Pravda, 29. 04. 1934., str. 6
Страна 6
Г1 Р А В Д А
29-1У-34
ПРЕД ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ 3АДРУГАРА ЧИНОВНИЧКЕ КОЛОНИЈЕ НА ВОЖДОВЦУ Зашто су задругари чинов ничке колоније на Вождов цу дошли до просјачког штапс КАКО ЋЕ СЕ ОМОГУЋИТИ ОПСТАНАК ЗАДРУГАРА КОЈИ ГЛАДУЈУ ЈЕР ИМ СЕ ЗА КУЋЕ КОЈЕ НЕ ПО СТОЈЕ ОДБИЈАЈУ ХИЉАДЕ СВА КОГ МЕСЕЦА
Чиновничка колониЈа
У Чино&иичкој коловтоји иа Вож дос&цу довео ме је р&дакцнски посао. То је она колонија о којој )е „Правда" у неколико махова писала. Пре пет година. пореш оамог бетонирзног пута аа Агва.ту. ова колонија се 8амишл>ала као ,/артен-сити". Данас с обзиром на њеш изглед. у ирон^и је иазива)у „Нова Јатаган Мала". И заиста, тако данас изгледа колонија ■а Вождовцу. Потсећа на најзабачеиије село, на село удал>ено од комуникацијв и културе. А тамо, по тим рапгтрканим кућама, где се човек те шцо може снаћи, жнве високи чииовници, профе-оори, генерали. внши и нижн офицнри, учитељи, судије, адвокати.- И ко зна докле ће ова кодонија изгледати овако. Две прошле конфереициЈе, опет гто волом саме Колоније. које су одржаил задругари, биле су бурне. 29 априла пре позне одржаће ге гмди^шн>а скупштина задругара ове Зчдруге за подизање чиновничких станова нз Вож товцу, који су врло добро по!н?ти јааности — из судова. Судили су се и судиће се. А по колонији ће урлати пси. че-пркати живчна. диааНе св облвцн прашнн-., гаиаће деиа у јесен по блату до колена н зави|аће мећава у зиму у недозршеним 8ндинама. ЧИНОВНИЧКА КОЛОНИЈА ЈЕ ЈЕДНА КРУПНА АФЕРА У последње време опет се постаВља на дне®ни ред питање Чиновничке колоније. Неупућена )ав«ост могла би помислити да је по среди сукоб личиих амбиција или намера ла се ствари преувеличавају. Уггућени у прилике и у тачно стан>е ове колоније морају да се сложе Да је Чиновничка колоииЈа на ВошДовцу Једна крупна афера, која заслужује пажњу меродавних. Изгледа да је наЈзад дошао тренутак да сзи одговорни у овој афери буду позвани да положе рачуне. Задруга државнчх и самоуправнит службеника образова«а је у циљу да се путем подизања кућа реши стан-' бено питање државннх чиновннка.' Држава је оваЈ проблем правилно схватила. Дала је и велике повла* стипе. И Државна хипотекарна банка изишла је у сусрет. Одобрила је потреб^не кредите. Све је било у почетку припр?мљено тако да се са правом могло очекивати да ће ова задр^жна акција уролити плодом. Мећутим. све ове повластице, и све поверење задругара искоришћено је на Један веома незгодан начин. Основии принцип уговора, који су залругари склопили за зидање кућа јесте: Да њихове обавезе паступаЈу тек кад им куће буду готове н примљене од стране колаудираЈуће комисиЈе. Овакав је принцип усво јила и Државна хипотекарна банка. Управни, одбор Хипотекарне банке донео је оллуку да се зајам може дати кала кућа буде била потпуно готова. Уместо да се држало овог прииципа, који је јасно спроведен и израже« у уговорима водећи фучкпионери Задруге и предузеће Хуго Кун и компанија узимали су новац ол Државне хипотекарне банке прс него што је кућа и била готова. А затим се одмах престајало са започетим радовима. Ето, зато колонија има очајан изглед: зилине. рупчаге, куће без крова без прозора. Као кава напуштена насеобина. Зато данас замишљени , ; Гартен сити" називају Јатаган Малом и зато они становчици, који су морали да се поиова задуже, да би довршили започету кућу, гриају у дуговима а има случајева да неколико удова — пемсионера ратника гладује. Стварно су прилике њихо•е веома тешке Јер се дуг лако не •птлаћује на данашњој општој при■редиој кризи. ЗА 171 КУЋУ 16,000.000 ДИНАРА Пр^дузеће Хуго Кун и компанија, вдносно »нжењер г. Драгутим Шиђански, имало је да прими ва го9
