Pravda, 31. 05. 1933., str. 12
БРОЈ 10 .260
ПРАВДА, 31 МАЈ 1933 ГОДИНЕ
СТРАНА,
Ф ЕЉТОН „П Р А В Д Е"
Кад жена говори истину...
од ЖАНА ПИКАРА
. Суд је својом пресудом развео брак, и муж и жена изиш.чи су из, зграде. Муж је галантно испратио жену до шене плаве .тимузине. — Желим ти много среће у твом будућем живогу, Алиса, рекао је. Надам се да ћеш ми ^е јавити с времена на време. — Наравно, Анри, одговорила је она. Надам се да ћу те често видети. Ако желиш може мо одмах да закажемо састанак- Хоћеш ли у петак? Анри се мало ко.теоао. У петак? промрмља. Не, у петак идем са Мадленом, хтео сам да кажем са госпођицом Литен, у Оперу. Него у суботу.... — У суботу? немогућно, јер у суботу идем са Гастоном, хге ла сам да кажем господином Бо телом, на излет. Последњи пред лог: понедељник? — Врло добро. А где, Алиса? — Код тебе. Не ззборави, Ан ри, да пијем само слатке ликере. — Ти? Откада? Никада ниси пила ликере... Жена га прекиде покретом ру ке. — Бивши муж не сме биги радознао. Дакле, довиђења у понедељник. Мотив развода овог брака би ла је Анријева љубомора због које је често долазило до сухо ба. Али то је уједно било СЕе. Да ли је Анријева сумња била основана није се могло утврди ти, али је тачно да је понашан>е дивне Алисе било веома тајанствено. Она је најенергичније одбијала да мужу рефериие куда иде и да му одговара иа унакрсна питања. Али кад год би муж уходио жену показало се да је невина. Анри јој је тада куповао најскупоценије покИоне и молио да му опрости. 'Муж је највише био љубомо ран на Гастона Ботела, у чи]ем је друшгву Алиса посетила трке у Отеју, Анрију је рекла да је била са пријатељицом. Међу тим, заједнички домаћи лекар потврдио је да је Гастон Ботел тог дана лежао код своје куће. Алиса је тада добила плаву ли музину, у којој данас одлази са Гастоном на излете. Анри се брзо утешио са лепом Мадленом Литерн, алн и у пркос томе нестрпљиво је оче кивао посету своје бивше же-
не. Искигио је стан зеленим ор хидејама, које је Алиса толчко волела. Осим тога, купио јој је прстен са огромним смарагдом, који је давно желео и набавио неколико флаша наЈфинијег ликера. Алиса је, наравно, задоцнила. Имала је елегантну балску тоалету. — Зар имаш намеру да изађеш? чудио се он. — Не, одговорила је она, али сматрам да је ова тоалета згодна и онда кад човек вечера у двоје. Молила бих те, Анри, да ме не питаш много. Анри је ућутао. Све је осга ло старо: Алиса није много говорила, али, судећи по разним ситницама, викео се на њој утицај другог човека. Ко јој Је дао ову огрлицу? Ко јој је саве товао да носи такву фризуру, и да фарба нокте црвеном бојом. Где је научила да пије? Зар Гастон? Не, Гастон уоп ште не пије. — Зашто ћутиш? упитала је Алиса. Расположење је постало непријатно и Анри је сад извалио прстен са смарагдом и поклонио га бившој жени Алиса је ускликнула од изпе нађења. — Анри! повика. Зар ниси за боравио колико сам желела тај прстен? Нежно га је загрлила и пољу била. Анри је остао озбиљач — Слушај, Алиса, рече. Молио бих те да ми у-ганиш Н :'.што... — Што год желиш... — Хвала, Алиса. Не љути се, али за мене је то још и дангс важно. Теби је свеједно... Реци ми искрено да ли си ми бнла верна за време нашег брака? — Анри! — Кажи ми истнву... Сад не треба да се плашиш последица. Гарантујем ти да ћу се и по^ле тога радо састајати с тобом. Па шта више, знаћу да ценим твоју искреност. Мене мучи несцгурност и сумња. Ја разумем што ми као жена ниси поверила своје тајне, али данас си сло бодна и, према томе, можетц да говориш. Алиса се колебала. Испила је две чаше ликера, а онда рекла: — Добро... Како желиш!... Али под једним условом: после
