Pravda, 31. 05. 1933., str. 10

СТРЛНЛ. 10.

ПРАВДА. 31 МАЈ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.260

)АШШШО

Мнсгзстраност госпоће ' Рузвепт — Жена претседннка Уннје положнла пнлотскн нспнт. Г-ђа Рузвелт, супруга аиерич ког претседника, необично је вредна и многострана жена. О-1 на обав .Ђа тешку и напорну дуж : ност домаћице у Белој кући, што је и за највреднију и нај- ј вештију даму већ доста посла, 1 а поред тога стигне да се бави | н многим друтим пословима. Тако г-ђа Рузвелт одлази на кноге свечаности и седнице женских удружења која је често позивају. Кад је неки већи праз ник, г-ђ2 Рузвелт добија толико позивница да не зна како да се снађе међ њима. Потребно јој је најмање један сат само да их прочита. Г. Рузвелт је недавно изабран за почасног претседника Аероклуба Сједињених Америчких Лржава, јер је познат као велики љубитељ ваздухоплсвства. И г-ђа Рузвелт је велика приста лица авијације и недавно је купила мали спортски авион, како би лакше и брже могла у будуће одгОварати многобројним позивима са свију страна. Али г-ђа Рузвелт није смела сама да управља овим авионом, јер није положила пилотски испит. Међутим, недавно је изишла пред испитну комисију и успешно положила испит, добивши право на самостално управљање авионом. Недавно је г-ђа Рузвелт већ приредила неколико летова, пу тујући у далеке крајеве из Вашингтона и враћајући се брзо на своју дужност у Белој кући. При томе је путовала потпуно сама и показала изванредну вештину у пилотирању. * ВЕРДИ КАО ЛУДАК. — Десило се то пре свечане оперске гтретставе у миланској „Скали". У фоајеу се скупила огромна маса света, када је приспео у позориште и славни композитор Ђузепе Верди, који је сам дириговао тога вечера своју о- ј перу. Да га нико не би приметио и упустио се у разговор с њим, Верди је хтео да брзо про ђе кроз ходник и дочепа се места за оркестар. Али у тој журби је стао једној отменој дами на шлеп и хаљина се поцепала. — Ви сте лудак! цикну дама на Вердиа. — Ја лудак, а ви се дерете као луди! одврат* Верди и изгуби се.

Животиње и грамофон о::о — ЖИВОТИЦјЕ нису у стац)у да познају свој глас преко ГРАМОФОНА. — зан ИМЉИВА ИСТРЛЖИВАЦјА немачког научника шмита. — нлјинтелигентнији мајмун не познаје свој глас. —

Пејсаш из Тнрола код Мезерна о: :о

Јубилеј писаће машине

— писаћа машина тек има 50 година. — историјат развитка технике писаће машине. — 90 милиона писаћих машина. —

росини и музички критичари. — Једном је славног италијанском композитора Росини ујео пас. Рана је била прилично велика. Лекар је музичара прегледао и, како тада није још постојао Пастеров серум против беснила, озбиљно је вртео главом. Росини, забринут оваквим лекаревим понашањем упита: — Хоћу ли умрети, господине докторе? — Не морате да умрете, али иожете побеснети! — Тако? Е, онда ће ми се бар пружити прилика да изуједам :ве своје критичаре... * цар наполеон и груБОСТ. — Велики француски глу мац Талман био је дуже време љубимац цара Наполеона. Кадод је цар боравио у Паризу, а Талман играо, цар је одлазио ча претставу. После једне преиијере цар је позвао Талму у звор и с њим разговарао о но•ом комаду и игри глумапа. — Драги Талмане, ви сте сик>ћ претеривали у глуми... Же«о бих да вас грубо прокрипиујем! — Величанство! рече мирно глумац. Грубост нема ни најмач,е везе са уметношћу!

