Pravda, 08. 04. 1935., str. 2

Страна 2

П Р А В Д А

8 1У-35

ПРЕД СТРЕЗУ

рекао је маршал г. Петен

Парнз, ч април Ј но н на што се н сама Енглеска све (Телефонскч Извеш- чано обавезала. тај нашег допнсника)| Ако би се Енглеска и даље колеМаршал г. Пстен одржао Је у па- бала, наставља „Птн Парнзјен". онда рнској војној академијн пред мла-! Француској неће ништа друго преодим слушаоцнма великн говор, у ко стати него да почне сама или пак за ме је истакао потребу да Франц>ска једно са Италијом да остварује свој нма добру, пОуздану н модерну на-, оружану воЈску, ако жели Да одржи| своје достоЈанство и мир . Маршал г. Петен је у своме гозору рекао н ово: — Војна вештина Је данас наЈпрак тнчнија н наЈшизља, жнвоту најб-тнжа вештина. Вештина коЈа Је потреб на свима народима да штнте себе. Стога и мј Французи морамо насто-' јавати да имамо, вешту и модерно оргаинзовану војску. У будућем рату победнће она воЈска, коЈа буде умела највештије руковати модерним оруђе.м и модерно буДе нскористнла тековпне ратне технике. Али баш н међу тим вештим војскама, највештија ће моћн Да спасе мир Европн. Француски воЈницн остају у касарнама до 14 Јула На својо) синоћној седницн влада >■. Фландена донела је одлуку да војници којима сада истиче рок службе у. сталном кадру, остану у касарнама сзе до 14 јула ове годнне. Овн војннцн ће бнти махом упућени на источну граннцу Француске, а сем тога ће вршнтн и друге војничке послове у целој земљи.

Маршал г. Петен програм мира у Европи, па макар и не могла више рачунати на помоћ Енглеске.

„Журнал де Деба" бави се конфгренцијом у Италији и каже:

промисе коЈи иду на уштрб мира. На таЈ начин, француска спољна полнтика ћс као и до сада, остати непромењена, а влада г. Фландена конзеквентна своЈим начелима и одлукама. Г. ЛАВАЛ У СРЕДУ ПУТУЈЕ У ИТАЛИЈУ Из владиних кругова се сазнаједа ће францускн министар иностраних нослова г. Пјер Лавал са члановима француске делегације у среду изјутра отпутовати из Париза за Изола 1>елу. У делегацији ће се налазити већи број стручњака за спољну иолитнку. „Кориере дела Сера м пише да је концепцнја г. Мусолиниа да Италија нстраје уз Француску најбоља и најисправнија са гледишта европског мкра и безбедности. Италија ће се искрено залагати за француску полнтику у питању европског мнра, на што је, уосталом, обавезује и Римски споразум, који је склопљен између г. г. Лавала н Мусолнниа. „Трнбуна" пише: Неки енглески листови почели су последњих дана наглашавати потребу да се напусте Римски и Лондонски споразум, као основа за европски споразум и мир. Није истина да те споразуме треба напуститн. Италија ће и даље водити политику у духу тих двају споразума. Енглеска влада има ту слабост, да се пред првим већнм тешкоћамз повлачи и колеба. Та политика не води

су и не користи миру Европе.

Долазак младог Кнежевића Александра из Лондона

Њ. Кр. Внс. Кнсз-Намегник и Кнегиња Олга са Кнежевићима Александроч н Ннколом Јуче на железннчкоЈ сттнишј приликом доласка Кнежевнћа Александра кз Лондона

