Vreme, 22. 06. 1940., str. 7

Суботл, 22 јуни 1940

ТЕРАЗИСКЕ ГУСКЕ

Пројездиле јуче Теразијама м Кнез Михајловом улицом гу ске: читаво јато. А иза њих жена: прутићем сеие ваздух. Н грдм несташице. које хоће у страму. Иднла права: сеоска. Милина јсдна. Застајали Београћани. И смејали се. Регка прилика заиста, да се цвнтром престонице ..ирошпацирају'' лепо угојене „апеШГЛМјг" гускс баиатскс. Али, ова појава гуспка на Терази• јама није једина атракција те врсте у престоници. Овакве се слмке често виђају, нарочито у.Крала Александра улици, где сваки час прође чопор свин>а, „четмца" прасића или стадо оваца и јагањанаца. Подигне се притом и прашина. По некад се створе и чигави саобраћајни инциденти, а шоФери псују. И коче у месту брзе аутомобиле, којима се нџ путу испречила масна, идеално угојена свиња. Овакве слике несумњиво дочаравају романтичну оријенталност наиж града, а служе и за увсселавац>е странаца,. који у својим престоницама и великим градовима ретко виде и коње, а камо ли осталу стоку. Ма да је ова слика привлачна у својоЈ примитивности, мислим ипак да Београд, као велика варош м престоница јепне велике земље, не би смео да привлачи странце и оваквим атракцијама, па би сличне шетње гусака, свиња. иратћа и оваца требало спречити мо сваку цену г а сопственике или спроводнике нагнати, да обилазе далеко центар, а нарочито Теразије. И друге главне улице. Због угледа престонице. И нас самих. М. СР.

Ш1ГРТН НОСАЧИ Звћ неколико пута бипо је првис јавности речи о сиромашинм шегргима. нојн су у ствари прави правцати нссачи. Да лн се ј ли на воз. Али, скоро је немогу'

чишћеиу кокошку. која се смакла нспод сукње. Посматрајући ово пријатно сам се забављао и када сам мислно да је с»е готово одједиом испадоше нспод сукње још два очишћена пнлета. Тек тада сам се сетио да широк« сукн.е доносе пилетину Београћа ннма.

1ЈРЕТСЕД11ИК НЛАДЕ г. Драгиша Цветковић агкупна са дванаесте Пролећне изложбе југословенсних уметнина слика за 30.000 динара

ВРЕМЕ

СТРАНА 7

Диређтор г о оперском и ангажманима

др. Полић репертоару за ндућу сезсну

ГРАЋАННН

У трамвај, који је већ јурио напуштајући >едну станицу, ускочио је један малн гимназнста, алн тако неспретно, да је мало требало да се десн несрећа. Један грађаннн је стајао на самнм вратнма овога трамваја и хладно гледао малог дечака, којн је са кра]њнм напером успео да св дочепа ппатформе. Ннје ни оком трепнуо овај грађаннн, већ

је само добацно своју критику маломе: »Тражиш ћввола.« Грађаннн је извршио своју дужност, јвр закон каже: »Она) ко помаже протнвнику реда н мира и сам чини неред с А мали гимназиста учинио дело против рвда и мира. Да се је, а сам Бог иије то дао, догодно несрећан случај, граћанин би био сввдок првд људима, али не и пред Богом, да јв малн настрадао својом кривицом. ИЗДАВАН>Е ВОЗ

них

КАРАТА

па

Наступили пли дани, сввт једва чвда поће недеља, како бн св нзашло ван Београдв. На железничкој станнаи недељом огромна маса света. Тиска св народ да узме карту, како не би закасин-

неко зв то заннтерессвао, ?нвм, нити веруЈем у то, јер сам )уче био сведок опет јвдног оввивог случаја. Нејаки шегрт 6>*о ]в претоварен разном робом у ТПакетима "и једним прнл*гчно ве^кким Л"ИДуи6м, у коме ТВкЛе било 1шкакве рЛ». Једвч с« мицао Француском улицом. У*еаидуку је било, како ми јв после казао свм шегрт, 50 кг. шећера, док су у пакетнма бипи лимуни. Наједнсм му се, вероватно од ношења, један пакет омаче н лимунн се почеше котр-

тмти ииз Француску улицу. Помогао сам му да их покупи. Једах стари)и господин понудио се да му причува робу, док он не-оде по помоћ, јер је увидео, да сам све не може однети. Кадв му је дошао још један друг, који јв узео пакете са лимунима, ова| )в натоварио сандук на лећа и продужио пут. Зар многи баиали и трговци нису у стању да иабаве некаква мала колица, за ову сврху, него нејаки шегрти морају да носе по 50—70 ргр. на леђима? И, да ли су ти шегрти у стварн носачи или су трговачки учеиици, који треба да изучв занат?