Данас се живот и рад по раз ним надлештвима, приватним канцеларијама и свима местима где се много пише не може ни замислити без писаће машине. Само у Немачкој у потреби су данас око 3 и по милиона писаћих машина, а рекорд односе Сједињене америчке државе, које су крајем 1932 имале 8 и по милиона писаћих машина у употреби. Исто толико по магацинима великих фабрика писаћих машина. Писаћа машина спада међу најмлађе техничке тековине. Да нашња писаћа машина има про шлост од свега пола века. Иде ја о писаћој машини родила се, истина, још у 17 веку, пре неких 250 година. Многи пронала зачи и механичари из тога вре мена су покушали да конструишу писаћу машину, али ни јед ном од њих ствар није успела. Међу онима који су најуспеш није експериментисали и најприближније решили проблем писаће машине помиње се енглески техничар Мил, кога Енглези и Американци данас називају „оцем писаће мишине"Али ни Милова машина није би ла савршена и није се могла ни упоредити са данашњом мо дерном писаЂом машином. Прошле су деценије и ни један нов проналазач се није јав љао са изумом на пољу писаће машине. Изгледа да се за то вре.ме нико и није бавио тим питањем, сматрајући да се оно не може решити. Али најзад, половином прошлог века два америчка штам парска радника, Шолес и Суле, успели су да конструишу прву употребљиву писаћу машину Они су свој проналазак патентовали 1865 године, а доцније је амерички механичар Џилден тај изум усавршио. Али још дуже време свет се није интересовао за писаћу машину, мислећи да се руком бр же и лакше пише. Једнога дана богати фабрикант оружја и муниције у Сједињеним Држава ма Ремингтон заинтересовао се за проналазак Шолес-Суле-Џил ден. Он је одлучио да купи патент и позвао највештнје америчке механичаре да изум још више усаврше. Радови око усвршавања трајали су читавих десет година и, напослетку, 1883 године писаћа машина је постала сасвим употребљива. Но, и после Ремингтоновог

успешног покушаја и продаЈе писаћих машина на велико, свет се није могао загрејати за нови проналазак. Људи су верова ли да ће писаћа машина бити једино згодна за слепе људе да пицту своја писма на њој. Такво су мишљење имали и немачки француски стручњаци кад је фабрикант Глоговски прве писаће машине почео да увози из АмерихеОтада се писаћа машина мно го развила, усавршила. Данас је она толико савршена, да се умус оних који пишу на писаћој машини необично профинио и они траже још више. Та ко се сада ради на писаћој ма шими која ће радити потпуно без шума, која ће моћи да врши и књижење по пословним књигама и томе слично. Ово је већ скоро и остварено. НиЈе остварена још идеја једног енглеског инжењера да се на писаћој машини пише из даљине, то јест помоћу диктата преко радиа. Али ни то већ није далеко. Енглески стручњаци тврде да ће ускоро бити бачена на пијацу и прва — радио-писаћа маш.чна! Данас, по једној америчкој статистици, има око 90 милио на писаћих машина у свету у употреби. * цар александар трећи и мужик. — Једном је руски цар Александар Трећи са својом свитом путовао по Русији и у једном селу, у непрегледној руској равници, отсео у малој крчми. Кад су цар и његова пратња почели да ручају приметили су пред вратима крчме једног мужика који је непомично гледао у даљину. Он је зурио у јед ну удаљену тачку руске степе и није се читава два сата помакао са свога места. Кад су цар и његова пратња изишли из крч ме, они су на истом месту и исто онако непомичног затекли мужика. Тада га неко из цареве пратње упита: — Је ли, баћушка, а зашто ти тако дуго стојиш на једном месту и гледаш непомично у даљину? Да не размишљаш о нечему крупном? — Извините, ваше благородство, одврати мужик, али ја нисам ни господин ни магарац да мислим!

