Pravda, 02. 11. 1927., str. 9

ктто 298

„ПРАВДА" 2. НОВЕМБРЛ 1927. ГОД

ГРАИА 9

Роман .Пзззча"

3:5 II Прзг

Частан и несрећан пораз који је поправио оронули глас нашег лоптаља. Наша чета је у главном граду Чо.хо-сло вачке направнла изнензђеље. До олмора њој није било небо наклоњено; њену забуну протнвник је тада искорис!Но готово случајно. Међ>тим, другу половину гост је решио у своју корист неочекиаано али заслужено, јер је посгао бољи и надмоћнији. О значајној борби загребачке -Новзсги" добиле су опшвран и добар извештај и ми узимамо слободу да каведемо најзанимљивија места. „Код данашље утакмиие не сме се узети у обзир сам бројачни резултат, јер је иста могао исласти и другачије. Оно што нас особито весели, јест бриљантан стил, којнм је играла наша држазпз репрезентаиија. За цело време није с иаше стране почињена нн једна погрешка, којом би се могла оиеннти нашз „ама терска ква.тпфикација". Док смо у пређашњим нграма — то вреди особиго за сге утакмице које смо досад одигралн у Прагу — показали стил неких ?налфабета у лсттању, можемо рећи за да нашњи меч, да је систем био — пр<Ј.|)е сионатни. Ни један момак није ударло лопту по ваздуху без ииља, већ се је сва ки тр\'ДИО да промишљеном игром до даје лопту своме 6о.т>е посглвљетм дру гу. Ако то није успело сваки пут. није та незнање, јер ии Чесима иије то ппшло за руком. ма да су они бар за ову годину признати као мајс1ор Г.вр )пе. >'зме ли се у обзир, да су Чес ! иеђу осталим тукли два пута реномнрану а\'стријску репрезентациј\' истом гол лнфе генцијом, може се прзсуднгн наш успех. Крај свнх лоших међчклупских резултата ј>тословенских иомчади с ичЈСгран цима, можемо ипак тврдити, да наш 10гомет напредује, јер да немам т тако из врсних нграча у појединим клубЈвима, не бисмо могли поставнтн к илитатнипо озакву репрезенгацију, каква је 10 била данашња. Слабих тачака у аа-ц^ј и ;мча ди у опште није било и само једа.ч чо век није досегао своју уобичајеиу ф >р му, а то је био Михелчић. Ш т сга да гај иззрстан вратар не може ника.ча у Прагу показати своју праву игру. Други и пет ;1 гол иду на његов рачун и баш з6јг тих слабих момената нисмо извзјезллч заслужеиа неодлучнн резултат. Југослоаенска репрезентација исгакла с? је — то вреди нарочито за друго пол.среме — лепом, промишљеном нгром ! раг<нх пасова. Регко кад ишла је лап та у вис — изузев неке свеће које је про 13В0ЈШ0 Ивковић. Јовановић, Бенчнћ и Змначић увели су у игру један сасвим 10деран систем, којн би можда бно урошо и бољим плодом да је београдскн ,',а назале више форсирао иззосна кри ј Гилерз и Марјановића. Да Гилер спа:а међу најбоље континеталне лоптаче дзказао је опет данас и сви су у томе с.чожни, да је он био наш ајб)љи момак. Његов халф Бодичка. доживео је рај њега тешка времена н гкорз из сва.:ог двобоја, изашао је Гнлер као победнак. Мајрановић се истакао ле.им дриблинго.м, те је имао релативно лакшн посао од Гилера. јер је Микше. левн халф Чеха, био прилично слаб. Ј.>вановић у центруму био је агресиван, Сенчнћ тсхнички на висини, али се није нихада упуштао у борбу Његова оба гола бнла су узорна и да су му успела и онз дза волеја, могао је постати јунаи дана Бо.начић није скривио ништа и. што ће НЈјвиш; тгзненадити: није био тако спор као о&ично. Његов трећн гол бчо је продукт проиишљености и једле гактич ке финесе. Нашн халфови били су слабији од прзтнвнички*. Поповић и Арсенвјевић немају јјш голике ннтернационллне ру тине, да би озбчљно иоглн др.«а[И крнод квалнтета једног Кр^тохпича ити ' лгиса. Сзакако били су врло по;кр зани и дали су све што с\' чотли V т што бољег резултата. Пземрл и, је скорЈ педесет мннута врло гежак

