Pravda, 31. 05. 1933., str. 8

БРОЈ 10.260

ПРАВДА, 31 МАЈ 1933 ГОДИНК

СТРАНА

ФИНАНСИ1Е И ПРИВРЕДА

Опасност од напуштања златнзг важем у Француској — ФРАНЦУСКА НЕМА РАЗЛОГА ДА НАПУШТА ЗЛАТНО ВА ' С ЊЕ —

У последње вре.ме више пута се проносила вест у Њујорку да ће Француска напустити златно важење т. ј. да ће забраннти извоз жутога метала и да ће обуставнти конвертибилност франка у злато. Ме1)утим вест је оила потиуно неоснована како тврдл у једном чланку „Ла Ситиаскон". Не само да францу ска влада никада није и.мала намеру да предузме једну овакву меру, него је нанротнв објавнла, ољмах после напуштгња златног важен>а у Сјелињеннм Државама, сзоју чврсту намеру да одржава слободну конвертибилност франка и да издавање зла та од стране Француске бапке не подвргава никаквим условнма или формадностнма. Извесне личности уз буђене због чињенице да је Француска данас једина велика земља са златним ва^кењем и бојећи се да ће наш сток жутог метала сада постати предмет пожуде целог света, питале су се да ли Француска бапка неће бити приморана да нзда највећи део злата који данас држн. Ова кампања Је имала само слабог одјека у Франиуској, како код публике тако и у званичним круговкма. Одмах се увидело с једне стране, да су ова страховања била ноправдана и, с дру ге стране, да наттуипање златног важења претставља оабнљне незгоде и чак велику опасност. БранеКи се од уображене опасностм ркзиковало бн се да се наша земљл уауче у ннфлацију н новчани хаос Прва последица напуштања златаог важења била б»: депреснаиија фрдака. Неконвертибилан, наш би новац у будуће зависио од нашег знатног дефицнта, јер би се страни капиталн који су дошли у Француску због валутне сигурности, вратнли у своје земље. Ово би изазвало пад наше девизе што би довело до повншења цена. Чим би се цене повећале, поверење у стабилност франка бнло би брзо пољуљано. Тезаурнсане новчанице би се поЈавиле на тржишту и још више повећале цене. Повећање цена неминовно би довело до инфлацнЈе. Ово бн, стварио, створило потребу за но- | вим средствнма плаћања. Мз како | била јлка воља владе да избегава сва I ку накнадну емнснју новчаница, она свакако не би могла да се одупре притиску цена н, хтела не хтела, била би прнморана да повећа обим оп тицаја. Француска би пошла путем ннфлациЈе н не би знала када ће н како из ње изићи. Присталнце укидања златног важења су, истина, про тив кнфлациЈе. Ова мера не мора, по њнма, да изазове никаЈсву депресизцкју фргкка. За то наеоде као пример Немачку. Али немачки пример не важи га Француску. Немачкх Је АЈогла нзбећи пад рајхсмарке само по цену велкких жртава. Тако је она завела врло строго регулисање трговнне девкзама, затн.м Је одложи ла плаћања своЈих приватних иностраних дзгова н наЈзад Је Рајхсбан ка, у току последњнх година, преш.та на врло јаку дефлацнону политикј'. Иако је овнм мерама немачка влада успела да спречи пад марке, није могла да избегне врло знатно погор шање економског стања Рајха. Регу лнсање девизног промета Је у ствари паралксало немачку спољну трго внну, одлагање службе по спољним дугозима задало Је тежак удар немачком креднту, н, наЈзад, дефлацио на политика Рајхсбанке проузроковала је пад унуграшњих цена, што је поново успорило послове. У ФранцускоЈ би укндање златнога важења престављало много више незгода него корнсти. Тако би се некнх 25 милиардн тезаурисаних нов чаннцл поново поЈавило на тржишту, што би изазвало повећање цена и пад франка. Криза би била утолтао озбиљнија, што би француска публи ка, поученл послератннм догађајима, врло живо реагирала. Мећутим напуштање златног важења сасвим непотребго, јер Је Француска у стању да одржн његово функционкслње. Да бн се од Француске банке добило злато, треба н.матн франке. А странцима није лако до њих доћи, Јер имаоци франака коЈи су заменљиви за злато неће ове давати за девизе коЈе нису везане за злато. Алн предпоставимо да Французи пристану да даду бољи новац за го^ ри. Ипак Француска банка не би била приморана да обустави конвертибилност. Јер расположнва количина франака је ограничена. Она се састоЈи из два дела. Први, много већи део, претставља франке који су потребнн за свакодневне трансакције. ОваЈ део Је неспходан за задовољен*е потреба. Други део преставл»а тезаурисан новац коЈи је, као што смо виделн, процењен на 25 милнарди. Тај део, ко!и икје неопходан за оптииаЈ, може битн поднет Фрзнцуској банцч за рззмену у злато. Уколико злато буде излазнло из трегора ногчаничне банке, фракци ће биватн све ређи до тренутка кзда, пошто ксличина фргшака сведена на износ стриктно потребан радн оснгурања свакодневннх трансакција, не буде више бнло могуће да се тражи ЖУТИ Мет^Л 1,11 А*»ил.алилг чзалпл.