моје исповести напустићу одмах твоју кућу. Анри је пребледео као копа. — Алиса! прошапута. — Ја знам, Анри, наставила је жена, да ћу у овом тренутку изгубити твоју љубав. Ја осећам да ме ти још увек волиш... Доказ су зелене орхидеје и прс тен са смарагдомЋутала је неколико трену>ака и додала: — А сад ми дај капут... — Зашто, Алиса' — Зато што се стидим... ГТои знаћу ти истину, а затим неста ти. Никада се више нећемо зидети. Жена је у том тренутку била савршено лепа. Анри је хтео да јој приђе, али она га је одби.-а нежним покретом руке. Сад ће, најзад, дознати страшну исгину. — Анри, чуо Је њен дршћући глас. Била сам ти увек верна.. Волела сам те и ликад нисам тражила познанства других љу ди. — А Гастон? прекиде је он узбућеним гласом. — Гастон је шармантан човек. Није тајна да је већ неколико година до лудила заљубљен у једну глумицу из Гете. А сад слушај! Знам шта желиш? Хтео бих да ти објасним своју тајансгвеност. Једна жена која није тајанствеиа исто тако је не интересантна као и гола жена. Треба купити јевтин коље, изменити фризуру, обојити нокте црвеном бојом и силом испити неколико чашица ликгра, па да у једном човеку изазовемо радозналост и љубомору. Та ква љубомора значи, Анри, ону љубав, коју сам сад изгубила, јер сам се издала... Збогом Анри. Пре него што је могао да од говори жена је отишла. Погрча ла је степеницама и села у своју лимузину. — Алиса! Алиса! чула је глас. Пролазннци су застајали и посматрали дивну жену за воланом, која се смешкала осмехом за који нико не би могао рећи шта се иза њега крије.
тттттг Претплата на „Правду" стаје: За нашу земљу месечно 20 дннара. За иностранство месечно 50 дннара.
Излет ваљевских вдова "Јадранске страже» на Опленац
ВАЉЕВО, 29 маја. — (В. изв. „Правди")- — Захваљујући иниииЈатнви генерала г. Драг. Вуковнћа, претседника Обласног одОора „Јадранске страже" у Ваљеву и његовом свесрдном старању за цил.еве, Јадранске страже, а уз прсдану сарадњу осталих члановз управе, обласни одбор успео је да приреди излет до Аранђеловца и Опленца. Учсствовање је било врло велико. Учествовале су и месне организације из Мионице, Лајковца, Уба и Лазаревца. Овај успели излет „Јадранске стра же" из Ваљева имао је двојаки циљ: прво да послужи пропагирању идеје „Јадранске страже" у самом АранНеловцу и, друго, да се поклони сенима великана који почивају у монументалној задужбини Великога Краља Петра Ослободиоца. Ту, у присуству многобројних излетника, ге нерал г. Вуковић положио је в^нац на гроб Великога Краља, и у име „Јадранске страже" у неколико сажетих речи, одао пошту великој на родној прошлости. Концерту је претходило предавање г. Ике Амара, судиЈе из Ваљева. члана Управног одбора „Јадранске страже", о циљевима и смеру „Јадранске страже".
Помен ломрлнма из 1917Ц8 годнне у логору »Вуксан Ленић« у Тузи
ТУЗА, 29. маја. — (Изв. „Правди"). — Приликом своје годишње скупштине ратни инвалиди из Црне Горе одржали су помен на гробовима мученика који су нашли смрт у злогласном аустро-немачком заробљеничком лагеру „Вуксан Лекић" у Тузм. Помеиу су ттрисуствовали н претставници културних и хуманих друштава из Подгорице, мџогоброЈно грађанство, чнновници и народ из околине. Чинодејствовали су протојереји г. г. Јован Лековић и Лука Радовић и месни парох г. Марко Мараш. После свршеног помена чета војника из 38 пешалиског пука одала је плотуном почаст гтоирлима. Један ученик основне школе у Тузи рецитовао је дирљиве стихове из тешког живота у ропству. . Претседник облзсног одбора ратних ннвалида г. Васо Кнежевић положио је венац у име Удружења и изнео патње помрлих под окупатор скон влашћу. Г. др. Никола Ткеровић захвалио је ратним инвалидима на пажњи и пкјетету према покојни цима. Говорили су још г. г. Михаило Радовић и Вукчевић. учитељи. Инвалид г. Блажо Ђуровић, поручник у резерви, дирљивим стиховима указао је на муке и патње деце, же на и стараца који су помрли у овом лагеру, у коме је и он сам провео неколико месеци и лично сахранио преко 200 лешева. Општина тушка приредила је ручак за присутне помену, а г-ћа Јагоша Павличића је послуживала госте коју су обишлн лагер. Ђ. Р.