посао протнв чешког унутрашњег триа и сзога визавиа центархалфа. Касније, како је Плетиха попустио дошао >е Премрл тек У прави замах н лепо управљао игром. Дасовић и Ивковић играли су на почетку као један неуиграни бековски пар. Већином стајалн су предалско од властитог гола, од прилике коа халфа. тахо да је Михелчић био чешће усамљен. Као и остала момчад снашлч су се и они тек након одмора. Дасовпћ брнљирао је у игри с главом, док је Ивковић био робустнији. Он је рукама и ногама брзнио у моменту опасностч, прекорачио је и граннцу допуштеног тзко. ,.да га је судија, Иванчић, и опоменуо!" ПРВЕНСТВО ЗАГРЕБА Након службених утакмица у недељу таблица је добила следећи облик: Кроација 3 2 1 0 7:1 5 X. А. Ш. К. 3 2 0 1 7:6 4 Конкордија 4 2 0 2 9:8 4 Викторија 3 2 0 1 6:8 4 Грађански 2 10 1 8:3 2 Железничарн 4 0 2 2 4:7 2 Дерби 3 0 1 2 1:8 1 Конкордија је већ почела да се пење и сви су изгледи да ће нзбећи опасност силажења у други разред. После Хашковог пораза поправво се положај Грађанског и питање мајстора посчало је неизвесно. ХАЗЕНА: ШУМАЛИЈА—СРЕ.М АЦ 2:1 (2:1) РУМА, 30. октобра. — У ову педељу гостовала је најбоља хазена про^нчције С. К. Ш\'Мади]а нз Крагујевпа у Руми. где се бсрила са изванрелно нзпречном хазеном С. К. Сремца. Игра 1е бнла одличнз и веомз узбудљиза. Хазе-^з Ш у мадије је прилично бо.ље игратд У њеноме тиму није било слабог ме.-та. За сво време игре била \е надмоћнчја. има|\'ћи дивне стиуације пред противиичким врзтима, ко]'е је успешно рсравалз голман Сремпа, Лиа Ташиер. којз је бра иила с!ајно. У тиму Шумадије била је нај боља Вида Симвћева, на халфу, ко|'а ; е удедно била и на^боља на терену. Мо же се рећи да је са Хаиићевом најбољи халф на територији Б. X П Поред изврсне Снмићеве истакле су се: Зага Стојиљковић. М. Николић и В. Јовановић. Ш ^мадија је као иелина оставила одличач утисак и доказала да је најбоља V провиниијн. Сремап је игрзо врло добро, али некорисно. У тим\' су биле најбоље: Лна Ташнер. Весл и Усхић. Ш\' мадија је с минималнпм резултатом победила. Судио |е г. Милан Николић, из Београда, одлично. СРБИЈА (Београд)—СПАРТА 5:3 (4:0) Србија је почела одлнчно, те зз првих 15 мин. постигла четирн гола. Пр\жила •е игр\-, какву Р\'ма до сада ни!е чидела. У тиму нема слабсга места. Билј је госпотар игре. Спарта, кода је јетан од чаЈболлх к.т.'б>за провичције. и'рала је то?ро и пожртзовано. Изггбила :е опраздано и то са минималним пезултатом. Србша је данас >едан најбољнх кл\'бова другог разреда. Судија г. Жигић, одличан. Н.

НЕНДПМДЧЈИЧА ЕА1Ј ОЕ С010СМЕ СКУРВЕ В0иВЈ01б - РАШб

Ф а у с та — Ромгн Иишела Зевако. —

ТТазитена овај жиг јерс^ ' ЧАВДТЕ са 25СИГОМ КЈђУЧ НаЈбоље, најтрајннје, зато најјефтнннЈе