РАЗКЕ ВЕСТИ

ШТА СУ УГОВОРИЛИ МОНТЕГЈУ

I Под претпоставком да 25 милиар| дн сада тезаурисаних франака буду | трансформисани у злато — претпоставка, уосталом, апсурдна — подлога Француске банке би тада пала ј на 56 милиарди, а обим обавеза по ; вићењу на 80 мнлијарди. Процеиат I покрића би био 70*/о, док Је законскн минимум 35®/«, а садашњи проценат , нзноси 77*/«. Као што се видн франак ! бн и даље остао чврст. Ми имамо I здрав новац. ЧуваЈмо га, Јер треба | да имамо у виду да Је то Једннн велп I кн новац у злату коЈи се одржава у свету и да бн његово ишчезавањсзнатно погоршало ме!>ународну си1 туациЈу. ■■■■■ ЦЕНЕ СВИЊА НА МЕЂУНАРОДНИМ ТРЖИШТИМА

Ово поређење цена свиња Је веома значајно, јер су се оне на многим тржиштима поправиле. Веома је значајно то поправљање у Лондону. што Је у везн са енглескнм аграрним протекцнонизмом. Април 1933 Април 1932 Данциг 63.— 47.50 Познањ (Пол>ска) 46.— 47.50 Беч 80.— 82.50 Праг 82.50 81.Будимпешта 70.— 47.50 Милано 90.— 79.50 Париз 121.50 108^0 Ротердам 53.— 38 Чикаго 35.50 39.Копенхаген 74.50 52.50 Лондон 103.— 75.—

УКИДАЊЕ ЗЛАТНОГ ВАЖЕЊА У АМЕРИЦИ Претседник Рузвелт упутио Је Кон гресу преко посланика Сигела предлог за укидање златног важења. Новн закон укнда законску конвертибилност државних облигација и бан кнота а ?латна члаузула с,тдржанз у приватннм уговорима сматра се неважећом. Предлог претседника Рузвелта сматра се као нова мера коЈа ће му дати потттуну слободу у погле ду преговора на СветскоЈ прнвредноЈ конференцији. ввавв НОВИ ПОРЕЗИ У аЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА Парламентарни одбор за изналаже ње материјалних средстава усвоЈио Је повећање ннком-таксе од 4 на 6*/« и од 8 на 10*/« према случаЈу, као п примену овог пореза на дивиденде друштава, и поднзање пореза на есенцију од 1 на Приход од ових нових пореза процењен је на 221 мн.тнон долара и биће упогребљен зд амортизацију обвезница коЈе ће бити емитоване ради финансирања државних Јавних радова. Директор буџета дао Је свој пристанак на завођењс овнх мера. ■■■■■ -^ ИЗГЛЕДИ ЗА ЖЕТВУ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

