Pravda, 08. 04. 1935., str. 9

Страна

П Р А В Д А

8-IV-35

Нервоза срца Симптоми коЈе ваља уочити Жене у „опас иим годинама"

Ни један орган тела не узне мирује и не узбу-ђује својим поремећајима толико човека кар срце. Па ипак, симптоми тих поремећаја често указују ва такозвану „нервозу срца". Г-олови у срцу чешћи су код нервозног срца но код правих органских обољења срца. Постављање границе између ствар ног оболења срца и оболења друглх органа међутим често Је врло тешко н захтева врло велико искуство. Сихштоми органског обољен>а срца могу се констатовати и код срчане нервозе понекад и у већем степену. „Лупање" срца, болови и' тепгкоће у дисању н у једном и другом слу чају заједнички су симптоми, на које се ослања диагноза. Али „лупање" срца и болови ^ њему независни су од сваког спољашњег утицаја. Код орган ских обол>ења срца поменуте тешкоће јављају се. у првом ре ду, после телесног напора, који. не мОра да буде велик. Симп тоМи „лунања" срца, болови и тешко.ће у дисању код „нервоз ног срца" настају изненада, ка да је тело без покрета, а пациент далеко од еваког узбуђивања. Ови симптоми могу да. трају часовима да ' 6и» затим, ишчезли исто онако ка5ч0 су и наступили. Осећај теш коће у дисању је различит: у једном случају је то као нека ■кав » притисак на груди, који спречава правилно дисање. Ов<^ г непријагно осећање и стање престаје једним дубоким уздахом олакшања. Овакви људи са нервозним срцем дишу уопште брзо и површно (понекад и предубоко); дакле, у сваком случају неправилно, 3! то зато што су њихове мис ли и сувише забављене дисањем. Последица оваквог начи ка дисање је баш поменута тешкоћама, која сама по себи не џретставља никакву опасиост. Код таквих пациената је и сан често недовољан и ис-

прекидан. Они, поред тога. че сто пате и од безразложног осећања страха, од неспособно сти концентрације у послу и нагињу знојењу. Онн са „нер возним срцем" ретко када дају утисак нервозног човека. Спољашње држање човека са ..нервозним срцем" може да бу де савршено мирно. Нервоза срца може се појавити у свима го;угнама старости. Срећемо је ту и тамо и код деце, али код двадесетого дишњих младића није више ни каква реткост. Од ње „пате" често и спортисти са иначе ор гански потпуно здравим срцем. Нормално, нервоза срца спопада педесетогодишњаке, нарочито жене у прелазним (опасним") годинама. Жене у „опасним" годинама обично су гојазне, црева им функцио нишу споро, простор између срца и плућа сужава се, а одатле настаје тешкоћа дисања. Томе се додаје и навала крви у главу, која изазива „лу пање" срца, осећај страха.

КОЛИКО ТРАЈЕ БРЕМЕНИТОСТ. — Према јадком новом стр>-чном статистичком разу бечхог лекара др. Краула, просечно бременктост кол «орма.тне н здрзве жене треба да тра»је 266 дана. Разлике, наразно, и ту може битти, та разли.ка се повлачи између 253 и 297 дана. До сада се махом погрешно рачунало трајаље бременЈггости, ттри чеиу се греиило, (заЈзише, у тсрмину зачећа. Уопште, жене н салги стдочњаци су сматрали да бременитвст траје д>*же него што де то у ствари.

