Vreme, 10. 08. 1940., str. 11

ВРЕМЕ заШпшк

Субота, 10 август 1940

ФЕЉТОН ВР&МЕНА

Цело друпггво укрцало се у чамце осветљене факљама и разнобојним лампионима. Веслајући уз лаку свирку и веселии жагор, пустили се низ језеро обавијено сумраком. »Мелузина«, лађица г. Не стора, још се мирно н>ихала у пристаништу. Мотор је престајао*да ради. Мат шина је шкрипала, машинист се љутито чешкао по глави. Нестор, дебео, мали у својој адмиралској унифор мн, лупао је ногом, његови гости г-ђа Золтар и н.ена ћерка Олга нервозно су окретале сво^е лепезе. У том тренутку приближн се лађици једна витка сандолина. На кљуну је светлео црвени лампион, веслао је један снажан младић. — Ако 1е по вољи, даме, узмите мој чамац/ два места су слободна.« — Хорват, рече девојка, а шта ће г. Нестор? — Кад лађу поправе, не ка г. Нестор дође по вас. Девојка погледа мајку. г-ђа Золтар затвори уплашено своју лепезу."Она да се повери том чамцу? Боље чекати. Чуо се очајан писак Мелузине, али се није покренула с места. Хорват показа на места у свом чуну. — Да ли ]е по вољи? На језеру је умукла свир ка, један мек глас почео је да пева. — Оперски баритон, Ледофскн, примети девојка. Несвесно стала је на ограду лађице, и ослоњена на снажну мишицу младића скочила у чамац. — Олга! Г-це Олга! викнули су г-ђаг Золтар и г. Нестор у исти мах. Али Хорвт је снажним замахом весла кренуо сан долину. Олга као да се већ пока јала рече: — Одвезите ме тетка Ли ди, на њену једрилицу!« Мала сандолина са црве: ним лампионима пошла је у правцу за остапим чамцима, а онда изненада брзим покретом променила правац и пошла према сре дини језера. — Залутали смо — куда ме вознте? питала је девојка. — Видећете. Хорват подиже весло и једним ударцем угаси лам пицу. Остали су у мраку. — Хорват, шта значи то? — Сад припадаш мени, мала вештице I Девојка скочи са седншта. — Да ли сте полудели? — Још питате? Дуго сте ме држали за луду. Пре две године верио се Хорват са Олгом Золтар.

СХВОТА. 10 АВГУСТ 1940

ГУСАР

Ф. ХеццеС

Ствар су решили родитељи без њиховог знања. Стари Золтар је тражио зе та нз добре породице. Пара је имао у изобиљу. Као трговац и војнн лиферант стекао је огромно имање, да стекне добар глас, није импо времена. Код старог Хорвата било је Обратно. Као професор универзитета и члан акаде мије, стекао 1е славно име.

милиона. Тај губитак била је његова пропаст,- наједном се сазнало да има велика непокретна имања али презадужена. Золтар је пао под стечај, још је морао бити задовољан што је прошао без оптужбе. Веридба је била раскинута. Олга је бипа свесна, да мора учинити први корак. — Нећу да вам паднем

Од своје прве младости трудио се да стекне што више одликовања; Имао их је доста. Под тим околностима разумљнво је да ни је могао стећи имање. Цела варош је знала да ће се млади узети, а и сами вереници су били задовољни. Вереник је своје бурно младићско доба већ прешао, девојка ни као шипарица ни1"е била сањалица. Обоје су били трезвени људи, који су се мирили са судбином. Отворе но су признали 1едно другом да се не воле, али ће настојати да се сложе. Девојка је била необично бистра. Мрко лице, таласа ста коса, нежно повијен нос, проднруће црне очи, као кад са осмехом, у коме се огледало много љубазности али и_дрскости. Била је малог раста, округласта али ипак витка. Вереник је у почетку врло ретко долазио, доцније је био чешћи гост. Међу њима развила се -једна врста срдачног пријатељства. Та веза дозвољавала им је сваковрсне шале V и задиркнвања. Али дошао је непријатан догађај. Стари Золтар у једној спекулацизи, где се надао милионској заради, изгубио је више од пола

