Он треба да обликује моде.рног човека саобразно потребама модерног живота. Наш хуманизам не живи са-. мо у класици, но и у техници и великим проналасцима данашњице. Ми желимо да стноримо генерацнје које ће се напајати хармонијом н мнсаоношћу класиие, а које ће нстовремено стајатн чврсто са обе ноге у савременој данашњици. — Из вашнх нзлагања намеће ое пнтање, да лн сматрате културнн жнвот једном нскључнво нацноиалном појавом нлн постојн по г »дшг .м мишљецу н међукародна општа културв,

која нема везе са националИнм жнвотом н његовим законнма? Нема међународне културе, али има сарадн.е националних култура — Верујем да нема међународне културе, да нема културног есперанта, К ојн би бно нзнад поједнне националне културе. Верујем, међутнм, нсто тако чврсто да свака национална култура нма велнке користн од сталног жнвог контакта са другим нацноналним културама. Не постоји у себе затворена култура. И г.ултурна искуства које било земље, далеко од нашнх побуда и нашег менталитета, користе у своме дејству и утицају и нама. Као што сам у једном свом предавању у Југославији нагласио, искуства која народи стичу у своме културном животу никада нису једнолична за све народе. Отуда се у културним исг.уствима сваког народа могу увек наћи елементи и мотиви који могу бити асимилованн са сопственнм културним искуством. Искуства француске револуције Имате жџви пример за ово, ако замислите шта се десило са великим и културним искуствима француске револуције. Цела Европа је у суштини била прихватила њена начела. Имали смо једну Европу моделирану према принципима истакнутим у револуцнонарном конвенту. Но, ипак, сваки је народ те принципе асим^!ловао на свој сопствени начнн, тако да су онн у примени у појединим народима постали међусобно веома различити и да се једва могу још препознати. У суштннн испало је најзад да су начела- никла нз француске револуцнје, по својој прнменн у разннм земљама показала потпуно разлнчнту

праксу н постепено се потпуно деформисала. Сматрам да је неопходно потребно развнти до максимума културне и ннтелекту-

алне односе међу народнма, као што то фашизам већ чинн путем својих културннч пактова са разним државама. Путем тих додира биће мо^ућа таква међусобна измена регулативних принципа, да ће моћи међу народнма бнти створено заједничко појмовање осћовних принципа. Заједничка свест о култури олакшаћз и сарадњу на политичком пољу.

Могућност италијанскоЈугоеловенске културне сарадње

— Кад је реч о сарадњи, занимало би ме шта мислнте о могућноотима нтапнјанскојугословенске културне оарадње, која је већ започета стварањем новог Италијанског културног института у Југоспавнјн? — По оном што ја знам о југословенсКој културн, сматрам да ваш народ има важну улогу културног посредннка нзмеђу словенског истока н латннског запада. Та се улога развила у прошлости путем традиционалних додира које сад треба обновнти. Из културне сарадње са Италијом која је данас претставник вредностн латннске цнвнлнзацнје Југославнја може датн словенскнм народнма, чијн је она претставннк, не само познавање традиција но н познавање данашњнх културннх настојања Италнје. Не ради се само о латинској историји, но и о латинској данашњици, која је оличена Мусолинијем и фашизмом. Ради се о модерном латинизму, са

превирању које- данас узбуђује глоДерну културу. — На крају још једно пнтаае. били сте као мисионар ових рзшнх мислн недавно у Југославији- Какве сте утнске понелн из Београда и аЗгреба? — Оно што сам нарочиТо приметио, а што је за мене бнло најзаннмљивије н најважније, је утисак о младостн, енергијн и снажном ритму којим жнвн ваш народ. Добио сам утисак велике снаге, утисак једног јаког напона г.а стварању у свима областима културе и културног живота. Са огромним задовољством сам приметио на свима странама много разу-

новим културним, умним, научним и другим вредностима. т _ Мислим да две Ж иве и ди- ј мевања 33 Итали,у и за в,еае намичне земље као што су Ју- напо Р е -

Гославија и Италија могу само да продубе познавање словенске и латинске прошло сти, но и изнад свега познавање сопствене живе садашњости и цивилизације. Мисија Југославије у балканском свету Тако мн, Италијанн, нмамо дужност да упознамо н продубнмо знање о свему ономе што је велика уједињавајућа мнснја не само у политнчком но и у културном погледу, а коју вршн Југославија у балканском свету. Ту Југославију са тим важним послом желимо да упознамо. Хоћемо уз дубоко познавање словенске прошлости, коју нам саопштава наш универзитет, да створимо и најшире знање о важним прилозима које Југославија с^ својим политичким и културн-лм динамизмом даје идеолсшком

Оно што нарочито, пада у оЧи у Југослазији, јесте чињеница да су интелектуални кругови не само у внсоком степбну информисани о свима актуелним појавама културног живота у свету, него да се свуда осећа снажна жзља да се у том културном животу заузме оно место доје се и заслужу)е. Г. Ботаи је све ово што је рекао, изговорио брзо и импулсивно. Видело се да су све то ствари коЈе живе у њему, које претставља)у за њега појмове и истине срођене са њим и н>его8им погледима. Време је одмицало брзо. Поглед на огроман старински часовник показивао јв да је разговор био дуг, много дужи но што смо очекивали. Опраштамо се. Још један поздраз упућен нашој земљи, загршио је овај ванредно занимљиви разговор. Др. ДАНИЛО ГРЕГОРИЋ