радио
— бЕОГРАЛ УТОРНИК, 30 МАЈ 17.00 О шаху, предавање г. Озрена Недељковића. 18.55 Тачно врече. Обвајвивање вечерњег програма и програма за следећи дан. Виолински концерт г. Владимирз Слатина. 13- иј Силвије Страхимир Крањчевић (поводом 25 год. смрти), предавање г. С. Пармачевића. 20.00 Пренос из Поа га: Концерт поводом конференим|е Мале антанте. 22.00 Тачно време. Новинарски извештаји. Вечерњи кон церт Радио-оркестра. СРЕДА, 31 МАЈ 11.00 Објављивање дневног програма. Шарени програм (грамофонске плоче). 11.20 Званични извешта» о водостању. Наставак шареног пр«г грама (грамофонске плоче). 11.57 Тачно време. 12.00 Звона са Саборне цркве. 12.05 Подневни концер' Радио-оркестра. 12.35 Берзански к^р севи. Наставак концерта Радио-оркестра. 13.30 Новинарски извештаји. Тачно време. 15.00 Лака музика (гоа мофонске плоче). 15.30 Клавирсчи концерт г. Владимира Михајловића. 16.00 Уметност као утеха (Г1), предавање г. Вл. Велмар-Јанковнћа. 10.30 Народне песме пева г. Војислав Илић. 17.00 Трахом, једна опасна заразна болест ока, предавање г. др. Иве Радоничића. 19^55 Тачно време. 05јављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. Вечерњи концерт Радио-оркестра. 20.00 Концерт на клавиру изводи г-ђа Ивачка Петровић. 20.404 Земља остављена, приповетка од Петра Петровића. 21.00 Резервисано за евентуални пре нос из Прага. Око 22.30 Тачно време. Ноивнарски извештаји. Пренлс музике циганске капеле Стевице Нч колића из ресторана „Румунски Краљ". Загреб, 21.00 Концерт на два клавира. Љубљана, 22.15 • Радио-џаз. УТОРНИК, 30 МАЈ Берлин, 16.00 Концерт из зрта „Крол". Беч, 19.00 Популарни оркестарски концерт. Пешта, 18.00 Вокални концерт; 20.10 Оркестарски концерт. Праг, 20 30 Пренос Фесгивала Славик из Сметанине сале. Вар шава, 17.00 Симфонијски конецрт оркестра Варшавске филхармоније; 18.00 Лака музика; 22.15 Концерт со листа (певање и клавир). СРЕДА, 31 МАЈ Берлин, 1«.10 Забавна музика. Б %, » 17.00 Савремени аустријскн комт>_ зитори; 22.15 М\зика за нгру. Пе* шта, 17.30 Марна Шандор пева мз« џарске песме уз пратњу цигансм капеле; 20.35 „Хајдн", радио нгра; 22.35 Цнганска капела. Букурешт, 22.15 Концерт на флаути. Праг, 16.10 Радио оркестар; 19.30 Пренос опере „Сневана свадба" у 2 чина. Варшава, 20.15 Камермузнчкн концезт Брамсових дела; 23.00 Музика за игру. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 28 МАЈА ДО 3 ЈУНА Уторник, 30; Беч, 19.00: Популарнн оркестарски концерт. Среда, 31; Праг, 19.30 „Сневана свадба" опера у 2 чина.