ПИЛИЋИ И Ко чешће путује за ПИЉАРИЦЕ Београд запазиће

ћв стићи до благајне. Није зато што их има мапо (о томе не треба да се брннемо ми путннци), већ због тога што је увек неопнсива гужва. Нагрнуо народ на благајнЗл. #°Двћн .ЈЛ 4 Ука 9 Ј°Ч4. ГДв јв улаз, а сдв излаз. Нк)е свет крив. Многи И Н^ нЗЛ4)У Л» V О. томе треба водити рачуна. Али зашто се меродавни не заинтврвсују за нвред.

и уиосша<9сс

ПИСМА ПЕТРА ПЕТРОВИЋАЊЕГОША. — Поспе две књиге 5>егош«аић целокупних дела у ре дакци>и др Мнлаиа Решеггара. од којих Је прва обухв&твла Горски внјмшц Лучу МнкроКозму и Шће иан» Малог, а друга Саободнјаду, Мин.р лЈесме и Лрозу — и после мсебиог издања Горског внјенца, коЈи Је иддала поче-гком ове године — Државна штамп&риЈ& у Београду прист>-пнла Је издавању це локупне сачуване Н>егошеа€ преписке. коаЈ обухвата првко 1500 пиоама. Та писма Је годинама савесно с&купљао профеоар Д. Д Вуксан, коЈн св и нначс нстакао ка о одлнчан п.--знавалац Н>егоша и његовог времена. Читаоа преписка Је распоређена у два подјед в&ка дела. а биПе о6јаа.1>ена у две засеОне књнге. Праа књига, коЈа салржн укупно 757 онсама. ИЈншла је ових дана. Поред писама из пера највећег н најпотпуниЈег гениЈа ааше књнжевности књига садржи н следеће нсцрпне (>ег-истр€: Лнца. племена н надлештва са коЈима Је вођена преписка; Индекс писама са поЈединим кореопсв [д ©нгпнма , Индек,. писама по садржају; Регистар имена и поЈмова; Речннк мање поонаткх речн н Регнстар скраЛвннца. Овако савесном редакцијом професор ВЈ-кса нЈе заистл до макснм )-ма олакшао научну употреб/ ове кореспонденциЈе. Књига садржн страница. штампана Је на прворал редноЈ бе .1ој хартији, формата 21 х 15 см., а продаЈе се по 80 динара. Ово, као и сва остала нздања Државае штамцарнЈе у Београду, може се добитн \ гвима ве ћим кн,ижарааа у делоЈ земљи. а уз уналред послат ноиаи, преко чековвог рачуна Ор- 56-080, може се поручнтн и нешхЈредно од нздавача: Државна штампариЈа, Бе-

)Ош у возу хојв од кукова до стопала имају | оград _ (БранковаГ 2о/.' у пречнику читав метар, док у горњем делу тепа нису ни мало уг^рањене Многи верују дв јв то 'иародна иошња али се варају. ПУ*ујем јуче изјутра суботичким возом за Београд и у бли-

зинн Звмунског Поља, у једном купеу Ш класе, приметим превијање и стењање једне жене. Пришао сам, мнслећи да јој је потребна каква помоћ и у томе моменту запазим да јздиим канапем прнчвршћеним око поја-