НОРМАН И ДР. ШАХТ Гувернер Енглеске банке, г. М. Норман, састао се у суботу са г увернеро.м Немачке банке, г. др. X. Шахтом. Сазнаје се да Је овом прчлнком коментарисан амерички предлг- о ва лутном при.мирЈу, у коме б" индиректно учествовала и Немачка. О сјгм тога тврди се да се СЈедињене Др« жаве труде да се у сваком случају још пре Светске прЈсвредне конфереи ције оствари валутаоно примирЈе. Примирје би се састоЈало у томе што би Енглеска, Сједнњене Државе и Француска створиле заЈедничкн фонд за изЈедначење валута, а бно би утврћен и одрећен однос нзмећу њих т«ко, да би се избегле све нежељене варнације. ■■■■■ БЕРЛИНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О ТРАНСФЕРУ КАМАТА Обиман годншњи нзвештаЈ Б. М. О. долазн до врло значаЈних закљу чака ппи испитивању светске привредне снтуације. Он се изЈашњава против аутаркнчних генденција и ( опомнње на светску прнвредну солн 'дарност. Сасвим Је разумљиво, у овом погледу, став Б. М. О., јер Јачање светске трговине спада у њене задатке коЈн су ЈоЈ званично од рећени. Али закључак њеног годиш њег извештаЈа има актуелну важност са једног другог гледишта. Немачка као чланица Б. М. О. ту ско ро Је преко гувернера Рајхсбанке др. Шахта ставила свету на знање да Је вољна да проблем дугова регулише на базн директива датнх од Б. М. О.. Од највеће важности Је питање, коЈе Је сада Јасно постављено, са коЈе стоане Немачка мислн на третирање дуговинског про блема: аутархнчне, што значи обЈав љивање мораторијума нли светско прнвредне чнме се тежи, после успостављања светске трговине, олакша њу немачке платне способности. У своме коминнкеу др. Шахт питање дугова означује као питање трансфера, за чнЈе решење внди да Је Једнни иут одстрањења сметњн немач коЈ спољној трговнни. На таЈ начнн ће повериоци бнтн приморанн да се ! првенствено позабаве пнтањима светске трговнне, а пре свега пнтањнма како њнхове земље могу доI прннетн да се Немачка начннн спо јсобннјом за плаћање односа „способниЈом за трансфер". КоЈе ће суме бнти предмет Берлинскнх савето вања овде ћемо укратко изнети. Ба зелскн извештај стручањака од деј цембра 1931 изоачунао Је годишње јоптерећење немачког девизног бнланса од 1.600 до 1.850 милиона марака. Од овога долази 600 до 700 мнлиона на краткооочно а остатак на дугорочно задужење. За нспла( ту овога дуга био би потребан вншак извоза који би месечно прела [зио суму од 100 мнл. р. м. „Маказе и јнзмећу дуговања и потраживања нн су мале, али нпак ннсу тако велнке

Берзанска недеља — НА БЕОГРАДСКОЈ БЕРЗИ. —

У току прошле недеље, услед празника, одржано је свега три састанка и то 22, 23 и 26 маја т. г. НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ без већих промена. Већим делом девизе крајем недеље показуЈу тенденцн|у лаоавију, Једино Беч чвршћи. Прво закључиван по 890 загим попушта на 885. а последњег састанка у малом ! скоку, по 885—900. — Последња поI нуда 885 — а тражњз 875. — У Цнриху 73,26—; Лондом у паду до 195,24 у понуди, да последњег састанка се поправи на 195,46 у пону1 ди док Је тражња 193,86. — У Цириј ху 17,51—; Грчки бонови - чврсти. Прво закључивани по 42,75 ззтим по 43—43,25 и остала гражња 43,25 без понуде—; Женева, Брисел, Париз и Праг без промене—; Амстердам у почетку чврст а последњег састанка попушта на 2320,65—2309,19—; Берлин у паду, од 1358,16 — 1347,36 на 1352,05 — 1341,25 — у Цириху 121,15; Мнлано у почетку све по 301,19298,74 а крајем недеље попушта на 300,36—297,96 — у Цириху 26,90—; Њујорк у паду, од 5025,40 — 4997,15 на 4947,63 — 4918,37— у Цариху 446. I Промет обичан. НаЈјачи послови, ј као и увек, код Беча, затнм долази I Женева, Лондон и Париз. Прим код , свих девкза 28 1 /! 0 /* , НА ЕФЕКТНОМ ТРЖИШТУ крајем прошле недеље ситуација нешто ' лабавиЈа. Ратна иггета у почетку про шле недеље закључивана .по 198—197 затим одмах у малом скоку до 199а последњег састаика са тендеицнЈом лабавом. — Закључнвана по 191 — 193 — и остала последња понуда 194— а тражња 193.—. Промет осредњи. Термнни без интересовања. 7*/• Инвесгиционн зајам у почетку закључиван по 46,50, затим само у јпонуди тражњи 46—45—; 4•/• Агрзрне обвезнице у почетку без ннтересоваI њз а последњег састанка рађене по ! 27,50 н остала тражња 26 — без пој нуде; 6*/« БегДучке обвезнице готово I без промене, — раћене по 32,50 32,25 једнно неигто мало по 31,60 н остала тражња по 32 а понуда 32,50; 7•/• Блеров ЗаЈам само у пон>'Ди 33 — а тражња 32,25, али последњег састакка мало лопушта — у понуди