кућа 20,000.000 динара хипотекарног зајма. Оно је за 171 започету, а ни једну довршену кућу, подигло 1<5,000.оо0 динара. Затим је Једностав но прекинут посао. Отишло се у ва« стечајно пораанање. у коме је према својим повериоцима. међу којима се налазе и акорданти, који су вршили изградњу, постигло пораанање са 50%. Другим речима улог предузећа у изградњу Колоније смањен је за толихо процената. Како предузеће тврди да је у изградњу колоније уложило 21,000.000 динара. а доказано Је да су већи део радова обавили акордамти( са којима се постигло пораанање са 50 на сто) излази да ]е предузеће уложило де факто, не 21,0оо.0оо динара већ половину. то Јест око 11,000.000 динара. А предузеће ј« поднгло 1<Ј,ООо.оОо дмнара зајма! Ово |е тачно. Документима су ми задругари на конференцијама ово доказали. Ти људи ,који жнве од сво јих сжроиних чиновннчких . плата, прииорани су бллн, хтсли-нехтелн, да своје куће сами довршавају. А ако их не доврше, мораЈу за зидине и јаме да плаћају велике хипотекарне ануитете. 171 задругар окрећу с« 7 Једном чаробном колу. Због озога су н по> вике на Чиновничку колонију, јер 171 аадругар пати. доведеа у тешку матераијалну незгоду. 120 ЗАДРУГАРА ОКО СВОГ АДВОКАТА После свршене конфереиције провео сам извесно време у разговору са Једним задругаром вишим савег« ником иннистарства. Он ми Је причао: — Срећа Је наша што Је Једал од станоаника и страда.тника задругао и алвокат г. Богољуб Јовановић. Окупљени око њега, нас 120 задругара повели омо енергичну борбу. Хоћемо да наша Колонија буде „Гартен сити". како је замишљена, а не Јатаган Мала. Поред тога још н да одговорна лица иокузе заслужену казну... — Шта би Још могло да се учини на корист оштећених задругара, господиме докторе? — упитао сам вишег саветника. — Требало би и Опптгна београд ска као комунално-социална установа по угледу на остале општине у нашој држави, (Загреб и Л>Убљана( и општине на страни да смањи своја потраживања на плацеае. На овај би се начин, олакшало саиирзње овога, заиста врло важног залружног станбеног питања... — одговорио је виши оаветник. доктор камералних наука. * Када сам оставио колонију изнад кровова нешто довршеннх кућа и зидина недовршених. лебдели су облаци прашине. Као над сламним кро вовима сељачких кућа за време сушних година. Д. Маркоаић М11111111111 ||||1Ш|||| 8 „корз о" : ; —ц—'8 приказу^е данас одличав дупли И ~ програм уз снижене цене: ■
1)
I 2)
ВЕРОНИКА! Францисна Гал, Лацл Харбигар 1 » екстаза! Режв!а: Иахати ј 3) МИКИ МОУЗ 5951| , ■ Почетак у 3. 6 и 9.20 ■ 5 Сутра у 13.13 МАТИНЕ ■ саненнннннннни
ПОСЛЕ СТРАШНЕ ТРАГЕДИЈЕ У ЉУБЉАНИ
САРАДНИК ЧИТАЛАЦ
Ј
(Рубрика на којој сарађуЈе читалачка публика)
ТАЈНЕ УШЕЋЕРЕНОГ ВОЋА У авакод кааани окоро посто., и јсдан продавац ушећереног воћа. Он има обавезно на себи белу блузу и белу кецељу. Воће Је привлачно уређено и посетилац каване не помисли ништа рђаво. Налротив, сматра да се питање продаје ушећереног воћа решило на начин, коЈи не врећа хигијену. Нико, међутим, и не помисли да један такав продавац не припада само једноЈ кавани, него обилази све оближње. Пошто су каване у Београду већином начичкане једна поред друге, продавац нема довољно време. на, а можда мисли и да му се не исплати, да покрива своју робу, већ је носи оиако отворену. И, нарав но, та роба скупља. на опште задовољство, сву успутну прашину. Ш. К.