ПОЉОПРИВРЕДНИ ГЛАСНИК Год. 3, бр. 11—12. Нови Свд, 1 и 15 Јунм 11«0. — Уводно, инж. М. Ј. Пвурача нзнсен, на осноцу властнтнх разматрања, како Је успело досад код нас кне«л>ење сточне хране; ннж. Вл. Дрецун гово. ри о корнстима од жнвннарства н мерама за његово боле напредовање; инж. Б. Раденгковић истиче значај грахорнце у плодореду; инж. Р. Ж. Нагулић распраал>а о мразу, његовоЈ штетностн по воће, и мерама за заштиту од тога; Д. Ж. Ивановић даЈе прнказ четврте пољопривредне изложбе и сајма у Младеновцу, а Ј. В. Ја. ковл.евић изложбе и саЈма отоке у Иригу; А. Татан пише о слузавости вина, узроку и запггнти од ове вииске блтести; М. В. РаКочевић приказуЈе данашње стање мле карства на Ловћен-планиин. По. следњи чланак извештава о овогод. пролетњоЈ пол>опривредноЈ из ложби и саЈму стоке у Будимпешти, уз многобројне снимке. Сле*дуЈу многоброЈне белешке и у. путства за пол»опривредну праксу, затим белешке о кретању пол>оар и вреде у нностраних земл>ама, и прикази нових књнга и часопнса наше и страие пол>опрнвредне литературе. Годишња претплата дин. дзо за појединце, 160 за друштва и установе БроЈеве на углед шал>е бесплатно > прааа листа, Новн

с«, подижв Јвдиу закпану и о-»Сад, Сремска ул. в.

Јуче у подне претседник Краљевске владе г Драгнша Цветковић посегио је у павнљону «Цвијета Зузорић* ХП Пролећну изложбу југословен ских уметника. У пратњн прет седника налазили су се секретар у Претседништву владе г. Авакумовнћ н г. Миодраг Чохаџаћ. Пред павнљоном претседника г. Цветковића сачекале су претседница Удружења пријатеља уметности »ЦвнЈета Зузорић - гђа Криста Ђорђевић са чланицама управе г-ђама Радовановнћ, Станом Ћорђевнћ. Аном Марннковнћ, Иванком Дероко н г-цом Олгом Поповић. Претседник г. Цветковић ср дачно се руковао са свима претставннцима <Цвијете Зузорић>, као и са присутним сликарима: гђом Вером Чохаџаћ, гцом Јелнсаветом Петровић, г.г. Бором Барухом, скулп тором г. Михајловићем, Хутером и другима. Затим је разгледао радове југословенскнх уметника. Обавештен>а~ о делима и слнкарима давала су претседница Удружења гђа Ђорђевнћ, са гђом Аном Марннковнћ н гцом Станом Ђорђевић. При.тзком разгледања изложбе претседник владе г. Цветковић вршио је одабирање извесних слнкарских дела и скулптура. Г. Цветковић се зазадржао у разгледању изложбе више од једног сата. Том приликом откупио је слике једанаесторице уметника: г. г. Миодрага Петровића, Боре Стевановића, Косте Хакмана, Вере Чохаџић. Владнмира Бецића, Тине Горјупа, Тине Коса, Николе Мартиноског, Сташе Белтзжанског а других. Укупна вредност слика је 30.000 дннара. Претседник г. Цветковић је откупио слике за себе. Претседниг. впаде г. Цветковнћ остао је дуго у разговору са прнсутним слнкарнма-нзлагачима. интересујућн се за њихове услове рада. О самој изложбн г. Цветповић је рекао: — Изложба је одлична. Мислим да је сваки морао бити задовољан. Нашим се уметницима мора честитатн. Ја сам овде видео безброј дивних радова, чије су уметничве вредности ван днскусије. После тога претседник г. Цввтковић интересовао се за Павиљон, пошто је већ раније био упознат, да Удружење пријатеља уметности »Цвијета Зузорићс има велики дуг, који тешго отплаћује. — Па, нека Општина прими то на себе и регулише на бољој основи материјално питан»е Павиљона. То ће бити боље и за уметнике који излажу. Пролазећи двораном претседниг г Цветковић обраћао се свима присутним сликарима и дуго разговарао сасвим срдачно. Разгледајући једну малу скулптуру г. Живорада Михајловића, чија је волектнв на изложба недавно имала лепог успеха, претседник г. Цветковић упитао га: — Ваша изложба, чујем, имала је лепог успеха. Скулптор г. Михајловић је захвалио на интересовању.

— Јеств лн билн у иностран ству ? — Не, нисам никако могао... — А, да ли бисте ишли на студије у иностранство? — Врло радо... — Е, добро, онда ћемо створитн такву могућност. Прилнком напуштања павил>она претседник владе г.

Цветковић саопштио је прет-1 седници Удружеша «Цвајета Зузорић» гђн Кристи Ђорђевић, да ставља Удружењу на расположење суму од 10.000 динара, као свој прнлог за сиромашне сликаре. У име Удружења и сликара гђа Криста Ђорђевлћ је захвалила г. Цвстковићу на пажњи коју указује уметности и уметницима.