ПРЕТПЛАТНИЦИМА „ПРАВДЕ 44 Молимо претплатнике „Правое м да своје име, презиме и адресу на чековима и упутнииама што ЈасниЈе пишу, како се не би догађале погрешке приликом експедиииЈе лнстаАдминистраииЈа „Правде 4,

Шећерна болест у почетном стаднуму ДиЈета у тоЈ фази болести Шећерна болест (диабетес) је болест која има иеколико фаза, већ према томе у колнкој мери се повећава садржина шећера у крви болесника. У сваком случају, важно је за лечење у почетном стадиуму да се већ тада обрати највећа пажња на болесникову исхрану. Уистини, дијета у почетном стаднуму се не разликује много од дијете у доцнијим стадиумнма диабетсса. Најбол>е је обратити се лекару који је специалиста и за болести изазване поремећајнма у измени материја он ће најтачније одредитиди јету. Углавнон, у првој дијети за човека којн болује од шећерне болести, дозвољена су ова јела: бутер, слани на, маст, сир, јаја, говеђа супа, кувано поврће, карфиол, кељ, кувано или печено месо, рибе, зелеио поврће, зелена салата са сирћетом и зеЈтином. Од течне хране може болесник узимати чај, каву (без шећера и цигуре), минералну воду, вино, обичну пијаћу воду, наравно све у умереноЈ количини. Што се тиче хлеба, најбоље је да сам лекар одреди какав хлеб ће у почетном стадиуму болеснику највише одговарати. Прави такозвани „ди абетичарски хлеб", који се даје болесницима у развијеном стадиуму, не сме овај болесник узимати. Сасвим је прнродно да ни болесник у почетном стадиуму не сме Јести ништа што има брашна или шећера, јер то би могло само да изазове погоршање код болесника.

Стргх од операције

Опасност од операииЈа љ Кад људи сами себи пос

>ди махом прецењуЈу стављаЈу диагнозу рака

СВАКОГ САТА ПО ЈЕДАН ЗЕМЉОТРЕС. — У целом свету има да•нзс око 300 велмкик сеизмолошких станица за поамаггран»е вемл>отреса. Не прође ни један сат а да агпарати тих станица не 6и збележ*ли бар један земљотрес у свету. Тако јашанске сеизмолошке сташше сваког дана четири земљотреса најман>е забележе, а каткад се дешава да је брај забележених земллтреса н иного већи, редимо 3—400. 90 од сто овију земљотреса на нашој планети су такви да их сеизмолошки апаратч, истина, верно забележе, али их људи не осеге, чак ни у оном крају у којима су били најЈ^чи.

Пре стотину година, у време када је свака Операција била болна и због инфекција рана често смртоносна, страх од опе рација био је оправдан. Али данашња медицинска наука, а ј специално хирургија усавршени | су у толикој мери да је опасиост од операције сведена на минимум. Важно је да се лекархирург потражи благовремено. Опасност од операције преце њује се и данас. Велики страх оправдава се тиме што су успеси операција увек несигурни, л што се увек ради о „бити или не бити".. Али велики проналасци гениалних научника и хирурга (Пастер, Листер, Семел вајс и други) довели су до пот пуног преокрета у резултатита сперисања. И велика одвраткост који пациенти показују јпрема болницама није ни најмање оправдана. На клиникама запослени су хирурзи са дуготодишњом праксом и искуством, који ће, ако већ сами не зрше оперисање, надгледати га. Велики број пациЈ *ента страхује од болова, који по њихо вом мишљењу неће моћи изостати за време операције. И ооај страх је неоправдан, јер ће пациент да удише етер све дотле док потпуно не изгуби свест и осећање болова! Локал бом аиестезијом уклањају се 6о лови само на нзвесном делу те ла, који ће да буде оперисан. Ова локална анестезија има још и то преимућство, што пациент и после извршене опера ције још за дуто наће осетити болове. Од управо лудог страха пате они, који су сами себи поставили диагнозу „рака" и који сматрају немогућним за опе рисање. Ово лудо страховање доводи такве уображене пациенте до самоубилачких мис ли и одлука. У таквим случаје вима хирург мора да предузме и улогу душевног лекара да би пациента умирио и уверио да

