Pravda, 02. 07. 1939., str. 5

1

Перио;

;ика

Број 12449 Година XXXV)

Београд, четвртак 6 јул 1939 године, Влајко!

ИРИМКРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕМНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25552, 25553, 25554, 25555; АДМИНИСТРАЦИЈА 25551. Адреса: Београд, поштански фах 54 Рат ва моиголској граници У дужини од неколико километара иа граници Монголије гомилају се совјетске војне јединице и надиру од Улансатора У близини Номонхана врше се припреме за борбе великих размера Совјетски авиони бомбардовали јапанске ваздухопловие базе

Резултати конференције у Сингапуру Помоћу Индокине створен је снстем за отворено подржавање Кине против Јапана Однос присутних снага на Далеком Истоку Став Вашингтона

Сингапур, јула Резултати конференције у Сии гапуру нису нигде објављени. Конференција је одржана у највећој тајности између војних и поморских претставника Француске и Енглеске. Познато је са. мо то да је постигнут споразум о заједничком истЈтпашу и уједин>ењу свих њихових снага на Да. леком Истоку у циљу одржања постојећег поретка. Као што је познато, вницијативу ове конференције узела је Велика Британија, која је најнепосреднија угрожена новим јапанским ставом на Далеком Истоку. Пошто је Француска индиректно угрожена самим тим што између Хонг Конга и Сингапупа има свој велики индокинески посед, она се одмах прикљу чила Енглеској, јер се у стратегији одбране Индокина не може издвојити из енглеског система од Сингапура до Хонг Конга. Конференција је одржана у Сингапуру зато што је целокуп. ни британски одбранбени систем на Далеком Истоку заснован на овој огромној трђави. Од Сингапура полази такозвана Мажиноова линнја многобројних о стрва која се налазе између Индиског и Тихог Океана, дакле између оног дела у коме Јапан напредује и онога у коме Ве лика Британнја има да чува свој најбогаггији посед, Индију. Ова линија је састављена од читавог низа острва, делом енглеских, делом холандских, која полазе од Сингапура и иду све до Порт Дарвина, најсеверније утврђене луке на аустралиском континенту. Овја скоро непрекинути ланац састављен је од острва Суматре, Јаве и, једном речју од архипелаге Сонда. Било би дакле нормално да су се на конференцији налазили и Холандија, пошто је Холандска Индија првенствено заинтересована у успеху конференције, што се она прва налази на удару јапанског надирања у правцу Индиског Окена, где је Јапав жели да поткопа енглеску доминацију. Сингапур је дакле кључ енглеске одбране на излазу из Кинеског Мора. Пошто је четворним уговором из децембра 1921 године Велика Британија, прво вешто одредила .западну границу у оквиру које може да се по дигну утврђења на 110 степени дужине, а пошто се Сингапур на. лази на 108 степени, то је британски адмиралитет могао са лакоћом да изгради ову чврсту базу, чија је снага дошла до израза приликом прошлогодиш њих маневара. Сингапур је са правом сматран као најјача и најбоље организо вана поморска база Британског Царства. У њој има 12.000 војника и морнара и може да прими бродове од 50.000 тона. Сингапур би на тај начин могао да прими, да снабдева и да врши репарације великих поморских јединица. Одлукама конференције у Сингапуру ова огромна утврђена лука стављена је такође на расположење Француској флоти, то је утолико значајније, што она располаже необично сна жном тешком артилеријом снаб