7220

Он пође најзад ка кућици и кад дође на сто корака виде да су врата отворена. Белгодер набра веђе, али одмах помислн: — Мора бити да сам их ја тако ноћас оставио... Он потрча и кад дође до плота хладан зној га обли, не само да су била отворена, врата на плоту, већ и чз кућнци. — Шта ово значи?... Једним скоком он уђе у кућицу и тада му се из груди оте силан крик: и трећа врата бгала су отвсрена, врата на соби у којој је бнла затзорена Јовавка Фуркодова... његсва кћи!... — Стелз! заборављајући да се његова кћи не би одазвала на то име. ч да је била ту. Он јурну у собу која је служита као тамница Виолетина, а затим Стелина. Соба је била празна... — Стела! Стела! Ја сам! Твој отац! Не бој се!... Где си?... Поче јеиати као безумни, дозивајући, јеиајућн и мешајући са нежним тепањем стрзховите псовке. Кад се увери ла Стела ни је ни у кућици ни у двсришгу, он отрча V манастир, попе се уз стспенице и одпрнувши једнсг човека, кож у тад мах силажаше, закуца силно на врата игуманије. — Стела! Где је Стела? дрекну он кад се нађе пред г-ђом од Бознли јера. — Стела ? упита Клодина из.-ге гађеао. — Заробљеннца? Реците где је? — Зар је ви нисте одзели V Блстиљу? — Не говорим о Виолети. Говорим о оној коју сам довео отуд. — Ах! Зар сте довели другу? Белгодер се дохватн рукама за косе. он се сад сети да о томе није инкога известио. Па онда испрекиданим речима стаде причати, шта се ноћас догодило и да је Виолету одвео у Бастиљу а отуд довео Јовакку Фуркодову. — Мало час рекосте да се зозе Стела? примети Клоднна,— То је истина. Управо Стела, то је њено право име — Погреши.тп сте што ме нисте известили, рече Клодина од Зовилијера. Ако кпегиња затрзжи рзчун о гој новој заробљеници, ви ћете једини бити одговорни. Ја појмим ваш страх... — Ах! Вн не знате; ви не можете знати. Белгодер зајеца. — Мора 5ити да је нашла начнна дз отвори врата, рече нгумадзја н да је по бегла. Али Белгодер већ више нишга нвје чуо. Он одмахну главом, јурну из собе и врати се кућици. Ту седе на камен и наслони глазу у руке. Тада се у његовој глави појавише горке, очајне мнсли, помешане са псовком и клеветама. — То би било и сувише лепо!.. Ето, говорио де сам себи... Зар је чозек као што сам ја стзорен да б\ де сретзн и да живн у миру и, љубави? Ја да имам кћер!... Стела да буде жива! Стета да се вратн у мој загрл>ај! То би било и сувив-е лепо за Циганина! Убистза, ударчи ножем, убилачке, мрачне мисли, да! То је за мене!... Овзкав из.тив осећања није мзгао да траје дуго у тахвом срцу. Кго што је и сам Белгодер рекао, он је у сзоме жнво ту прет\'рио много убилачких мисли. Ово искрено н дивље осећање тра јало је два часа, после којих Циганин поче да се \ мир\'је. Паде му на памет како је лако дошао до игуманије. Чудновато је билз да је био тако брз и тако добро примљен. Јер је игуманија говорнла с њим тако благо како нихад дотле . Тада пће да разгледа врата с .ђе, у којој је Стела била затворена. Брава је била недирнута; није била нн саомљена, нити силом отворена. А и зашто би Стела покушала да бега кад јој је он Белгодер, сбећао да ће јој довести њену сестру, Мадлеиу?... Најзад на тим вратима налазила се једна спољна реза. Било је очевидно: Стела их нлје отвсрила; врзта су била отворена гпоља. Али ко их је отворио?... Ко је имао користи 'да ослободи ту левојч,'?.. Да је ослободи!.. Зар је то бнло ослобоћење?... Сумња се мало по мало пзчествз рати у мозгу Циганннову. Ко је знао да је Стела затзорена у манастиру? Фауста!... Фа\стз и л.уди ко јн с\' били у њеној пратњи!... Белгодер се тада сети оног чсвека с ким се мало пре сударио на степеница-