ЈУГОСЛАВИЈЕ

... , ФРАНЦУСКА НЕЋЕ КОМПРОМИСЕ Енглеска придаЈе нарочнту важност конференциЈи у Стрези Лондон, 7 април Нетачне и тснденциозне сести _ ... после повратка из Келна. енглескн цеких енглеских и других страних | Француска, Енглеска и Италија моа спдгпларнпгт франпугкр тошнм прлшшу ^ рајкриа ЧУЂар државног печата г. Идн тежс лнстова. по иоЈима Је Француска, по |раЈу н даље заједно корачатн кроз БЛАГОДАРНОСТ ФРАНЦУСКЕ ДВОЈИЦИ ВЕЛИКИХ КРАЉЕВА се разболео и јуче је преко целога сле г . Идковог повратка из Источнс политички живот Еврспе и тзј нридана морао да чува постељу. По са- Европе, спремна иа компрсмкс у нн-|родни савез великих сила се ничнм вету лекара мораће још два-три да- тању Источног пакта. Фраицуска жс не сме кварнти. ва лежати. | ли и данас да се таЈ пакт остварн и , Енглсска не сме клонутн само збот Поподне )е г. Идна посетио у бо- то у непромењеном облику како Јс то!а што и Немачка не учествује у аесннчкој соби сер Џон Сајмон и с раниЈе замншљен. Маневрн Немачкс [ овом арзнжману. Ако Немачка неће њнм дуго разговарао. Г. Идн је сер | да до тога пакта не дође неће успе- ( да сарађује сз трима велнким силаСачмону реферисао о својим прего- |Т и, Јер би то значнло да немачка влг ма. онда је то јасан доказ да онз иворима у Москви, Варшави и Пра-1 да диктуЈе данас европску политнку. скрсно * не жели ни мир ни бгзбгдгу. Одлучено је да г. Идн на седнн- А оиај коЈн врећа међународне у1о- ност у Европи. У том случају су цн ци од понедељника, ако буде дотле воре и ногсма гази обавезе коЈе Је'љеви Немачке и сувише провидни.

оздравио, подмесе влади опширЈн |сам потпнсао, не може битн полити реферат о својим разговорима по,чки диктатор у Европи, Јер нема запрестоницама Источне Европе. По то моралног угледа. нодне ће у понедељнич енглеска 9ла Француска г.лада Је већ давно С1ВО да донети дефннитивну одлуку о то- рила свој став о Источнои пакту, Дие да ли ће са г. г. Идном и Сајмз- ко не буде ни Једна држаиа хтела да ном путовати у Италију н г. Мак-[се прикључи том пгкту, Француска, Доналд. | СовЈетска РусиЈа н Чехословачка ћс На тој седници ће Џов СаЈмзн Источнн пакт ипак остварнти. Фрал-. објавити листу сви!у чланова енгле- иуска не жели да склапа никаквс ком искрено нн сараћивати. ке делегације којн путују на Изолз Белу. У енглеским политичким круговима се преговорима триЈу великнх сида придаје велнка важност н од закључака те конференциЈе очекуЈу по Европу отсудни резултати.

Све три велике силе осудиле су најодлучније корак немачке владе којим је не само повредила Верса)скн уговор, већ н завела општу во|(ну обавезу'-у Рај*$\ чнме је>ратна/опасносг у Цвропи само повећана. То је бнла вслика незаконитост, а са др жавницима којн врше незаконитости у мећународном смислу, не може се

Г. ГранДи код г. Сајмона Италијанскн амбасадор у Лондону г. Гранди посетио је сер Џон Сајмона и с њим провео читав час у раз-

Кандидације у земљи

КАНДИДАТИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СТРАНКЕ У ЗАГРЕБУ Загреб, 7 април На листи Југословенске народне странке у Загрсбу кандидују се г. г. ПЈтиглић, пенсионер, Адамовић, радник. Југ, столар и Молнар. Њиховч

говору. Онн су^углавномГрвзгова- п замевици г - г - Кобал "' прокурипа рзлн о претстојећој конференцији 1 Прве Х Р ВЗТС|<Е штелиониие, Гере, при V И трлијм л^пфсренциЈи ватН и чиновник и Вркњан, гостионил 'чар. Четврти заменик кандидата још ннје изабран.