девеном највеКим калнбрима, I ваздухопловним јединицама, бетонираним магацинима и неразо| ривим подземним резервоарима за течни погонски материјал. Са ваздухопловног гледишта Сингапур претставља такође цен цар, јер су овде концентрисане све британске империјалие вазду хопловне линије од Лондона пре ко Багдада и Калкуте, до Сињ гапура, Кине, Хонг Конга, Аустралије и Нове Зеландије. На друтој страни ове европско - азиске границе налази се. Порт Дарвин, на североистоку Аустралије, на улазу у мореуз Торез, који командује Холанд. ском Индијом и Пацифику. Ау. стралнја улаже огромне напоре за организовање Порт Дарвина, важне стратегиске тачке овог система. Зато су се на конференцији у Сингапуру, поред француских и енглесккх налазили и претставници Аустралије. Овако описана линија претставља, међутим, чисто одбранбе ни систем из којега остаје искључено цело кинеско царство. Зато је систему потребно додати Хонг Конг, ситунраном на једном острву у непосредној близинн кантонске железничке пруге. Енглеска сада изводи огромне радове у Хонг Конгу и недавно је изгласан кредит од 8 милиона фунти ради појачања одбране ове луке. Кредити ће бити употребљени у изградњи једне нове тврђаве, поред оне која је недавно довршена на полуострву Сен Ли. Сем тога Не бити организована снажна антиавионска одбранбена средства. Између Хонг Конга и Синга пура, сем Француске и Индо кине, нема никакве територије. Зато је Индокина на конферен цији у Сингапуру укључена у огромни систем. Индокина игра огромну улогу не само са поморско - стратеги ског гледишта. Њена граница се дотиче Јунана, што је оопособљава за базу у случају- општег рата на Далеком Истоку, у ци љу подржавања Кине. Ефективн који су до сад изнели 20.000 људи, биће, на основу одлука син. гапурске конференције, повећани на 45.000 људи. У овој француској колонији биће, на основу истих одлука, подинуте великс фабрике оружја и ратног мате ријала. На конференцији је једногла

сно констатована огромна улога коју Индокина игра у овом ве ликом систему. Безбедност Индо кине интимно је везана за европску безбедност на Далеком Исто ку. Сматра се да ће Индокина, у случају рата, играти исту ону улогу коју игра Рајна у Европи. У Сингапуру се поставило и питање да ли је овај систем до. вољан кад се зна да је јапанска флота знатно већа од уједињених фрзнцуско - британ. ских поморских снага. Почетком ове године јапанска флота има. ла је 852.000 тона. Ова флота се састоји из десет оклопњача са укупном тонажом од 301.000 тона, пет носача авиона са укут но 78.000 тона, двадесет тешких крстарица са 107.000 тона, 14 крстарица класе б са 83.000 тона 86 лаких бродова, разарача и торпиљера са 112.000 тона и 41 подморница са 60.000 тона. Ово су само оне јединице које св налазе у групи оних које св сматрају као способне да функционишу без тешкоћа и које ни. су застареле. Француска и Енглеска ни из далека немају овај поморски по* тенцијал на Далеком Истоку, тако да чак и уједињеним снага. ма оне не могу да доминира.

ју кинеским морима. Ту улази у арену систем око Сингапура, који може да онемогући прелаз јапанских поморских снага у Индиски Океан, одакле би мо. гла да даље напредује у правцу Средоземног Мора и да уче« ствују у евентуалној поморскоЈ борби у Европи. Што се тиче самих француско« енглеских поморских снага, онв ће, једно врвме, бити довољно да задрже противничко напредо вање. Никад оне, међутим, неће бити довољне да у равноправноЈ борби униште противника. Ин. тервенција америчке флоте из ос нова мења ситуацију односа снага. Америчка флота, има, наиме, 1,213.000 тона. Зато је природно да су претставници конференције одр. жавали сталиу везу са америчким поморским стручњацима, ко ји нису учествовали јавно у ра. довнма конференције из разлога што Сједињене Државе нису могле да се отворено ангажују у једној конференцији на којој се дефинитивно одређују принципи и де^аљи једне будуће сарадње. Као што се показало агмерички парламент није расположен да у мнрно доба буде одређен став Америке, пошто сматра да би то могло да ломогне заоштравању лрилика и да доведе до бржег • контакта. Неизвесност у погледу става Вашингтона, сматрају Американци, сачињава ве« лику гарантију да се неКе неопрезно срљати у рат. Чињеница, међутим, да су амерички стручњаци били стално обавештавани о току конференције сматра се као знак да су Сједињене Државе исто толико заинтересоване у проблему који је на њој дискутован: у проб.тему одржања постојећег стања на Далеком Истоку, из чега се унапред може закључити њихов став у случају да дође до општег конфликта на Далеком Истоку. Ђ. ""ШПАНСКИ АМБАСАДОРК0Д Г. ХИТЛЕРА Берлин, 5 јул Вођ Рајха г. Хитлер примио је маркиза де Магаса, шпанског амбасадора, који му је у име ге нерала г. Франка предао три слике славног шпанског сликара Зулоаге. Једна од слика претставља шпанског сељака на пољу, а друге две Шпанце у народној ношњи. Г. Хитлер изЈавио је захвалност за ове сјајнс поклоне.