Мађарскн министар нндустрнје Г. ВАРГА и претседник Будимпештанске општине г. Карафнат »џ стижу данас у Београд

У Београд данас долази мађарски миннстар индустрије г. Варга, који враћа посету нашем министру трговине и индустрије г. др. Ивану Андресу. Са министром г. Варгом долази и претседник Будимпвштанске општине г. Еуген Кзрафиат, који се одазвао позиву г. Војина Ђуричића, претседника Југословенско-мађарскот удружења и досадашњег претседника Београдске општине. Г- Ђурнчић је такође недавно био у Будимпешти као гост претседника Општине г. КарафиатаМинисгзр г. Варга и г. Карафиат стнжу у Београд јутарњим брзим возом. Воз долази око 7 часова на главну железничку станицу, али ће миннстарски вагон бити откачен у Земуну и гек у 8 и по часова у слецијалној композицији стићи ће у главну станицу, где ће мађарском министру индустрије г. Зарги и претседнику Будимпештанске општине г. Карафиату бити приређен дочек. Госте ће дочекаги министар трговине и индустрије г. др. Иван Андрес, аретседник г. Војин Ђуричић са госпођом, помоћник министра грговине и индуотрије г. др. Сава Обрадовић са госпођом, директоо Дирекције за спољну .трговину г- др. Рудолф Бнћанић и начелници дирекције г. г. др. Драгослав Михајловић, Драгољуб Милојковић и Бошко Ђорђевић, ззтнм претставннци Југословенско-мађарске привредне коморе, Југословенско - мађарског удружења и члановн мађарског посланства. У пратњи мађврског министра трговине и саобраћаја г. др. Јо. зефа Варге који долази са својом гсспођом налазе се Огефан Шлик, начелник Министарства трговине и саобраћаја, г. др. Сге. фан Флук, саветник Министарства трговине и саобраћаја, г. | Акош Кнралдн, технички савет. ; ник Миннстарства трговине н ј саобраћаја, г. Стефан Кесерн, ј секретар Министарства трговнне | и саобраћаја и г. Мартин Хурка, уредник Мвђарске телеграфске агенциЈе. Претседника Буди.\шештанске опнггине г. Карафиата прати г. Гезв Ф°н Ираношн-Кноблау. Претседник Будимпеигганске оп. штин« г. Карафиат долази такође са својом госпођом и ћерком. Програм боравка мађарског министра трговнне н саобраћаја г. др. Јозефа Варге у Београду По доласЈсу у Београд мађар. ски мннистар трговнне и саобраћаја г. др. Јозеф Варга св госпо.

ђом одвешће се у хотел. У 10 ча. сова министар г. др. Варга упи. саће се у Дворске књиге. После тоге посетиће претседника министарског савета г. Драгишу Цвет ковића. У 11 Часова учиниће по. сету нашем министру трговине и нндустрије г. др. Ивану АндресЈ*. Наш миннстар трговине и индустрије г. др. Иван Андрес вратиће посету министру г. др. Вврги у 12 н по часова у хотелу где буде гост отсео. Г. Војин Ђуричић приређује ручвк у част мађарских гостију, а наш миннстар трговине и ин. дустрије г. др. Ива« Андрес даје вечеру у част мађарских го. стију у хотел>' „Српски Крал.". У недељу, у 11 чвсова, одржаће се свечана седница Југосло. венско-мађарске привредне ко. море у великој сали Трговинске коморе. Мађарски посланик у Београду г. Бакач-Бешењеи тога двна приређ>-је ручвк, а г. Ђу. ричић у 17 и по часова чај у Ауто.клубу. У недел»у увече- у 8 часова, би. ће свечана претстава у Народном позорншту.

Мађарскн мнннстар нндус»рнје г. Варга

одлазе на Опленац. На Опленцу ће .се поклонити сенима Блаже. копочившег Витешког Краља А. лексвндра Првог Узединитеља и положиће венце. Гостима ће бнти прнређен ручак у хотелу на Опленцу. Са Опленца гости ће се вратнти' у Београд преко Аранђе. Упонедељак, 24 јуна, маћарски ловца. 3 понедел.ак увече у ви. ^— — " ли г. и гђе Владе Илића биће за госте приређенв вечера. После вечере бнће прЛје.м претставника прнвреде. Гости ће напустнтн Београд у Јтчзрак у 8 часова ујутру.

гости полазе из хотела „Маже. стик" да посете мађарско гроб. л»е где ће положити венце. Одатле гости одлазе на Авалу где ће положити венце нв гроб Незнаног јунака. Са Авале гости

аМЕРИВА ПРЕМА ЕВР006 — то је наслов најновије свеске наше најпопуларније библиотеке »Документн данашњице«. Нова снтуацнја за ј Амернку. ШТА БИ ! МОГЛЕ УЧИНИТИ I АМЕРИЧКА ФЛОТА | И АВИЈАЦИЈА АКО ј БИ ПРИТЕКЛЕ У ј ПОМОЋ ЕНГЛЕ| СКОЈ? — Пред ноI вом поделом света. Политика Рузвелта и политнка Јапана и : Енглеске. — Ко и шта ће на крају крајева победитн ? Борба два снстема арнвреде — борба двају разлнчнтнх полнтнчкнх ндоја ! Ова је књига сјајно објашњење садашње етгле велгког рата н поглед у најскорнју будућност. КЊИГА СТАЈЕ СВЕГА 4 ДЦНАРА а добија се свуда код продаваца, ревизора, књижара и код нздавача СЕДМЕ СИЛЕ, Београд, Фрлнкопанова 28 '>107 1