у Италији. Том приликом говорило се програму рада на конференциЈи на Изола Белн. Прво бн г. г. СаЈмон н Идн нзнели своЈе утиске и ток пре говора у Берлнну, Москвн, Варшави и Прагу. Затим би се нзмеђу делегата трнју велнких снла развила политичка дискуснЈа о саДањоЈ ситуациЈи у Европи, па би на краЈу поједине државе ставиле своЈе конкрет

не преДлоге у питању решења европ 1 _• конАеП ении1а V Мпној Гоон ских крупних проблемз. Тиме би. у '™ ,чких конференција у црноЈ I ори. стаари, „ бно иецр„ Љ е„ рал конфе" !, е .^, К Г?„ г . Р . е . Н . и "^1. П „° Л

За Срез загребачки кандидује се на листи Југословенске народне странке г. Хотко, гостионичар из Загреба. Н. Ш. КОНФЕРЕНЦИЈЕ Г. ЉОТИЋА У ЦРНОЈ ГОРИ Вођ покрета „Збор" г. Димитрије Љотић са г. Ратком Парежанином оI држао је ових дана неколико поли

ренциЈе. ЗАШТО ЈЕ ЕНГЛЕСКА ПРЕД ПРЕГОВОРЕ У ИТАЛИЈИ НЕОДЛУЧНА Париз, 7 април (Телефонски извештаЈ нашег дописника) Сви париски листови с највећим ннтересовањем пишу о претстојећим преговорима великих сила у Италнјн и кажу да је та конференци|а од велике важности. Главно је питање. кажу париски листови. какво ће 1ле диште у Стрези заузети Енглеска. Она је у последње време почела да заузима колебљив и неодлучан сгав и није више расположена за решавање европских проблема у духу Лондоиског споразума од 3 фебруара, који је и она сама потписала. „Пти Паризјен" пише: Ми знамо зашто Је енглеска влада одЈедном постала неодлучна и променила своЈе раниЈе држање у погледу важних европских проблема. Изгледа да су разлози овог ко-

горици, у дворани хотела „Импери јал". На њој је говорио и г. Љотић и г. Парежанин. После тога г. Љотић је одржао и конференцију на Цетињу у тамошњем хотелу „Гранд". Одр жане су конферениије и у Дзнилов« граду и Никшићу. М. В. Срескн суд у Рашцн потврдио је четири кандидационе листе за престојеће изборе. Све четири су зз Сту денички срез н везане су за листу претседника владе г. Јевтића. То су г. г. Станоја Петровића, земљорадни ка из Трнаве, Велимнра Курсулића. индустријалца из Рашке, Воје Тбдоровића. бродовласннка из Београда, и Ђорћа Тошића, мајора у пензнји. Срески суд у Кочаннма потврдио 1е следеће кандидационе листе за Царевоселски срез г. Чедомира Комненовића, пензионера и г. Јована Ненадовића, потпуковника у пензији. 06; листе везане су за листу претседника владе. М. Ђ. У Требињу Је одржана конференма. изглела да су разлози овог ко- циЈа за избор среског кандидата на лебања енглеске владе унутапње по земаљској листи Југословгнске налнтичке природе н влада г. Макдоналда ина извесне разлоге за такво држање.

Изборна агитација у срезу је увелико почелз. М. Т. У Шавничком Срезу иако је време врло рђаво, агитацнје за нове изборе су врло живе. На самој владиној листи.у Шавничком срезу до сада има пет кандидата. За владину листу су се везали г. г. Новица Шаулић, адвокат из Београда; Тодор Благојевић, бивши народни посланик из Пиве; Дзнило Радоичић, пенсионер са Цетиња; Михаило Ачић, претседник Општнне из Пиве и Гаврило Церовић, велики жупан у пенсији из Београда. М. Т. Ђ.

Г. Мусолини ће на конференцији на Изола Бели тражнти одлучно да се донссе конкретан план, готов про грам за будући рад великих снла на унапрећењу мира и безбедности у Европн. Од те конференције се очекују позитивни резултати и Француска може то италијанско гледиште само да одобрава. Француска же ли да Енглеска почне озбиљно и без Аајмањег колебања да остварује о-

родне странке. Једногласно |е иза бран г. Махмуд О. Алечковић, новинар из Загреба, а као његов заменин пзстављен је г. Влајко Паликућа, поседник из Требиња. Предложена кандидатска листа пот врђена )е код овдашњег суда н упућена на надлежно место. За 20 април је заказан велики збор на коме ће доћи н г. Хођера. Поред кандидата Јутословенске народне странке у Срезу требињском истакла су и још четири кандидата своје листе.