још увек постоји могућност оперисања, па чак и оздрављења. Нису ретки и случајеви да су потпуно успевале операције из вршене над старцима који су већ изгубили сваку веру у животну снагу и велико поверење које се поклања лекару-хи рургу. Ни једно звање на свету, ваљда. није скопчано са то ликом одговорношћу и са толи ком савесношћу, колико баш хирургово звање. Нђегова савест и његова вештина увек су најбоља гарантија за успех сва ке операције^ ▲ ▲ ЦВЕЋЕ КОЈЕ МИРИШЕ ПОСЛЕ СМРТИ. — У тропстом крапе»има постоји велики број биљака које доч расту н цветају немапУ нихаквог мнриса. Али ако се те бии^же, отсеку са своје стабљике, оне шире после не* кол тоо часова веома при;атаи мирис цвећа. То научкици објашњаазју тиме да се материје мириса у бнљци, док ова расте, ие могу да посжу до цвета, већ остају у стабљици и према се мирис не осећа. Али ако се стабл>ика пресече, мирис раано из ње пот.гче, Таква јелна билла је и ванила, која се код нас тако много употребљаза као зачлн за колзче, ▲ ▲ РЕЦЕПТ ЈЕДНОГ СТОГОДИШЊА КА. — Јеаан занатлија у Варша вга дао је прилжом свог стотог рођен-Ј даета изјаву новинарима, објаоцњ^за Ј>"ћи км капсо је жизео да дочека тако ДЈ-6оку старост. Он је рекао: — Од своје осаавнаесте гоаине сва кога дана сам цопио пола лнтра ракије. Упрпсос лекареве згбране ја сам увек дневно поттпио по 50 цнгарета. Меса сам много јео. Данзс т-шим 20 циггрета н попкгјем пет чапгица рак*је. Алн, меса једем као н раније. Новинари нису поверовалн старцу, 1 али им је његов сусељ кавеција потврдио да занат.тија сваког дана поп«је код њега доста ракије.

ОД КАТАРИНЕ БРАШ

• • • 40 Путем се договорила са Џеријем шта да каже мужу. Као сваки човек који лаже покушала је да аутентичним ситиицама убеди: — Пошодие Је била страхови та запара, зар не? Грета и Ја оггишле смо у варош. Она је куповала разне ситнице за овој нови стан. Ручале смо заједно и после тога отишле у „Шелтон". Скинула Је шешир и, кзо да се оправдава, наставила: — Коса ми је још увек морка... Алан Је уоште ниЈе с.тушао. Она се сад омренула и зачуђено га погледала. И у том гренут*ч7 видела је да нешто није у реду. Зар Алан зна нешто?

Можда Је у почетку лажи направила неку погрешку? Или на крају? Брзо је тражила излаз. Села је. Геј је сад знала да је бледа, а очи у које је он гледао са гсре бацивањем биле су уплашене. — Шта је? — прОЈруца. Глас јој је био тих и несигуран. Алан је дигао главу и тај поглед Геј никад у животу није заборавила. Кад је, много го дина доцније, мислила на ову сцену, видела је у маштм тужан поглеа, широка рамена у свилсјној црној пижадЈИ и велике снажне руке. — Ти си лагала, је ли? — рекао је он. — И — ниса-м... у отвари... — Знам да си лагала, наставио }е Алан мирно. Јер и ја сам поподне провео у купатилу хотела „Шелтон". Као што кажеш, била је заиста страховита запара и нисам мога<з да радим. Позвао сам те телефоноси, али ти ниси била код куће. Отишао сам на ручак у „Јале клуб", а затим у хотел „Шелтон". Пре четврт сата вратио сам се кући. Да си била тамо видео б.их те. Геј је збуњеио клммнула гла вом. Миоли су јој се мешале и сад је брзо равмишљала шта да му каже. Одједном Је у машти* уместо да говори, видела смешне слике: Алана у купаћем костмму, Џерија без косгима и слично. Сетила се речи Ирене Митевс: „Ни поред најпажл»ивијег раамиш .Ђања, ниои у ста-