на терет. На послетку цела ствар не би имала више смисла. Обоје немамо ништа а нисмо рођени да тр пимо сиротињу. Ви имате скупе навике, а и ја волим скупоцене хаљине и елегантан стан. У бајку: срећу и сиротињу не верујем. Тражите добру прилику, има нх доста. Што се мене тиче, будите без бриге ја ћу већ наћи што треба. Пружили су једно другом руку и разишли се. Ра стали су се као добри пријатељи. Веренику је било. мало жао. Како да не! Био је навикао на Олгина задиркивања, на веселе часовее! Хорват је отпутовао, Олга је са мајком посећивала балове и купатила. Доста дуго без успеха (г-ђа Золтар је тврдила, да је Олга сама крива, јер није охраб рнла ниједног свог богатог обожаваоца,) најзад је упо знала г. Нестора новопеченог милионара. Зависило је само од Олге дали ће постати г-ђа Нестор. Тог вечера на балу видела 1е Олга поново свог вереника. Хорват се неочекивано појавио/ нико није зна откуда је дошао. Смешећи кретао се међу играчима и позвао девојку да

игра као да се међу њима ни^е ништа догодило. За време вапцера шапутао 1в: — »Олга, ја сам се предомислио. Овако како је сад, није у реду! Ја не могу без вас да живим, пробао сам, али није успело. Отерајте тог Нестора до ђа вола, будите моја жена! — Будите паметни, прија тељу, покушала је изненађена Олга да га умири, постајете смешни. Шта би почели нас двоје? Два просјака! И кад не бих мислила на себе. не бих вас ради то учинила.« — Не говорите тако, знам да ме волите! — Ја вас? — Да, — ви, наравно/ узалуд поричете! Олга се гласно насмејала - — Драги пријатељу, до сада сам вас сматрала за па метног човека, сад видим да припадате онима, који су у свако доба приправни да учине неку глупост. Сре ћа за вас. што имате памет ну пријатељицу, да вас сачува од највеће глупости у животу. — Идем да потражим моју мајку. ЗбогоЈуЈ! Хорват је непријатно дир нут гледао за њом. После кадрила г. Нестор је предложио, да цело дру хптво приреди венецијанску ноћ на језеру. Девојка скочи са седишта. — Да ли сте полудели? — Још питате? Доста дуго држали сте ме за луду. У остапом седите и држите се мирно, иначе ће се чамац преврнути. Олга се спустии на своје седиште. — Реците ми шта намеравате? — Држаћу вас до ујутру затворену и тада 1 |у вас предати вашој мајци. Дотле ћете бити девојко компромитовани, да вас ниједан Нестор на свету неће узети за жену. Олга је све ово хтела да схвЗти као шалу, али је Хорват и даље озбиљно ћу тао. Постала је љута. — Мислите да је то при стојно-са ваше стране? — Ја мислим да моју погрешку поправим, узећу вас за жену. Заборавио сам да вам саопштим, да сам јуче наименован за директора купатила Вопарт — са три хиљаде месечно! Олга није ништа одговорила. Хорват је повукао весла и чамац препустио благој струји која га је понепа према острву. Тако је прошло пола сата. Олга је наслонила главу на руке ; дошло јој је сама није знала зашто да плаче. Хорвта узе девојку за ру ку. И он је био узбуђен. — Не плачите, Олга! Три хиљаде динара, шестстотича станарине и дрвв! Један оштар писак проломио је ноћну тишину. »Мелузина« се приближава ла острву са зеленом лампом на кљуну. Један стари шаран тргао се уплашено из сна и радознао дигао главу над по вршином воде. Изненађен видео је у сенци двоје мла дих, тесно припијени једно уз друго. Поред чамца је пројурила зеленоока неман. На крми зелене немани сто ји један адмирал са еполема и виче из свег гласа: — »Ој, хој!«. Али се девојка тихо сме1е... <Шмашшшп отиитпџ

ВОДОРАВНО: 1 ништа (провинцијализам) — према (у саобраћајној служби) — лична заменица, 2 изасланик, 3 по-

љопривредна алатка, 4 себе место печата, 5 део коњске опреме — сугласннк — одузме, 6 преорана њива — самогласник — мехур на кожи, 7 н>има — Исаилу — лична заменица, 8 поучавањв, 9 урођенички