За безбедност Француске Заповест генерала г. Морена Париз, 7 април Минпстар воЈске генерал г. Морен упутио Је обласннм воЈннм командама дневну заповест у коЈоЈ се између осталог вели: „Одлука коЈу Је влада донела да задржн кадросце коЈи су имали да буду пуштени кућн још за нзвесно време под заставом, Јесте проста ме ра безбсдности. „Француска, коЈа Је изгубила 1 »500.000 своЈих синова неће да поново рескира такву жртву и хоће да своЈе земљиште обезбеди од сваког изненађења. „У очскнвању, да новн регрути до биЈу потребну обуку, ФранцускоЈ су потребни свп људи нзвежбани за осигурање безбедности и мира францускпх граћана.

Г. Бетлен отпутовао у Итапију Будимпвшта, 7 »прнл Бивши министзр претседник гроф Стеван Бетлен отпутовао је у Италију. На надлсжном месту из)ављу|у да је овај пут грофа Бетлена привагне природе и да бившем министру прег седнику није. позерена никакза службена мисија.

Осуђенн пољски комунисти Варшава, 7 вприл Пала је прссуда једној групи комуниста, оптужеиих за илегалну те. рористичку пропаганду. Осуђено је укупно седам лица, и то на казае које се крећу између пст, година робије и две године затвора.

Г. Лавал велнча у име француског нареда Краља Петра и Кргља Александра Париз, 7 април I убили Творца, али Њстово аело Је оУ вези сз данашњом прославом сгало. дело у.едињавања и омнривајугословснског данз синоћ је иими- | и-а, изграђеко у 15 година Краљев« стар иностраних послова Францускс ј скс-г делосања, 15 година мстодичие Републике г. Пјер Лавал одржао на дисциплине у сстваривању национадрадиу следећн говор: ј них стрсмљења. „Одлученз Је прослава национал Шсст иесецц Је прошло од када Је ног дана у част успОмбне на деј овзј исти радио, који сам всчсрас Велика Југословенска Краља; Петра пренссн мо> рачи, удружио сва фраи Првог н Александра Првог. Бнвши ; цуска срца у ЈсдноЈ од иајвећих наратници са Истока, бсрци са Вар- родннх жалостн коЈу Је забележила дара и Бнтоља, хтелн су. одговара ; ксториЈа. Јући познеу СЕОга соЈскоЕСое Фран Алн поглед саучешћа, упућен уби« ше д Еперса да озаЈ дан буде по. јеком Краљу, једкно Је испратко Њесвећеп верном осећању благодар- | гоао тело; Његсва мксао Је нзджине Француске. На бојном пољу Је села; ЊегсЕа велика сенка влада. запечаћено француско-Југословен- ј Неимар Јсдне јаке државе, обновиско прнјатељстЕО. Године 1915. у тељ ргдз ил Балкаиу, Којн Је тско тешкнлЈ зимским даннма н у данима ј често страдао од ргда, свај европски инвазнје, Један сг чоеск ставко на Суверен, дслазно Је — како знате —