32,50—; 8•/• Блеров заЈам без интересовања—; 7*/» Зајам Држ. Хип. банке у почетку рађен по 44 — са тражњом по истом курсу али без понуде. Крајем недеље без интересовања —; АкциЈе Народне Банке чвршће. Прво у понуди 3.900 а тражња 3.700 — затим закључиваме по 3.700, али последњег састанка по 3.750 — и остала тражња по 3.750 док се роба могла добити само по 3.900—. Обављено Је и неколико крупниЈих закључака—; Привилеговане Аграрне баике закључиване у почетку по 222—218 —219—222 — а крајем недеље нешто попуштаЈу. — Закључиване по 220—, али је понуда остала по 218 —а тражња 216—. Акције Београдске задруге нудиле се по 4300— док Је тражн>а била по 4000—. НАЈВИШИ И НАЈНИЖИ ЗАКЉУЧ ЦИ КОД ЕФЕКАТА СА ЗАКЉУЧЕНИМ КОЛИЧИНАМА: Рента ратне штете — 199—193— (2.495.000 ном.); 7*/« Инвестициони заЈам — 46,50 (26-500 ном.); 4•/• Аграрне обвезнице — 27,50 (188.500 ном.); 7•/• ЗаЈам Држ. Хил. банке — 44— (1000 долара); 6*/« Бег.тучке обвезнице — 32,50 — 31,60 (409.500 ном.); АкцнЈе Народне банке — 3.750—3.700 — (200 ком.); Акпије Прив. Аграр. банке 222-218 — (912 ком.). Укупан промет код ефеката у динарима тззноси: 1.675.000.—. НА ПРОДУКТНОМ ТРЖИШТУ ситуација код пшенице лабавнЈа; цене крајем недел>е попуштату, тако, Србијанска, Дунав 75/76, 2—3*/» у почетку у понуди 195 — а крајем недел»е 190 — док је тражња 185—; СрбкЈа — нема, главна пруга, 75/75, 2—3•/• по 200—1Г^50 а крајем н?деље 195—187,50. Обављен Је један закључак, главна пруга. 72/73, 2—З®/* почетком прсшле недеље по 188.—. Код кукуруза тенденцнја постојанз. Закључиван, паритегт Вршац по 60.—; Сремска станица у понуди 66 — а тражња 62.—. Овас непромењен, парктет Београд, понуда 110 — а тражња 100, без посла —; пасуљ, СрбиЈански 3*/«, паритет Београд понуда 110 — тражња 100 — такође без посла. Због великих киша улропашћен Је Један део зимских усева, док су се летњи лепо развиЈали. Сем тога Је и стање кукуруза неповољно, те се очекуЈе да ће ове године бити принос наЈмањи за последњих 30 година.

да не бн могло доћи до споразума.

НОВО ОГРАНИЧЕЊЕ ДЕВИЗНОГ ПРОМЕТА У НЕМАЧКОЈ

Нова урелба о девизном про.мету садржи и одредбе које макскмални нзнос коЈи ће туристи моћи да однесу враћајућн се у инострансгво утврђуЈе на 200 марака. Ако Је реч о повратку у земље с којима Немачка има закључене спецнјалне споразуме, као што их на пр. има с француском, Италијом н Белгнјом, овој суми додаће се Још 500 марака у облнку кредитних пнсама нлн чекова. ПИТАЊЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ Г. Рузвелт Је изЈавно претставници ма штампе да се досаа нимало није 01 ншло напред у преговорима који се воде за стабилизацију валута, али да Је ово питање и даље предмет раз говора између Сјеаињених Држава н нзвесних другич држава. С друге стране, г. Спрег, пошто Је положно заклетву на свој нови положаЈ в.тадивног финансијског сазетннка, изја вно Је да Је стабнлизација валуте процес коЈн треба да се развиЈа упоредо с привредном стабилизацнЈом, да Је немогуће нзвршити стабилизациЈу за кратхо време, и да се валуте могу стабнлизовати тек пошто се привредни услови стабилизуЈу. Према обавештењима коЈа Је дописник „Ажанс Економика" добио нз поузда них извора, фонд за регулисање девиза, о коме Је већ јављено, биће остварен и отпочеће своЈе функциЈе већ кроз десетак дана. У званнчннм разговорима, Американци убацују ндеЈу сарадње овога фокда са сличним британским фондом. Слуштање есконтне стопе Фед. рез. банке на 2'/«•/• сматра се као корак даље у ннфлаш^оннстичкој политицн. То Је Једино средство за поднзање курсева папира и цена сировина. ■■■■■ ИЗВОЗ ЗЛАТА ИЗ ТУРСКЕ Турска Државна банка послала Је овнх дана 1.157 кгр. злата у Марсељ; од тога Је 120 кгр. намењено Лондону, а остатак Паризу. Дело турског злата у иносгранству повећаће се, на таЈ начин, на 4,500.000 папирних фунти стер.тинга, пре.ма укупном износу резервн од 20 мнлнона папирних фунти стерлинга. ■■■■■ ЏОСАЈА СТЕМП ПРЕДЛАЖЕ РЕФЛАЦИЈУ Енглески финасиЈски стручњак Сер Џосаја Стемп изјавио Је у ЊуЈорку на путу за Чикаго, да Је политика рефлације" неопходна не само за °.једињене Државе него н за цео вет. Ако Светска прнвредна конфеениија не доведе до познтквних ре•ултата, ситуациЈа ће, како мислн Стемп, постати страшна. ■ ■■■■ НОВЧАНИ ОПТИЦАЈ