војници у Алжиру, 10 пакао слово латннице. УСПРАВНО: 1 два иота самогласника, 3 узда, 5 мали позоришни комад — 1еств — размажено дете, 6 бог ввтрова кува — посуда, 7 посилни део лица, 8 знак оком — велики планннски масив ва западу Европе — римск* поздрав, 9 усправан — свеза — заменица у падежу, 10 мнр, 11 нницијали великог српског добротвора. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 419 ВОДОРАВНО: ' 1 луксуз, 2 реис, 3 вага — трик, 4 га — си — ав, 5 густ — нека, 4 смер Иран, 7 инатом, 8 оном. УСПРАВНО: 1 в — Г. С. (Глишовнћ Светнслав), 2 лагуми, 3 руга — сено, 4 (р)ека — стран, 5 скроз: истинито, 6 сура обрнуто: море, 7 зивкам, 8 скроз: Кан.

ки напад сулу

лнара. Потом су преелу собу и покупили ■вари, а затим се иззапретивши Богдани а убити ако некоме овај случај. воде истрагу.

Крваво разрачунавање заљубљених младнЂз Суботнца, 9 августа — Ноћас је дошло до крвазог разрачунавања између два младића, који су били заљубљени у исту девојку. Марко Шле зак испалио 1'е метак из револвера на свога супарника Јосипа Леваија и лакше га по вредио. % Леззји је пренет у болницу, а Шлезак је ухапшен.

НЕВЕРОВАТНО АЛИ ИСТИНИТО

лу Грзбовцу жкви најмање !ћени писмоноша на свету

Свнлајнац ; августа ован Љубисављевић из хбовца, служн Општиовачку као поштар за динара месечно. Ње-

ован ЈБубнсављевнћ, скн попггар нз села <а, сада. у 82 годннн вн плт износи 2,66 диоема томе, деда-Јован тинији општински по»роватно у целом све-

•ЈЕН ШТРАЈК МЕКИХ РАДНИКА У УБРОВНИКУ 1Ннк, 9 августа. — ДаЈршен штрајк месарских '.а, који је трајао осам :лодавци су прихватили змоћника, којима су потлате за 200 динара мерадно време одређено >ва.

рушењу старе ! затрпана два раднина •во, 9 августа. — Да12 часова у близини Јародног позоришта у т , дошло је до тешке у којој је погинуо ;њи радннк Идриз Му Бугојна. 5 је био запослен на старе зграде, која је тво Мушана Риковиоменту кад су раднн.ули кров, кућа се на, срушила и затрпала :ог радника. Остали ■ одмах су прнтрчали Л Мучићу и откопали Је он на путу за бол.дахнуо. лком ове несреће ран радних Илија Минз Бајине Баште.

Што је најинтересантније, де да-Јован је рођен 1860 год. и сада му је 81 година. Доста је оронуо, али ипак на време и задовољство своје ошптнне и општинара обавља свој свакидашњи посао општинског поштара. И ако у овнм годинама,- он сваки други дан пропешачи по једанаест километара, од Грабовца до Свилајнца и обратно, ради пријемапо ште и одношења у ошптину. Деда Јован врши ову дужност свакодневно па и кад је највећа зима, снег и мраз. Он ову дужност обавља пуних 17 година и за то време прешао је пут од 38.236 километара, а од општине на име плате за ових 17 година примио је 19.400 динара, што значи, да је за сваки пређени километар примио од општине награду од 57 пара. Напослетку, треба нагласити да се деда-Јован жали, да му Грабовачка отптина дугује плату за шест месеци и вели да не мари, што општину служи за оваг.о малу плату, али да му је бар редовно исплаКују. Жалио се и среском начелнику, али ни ова интервенцпја није му помогла. Сада, вели, да му ништа друго не остаје, но да тужи ошптину редовном грађанском суду и да тражи своју малу зараду

КРВАВА ТУЧА СЕЉАКА У ЦРНОЈГОРИ Велнка Кнкннда, 9 августа. —■ У селу Црна Бара, Срез Новокнежевачки, покушао је јуче пре подне Стеван Буздер, надничар, стар 66 година, да убије ножем Корнелнја Ерећина, радника нз истог села. Том прнликом Корнели је задобио врло тешке повреде и његов живот је у опасности. Он је пренесен у овдашњу болницу, где му је указана лекарска помоћ.