Замол>ен од сарпдиика зВремена* да изнесс Судућу репертоарску политику 1а следећу о* перску сезону. директор г. Полић, који је са директором Оперс г. Матачићем ррдно на са.тчнљању репертоцр,-! 4л иду**у сезону, рекао Је следеће: — Ова сезона стварно ће \ се завршити премиЈером Доницетијеве оп*ре ЛучиЈе де Ламермор«. 2» о. м. Идућа с^злна помиље иећ 30 авгугта- На програму је још у почстку прослава 100-годишњице великог словеиског композитора ЧаЈковског дввањем низа њсгових дела: »Пиксве даме<. у

НЕВРЕМЕ У Л01ЊЕМ БЛНЛТУ

III0Ј1УЈА ПР11Е1ш п ^ ндуш уништила вршачке винограре

рић И 1 ниЈе О«

:<1>ранчес|

Рамини

После поплаве код Панчева су остале велнне баре

Вршап, (1 јт на Даивспоподне измеКу 12.30 и 14.30 часова бвснела је страховита олуја праћена градом и провалом облака над Бршцом и неколико околиих сеоских општина- Над Вршцом је падада јви? киша, ноја је дошла са северозападне стране. Гон>ени ветром, густи прни облаци надвили су се над вршачке вивограде и атаре околних општина Несић, Јабланка, Сочица, Куштнљ и Гудурнца. На целој тој територији налази се близу 5000 јутара вннограда. Убрзо после тога почео је да пада град у величнни голубијег јајета Местимично, град је био толико густ и јак, да је уништио велнке комплексе винограда и поља засејана пшеницом и кукурузом. Нарочито је страдала пшеница која је већ била класала. Према првнм подацима сакупљеним до 17 часова рачуна се да је страдало око 2000 јутара вннограда, 1000 јутара земљишта засејаног пшеницом и 1000 јутара кукурузом. Штета се цени на 5 до 8 мнлиона динараТрн сељанке страдале од грома Ова страховита непогода ннје прошла без људскнх жртава. У атару села Куштиљ 27-годишн>а Јелисавета Вилд са две надничарке окопавала 1'е кукуруз. Кад су жене приметиле да се приближава невреме, прекинуле су рад и упутиле се у село. Међутим, невреме их је стигло на пу-

ту. У тренутку кад су се све три жене налазиле на једном бретуљку, ударио је гром. Од грома на месту је остала мртва Јелксавета Вилд, док су две наи>

ничарке тешко коитузоване и пре нете у болницу. Јелисавета је била у другом стан>у и иза себе је оставила још троје незбри»утв~*»ив.- г

Од домаћих дела биће одмах припремљено дело г. Логара: >Саблазаи у долини Шситфлоријаиској«- Затим у репертоар улале : Си>егоручка< од Римског-1Сор сакова, >Ђоконда< од Понкијелна с агћом Зиковом у насловноЈ улози Дибук* од Рокв са гцом Нури Хаџић у насловноЈ улози. У програму Јс и прослава 150-годишњице од смрти Моцарта. када би бно извсдсн низ њсгових дела: .Кози фан Туте«. обнсва -Отмице из СараЈа.. »Чаробне фруле", „Фигарове женидбе" и „Дон Хуана". У току сезоне бпће отворена серајв дела Вагнерове тетралогиЈс са >Рајнским ллатом«. »Холанћанином.. >Лоенгрином< итд. Припремнће се исгто тако >Фи,целио< од Бетовена. а извешће се опера >Л'еглон< (:Орлић«) од Негера- Као репризе пћи ће >Манон", у .Таис", „Кармен", . Кавале. рија РустотиЈна- и »БаЈацо«. У погледу внгажмана г. директор је узе 0 као сталне чланове гђ Бугариновић, гђу Константинову и г. Николу Двејића. Г. РиЈавец је осигЈ-ран и обезбеђена сУ његова сталнв постовања за идућу сезону. Г- Колацио вратио се са вежбе и ступа на дужност. Г. Душко Ђорћеанћ тенор биће запослен много више и носиће један звмашан део репертоара. Он спрема >Дибук?. -Кавалерију Рустикану«. >Манон« и др>те гартије. Г. Владета Поповић н г Илић разуме се остају као глаани носноци. Сем осигураннх гостовања г. Франпла предвићено Је гостовање бцгаргког тенора г. Коларова. У погледу 1алете није одређен репертоар. Дат Је Један предлог. али ниште ннЈе одрећено узето. Рачунамо на ЈОхридску легендус г. Христића н социјални балет г. РвЈичића. који има за мотнв живот рудара. Надамо се да ћемо успети да ангаж>*Јемо кога од кореографа зв. гостовање, рецимо Романова или неког другог. коЈи је истога ранга. Треба додати да ће се оркестар комплетирвти. На крају треба свакако истаћи тешкоће које Опера има због недостатка веће и самосталне зграде. НЕОБИЧНИ ЉУДИ