Н О В И РОМАН „П Р А В Д Е м
— ОД ХАНСА ХОЛМА. —
2. — Путујем још данас, рекла је Е јји - А сад довиђења, мистер Ватерман. — ДовиНења, Е.ми. Узмите на главној благајни аконто и шаљите ми детаљне извештаје. Уосталом, даћу вам један блан ко чекЕми нешто није могла да схвати. Шта хоће њен шеф од тог господина... — Знао сам да сте ви дивна девојка, рекао је он, и пружио јој руку. * Еми је добро рачунала. У овом послу Ватерман ће зараднти неколико стотина хиљада долара. У противном, не би трошио на тајанственог и лепос кандидата. Десет хил>ада долара и две хил>&де за трошкове! Дивна за рада! Главна благајна „Ватериановог ока" одмак ј« испла^) ■ла чек. Еми се љутила што н*је
више тражила за своју мисију. Нажалост, ово више није могло да се измени и Еми је одлучила ад своју улогу искористи и на другој страни. Сетила се мистера Фатбелија, влас ника њујоршког магацина „Нај новији извештаји", са којима је радила у почетку своје кари ере. Еми је сарађивала у том магацину и одмах претпоставила да ће Фатбе.тија интересовати овај тајанствени случај- Ох, Еми је била талентована и вешта девојка. Мистер Фатбели, који је цео дан псовао а да нико није знао зашто, седео је тог дана у сво јој канпеларији и размишљао како да дође до новца. А онда су му пријавили посету госпођице Еми. Дигао је главу и поздравио. — Шта има ново, Еми? Кад је Фатбели звао неког по имену, онда је то био знах огромног поштовања. — Велика афера, мистер Фатбели. Ваши читаоци ће се одушевити. — Похара у Белој Кући? — Није злочин по среди. — Па шта се десило? — Још до сада ништа, али... — Мене не интересује оно што ће се тек десита, прекиде је Фатбели. — Ја путујем данас у Мексико Сити... — Срећан пут. Или можда желите да вам платим путне трошкове? Путописи ии нису 'потребни, па ни ед^а кад 6и
због вас дошло до револуције. Еми је добро познавала Фат белија. Он је итрао улогу оавнодушног човека само зато да би јој смањио хон -Јрар. Знао је да му секретарица „Ватерма новог ока" неће сеигирати неш то што неће моћи да користи за свој Криминални магазин. Требало је да буде веома опрез на. Извдила је старе .<овине које је добнла од Ватермана и показала Фатбелију онај оглас са фотографијом. Адресу посредника Пулебума нијз хтела да покаже, јер иначе 5и се могло догодити да Фатбели сан пове де истрагу. — Дакле, мој ј 'е задатак да нађем једног интересантног чо века... — Зашто? — Нажалост, не знам. За сада ии је познато да тражи жену... — Ах! Било би згодније, гос пођице Еми да се обратите неком часопису који доноси љубавне историје! — Чекајте, мистер Фатбели. Дошла сам да вам ставим конкретан предлог. Ако вам се тај предлог не свиђа, онда ћу тек отићи вашим конкурентима. — Молим вас да ми не прети те. — То није претњз.. Еми је још једнам показала фотографију леиог кандидата, претпостављајући да ће се влас ник Криминалног магацина оду шевити. У следећем тренутку девојка
се изненадила. Фатбели је пребледео, а цигара му је пала на земљу. Руке су му дрхтале. — Забога, муцао је уплаше но- То је... то је... Дајте да видим фотографију... Еми је стрпала новине у таш ну. — Свиђа ли вам се тај човек? — Један тренутак, Еми. Гарантујем вам да нгћу дирнути новине. Дајте да још једном видим са лутом... — Била сам убеђена да ће вас случај заинтересовати. — Да! Ох, само да се можда не варам... Еми се узбудила. Каква се тајна крије иза ове фотографи је због које и оваЈ хладнокрв ни трговац губи нерве? — Дакле, хоћете ли да вам шаљем извештаје о томе случа ју? мистер Фатбели? — Шта? — Зар ниЈ 'е згодно за ваше читаоце да дознаду за детаље мојих доживљаја? Односно како ми је пошло за руком да се удам за тог човека? Фатбели се сад насмејао. — Бољу тему за мој ' магацин нисте могли наћи. Природно је да ћемо направити добар посао. А сад вас молим да што пре отпутујете. Првим возом. Не, не, то нема смисла... Где је тај човек? — То је моја тајна. — Је ли у Сједиљеним држа вама? — Кије-
— Да, то би 6ил1 немогућно. Је ли далеко? — Да. — Знате шта, Ечи? Путујте авионом, јер иначе ћете задоц нити. Послушајте савет доброг пријатеља. Осим тога, имам још једну идеју. Извините... Фотбели је истрчао напоље као да га гоне. Мало доцније, вратио се са неком хартијом у руци. — Још једно питање. Еми, рече. У ком правцу гутујете? — То не могу да вам кажем— Па реците ми бар у коју земљу? — Јужну Америку. — Дивно. Сутра Vјутру почи њу велике авионске утахмице. Овде је адреса једне даме која воли авантурисгичке- дожив љаје. Обични авионч су старн. Та дама станује у Пелхаму и вн ћете одмах стартозати. Понеси те машину и шаљите ми детал. не извештаје о свему. Пристајете ли? — Наставиће се ,,,,,,,,,, ш,,,,,.. ттттттт.,,,,,,"*
БУДУЋЕ МАЈКЕ, морају поправити неуредну столицу, употребом наравне Франц-Јозефове горке воде. Управници университетских клиника за жене фале једногласно наравну Франц-Јозефову воду, јер је угодна за пиће а њено се благо чистеће дејство показује брзо и без сваких неугодних спореДиих појава. Франц-Јозефова горка вода добива се V апотекама, дрогеријама л шпецфаг ским трговинама.