Појачана нонтрола цена животннх намирннца у Врбаској бановиннБан»а Лука, 9 августа. — Од пре неколико дана у свима местима Врбаске бановнне појачана је контрола цена животннх намирница н других артикала потребних за живот. Контролор цена за Врбаску бановину г. Август Декарис обишао је неколико срезова н том приликом наш^о да поједини трговци и шпекуланти зарађују више него што је дозвољено, па је поднео десет прнјаваПриликом прегледа г. Декарис јв констатовао да су цене поједнних артикала могу снизитн. Г. Декарис је упутио апел на становннштво да и оно помогне акцију на сузбијању скупоће.

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА" укнство роцегд

Јпира мора се често прати и обновити. Кожни уметци трљају св бензином ипи тетрахлор угље ииком. Сви филцани шошири мо гу се исто тако освежити паромСавијене ободе треба испеглати на крају стола помоћу влажне крпе. Филц са дугом длаком чегка се после парења прво уз дпаку, а после низ длаиу, и то пре него ш»о се пара сасвим изгубн. Пошто се филц под воденом паром до извесног степена развлачи, то се на тај начин могу н »емодерни шешнри формирати. Шеширн ћв најбоље задржати свој облик, ако се ставе на калуп, *оји св може направити од ста* 9* дипијрав нутијв.

55 С ким је Урсула отишла да се видп ? Нисам дуго био у недоумици. Пре свега сам нашао једну бурму са речима: дао Р и датум урезан; затим сам сазнао да је Ралф виђен у девет и двадесет и пет на стази која води у павнљон. Сем тога - ми је речено да је Ралф истога дана после подне разговарао у шуми са једном непознатом женом. Тако су се чињенице везивале са много реда: тајно венчање, веридба објављена истога дана убиства, буран разговор у шуми и најзад заказан састанак увече у павиљону. Ово ми је указивало на то да су Урсула Бурн, то јест Урсула Патон и Ралф имали највише разлога да се ослободе Роџера Акројда. Један други детаљ је постао очигледан за мене: немогуће је да је Ралф Патон био у соби за рад г. Акројда у пола десет. Овде се појављује злочин под једним новим и врло интересантним видом. Ко је био са Фригтом у пола десет? Није био Ралф Патон јер је био у павиљону са овојом жеиом, није био Чарлс Кент јер је био већ отишао. И IV.да сам дошао до своје иајве-

штије, до своје најсмелије претпоставке и поставио сам себи ово питање: да ли је уопште неко био са њим ? Поаро се нагнуо напред и победоносно је бацио пред нас ове своје последње речи, затим се усправио са изгледом човека који је учинио велики подвиг. Рејмонда ово није импресионирало и додао је: — Не тзнам да ли ме сматрате за лажљивца, господине Поаро, али постоји ту још и једна изјава подударна са мојом изузев изговорених речи. Сетите се да је мајор Блант исто тако чуо како г. Акројд разговара са неким. Бно је напољу на тераси и ннје могао да разабере јасно речи, али је познао његов глас. Поаро потврди главом. — Нисам то заборавио, рекао је мирно, али мајор Блант је нмао утисак да је г. Акројд говорио вама. Рејмонд је био збуњен за тренутак, затим се прибрао. — Блант сада зна да се преварно. — Тако је, рече мајор. — Ипак, рече Поаро, има разлога да је хо шшшо. Ах,

Жаиш Иџиаии дкројда не, рекао је дижући руку с као да протествује, знам разлоге које ћете да изнзсете али они нису довољни п ево мога мишљиња: пале су му одмах у очи речи које је чуо г. Рејмонд, чудим се да нико л томе није придао више важнЛтн н није приметио да су чудне. Застао је за тренутак и затим је тихо издекламовао: ,,По зајмице које сам давао у последње време биле су тако.честе да се бојим да нећу мопи да одговорим на вашу молбу." — Зар не примећујете ништа? — Не, рече Рејмонд, често ми је диктирао писма употребљавајући скоро исте нзразе. — На то сам и хтео да дођем. Реченпца коју сам сада поновно није од оннх које се употребљавају у обичном говору, међутнм диктирајући писма... — Мислите да је писмо чнтао гласно, рече Рејмонд лагано ? Али чак и у том случају некоме га је сигурно читао. — Зашто ? Ништа нам не доказује да је ј'ош некога бпло у соби. Сетите се да сте чули само глас г. Акројда,