њу да узмеш у обзир све могућности". Ирена је имала праоо. Није могла гтретпоставити да ће се Алан баш тог дана купати у хотелу „Шелтон". Колико се се ћа, он још никад није био у „Шелтону". Као да чита њеие мисли, Алан је рекао: — Био сам убеђвн да ћу те тамо наћи и зато сам огишао. Ти си често — тако си ми бар причала — одлазила у ,Д11елтон". Геј је мислила на Џерија и се тила се речи: „Ако сматраш да ва сукоб са му ж&м .нећеш бити награђена, онда..." Ето сад јој се пружила добра прилиха. Дубоко је уздахнула: — Лагала сам, признала је. Нисам била у „Ше.тгоиу" и нисал! била са Гретом. Отишла сам на купање, на морсзсу обалу, са Џери Девисом. — Како? — Са Џери Де»госом. Наотала Је пауза, беок1рајна пауза. Геј је нестрпљиио чекала. У ушима је осегила неко непријашо зујање. У близини је чула електрични вентилаггор. |Није се усудила да погледа. Ћ>*тање Је постало неподношљиво. — Па ти позгнајеш Џери Девиса, рекла Је тихо, Јер неко Је морао нешто да каже. Сећам се да си ми" причао. — И Ја се сећам... Рекао сам ти тада да ми се тај човек не

овиђа. ПогледаЈ, Геј! Погледај ме! Чекао је док га жена није по гледала. — Хоћу да знам истину! Да ли си се често сасгајала с тим човеком? — Да. — Често? — Д-да. Геј се страховито уплапгила. Шта ће Алан урадити? Шта ће рећи? Поглед }ој Је био укочеи. — Не, рекао је Алан брзо, Не лажи! Хоћу да знам истину! Геј му је све испричзла. У по четку се колеба,1а, а затим је све признала. Кад је говорила о догаађјима у последње време, осетила је да јој је лакше. Џери Је воли. То је њена прза љубав. Алан је ћутао и пажљиво посмаграо жену. — Он хоће да ме узме за жену, а и ја то хоћу, завршила је. Ето, сад знаш ове. Алан је Још увек ћутао и Геј се због тога узнемирила. Поглед му је био страшан и немилосрдан. Зашто ништа не го вори? Зашто седи тако мирно? Мрзела је тај поглед и у том тренутк^била спремна' на све. Али у његовом погледу није било ни бола. ни пребацивања. Чудно' — Гледаш ме као да сам какав опасан инсект или главни јунак у друштвеној економској кроници. Зашто ме гледаш та-

ко, Алане? Зар ме не разумеш? Говори! Немам пгта да ти кажем» рекао је Алан. Пришао Је свом писаћем сто лу и напунио лулу. Шта могу да ги кажем, поно вио је. Под таквим околностима. Немам ништа против тога ако хоћеш да се разведеш. О томе не треба говорнти. Завртео је главом. — Свака реч била би сувиШна. Бацио Је лулу и устао. Дуго је гледао кроз прозор, а онда рекао промуклим гласом: — Разумео бих те, да ти Је брак постао досадан, или да си се заљубила у неког човека; али кад ми кажеш да волиш Џе ри Девиса, Џери Девиса... Због тона којим је изговарао ово име Геј је почела да га мр зи. — Ох, Боже, промрмљао Је он и стегао песнице. Могао бих га задавити, додао је после кратког ћутања. Геј Је била убеђена да би Алан то могао урадити. — Имаш дивне намере, промрмља она. Алан је слегнуо раменнма. — Не, рече. Не бој с?! Нншта му се неће десити и може. ,г » м-у рећи да се не плаши. — Рекао си да немаш шта да кажеш, а сад ипак говориш. Алан се окренуо и погледао жену .Иронично се осмехнуо. Геј Је зажалнла што је изгово рила оне речи. (Наставиће се)

»