Отац који је заклао своју децу био ј* пре злочииа у Душевиој болници
ПО КОЈОЈ СЕ ТАБЛИ НА АУТОБУСИМА ТРЕБА ВЛАДАТИ Недавно Је ваш лист писао о таблама на аутобуснма. Имао Је потпуно право. Тада аутобуси нису имали позади таблу. Сада, изгледа, имају и позади таблу, али на ову таблу путник се не сме ослоннти. А ево зашто: Стојим ономад на платфории аутобуса за котеж „Неимар". Један се господин задихао, трчећи и задовољан улази у кола: — За Дедиње? — Не, за „Неимар", одговара кондуктер. — Па на табли позади пише Дедиње? — Да, али предња табла важи, Аутобуси често мењају саоје ликије, али би, Још Једном требало напоменути, било би добро у инте ресу публике да мењају и сво.је табле, којима означавају линије кретан>а. Б. Ж.
СВЕШТЕНИК НА МОТОЦИКЛУ Не лзгледа ништа чудновато кад видимо на неком уском сеоском друму свештеиика како Је задигао стоју иантију и јаше коња. То је разуиљиво, јер су парохиЈ« сеоских свештеника раштркане, а често Један свештник мора да опслужује и по неколико села. Ономад. мећутии, вндео сам Једног свсште ника на правом гтравцатом мотоциклу и то усред Београда. Истина, то није био православни свештеник, али ипак свештеник. А занимљиво Је видети свештеника на мотоциклу. Темлора иутаитур-, Ј. Н.
Љубл»ана, 28 април Проузроковач потреоне трагедије у Тишки, поштански чиновшж Мирко Леске, био је јуче после обављеног саслушања спроведен у судски прттвор. Опште је иишљење да је несрећни чиновник потпуно живчаио упроопашћен човек и да је свој поступак у^ринио умио пореиећен.
«о растројство човека који Је у тре« нутку помрачеиог разума отерао у језиву смрт своју децу. Јуче до подне Је из.ишла на место ове страшне трагедије у ГоришкоЈ улиц« 11 судска ко-мисија са истражиии судијом г. др. Креоником. Соба са лешевима деце била Је запечаће« на. Коиисија је нареднла да се тро«
С лева на десио: седмогоДишња Да^иика, трогоДшдња Млјжо в дето* гоДилЈша Леа
ЈОШ НЕШТО О ТРАМВАЈИМА Прекјуче се возим трамвајем броЈ 1. У прва кола ушао Је једа/н млађи човек и почео одмах да пали сијалице, затмм да их гаси, Једном речју да их „проба". Пошто му кондуктер ниЈе нкшта рекао, значило је да јее он «з Електричне централе. ТрамваЈ Је за то време ишао. Кад Је тај господин завршио пробу оијалица, отворио Је она трамваЈска врата с леве стране и одЈедном почео да се пен>е на кров. ТраиваЈ Је у том тренутку ишао скоро цаЈвећом брзином. Најзад и да ннје ишао брзо. ипак Је његова брзина била толико велика, да би човек, ако би се оклиа нуо, могао погинути. Посао који имао електричар дв обави на крову трамваЈа траЈао Је свега неколико тренутака. Према томе, он га Је могао обавити н на станици. Оваква екопедитиаиоот општинских службеника збиља ниЈе потребна, Јер то, мислим, да авбрањуЈе н саобраћаЈна уредба^ ^