ЈЕДАН ПРЕДЛОГ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ КРИЗЕ

За конференцнју светскога савеза лига Друиггва народа коЈа ће се одржатн почетком Јуна у Монтереу предала Је АустриЈска Лига један предлог трговинског саветникл дкректора Августа Вернера коЈи Је већ стзв љен на дневнн ред. Идеја Је овз: Дру штво Народа би требало да осиује Једну светску банку, коЈоЈ би се дала привилегиЈа дз заведе међунз"од ну папирну валуту. Све државе члзнице Друштва нзрода имале би право да код ове банке добиЈ>- за хм. ОваЈ би се зајам поделко поЈедкним земл>ама према одрећеном кључу ко Ји би израдила светска привреднз ко миснја. Исто би тако ова институциЈа утврдилл номиналну вредност новсга новца. Владе учестпше обавеззле би се да овај новац начине законским средством плаћања. Овај би се заЈам дао поЈединнм државг?мз сзмо под условом ако спусте царине и у» кнну увозна ограннчењз. Заткм ће се употребнти искључиво на привтед не циљеве. Ради контроле у св^коЈ бн земљи била постављена Једна паритетсна комисиЈа. После 50 годкна светска валута би нспунила своју ми сиЈу. После тога времена све би нов чаннце престале да важе и бкле бк повучене нз саобраћаја. Са ствгра* њем нове валуте не би више недостајала платна средства за подизање куповне моћн.

У ПОЉСКОЈ

I На ЕдисеЈсвдм пољима у Раризу прн рећена Је изложба наЈновиЈнх типова дутрмобила. Кроз пр&сториЈе нзлож бе прошао Је готово цео Парнз.

У априлу о. г. новчанн оптнцај у ЧољскоЈ повећао се за близу 6 мнчиона злотнх, достигааши 1.346 мнлиона. Оптнцај новчаннца се смањно за 3,3 мнлиона злотих, док се оптнцај сребрног н ситног новиа повећао, и то први за 4 милиона а дру ги за 5,2 мнлнона злотих.

СТАЊЕ ГРЧКЕ БАНКЕ У стању Грчке банке на дан 15 мзЈа примећуЈу се ове промене прем* стању од 7 маЈа: резерва у злзту в златним девизама износн 2.241 милион драх.ми према 2.212.3; укупги износ обавеза по внћењу повећао сс од 7.880.9 м!инона на 7,972.4 мнлиона драхми. ■■■■■ НОВИ ПАД ДОЛАРА У ВЕЗИ СА НАПУШТАЊЕМ ЗЛАТНОГ СТАНДАРДА Напуштање златног стандарда ј< сада званнчно признато у СенатЈ Сједињених Држава. Услед напуштања неће се исплаћивати у злату онј благајнички бонови који гласе њ злато, а постоји вероватност да ћ* тнме бити обухваћене пркватне хар тнЈе од вредности као и спољнн дугови. Рачуна се да Је тим напуштањем златне клаузуле погоћено облкгација у вредностн од преко 100 мјк лнардн долара. На вест о напуштзн>у златне клаузуле почео Је долар на међународним девнзним тржиштн ма да пада. Тако Је у Лондону скочила воедност фунте лрема долар> од 3,93 на 3,97.