чело свога народа као символ од. важносл« и одлучне воље да буде слободан: то Је бко Краљ СрбиЈе Петар Први. Сетнте се спонтаног поносног геста Краља Алсксандра, тада Принца Регента, када се са албанских обала, где Је бко реорганиговао Своју воЈску, обратко г. Поенкареу, тадашњем Претседннку француске републике овим речима: „СрбиЈе внше нема, али њена воЈска жнви. Мн смо спремнн да нде. мо да се боримо на француском фронту". Зна се шта то значи. Годнне 1870, Његов Отац, Краљ Петар Први борко се за нас Ои Је био зарсбљсн од Бавараца и пошто Је усред зиме прешао, пливаЈућк, реку Лоару, вратио се у францус ке борбене линије да наставн бсрбу протио неприЈатеља. Године 1915. поред Њега Његов Син Алсксандар са истом неустрашнвошћу. про жет нстом моралном снагом, подиже СвоЈим примером морал СвоЈнх воЈника, Александар постаЈе тада војсковоћа српске воЈскс, с коЈом ће француске и савезничке дивизи Је образовати славну воЈску Источ ног фронта. Трн су године у гроз ничзвим равницама Мохедоннје они трпели, борпле се и одолевали. Велнка ослободилачка битка их Је вратила као победнкке све до нових граница ЈугославиЈе. Александар Прзи, КоЈи Је бно великн ВоЈник, показао Је за време мира да Је н Великн Државник. Краљ Петар и Крзљ Александар две су велккс фигуре стваралачког патрнотнзма. То су две судбине које се допуњуЈу и настављаЈу и коЈе уЈеднњуЈе дивљење свих људи и захвалност свих Француза. У ФрпнцускоЈ Је Краљ Петар као добровољац у нашим редовима 1870. голине прнмио прзо ратно крштење. У ФргнцускоЈ Је прошле јесени Краљ Алсксгмдар платио СвоЈим жнвотом Спо ! у прнврженост нашоЈ Отанбини и СвоЈу оданост делу мира. Да лн Је потребно поменути трзгичне часове от 9. октобра прошле године, капа падо ше Јсдан поред другога Велнкн Краљ н велнкн француски министзр Лу1 Барту? Да ли треба поменути чуђсње, пренграженсст н гнушање коЈе Је и у наЈскромннЈим огњиштима Фрапцуске изазвгла вест о гнусиом злочину н изнснадну потиштеногт коЈа Је обухватнла целу Европу? Алн Југословснска душа била Је снажио очелнчсна, па Је очзЈање ниЈс могло завести на странпутицу. Злочннци су

у Парнз да ради са нама на нсспход пнм приЈЛнжењима и на потрсбни* споразумима. Ова прнближења су извршена, овн споразуми ће се остсарптн. У ЈсдноЈ узнемиреноЈ и забринутоЈ Еврспи примср Југослогска<ог народа, ко;и чува сзо. ; у хлгднокрвисст, нсће сс изгубитн. У искушењу Јаки и одлучни народи, своЈом одваж ногаћу сковгће лаксц мнра. Сутра ћете одговоритн на моЈ апел; вн ћете дати сзоЈ пралог. То тражнм од свнх ссс, то тражим и од наЈапсмниЈег међу вама. Ви ћете учинт:тн овз! гсст у знзк сс^ања на два в г ."пка Краља ко;и су били при.атељи на ше згмље. Вп ћете пок.-зати да Јв Француска благодрана. Ви ћете одати пошту успомени Краља Внтсза Алсксгтдра, Ко. ? и Је био УЈединнтељ СгоЈе Отзџбкне. У чзсу кзда мн настављамо потрсб но дело органкзогањз мира, у ч:!.'ој служби Је Краљ Еитез Алексг.ндар пао, ен ћете се сгтил! Њсгсвс племеннте личностн и вн ћете доприистн да се озековсчи Његооа усг.смсиа; вашим гестом ви ћете сачувсти ттадицију при ? атсљства ко'а спа'а Лугославају н Фрг.нцуску. Сутра трсба Југсслопенски народ да оссти да за њега биЈе срце француског народа. Г. Јевтић г. Лавалу Поводом говора коЈн је г. Пјер Лавзл, миннстар иностраних нослова Француске Републике. одржао си иоћ на Париском радну за све фран цуске радио станице, прнликом о-ме сечног помена Блаженопочнвшем Ви т сшком Краљу Александру Првом Ујединитељу, Претседннк Министарског савета и мннистар иностраних нослова г. Богољуб Јевтић, уиутио ^е г. Лавалу телеграм следеће садржине: „ЊеговоЈ ЕкселенциЈн г. ПЈеру Ла валу, миннстру нностраних послова Парнз. Ваше приЈатељске н днрљиве речн, коЈнма сте иззолелн евоцнратн хероЈскн жнвот и мученнчку смрт Витешког Краља Александра Првог УЈедкннтсља, дубоко су дирнуле цео Југослосенскн народ. „Налазећи у њнма нзраз заједннч ког бола н Једне манифестацнЈе внше братског прнЈатсљства наших двс Ју нацнЈа, молнм Вас дз пзволите примнти од стргне Краљевске владе и мене лнчно нзразе искрене н дубоке оданостн. Јевтнћ".