— Алп молим вас, зар би неко чптао наглас писмо сам за себе, једнно ако је луд! — Свн сте заборавилн нешто, наставп Поаро, још увек тихим гласом, посету оног странца у среду пре убиства. Свн присутни су забезекнуто погледали детектива. — Да, да, продужио је, у среду. Тај човек сам по себи није био ни мало ннтересантан, али кућа коју је он претстављавао привукла је моју пажњу. — Предузеће са диктафоном, узвикнуо је Рејмонд. Сада разумем. Ево нашта вн мислите. Поаро потврди једним покретом. Господин Акројд је обећао, ако се рећате, да купи диктафон, зато сам се ја распнтао код куће о којој је реч. Одговорили су мн да је г. Акројд куппа диктафон од посредннка који је дошао да га посетн. Незнам због чега је крио од вас ту куповину. — Сигурно је хтео да ме пзненадн, промрмљао је Рејмонд. Имао је детињастз' жељу да увек некога изненади п вероцатно да је хтео да сачува своју малу тајну дан илн два. Спгурно се нграо са тим апаратом као са неком новом I нграчком. Да се све то подудара и ви имате право, господине Поаро. Нико не би тако говорио у обнчном говору. — То објашњава, рече Поаро, зашто је мајор Блант миолио да сс ви иалаиихе у соОи

за рад. Одломцн реченице које је чј ' о изгледало је да су днктиране и зато је потсвесно мислио да сте вп са њим. Његова мисао је бнла управл.ена ка сасвнм другој страни. ка белој прилици коју је спазио и за коју је мислно да је г-ђнца Акројд. Устварн оно што је видео то је била бела кецеља Урсуле Бурн у тренутку када је пшла у павиљон. Рејмонд се повратио од свог нзненађења. — Ипак, додао је ,ма колико бриљантно било ваше откриће то не мења изглед целе ствари. Господин Акројд је бно жив у пола десет пошто је говорио у дпктафон; а изгледа да је Чарлс Кент тада већ био у велико отишао, а што се тнче Ралфа Патона... двоумно се и погледао у Урсулу. — Она поцрвене >али је брзо одговорнла : .— Ралф и ја смо се разишли тачно у четврт до десет и потпуно сам снгурна да се нпје прнблпжно кућн. Нпје пмао намеру .напротнв, желео је пре свега да се не суочи са својпм очухом. Снтуацнја б# бнла исувнше крнтнчна за њега. — Не сумњам у вашу нзјаву нн једног тренутка, настави »Рејмонд. Увек сам мнслио да је капетан Патон невин, али треба мнслити на процес и на питања која ће битн постављена. Његов положај ће бити врло тежак. Међутим ако би се појавио... , Ш&ро га арскиде.

— То је дакле ваше мишљење, је л'те? Треба да се појави? — Разуме се, ако ви знате место где се он крије... — Изгледа ми да не верујете да га знам... па ипак ја сам вам казао да све знам.-. све: истнну о телефонском позиву, 0 отисцима на прозору, о месту где се склонио Ралф Патон... — Где је он, питао је Бланг живо? — Није далеко, одговори Поаро. — У Кренчестеру, питао сам ја? Поаро се окренуо према мени. — Постављате мп стално исто пиТање: у Кренчестеру? Та вам се мнсао толлко уврзла у главу. Не, ннје у Кренчестеру... овДе је. Пружно је руку са мелодраматичним гестом- Свп су сс окренули. Ралф Патон је стајло на прагу собе. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ И ЧЕТВРТА Прнчање Ралфа Пато"а Осетио сам се врло нелагодно и једва се.сећам оногД што је посде било. Настали ] су крици и узвицп изненађења. 1 (Иасхкши!)/' се)