Немачки научник др. Шмит, професор психологије на берлинском университегу, вршио је недавно врло занимљиве опи те у вези са животињама и њиховом интелигенцијомШмит је покупио најинтелигентније животиње: мајмуне, ко ње, псе и енимио им гласове за грамофонску плочу. На јед ној плочи је снимио лајање пса, на друго рзање коња, а сни мао је и маукање једне одрас ле и иначе веома паметне дре сиране мачке. Опити су испали врло заним љиво. Научннк је прво ставио на грамофон плочу са мачјим маукањем и увео у собу једног интелигентног фокстериера. Кад је овај чуо маукање длака му се накосгрешила, бес но је почео да тражи по соби мачку, да лаје на све стране. Кад је најзд утврдио да маука ње долази из грамофонске тру бе, он је јурнуо у трубу н заглавио се у њој. Кад је мачка чији је глас снимљен за грамофон чула свој сопствени глас на грамофону и она сама је почела да мауче, али сасвим другим гласом. У исто време, била је збуњеиа и тражила другу мачку, чији глас чује. Видело се по свему да свој глас, иначе веома јасно ре продукован, није познла. Један пас-чувар кад је чуо из грамофона своје лајање почео

је прво да ослушкује и осврће се на све сгране, тражећн свог „противника", а кад га није мо гао пронаћи, и сам је почео да лаје, али љугито и пакосно, као кад пас лаје на пса чије присуство не трпи. Ни тај пас није познао свој глас нз грамофона. Коњ се на рзање са грамофонске плоче прилично мнрно понашао, али се видело да нн он није познао свој гласШмит је најзад узео најннте лигентнију међу животињама, мајмуна. Кад је мајмун чуо свој глас из грамофонске трубе он се необично „зачудио" и почео је да скакуће по соби. За тим се узнемирио и почео лагано али све бешње да мумла. Тек при поновном навијању плоче мало се умирио и почео да пушта сличан глас, али у споријем ритму. Понашао се као да се помирно са присутни.м невидљивим грамофонским мајмуном и драо се заједно с овим. Поновљени опити показали су да ни једна животиња није толико интелигентна да би би ла у стању познати свој глас репродукован на грамофонској плочи. Др. Шмит мисли да ће помоћу овог и сличних опита доћи до врло занимљивих охкрића у вези са психом животиња. Наша мала енииклопедија КРАТКЕ ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Чувени енглески политичар и вишеструки претседник владе Вилием Гледстон писао је у својој 90 години, кад се повукао из политичког живота, оп сежно дело о тројанском рату. И на дан смрти је још радио. * Ендимион је по грчкој митологији син Зевоа и Калике, веома леп и млад ловац, који спава по пећинама. У њега се заљубила Селена (богиња месеца) и сваке ноћи па посећивала у пећини. * Антрфиле је између већих чланака убачени чланак у модерним дневницима. Обично је кратак и циљ му је изазивање расположења, па је писан више ли(рски. • Киото је раније била престоница Јапана. Данас има 700.000 становника и развијену индустрију. СРЕЋА

Није злато св« што сија. <Лоало« „Опннион'*}.

бизмарк и храбри фран цуз. — Немци тврде да су Французи „гвозденог канцеллра" Бизмарка више мрели него и самог бившег кајзера, који је изазвао најсграшнији рат у историји света. После заузимања Париза од стране немачких трупа 1871 године, неколико дана доцније, дошао је у лепу француску престоницу и сам канцелар Бизмарк. Пријатељн су га одвраћали од тога пута, плашећи се да би неки француски патриота могао нзвршнти атентат на њега. Али Бизмарк се није плашио атентагл. Одговорио је да францус>и народ у својој политичкој мржњи није више крволочан кло што је био за време велике револуције, кад је и свога краља извео на гиљотину. И одиста, Бизмарку се за време боравка у Паризу ништа није десило. Али један француски радник му је ипак пришао 1 'едног дана и рекао на француском: — Тн си сграшна вуцибатина! Биз.марк је доцније о томе причао: — Немци су још били V Пз* ризу. Могао сам тог ватреног Француза да ухапсим. али нисам то учинио, јер ми је импоновала његова одважност. доказао своју вредност. — Директору циркуса се телефоном јавља неко: — Овде, господине директоре, најмањи патуљак на свету Фрикс-Фракс... Имате ли неки ангажман за мене у вашем цир куоу? — Ја вас, господине, не познајем. Што сте ми се јавили телефоном? Откуд овако могу знаги да сте ви најмањи патуљак? Али зар сте одиста тако мали? — Јесам. Кад ме нога ззбг ли мени се чини да имам гллвобољу !