У енглеско - руској лпборотомји

Токио, 5 јул Рајтер јзвља: У вези са борбама које се воде у ваздуху над границом Манџукуа и Спољне Монгопије, накнадно се јавља да су совјетски тешки бомбардери баципи вепики број бомби у близини јапанске ваздухопповне базе, али се наводи да није лричињена никаква штета.

Јапански одред пешака у борби на улици

Према вестнма из јапанскнх нзвора, око 4000 совјетско-мон голскнх војника концентрисано 1е у близини Номонхана, док комбиноване јапанске и манџур ске трупе припремају напад на совјетско-монголске трупе. На неколико миља у позадини гомилају се дуж границе сов јетске и монголске трупе, које, према јапанскнм нзвештајима, надиру од Улансатора, главног града Спољне Монголнје. БроЈ тих трупа цени се на неколико хиљада војннка свих родова оружЈа. БОРБЕ НА МОНГОЛСКОЈ ГРАНИЦИ Токио, 5 јул Авас јавља: Агенција Домеј саопштава са реке Халка да је јуче ујутро око 100 совјетских тенкова напало јапанске линије. Јапанска арти-

лериЈа и авиациЈа уништиле су у току борби преко 30 тенкова. СОВЈЕТСКИ БОМБАРДЕРИ БОМБАРДОВАЛИ ЈАПАНСКЕ ВАЗДУХОПЛОВНЕ БАЗЕ Токно, б јул Рајтер јавља: Према писању овдашњих листова, противничке сувоземне трупе грозничаво се ушанчаваЈу у близини Номонхана, на обала ма Буирнорског језера. Јапанскн и совјетски авиони воднли су чнтав низ значајних ваздушних борби над граннцом Манџукуа и Спољне МонголиЈе. Овдашњи вечерњи листови до носе да су совЈетско-монголске ваздухопловне снаге, које су очигледно добиле поЈачање после Јучерашњих борби, жестоко бом бардовале јапанску ваздухоплов ну базу.

Римски комеитари о расподепи војиих снага у Европи и исходу једног европског рата

— Заиста, од ова два правити добар мепанж.

производа тешко Је на„Ла Репиблик"

Рим, 5 јул Дипломатски уредник Агенције Стефани пише: Против ратоборннх западних сила треба Још једном подвући да ИталнЈа и Немачка су н биће у надмоћности у погледу оружа на силе. И Италија и Немачка располажу великнм армиЈама, ве ликом радном снагом, и великим резервама, потпуно обученим, док само Француска располаже велнком снлом, али она треба да се расподели на разннм фронтовима Европе, на Рајни, на Алпн ма и у Тунису, а да се прн томе не узме у обзир чување пиринеЈске границе, чување Марока, СириЈе и Индокине. Г. ДаладЈе Је говорно о рату, али ће таЈ рат имати баш фатални* последица за Француску, која ће губећи своЈе резерве у омладнни, најзад бнти рунннрана. Што се тиче Велике Брнтаније, прва последнца сукоба за њу бнће та што ће се прекннути ње не везе са колоннЈама на Средо-

Гроф Чано земном Мору. Ратоборнн британски кругови то Још не схвата ју, алн британски адмиралитет потпуно Је свестан реперкусија једног новог сукоба.