У Босанској Посавини

ИЗРЕЧЕНА л: ПРЕСУДА ОПТУЖЕНИМА ПО УБИСТВУ ДР. ШУФЛАЈА

Бранко Цвергер осуђен на дожннотну робнју а Љубомир Белошевић на пет година робије Стеван Вечеринац ослобођен

која се седам пута удавала и родила 21 дете а имала 132 унука

нови ПРЕТСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ г. ЈЕВРЕМ ТОМИЋ КОД Г. ВОЈИНА ЂУРИЧИЋА | Нови првтседиик Београдскв ошптиив г. Јеврем Томић посегио је јуче пре подие г. Војина Ђуричића. У разговору са г. Ђуричићем и потпретседницима инж г. Лазаром Костнћем и г. Ј Божидаром Недићем задрж»о се више од пола часа. Нови претседннк Општине г. Томић примиће дужност у среду, када је заказана седницв Градског већа-

Загреб, 21 јуна. — Велико кривично веће Окружног суда у Загребу изрекло је данас пресуду Бранку Цвергеру, Љубомиру Белошевнћу и Стеви Вечеринцу, који су оптужени за убиство покојног др. Милана Шуфлаја, нзвршено 18 фебруара 1931 године у Загребу. Интересовање за пресуду бнло је у свим загребачкнм круговима необично велико. Велика сала Окружног суда била је препуна радозналог света- Исто тако маса грађана налазила се пред зградом Окружног суда и са нестрпљењем очекнвала да чује пресуду. Пошто су оптужени уведени у салу, претседавајући је прочитао пресуду, којом се Бранко Цвергер кажњава доживотном ро бијом, а Љубомир Белошевић са 5 година робиЈв, док је трећи оптужени Вечеринац ослобођен.

Државни тужилац г. Сманћ уложио је ревизију и призив због преблагв. казне, док су Бранко Цвергер и Љубомнр Бутошевић такође тражнли ревизију.

ИЗЛЕТ НА ИЗЛОЖБУ БУГАРСКЕ КЊИГЕ У НОВОМ САДУ Студентска југословенско - бугарска лига у Београду приређуЈе једнодневнн излет у Нови Сад поводом отварања нзложбе бугарске књиге и рукописа старих б>тарских књижевника. коЈи су радили у нашоЈ земљи. Полв* зак у недељу 23 ов. м. у осам часова уЈутру. Обратити се у току данашњег дана Студентској Југословенско • бугерскоЈ лиги. Кнез Михаилова 8, први спрат дес«о. Цена 20 динара за одла зак и повратак.

Ђаково, јуна. — у С елу Ли пику, општина Новиград. у Босаиској Посавнни, живн ста рица Стаиа Сичић, која тврди, да има преко 150 годнна. Врло је интересантан њен живот. Баба Стана је рођена у једном месту између данашњег Босанског Шамца и Градашца, али нн сама незна где, јер онда данашња села ннсу била насел>ена. За време окупацнје Босне, 1878, имала је стара Стана преко 80 година, па се из тога може сигурно закл>учити да је данас превалила 140 годнна. Међутим. по њеном прнчању, она је стара више од 150 година. За Мату Михал>а најстаријег човека у Југославнји, о коме је писало «Бреме>, Стана вели, да је она била девојка кад се он родио. Стана се удавала седам пута. Првн пут се удала кад је имала 20 година, а последњи пут кад јој је било 86. Остала је удовица последњи пут у 102 годшс!. Она вели, да би се и доцније поново уда ла, али нико ннје хтео да се њом ожени, јер је била преко сто година стара. У саих седам бракова родила је 21 дете, алн данас нема ннједног у животу. Унучади је имала 132. али ни они нису живи Од њенм.х иајстаријих потомака жива су. два праунука, п то старци од 80 и 83 године. Дал>их Станиних потомака има врло много, живих, преко 500. Стана је са својих седам мужева живела врло рђаво, а нарочито са тројицом, другим, чствртим и шестим мужем, који су били пијанице. Небројено пута су је тукли. да је бежала боса по снегЈ —^ноћивала. Поред свега тога она је била увек здрава и ни данас не зна ни за назеб, а камо ли за неку другу болест. Радо једе млеко, сир. Пшенични хлеб, качамак и прсју само понекад једе, док свивњско месо уопште не једе. Осим тога, Стана нма још јед-