ма. Кад сабра у памет све мислн. кад размисли добро о свему, Белгодер изиђе из манастира и поче силазити полако низ брег Монмартр. Његово сурово лице у том тренутку изгледало је благо. Само су му усне биле бледе, оч-г закрвављене, и тело м\' се на махозг нервозно стресало. Ево шта је мвслно: — Фауста је знала да сам ја пошао у манастир да узмем своје дете. Фауста је послала коњаника који ме је престигао и украо дете. Добро. Врло добро. Шта хоће она?... Не знам. Али кад би она знала шта ја мислнм, убила би одма.х моју кћер.... Добро. Врло добро. 0стаћу поред ње. Нећу је напустити. На тај начин мораћу дознати шта је учинилз са Стелом... А кад дознам... Један страшан покрет допуни мнсао Циганинову. Кад се увече осетио довољ но умирен, да може савлађивати своје узбуђење, он изиђе пред Фаусту, и она га упнта прва: — Шта је са мојом заробљеа сцои? — Хоћете да кажете с мојом кћер ком... — Да.... с твојом ћерком. Јеси ли је довео овамо? — Нестало је рече Белгодер. — Нестало ти кћери, рече ом, а ни си нн мало узбуђен? — Пз нн вн не изгледате ни иало узбуђени, рече он дрско, а и зама је аестало заробљеннце. Фауста се ае зачуди одгозору Цига винову. Она је умела да се нађе у сва ко ј прнлици. Белгодера је бнла навнкла дрску нскреност, која је била корисна њеним намерама. Она му одговори: — Та девојка, коју ти. не знам зашто зовеш гзојом ћерком, а која је коликс сам ја могла да будем азвеште^а заиста кћи Фуркодова, није бнла заробљенааа. Наша је корист била да је за аеко време задржимо. да нико не би дознао за промену коЈу смо иззршили у Бас"љи, а то је све. А кад је отишла срећан јој пут!.. — Нктавић? се —

НАШИ ДАНИ ШТЕДЊА ЦЈтет>а постаје иајактуеЈнији иаших заиа. Штези се иа све стране. Иитересантно је само причетити да језнина штеј ња ускраћује Јуксуз, хок зрутиша откиха парче насушиог хлеба Незазовољии су дг ]е1ни и Јруги и они први најозбиљпије мисјс га илају исто тојико повоза за незјЈОвољство као и они Јругн... — Зашто нелате, госпођице шешир Линд берг? — Ах, штегња... — Зашто се, мајко, К01 нас већ ца тана не кува ништа 01 тотог јелаУ — ШтеЈња. — Зашто сте овог месеца потрошиш V заријетеу мање иего обичноУ — ШтеЈња. — 01 вашег зимског капута и таЈа је само постава... — Ште1ња. Има људш, који 01 својих прихоза сами нешто уштек, јер су ово, знате, ]аии штеЈ ње, а има и љули, на којима штеш 1ржава — јер ко би штеЈио ако оиа иеће. Јржава је заиста прнчораиа 1а штем за са1а још нисмо вогат наро], и ако ћемо, /елног 1ана, свакако бшти. Неправичио би 6 ијо 1а госпо}а ојозго ие осете штешу као оии маЈИ, ситни, је ]ва прнметни. Пзжња 1ржаве мора ]а б\ Је покЈоњена свима и онима иа највишим тачкама каријере и оиима, који су вечито осуђеии за бузу Јозе, у поЈножју каријере. Наш је се.как оннчаи војиик уСЈез тога што ви]и 1а у војсчи старешиие према саим почињении поступају правично и савесно, ииком ие пружају иарочите прнв/иегије и према сваком војпику имају исто мериЈо, на1ахн)ТО савесношћу и 1обром вољом. Ова непокоЈебљива правнчност заиста упућује војнике 13 бу]у ЈОбрп. И 1ржава треба ]а се зржи принцппа 9еекомпромисне правичности према сваком чјз иу своје војске. Према свима треба за бузе савесна, пуна ођзира и ру ковођена теп]епиијом ]а ннкох ие наметне сувишан терет и ]а никога не осјо О ојп терета, који је иеизбежан. Он]а. *ож]а, неће бити ни оиих. ко)и сматрају за ште]њу ако гно ограниче своја Јуксузирања а, свакако, ии ончх, ко]и бп мораЈп ]а отки1аг\' ој уста 1а би остзјл савесии и 10брн чиновннии. п сииови ове земље.