Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 378

ЏЕЋИНСКА ФАУНА

ближи њен сродник (Мескигиз шасијаеиз) живи у Северној Америци. Још је већма стран данашњој епитејској фауни још неименовани представник породице серпулида (морских члањених црва полихетних анелида), што га је нашао Абеолон у масама (живе у цевкама, у влажној стени причвршћеним) у пећинама Поповог Поља, (Херцеговина), много стотина метара. над морем. Једини познати сродник овога, црва ван мора нађен је недавно у једној швајцарској пећини. Морског су порекла и старински nehuHapn Troglocaris schmidti (из словеначких и хрватских пећинских вода) и Тгодосатдећа ћегсевоушепл з (из преко 1.000 м високо положених херцеговачких пећина). То су прозирни раци десетороношци, чији сродник (из породице Каридида) живи и у неким нашим приморским слатким водама (Афуаврђуга десшаге5н у Вардару, Скадарском Језеру и далматинским потоцима). Реликтни су -пећинари даље: недавно у Орбији (ОВ. Вода, код Чачка) нађени водни рачић: РагаБа ћупеПа зђуда (нови род старинске поponmme Syncaridae, која епигејски сада живи само у Аустралији и Тасманији), плосни црв (Сеораји соја аБзојоп) из Херцеговине, пећински изоловани родови: МеједеПа угегпегт (са, Мљета), Рћојеојегаз ешћијх, Рћуваз сојазт, Зрејаеосопсћа равапен и ројутогрћа из херцеговачких пећина (Вагнер их сматра бар терцијерним, ако не и старијим типовима). Од паучњака спомињемо само паука Kooma, Absolonia тгододукез (из Дуровића спиље), који има живих сродника тек у тропским крајеBHM4. -

Другу категорију чине еукавалне (тротглобији или праве пећинске) животиње, које имају на самом пећинском територију сродне епигејске родове и још чешће врсте. Због тога их сматрамо нешто млађим пећинарима. Оваквих има највише. Инструктиван пример дају дробни пећински пужићи из рода Carychium \({Zospeum). Једна, врста (7, ајрезеге) живи под сувим лишћем и ван пећина, а остале (уз помоћ изолације из те развијене) су праве пећинске. Овамо спада веома раширени род трчака Тгесћиз (с десетином пећинских подродова и са преко стотину врста и подврста), чији излазни облици живе епитејски (под камењем и сл.), па. амфиподни раци рода Мтрћатвиз и др. Ту нам студије П. Ф., упоређене с епитејском, дају дивне примере за еволуцију нових вјуста у млађој теолошкој прошлости, а пуTEM прилатођивања Ha специјалне животне услове и уз делотворну помоћ изолације. Отуда излази велика опште биолошка. научна вредност биоспелеологије.

У трећу групу убрајамо најмлађе пећиnape. Kao иста врста (евентуално као нарочита пећинска подврста) живе, или у истом крају или у суседном и ван пећи-

на, али редовно скровитим животом (под ·

= 366 —

камењем или дебелим слојем отпала, лишћа. у пукотинама, сло). Тако на пр. пуж бЗрае!јеоф зепз у нас живи у пећинама, а у суседном торовитом Банату и Ердељу живи ван пећина, док наша слеna пипа Ттовогћупсћиз – апорћећа ти (Schmidt, 1854) JKHBH и у спиљама и у близини спиља под лишћем. И слепи T}чак Тгесћиз (Апорћећа из) зеорош живи подељен у много раса по разним пећинама северозападног крша, а под старим лишћем ван спиља, на кварнерским отоцима, где нема довољно густих шума, живи сада у пећинама.

Не бројимо строго у пећинаре (еукавалне троглобије) такве животиње, које или често или стално (преко дана, преко зиме и др.) залазе у пећине, али ипак проводе бар део живота ван пећина. Овакви троглофили живе често само у предњим, нешто осветљеним деловима пећина. У нас су то: голубови пећинари приморског крша {Columba livia), двадесетак врста нетопира (слепих мишева), пауци косци (нарочито је раширен МеШпа апгапнНаса), пећински скакавац Тгодорћ из саусоја (веома обичан), совица (5соПорђепх НШБаtrix), pp0a Тпрћоза аиђкаја, многе тујавице, бубе, пауци, муве и др.

Оваки систем пећина, па и поједине веће и потпуно осамљене, имају донекле особито састављену фауну. Често сасвим наблизу стојеће пећине имају нарочите облике, тако се на пр. пећински силфид (трулежар) Арћаобјиз шшШег на малом пространству словеначког крша распао у Десетак подврста, а Дозрешт-пужићи бар у 5 врста и 923 расе, све на малом подручју. У потпуно сувим пећинама обично нема стална живота. Иначе делимо пећинске животиње на поводне и сувоземне. Ипак, због сталне васићености ваздуха воденим парама (влата), нема у пећинама онако оштре границе међу тим биотопима. Изразито водне животиње могу без штете прелазити сувим из једне водне накупине у другу (човечја рибица, амфиподни раци и др), или иначе изразити сувоземци држе се сасвим влажних места или живе амфибично.

Поред знамените човечје рибице (Ргофеиз апршпенцз), која долази на северозападу у повише пасмина (неки су их сматрали нарочитим врстама, а у Херцеговини као подврста Proteus anguineus herceбоушел515) имамо повећи број пећинских риба, заправо риба кршких понорница. И ако оне нису слепе, ипак показују, по Караману, јасне знакове прилагођавања на живот у подземним текућицама. (дробност, мање-више потпуни пестанак крљушти и др), долазе ипак периодично или местимично и стално и ван пећина. Некоје живе у хрватском кршу, али највише их је у херцеговачко-далматинекобосанском јужном кршу. Мање је раширен ендемни реликтни род (Ашоруве ћавен)