НЕСПОРАЗУМ ОКО НАЗИВА ЈЕДНЕ ШКОЛЕ Пише нам Један читалац вз Прнш тине: „До великих коипликација дошло Је у селу ВеликоЈ Слатини по питању назива школе. Пре извесног Времена учител г. Новак Радуновић предложно Је школском одбору да се школа назове именом ВоЈводе Радуна. Одбор Је овај предлог прихватио. али Је виша ин станцнЈа вратила предмет управи« тељу и Одбору, вахтеваЈући да даду кратку биографиЈу војводе Радуна. ВоЈвода Радун Је видна историска личност, коЈу Је Његош опевао у Ј"орском виЈенцу", и то на аавршетку: „Сам се Радун у кулу нагнао п с њим жена његова Љубииа. жена млада, ама соко сиви , пуни пушку своме господару". Кала Је готово све приведено краЈу да школа добиЈе проЈектовани назив, сељаии су почели да се буне. говорећи да о томе нису били обавештени раније. Сазвана Је чак и конференциЈа, на коЈоЈ Је г. Радуновић говорно пред сељацима из Велике Слатине и околних села. Ради се на склапању споразуI.' А Р.* 4
Сииоћ, после страшнот алочииа Ле скеу је потпуио отказало паићење тако да се уопште није сећао шта је учинио. Децеубица Је рођен !®99 године у Рибници. У поштанској служби налази се 14 година. Последње вреие био је са службои на пошти у Трбовљу, где је радила и његова жена Јожица. Као улравиин поште био је преоптеоећен послом. Са још два чииовиикз је уредио обаољао своју дуж(Ност. Напораи посао је страшно утицао на његове живце. ПРВИ НЕРВНИ НАПАДИ Осмог јануара ове године Лескесе шетао обучен у жеиске хаљиие и са шеширом на глави по улицама Трбовља. Истог даиа спровели су га у болницу и сместили на нервиом одељењу. Затим су га пренелн. у одељење за умобо.тне на Пољанскем насипу. Та-мо Је провео неколико даиа. Боравак нервио оболелог чиновника међу људима са помраченим умовнма још страшиије је утииао на њега. Управа поште је њега и његову жену преместила из Трбовља у Љубљаиу. Када су Лескеа на молбу роћака отпустили ив одељења душевно оболелих, управа поште му је дала отсуство до 28 алрила. Али за ово вре ме душевио стање несрећиог човека није се поправило. Према њему је предузета извесна формална дисциплииска и-страга због поступака коЈе је учииио у душевиом растројству. Узрок овоЈ трагед !и1 |и је само нерв-
Је ааклане деце тгренесе у капелу на гробље Светог Криштофа. Свет Јв долазио и полагао на одрове несрећнизс иалишаиа цвеће. Поподне Је извршена обдукција, па су жртве овв потресне породичне трагедије сахра« њене. • Из Трбовљ* јављаЈу да Је Лескв био управник поште 2. Осмог Ја«у» ара када се појавио на улици у женском оделу извршен је претрес у ње« говој канцеларији. Тамо је пронађено пуио жеиских средстава за улепшавање: пудер, руж, крејон и друто. Када се појавио овако обучен у згради поште, момак га у прво време није позиао. А када га познао, поиислио је да је то намерно њетов упразник учинно, тим пре што су у то-м времену маскен-балови. Али је убрзо приметио жалосно стање свог управника. Олмах је момак телефоном јавио г-ђи Леске, која је била запослена на пошти 1. Умно поремећени управиик поште иирио је пристао да пође лекару олакле је спроведен «а нер&но одељењеЦело Трбовље је онда подједиако делило жалост са осталим члановима породице Лескеа збот његовог душевног стања. Леске је важио као повучен човек. Ретко је одлазио у друштво. Нарочито је иного волео овоју децу, и зато е вест < ј страшној гмрти троје дечице* страшно деловала на оне који су познавали Мирка Лескеа.
