Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 368

ПЕТРОГРАФИЈА

у северозападним крајевима (у Оловеначкој) биле врло ретке. Од тих базичних магма развиле су се кристализацијом две групе стена, габри и перидотити. Перидотити су много раширенији од габра, који је по свом минералном саставу обични табро (плагиоклас и дијалаг), и оливински табро (плагиоклао, дијалат и оливин), док су перидотити по минералном саставу или харцбургити (оливин и бронцит) или лерцолити (оливин, дијалат и бронцит), или верлити (оливин и дијалат). Нешто мало од тих стена налазимо у ФЗагребачкој Гори, где се јавља табро на северној страни, одмах испод била. У Мославачкој Гори има габра међу кристаластим шкриљдима, а у Бановини долази лерцолит код Ђурића у Лесковцу, у околини Рујевца. У Босни се налазе претежно лерцолити, а. ређе табри. Кишпатић је констатовао, да главни ланац тих стена »иде од Козаре Планине па све до Кладња и Олова, а на том огромном простору прекинут је ланац у већој мери једино у долини Врбаса. На простору између Врбаса и Босне шири се зона тих стена од Љубић-ПЏланине до Скатовице, Узломца и Борје-ПШланине, а исту ширину има она и у поречју Криваје. Овде на југоисточном крају, код Олова и Кладња, губи се та зона под млађим стенама, да се опет у истом правцу појави у околини Вишеграда. О% овим главним ланцем теку упоредо северно од Маглаја два друга ланца. Један ланац има, своју осовину у Озрен-ПЏланини. Друти ланац искидан је, па се на већем простору раширио једино између Калесија и Зворника«. У Херцеговини налази се велики масив габра код Јабланице, на Неретви. Из Босне прелазе те стене у истом правцу у Србију. Један део се јавља од Вишеграда, пружајући се преко планине Златибора према Пријепољу. Други део захватио је Сувобор, протежући се северозашадно од Сувобора према Чачку. Те се стене настављају у искиданом низу јужно од Краљева, око Троглава и Отолова, и захватају крајеве око Ибра, прелазећи на Копаоник, па све даље на јутоисток испод Скопља, преко Жедна, Радуше, Велеса, Клепе на Мрежичко, Рожден, Алдшар до грчке границе. Велика, маса, је и у Маријанској Шланини, крај Вардара, око Худове и Валандова. У Источној Орбији има их на Рудној Глави, на Делијовану, око Мајдан Џека, Црнајке, Богутоваца, испод Доњег Милановца.

Интрузије гранитске, габроидске и перидотитске магме биле су за наше крајеве важне и у погледу развитка неких драгоцених руда. Гранитска магма, нарочито она у Источној Орбији, дала је материјал за развитак злата. Гранити у Источној Србији (а и они у Македонији) су златоносни. Габроидска магма дала је материјал за развитак гвоздених руда (магма, која је провалила код Јабланице у Херцеговини, где су се развиле знатне

количине магнетске гвоздене руде, матнетита). Џеридотитска матма дала, је материјал за развитак кромове руде, кромита, који је у нашим крајевима јако раширен. Све су се те интрузије дешавале у старије геолошко доба, у архаику, палеозои-· ку и мезозоику. Из терцијарног доба не познајемо у нашим крајевима ни једне интрузије. Али зато су се у то терцијарно доба дешавале у крајевима наше државе силне вулканске ерупције на самој површини земље (ефузије). Истина, таквих је ефузија било и у доба пре терцијара, али нису биле заузеле тако велики простор као у терцијарно доба. Од тих силних ефузија лаве развиле су се и разне ефузивне стене. Док је код подземних ерупција, интрузија, дошло до избацивања већином најкиселије и најбазичније магме, дотле је код надземних ерупција, ефузија, дошло до избацивања већином

неутралне магме (лаве), која садржи око

52—64% ~ кремичне киселине. Зато су ефузивне киселе стене у опште врло ретке у нашим крајевима, где превлађују неутралне стене (андезити и порфирити), и базичне стене (дијабази, мелафири). Од киселих ефузивних стена имамо неке порфире, који су у генетичкој вези са гранитима (у Источној Србији и Македонији), кремене порфире на Врашници-Планини у Босни, липарите од Јесења у Хрватском Загорју, код Крапине. Као неки прелаз у неутралне стене могли бисмо узети трахите, којих има у Фрушкој Гори, код Доњега Милановца, на јутоисточној граници наше државе, у крају између Мрежичкога и Дудице. У великим масама развили су се порфирити и андезити. По хемиском и минералном саставу то су исте стене, само су порфирити провалили у доба пре терцијара, а андезити у терцијару. Знатних ерупција тих стена било је у северозападним крајевима наше државе, и то у Похорју, на његову западном делу (порфирити), од Рогашке (СОлатине, уз Иваншћицу до Калника, где данас налазимо много порфирита и андезита. Те су се ерупције дешавале и на западној страни славонскога горја (Црни Брх-Папук) и то око Воћина и испод Дујанове Косе (андезити), у Горском Котару код Бенковца, недалеко од Фужина. на Вратнику, више Оења, у Хрватском Приморју, у Далмацији око Сиња, Дрниша, Паштровића, Шпича, у Комижи на Вису, па острвцету Јабуци код Виса (порфирити). У Босни их је било поред обале реке Босне (андезити код Маглаја), и око Сребрнице (андезити Поточарске Реке # Оикирића), а у Србији у великом опсегу на многим мест=ма. Џорфирити су се развили највише у Западној Србији, у крају од Крупња до Маљена. Андезити су ваузели далеко већи простор, те можемо закључити, да су се у Србији морале дешавати страховите ерупције, које су изба-

= 356,