ну особину Неће ни за жнву главу, да легне у кревет! Она вели, да у њеној младости ни најбогатији нису легали у кревет. већ су спавали на поду, те је и она прозела свих седам бракова спавајући на патосу. Данашња њена постел>а смештена је нза пећи, на поду. где је прострто мало речне траве- Под главу ставља мали јастук напуњен сламом, а покрива се својпм. хаљинама, у којима је обучена преко дана. Поред тога Стана неће, да се умије «апуном, јер велн, да он квари кожу! Старица има још добар вид н слух, а баш сада добија нове зубе, н то већ по други пут пошто је први пут добила нове прве кад је навршила стоту годину живота. Ради иначе све кућне послове, па чак и преде. Радо пнје црну кафу и пуши. Старица се нада, да ће пожпвети још најмање десет година, а често вели, да је за њу смрт — заборавила. II. М.

Судска хроннка ЖИВКО ОСТОЈИЋ ОСУЋЕН НА ДВЕ ГОДИНЕ СТРОГОГ ЗАТВОРА Друго кривично веће Окружног суда за град Београд под претседништвом г. Во|нслева "Бор ђевића изрекло је јуче пресуду Живку Остојићу, бившем саобраћајном чнновннку, који је извршио внше дела преваре оштетивши лаковерне са укупно око сто хиљада динара. Остојић је осућен на две године строгог затвора, с тим да накнади штету оштећеннма. ГОЊЕЊЕ СПЕКУЛАНАТА Због противправног подизања цена Среско т лство у Чачну оптужило суду 44 трговца Чачак, 21 јуне — И поред =тупања на снагу Урвдбе о сузбнјању скупоће и несавесних спекулација, у Чачку су нагло почеле поскупљиватн жнвотне намирнице. Да би се томе стало на пут, Среско начелство у Чачку предало је Среском суду 44 пријаве против лица која су противправно подигла цене жнвотним намирницама. Међу пријављенима има највише месара н пекара. Срески суд одрегтио је већ рочишта, за која влада велико инте- . ресовањ«. 1

ПОСТАВЉЕЊА У МИИИСТАРСТВУ ПОШТА У име Н>. 8. Краља, Указом Краљевских Намесника, на предлог мннистра пошта, телеграфа и телефона, постављенн су: у мннистарству пошта, телеграфа н телефона за врховног позереника 3 групе 1 степена Иван Брнски, до сада саветник 4 групе 1 степена Днрекције пошта у Загребу| за повереника министарства 3 групе 2 степена Никола Павлнћ, до сада аишн саветник министарства пошта« за начелника 3 групе 2 степена економног одељења мннистарства пошта Јосип Гаљер, до сада виши саветннк Дирекције пошта у Загребу, за директора 3 групе 2 степена Днрекције пошта у Новом Саду Славољуб Кучеоа, до сада вишн саветник Дирекције пошта у Загребу; за помоћника директора 3 групе 2 степена Дирекције пошта у Загребу инж. Иван Мајнарић, до сада начелник економног одељења министарства пошта, за помоћника директора 3 групе 2 степена Днрекције пошта Београд Драгутин Станковић, до сада саветник нсте дирекције,' за директора 3 групе 1 степена Дирекцнје шта на Цетнњу Фрања Доминик, до сада директор пошта у Новом Саду. ПЕНЗИОНИСАН.Е ДИРЕКТОРА ПОШТА НА ЦЕТИЊУ У нме Њ. В. Краља, Указом\ Краљевских Намесника, на предлог министра пошта, теп.еграфа и телефона, пензионисан је Ђура Копачевнћ, директоо Днрекцнје пошта на Цетињу 3 групе 1 ствпена.