Суђење бугарскнм комунистима БУГАРСКИ КОМУНИСТИ УЛАЗЕ И У СВЕ БУРЖОАСКЕ СТРАНКЕ
Софија, 28 апрнл (Телефонски извештај) Суђење комунистнма у Севлнјеву наставља се. Данас је аавршено саслушаваше оптуженнх н суд је почео са саслушавањем сведока. Због великих комунистичкнх демонстрацнја пред судом у Старој Загори суд је донео одлуку да се нз судске дворане уклони 26 оптужених тако да је од н>их 38 на оптуженнч кој клупи остало само дванаест. У својој оптужбн државнн тужилац износи систеМатски рад комуниста у циљу ширења комунистичке -пропаганде у касарнама. Ту је државни тужилац нарочито подвукао да између комуниста н радничке стран ке постоји тајна веза. Цил> комунистичке пропаганде је да дезорганизује војску и да ј *е припреми за граКански рат. Интересантно Ј'е напоменути да државни тужнлац није тражио стро ге казне аа оптужене комунисте и да је предложио само робију од јед не до десет година. Ово се објашн.ава тнме, што се сматра да комунистичка опасност у Бугарској ннје велика. Један од бранилаца оптужених г. Фцов подвукао је у својој одбрани да бугарски комунисти не прела зе само у радничку странку, него и у групе буржоаске политичке странкеПРИПРЕМЕ ЗА ПРВОМАЈСКЕ ВЕЛИКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ Софнја, 28 апрнл (Телефонски извештај) Комунисти у Бугарској чиннли су последњих дана велике припоеме за првомајске демонстрациЈ *е. На рочито се то примећивало у Софији, где су се по улииама окупљале групе комуннста са својим говорницима. Њих је међутим полишЈЈа стално и на време растеривала. Тако је стражар са линијс у улици Раковског аатекао једну такву пропагандистичку групу комуниста. Ову групу стражар је морао растера ти пуцњавом из револвера, јер се одмах није хтела покорити н:еговом захтеву да се сместа разиНе. Пошто се аа први ма)' очекуЈ*у велпке демонстрације комуннста у це-
лој ' Бугарској, а нарочито у Софији, то је полиција издала строга наре^ења, према којима ће учесници на комуннстичким демонстрацијама одговарати кривично по закону о заштнти државе. Студентн национа листи и остала нацнонална и родољубива омладина спрема као протнвакцију велике националистичке манифестације, па је веК у том сми слу затражила одобрење власти. Ове националистичке мапифестације неКе бити бучне и стога неКе ни моКи изазвати било какве сукобе. УЈЕДИЊЕЊЕ ФРАКЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ ЛИБРРАЛА Софија, 28 април (Телефоџски извештај) Сутра у недељу и 10 часова пре подне национални либерали сазвали су- збор на коме Ке се манифестовати уједињење двеју, до сада протибничких фракција те странке. На овом значајном збору говориКе г. г. Смилов и Врбенов. Централни управни одбор организовао је слич не али хитне зборове у целој Бугарској, чиме Ке процес уједињења у странци Националних либерала бити коначно завртпен. Као што ј *е веК јављено изабоан је и заједнички централни одбор, који ће функционнсатн све до конгреса уједињене странке. АМНЕСТИ1А ПОЛИТИЧКИХ КРИВАЦА У БУГАРСКОЈ Софнја, 28 април (Телефонски извештај) СиноК ј *е министарски савет овла стио министра правде г. Качакова да изради законски предлог за амнестију оних политичких крнваца који су противзаконито лншени сло боде приликом растурања полити* ких зборова. Ова амнестија доноси се пона)'ви ше због познатог случаја у прошлој годинн у селу Рилн, срез дупнички, где су сељаци растурили због демократическог зговора и ив села најурнли говорнике демократическог зговора Јосифа Робева и резервног генерала Лазарева Вој"ни суд осудио је тада десет сељака и то њих осам на по две године ро» бије, а двојнцу на по 12 година.